Ženska književnost?

[kohili]

Dragi forumaši,uvek mi nekako 'zapne za oko' ova fraza 'ženska književnost'.Ako već zaista postoji ovakva,'ženska', vrsta književnosti,pisanja stvaranja uopšte,zašto se onda nikada ne spominje 'muška književnost'?Da li je to 'žensko pismo' smišljeno stoga što se prihvata zdravo za gotovo da su žene nesposobne da zaista nešto 'dobro' napišu,pa im zato treba dati nekakvu 'podkategoriju',neku vrstu 'bodova prednosti' kako bi se njihovo stvaranje uočilo jer inače bi,pored stvaranja muškaraca ,bilo potpuno nevidljvo?(Pod predpostavkom da su muškarci kao pol nadareniji u svemu,'jači' u svemu,pa i u pisanju).
Šta mislite o tome?Da li smatrate da 'žensko pismo' zaista postoji?Koliko je to 'žensko pismo' doprinelo da spisateljice izbiju u prvi plan,a koliko oduzelo od stvarne vrednosti njihovim delima?Da li su spisateljice dobitnice,ili žrtve 'ženskog pisma'?Da li se njime zapravo,onako tiho,sitnim koracima,zapravo potpomaže polna diskriminacija?
Sve što imate da kažete na ovu temu,biće mi zadovoljstvo da pročitam!

[izabelitta]

Pozitivna strana "ženskog pisma" je u tome što je pokrenulo neke šablone i predrasude duboko ukorenjene medju književnim svetom. Muška dominacija na srpskoj književnoj sceni bila je evidentna, pa je "žensko pismo" dobro došlo, makar kao provokacija koja će književnom establišmentu postaviti neka nezgodna pitanja. Otvaranje puta da osobe ženskog pola najzad budu priznate, a njihovo književno stvaralaštvo adekvatno vrednovano, tek je na početku. Zaista tu nisam videla neke bitne pomake, sem što su tu šansu uočile i iskoristile neke novokomponovane spisateljice, koje se čitaju levim okom, dok se desnim prati meksička serija ili stanje stvari u loncu. A kvalitetnih spisateljica itekako ima, i nadam se da će osobe kao što su Vida Ognjenović, Jelena Lengold, Ljubica Arsić, Mirjana Đurđević...dočekati da se o njihovim delima ravnopravno piše u književnim časopisima, na televiziji, da će biti pominjana prilikom uručivanja nagrada, da će se naći u brojnim kućnim bibliotekama... Na žalost, i kada je književna kritika u pitanju, dominira tvrda muška opcija, pa se na prisustvo žena na književnoj sceni gleda još uvek po zastarelom ključu, ili se ponekoj književnici ukaže diskretna čast, baš zato što je ona "dama", a oni "džentlmeni"...
Nikako ne volim kada se uopšte takvi parametri uzimaju u obzir pri proceni nečijeg rada. Da li je neko muškarac ili žena važno je možda kad se pođe u bordel s određenom potrebom, ali kad se knjiga uzme u ruke sigurno je da toga ne treba da bude. Opravdavam glasnost ženskog dela spisateljstva sve dok pol zaista i ne prestane da u tom smislu bude bitan, kao nečija prednost ili hendikep.