Antipreporuka, što da ne?

[NSdjanka]

Kalina kaže: Niako ne volim Kuelja....suvise mi je komercijalan....pokusava veliku mudrost da strpa u plitko stivo na sto pristupacniji nacin....da bi prodao sto vise knjiga...bar ja to tako dozivljavam.......

Ne volim ga ni ja... Više... Dopada mi se "Na obali reke...", ostalo ... Ali i dalje ga čitam kao blesava... Zašto? Ne znam... Možda očekujem još jedno čudo... Al` njega neeeemaaaa

[The Gunslinger]

Pokušao sam da čitam knjigu ‚‚Meta‚‚ od Vuka Draškovića, al prosto nisam mogao, što zbog toga što je dosadno, politički usmereno, a i čovek bre ne zna da piše. Kad sam pre nekoliko dana čuo od jednog tipa (IQ=0) da je to najbolja knjiga koju je pročitao u životu, došlo mi da

Takođe, kad je jedan moj drug, počeo da priča kako mu je super bila autobiografija Siniše Mihajlovića, pa posle autobiografija Ćurčića....

Ne čitajte te knjige, ni za živu glavu!

[Bazarov]

Isahara kaže: Ne znam da li je ovo antipreporuka ali ne volim da čitam ruske pisce. Znam da su klasici obavezno štivo, makar u vidu školske lektire i slažem se da ih treba poznavati ali mi se nikako ne dopadaju. Odišu hladnoćom, siromaštvom, rečenice su beskrajno duge a motivi veoma siromašni. Ne dovodim u pitanje njihov kvalitet, prosto iznosim svoju impresiju. Dakle, ne čitati ruske klasike ako vam je hladno i ako ste tužni. Bićete još tužniji.

Da ne komentarišem ostalo (i sama si rekla da je to tvoj utisak, tako da poštujem to kao subjektivnu ocenu), ali reći za Tolstoja, Dostojevskog, Puškina, Jesenjina, Turgenjeva, Gorkog, Gogolja, Ljermontova da su hladni - ne mogu da prihvatim da iko stvarno to oseća kod njih.

Antipreporuka za Vidojkovića, Mariju Jovanović, Ćirića, Den Brauna, Koelja!

[duga12]

Po meni ne postoji "loša" knjiga...
Ali...čitajući letos Koelja,Dnevnik jednog čarobnjaka...svašta nešto se isprojektovalo po mojoj glavi,sa knjigom sam stala na pola,u momentu kada sam shvatila da se pisac u toj knjizi na specifičan način,bavi najblaže rečeno modernim veštičarenjem....

[Bazarov]

duga12 kaže: Po meni ne postoji "loša" knjiga... Ali...čitajući letos Koelja,Dnevnik jednog čarobnjaka...svašta nešto se isprojektovalo po mojoj glavi,sa knjigom sam stala na pola,u momentu kada sam shvatila da se pisac u toj knjizi na specifičan način,bavi najblaže rečeno modernim veštičarenjem....

Ne bavi se on veštičarenjem, već, kao što neko reče, pokušava da velike i teško dokučive probleme rešava prečicom i izlaže ih na način koji se dopada ljudima koji nemaju strpljenja i običaj da čitaju. Još gore je to što on nema nijednu, stvarno originalnu, svoju misao, već reciklira misli od Sokrata, preko Hrista, do Ničea, Sartra, Markesa, pa sve to steše do banalnosti, smuti i prospe kao svoje. Čist populista!

[The Gunslinger]

Pablo Koeljo.... pokušao sam da čitam Alhemičara, pa odusto, pa onda Vešticu iz Portobelja pa odustao, a posle i Dnevnik jednog čarobnjaka, i opet odustao. Prosto ne mogu da ga čitam, a svi ga hvale. Nisam siguran zašto.

Pokušao sam da čitam Rat i Mir, Zločin i Kaznu, Kako se kali čelik i Anu Karenjinu. Ništa nisam uspeo da pročitam. A kako će biti kad budem morao to da uradim sledeće godine u drugom srednje....

