Omiljena priča

[DrinChe]

by ca blues


......Kakav radostan dan

…već danima sam bez para….gotovo nedelju dana se grebem za kutiju cigareta, YBG jedan klinac koga učim video reportaži i montaži me gađa kutijom malbora dnevno…al ne učim ga svaki dan YBG…preživljavam sa kockom pileće supe za pola litra vode, stotinjak grama kisele pavlake, najjeftinije moguće, naravno, i pola hleba dnevno….

…neki dan me zove marta….bla bla bla….kaže, ne sekiraj se posle razgovora sa mnom uvek te pukne neka lova…i uostalom šta još uvek tražiš u nikšiću…ne tražim ništa, ali nema lovu da pobegnem odavde…juče dobijem sms: korisnik broja 069 bla bla, marta, je dopunio vaš račun sa dva eura…super YBT, imam lovu za poziv koji može da promeni sve…

…u gluvo doba sinoć zove kolega, kaže, nije u mogućnosti, da li bih mogao da odradim neko venčanje danas ?…jok ti ćeš…

…..venčanje četvrtkom, lepa stvar…u restoranu njih četvoro, mladenci i kumovi…matičarka stigla pre njih…fleš, fleš, fleš, ende šlus…da li želite da vam odradim fotografije dok vi ručate ?......moj bedni procenat 24 EUR….

….srećan kao kuče u liftu kupujem cigarete….

….cena uspeha…pola sata po isplati, isti kolega zove i kao pita, jel možeš da odradiš neki protokol u domu zdravlja ?...YBG, mogu…kako da mu kažem da ne mogu ????!!!!!....a to što će fotosi sutra osvanuti na naslovnoj strani bednog lokalnog dnevnika, najtiražniji u ovoj državi, valjda još uvek najmlađoj u svetu, sa njegovim potpisom, e YBG !!!!....mora se odužiti bednih 24 EUR….to što je on fotografska debilčina, koja pojma ne zna šta je expozicija, a ne šta je blenda, to je druga strana medalje….kao i to što su tvoji fotosi, u zadnjih četiri pet meseci, bar pet puta osvanuli na naslovnici potpisani njegovim imenom…..YBG brate, leba mora da se jede….

…al super, dok čekaš da se bedni protokol u još bednijem domu zdravlja završi stiže sms, čekaju te Xovići….YBT, to venčanje sam radio još pre četiri nedelje….otišli ljudi na more…bole njih uvo što ti nemaš lovu za stan i leba…bilo im je ludo i nezaboravno....al super, YBG tu je honorar 46 i nešto EUR…konačno da namirim ujutru drugi deo od bednih šezdeset EUR stanodavcu….a i ovih današnjih 24 EUR mogu lagodnije trošiti….

…aha, al u qurcu….za nepunih trideset pet godina nikada nisam uspeo biti štedljiv…YBG ja sam protočni bojler za lovu…u jednu ruku dotiče, iz druge ističe…sranje….

…o kako radostan dan….

….YBG, na prvi poziv koji može da promeni sve, dobiješ odgovor, ja nisam u gradu, u BGD sam, nisam se video sa pretpostavljenima iako sam im prezentovao tvoju ponudu, ajde da se čujemo ovih dana….ufff….još uvek mrcvarenje…YBT gde ću ja od prvog , a danas je već šesnaesti ?????????......

…drugi broj koji može promeniti sve, naravno ne odgovara…agonija se produžava….

…krećem u stan….usput sretnem A….jedino normalno stvorenje koje sam za gotovo više od godinu dana upoznao u ovom gradu…..ja je nisam poznao, poznala ona mene i zove i maše…hej ćao devojko, šta se radi, ajmo na kafu…

….A je bila koleginica…sada to više nije…razumna devojka, nema leba u ovom poslu druže….ima 28 godina, izgleda kao avion i nije udata…jedno jedino normalno stvorenje koje je iz ove sredine….u stvari, ako izuzmem poslovnog partnera, ona je jedini stvor sa kojim sam ja u ovom gradu popio kafu…ne računam, naravno, sve skotove kojima pokušavaš prezentovati vrednost tvoga rada….i uopšte mi nije žao potrošiti lovu na nju….jeste to uvek bednih par EUR, al YBG brate, ja sa tih par bednih EUR preživim nedelju i više dana….

….A ….JA TE VOLIM….

…mojne se tripujete da sam zaljubljen….ne, ….devojka me lepo resetuje svaki put kada popijemo kafu….jednom mi je čak njeno znanje engleskog isčupalo dupe iz govana…jednostavno je gotivim….ona je DIVAN LjUD….devojka za sva mesta….verujte mi, poznavati nekoga kao A u ovakvoj sredini je vrednije od džebem li ga koliko EUR……

….bešmi sve da nije nje i marte, u ovoj sredini, davno bi me kupili mrežom na Glavi Zete….