[duga12]

Bazarov kaže: Ne bavi se on veštičarenjem, već, kao što neko reče, pokušava da velike i teško dokučive probleme rešava prečicom i izlaže ih na način koji se dopada ljudima koji nemaju strpljenja i običaj da čitaju. Još gore je to što on nema nijednu, stvarno originalnu, svoju misao, već reciklira misli od Sokrata, preko Hrista, do Ničea, Sartra, Markesa, pa sve to steše do banalnosti, smuti i prospe kao svoje. Čist populista!

...slažem se sa tobom...al kad budeš pročitao Čarobnjaka,volela bi da čujem tvoje mišljenje

[memento]

Paola Kuelja mozete kupiti u svakom kiosku. U svakom selu. Nisam siguran da je masovna prodaja ujedno i najpouzdaniji znak kvaliteta tako i u tolikoj kolicini prodavanih knjiga. Zaista ne verujem da je kod nas toliko uznapredaovao prosecni nivo duhovnosti i ljubavi prema lepoj literaturi. Biti In u umetnosti, a posebno u knjizevnosti, je gotovo siguran znak brze prolaznosti. Takvih primera je bezbroj. Kada se u toj kolicini primeraka budu prodavali i Volter, Erazmo, Rable, Dzojs, V. Vulf, pa i ti beskskrvni, hladni i siromasnog duha i nezanimljive recinice Rusi, poveracu da je taj Kueljo zaista planetarna velicina. Vise sam nego siguran da je on vise trenutni pomodarski atribut nego autentican kulturno knjizevni dogadjaj najviseg dometa. Naravno, ovo je samo moje licno i krajnje subjektivno misljenje...

[Isahara]

memento kaže: Paola Kuelja mozete kupiti u svakom kiosku. U svakom selu. Nisam siguran da je masovna prodaja ujedno i najpouzdaniji znak kvaliteta tako i u tolikoj kolicini prodavanih knjiga. Zaista ne verujem da je kod nas toliko uznapredaovao prosecni nivo duhovnosti i ljubavi prema lepoj literaturi. Biti In u umetnosti, a posebno u knjizevnosti, je gotovo siguran znak brze prolaznosti. Takvih primera je bezbroj. Kada se u toj kolicini primeraka budu prodavali i Volter, Erazmo, Rable, Dzojs, V. Vulf, pa i ti beskskrvni, hladni i siromasnog duha i nezanimljive recinice Rusi, poveracu da je taj Kueljo zaista planetarna velicina. Vise sam nego siguran da je on vise trenutni pomodarski atribut nego autentican kulturno knjizevni dogadjaj najviseg dometa. Naravno, ovo je samo moje licno i krajnje subjektivno misljenje...

Dragi Memento, ne mogu se oteti utisku da ste iskoristili moj post o krajnje subjektivnom doživljavanju ruske književnosti ali nažalost, interpretirali ste moje pomalo proizvoljno te bolje da ste citirali. Ne mislim da ijedan narod može biti siromašnog duha. I nisam sklona da koristim romantičarske odrednice, tipa "duh naroda" a rečenice ne držim nezanimljivim već predugim što je stilska odlika. Ipak je umetnost u pitanju
Elem, antipreporuka bi bila ekspanzija romasiranih biografija poznatih slikara. Od majstora renesanse zaključno sa Van Gogom ili Lotrekom. Naravno je poželjno biti upućen u istoriju umetnosti ali ovo prevazilazi sve mere dobrog ukusa. Posle treće pročitane, sve postaju nalik jedna drugoj

[NSdjanka]

Veoma sam se pokajala zbog prethodnog posta koji sam postavila na ovoj temi... Kada sam malo bolje razmislila, jako je ružno etiketirati nekoga zato što je bio sposoban da napiše neko delo i publikuje ga... Zašto bi neko uzeo u obzir šta je to što se meni svidja ili ne?... Mislim da svako treba da čita ono što odgovara njegovom senzibilitetu, uzrastu, interesovanjima ili stepenu obrazovanja... Zar su samo klasici "prava" književnost?... Ne, naravno... Prava stvar je ono što nas dotakne, što u nama samima probudi emocije i ostavi trag... Pa zašto to nekom ne bi bio Koeljo ili Habjanović?...