…..kakav radostan dan, ptice pevaju aliluja…..

….A pali home, ja u svoj mali privatni pakao…..usput svraćam u dragstor….YBT u džepu imam čak dvadeset EUR….

….politika, YBG nije svaki dan sreda, pola EUR…ilustrovana revija sa kojom pokušavam napraviti neku saradnju, dva EUR…hleb specijal, običan industrijski beli hleb, 600 grama, pola EUR….imlekov jogurt, litarski, 0,90 EUR…marmelada višnja, 1 kilogram, 1,70 EUR….mileram, šabački, 400 grama, najjeftinija pavlaka sa najvećim procentom mlečne masti, 0,80 EUR…jetrena pašteta karnex, 150 grama, komada dva, 1,22 EUR….tunjevina, najjeftinija moguća, dva komada, 1,12 EUR….govnjivi ariel za ručno pranje, 450 grama, 1,33 EUR….kosili sapun, 90 grama, 0.40 EUR…malboro 1,30 EUR…i ko ga jebe, kad je bal nek je s muziku, nikšićko pivo, dva litra, 1,24 EUR…tolkooo…..

….sve u svemu 13,01 EUR….uđem u stan sa ravno sedam EUR….

….koliko dana će potrajati ove zalihe hrane, ke vidime….budem bio obavestio cenjeni auditorijum….

….e aj sad, …… zašto pišem sve ovo ?????.....

….PA JEBEM LI VAM MILU MAJKU, DA VAM JEBEM…. POJEBEM LI VAM SE SA SESTROM…..PA ĐE JE SOLŽENjICIN DA MU JEBEM I MAJKU I SESTRU I SVE NAJMILIJE…..SA SVE IVANOM DENISOVIČEM I NjEGOVIM DANOM…..PA JEL OVO ŽIVOT DOSTOJAN LjUDSKOG BIĆA ??????......AAAA???? PIČKA LI VAM MILA MATERINA….PUUU, JEBEM TI ŽIVOT, SVE TI JEBEM……MRŠ U TRI LEPE PIČKE MATERINE…..

….. sjedim sam na trotoaru, prebijenu nema paru i čitam stare novine
Čitam neke stare novine,


Tu na uglu od ulice derem jadne farmerice i čitam stare novine
Čitam neke stare novine,

Život moj lumperaj, a jedva s krajem vežem kraj

Ja nijesam kao svak, ja ne sanjam kadilak, smuči mi se na to sve,
Uzmem čitam novine, novine


Tu na parčetu betona, bescarinska moja zona, tu čitam stare novine,
Čitam neke stare novine


Gradom žure lica mnoga, svako pita đe je lova, ja čitam stare novine,
Čitam neke stare novine,

Život moj lumperaj, a jedva s krajem vežem kraj, …..Miladin Šobić, nikšićanin…..

[DrinChe]

Pred Ogledalom (skriven iza laznih imena)



Zamislite gomilu ljudi! Ulica vrvi ! nepregledna masa se haoticno krece! Svakim trenom ih je sve vise! Vise! Pogazice se! a nikada isti ljudi nikada isti obrazi a opet svi jedni na druge lice! Gledajte u masu! Nadjite joj smer! Pokusajte da odredite kuda idu! Imate osecaj da jedni drugima gaze sene! Gledajte tako da izgubite boje! Da nestanu oblici! Da se pojedinac ishcezne! Samo partite tok! Nadjite mu boju! Ubrzavajte ga pogledom! Skrecite I zamotavajte ga! Izgubite I vi vas pogled u bezoblicnoj masi! Sta nalazite? Sta vidite? Jedno lice pogleda u zemlju , jedan usporeni teski korak., jedne decije oci, jedne teske ruke! Jednu nadu! Jedan skriveni osmijeh… onaj isti iz ogledala, onaj putujuci, onaj obecavajuci, ocajavajuci,deciji,stari,prijateljski,tudjinski,on aj svaciji I niciji,onaj samo vama znan Iz ogledala.. vidite li to lice, s velikim trudom na pola ispijenu dusu,oblak dima I malo sna? Prepoznajete li to lice u masi? Je li vas opet vratilo? Umesto da izgubite oblik, da nadjete boju da skrenete masu,da ucite sebe vi nalazite trag onog sto ste ga nekada gledali u oci a bio je samo odsjaj. Vididte li opet sebe? Pitate li se odakle vam je osecaj poznat? Kakva se muzika cuje? Odakle ova gorcina vama na usnama, odakle vam vetar medju prstima, odtkud vam I suze I osmijeh u isti cas. Odakle toliko radosti I tuge u vama. Da li osecate kako se u vama nesto cepa da nesto istiskuje, kako vam se uliva voda kako vam se puni telo kako vam srce jezik pritiska? Osecate li? Gde ste sada? U masi u obliku koji ste sami stvorili, na mestu gde ste sreli te oci? Ima li ga u blizini? Ne! vas? Na istom ste mjestu! Primjecujete li da su godine prosle u tom trenu? Da ste preziveli toliko srece boli I radosti za par godina! A tren? Zasto? Gde je? Kako? Opet ste stali u onaj prostor zaledjen dahom od lika do ogledala.. vreme je da ga pustimo on je I onako vec odavno daleko. Imam strah veliki koji se ledi u meni kao taj isti dah… ako ga pustim da ode I iz mene moj najveci je strah da me opet ne stignes, susretnes, sretnes, ulovis u mom snu..

A vreme je …

Otici je bar lako ! a zabroaviti?

Lako se okrenuti! A zazmuriti!

Poljubiti! A voleti? Ispiti! A popiti? Umreti ! a ziveti?

Secati se! a sastaviti secanja po svojoj meri?

Moj najveci strah ako te pustim da odes da ces me stici u snu…

A vreme je…

Vreme je….

Svaka tuga neka bude moja. A svaki osmeh tebi poklanjam, svaku srecu I svaku radost. Odricem se tih poroka daj mi tugu I bol da budu moja sreca..

Raduj se! Osecam senu tvoju, I tebe van ogledala u svakom kamenu, u svakoj zili drveta koje je ikada pokusalo da raste. Osecam te u svakoj sitnici u svakoj kaplji …a govorim o jednom vec odavno dalekom… skrivenom iza laznih imena onom kog nadjete u pesmama knjigama I romanima u svim decijim pricama, o onom koji kradom jos uvek zeli pred san da mu sapucu price a zaspace prije nego se nacne krov od cokolade. Onom koji zeli da mu vetar gladi kosu.. o onom dalekom koji se nece zadrzati, a vi,cete ga se secati I onda kad ga ne bude.. o onom u dubini, a lik koji ogledalo stvara veruje,poverovacete I vi u njega. o onom cija jutra brisu sve..

Vreme je…

Svaki osmeh…svaka sreca… svaka radost.. I zelja…

Tvoja je. ostaj mi dobro mali veseljace.. i nemoj pustiti da dete nestane... ne daj rekama da te vode, povedi ti njih, ne daj se godinama i teskim snovima, cuvaj sebe najvise od sebe, pusti nek te vole, pusti nek ti pridju, dozvoli sebi da se opustis, dozvoli sebi da zaboravis..dozvoli da oprostis..dozvoli da sunce udje i u tvoja jutra.. ne trazi istinu nocu, ne trazi utehu i ne trazi razloge..sami ce doci ako ih ima..

i ne zaboravi raduj se!

osmeh leci sve...



by Kroki

(Dobri Kroki... )

[DrinChe]

Naći Kumovu slamu


Zapešće mladež na levom dlanu mali nejasnih granica ožiljak polumesec na desnom kolenu kada sam se kao klinka posekla na bazenu u obdaništu pa su stavljali jod žuto žuto pile knedla u grlu osetljivost šaka prostori skriveni između dva prsta kojima ruka nečija putuje i donosi čudnu i slatku jezu prćasti nos cvikeri ga smanjili još više mali prst na nozi čvarak bleg u obliku kruške na stomaku Milevi su se jele kruške kažu bapske priče uska ramena obrazi čija je linija blago potcrtana volim svojee obraze kratki prstići na rukama mala šaka čvarci opet i trepavice koje prljaju cvikere dok gledam uvek i stalno preko rubova cvikera fetiš masna koža pa cvikeri spadnu gornja usna koja čini da izgleda kao da neko vazda negoduje nezrelo glas čudno zvuči glas kada ga čujem snimljenog dečak neki šuška i buni se i priča preterano žučno kada objašnjava i ubeđuje druge sklonost ka kurjim očima kriva kičma mladeži na oba uva opet mladeži sazvežđa medvedi i slame i student nije zapalio žito brica je to učinio i klecanje kada neko pogleda i oči koje više nisu iste nego su umorne i juče su mene i mog druga Dejana prodavačice sa simpatijom gledale kada sam u prodavnici kupovala posteljinu za jednu bebu i ne to nije naša beba usne što drhte kada ih on pogleda posebno ona gornja i još 6 dana čudan ću ja saobraćajac svat biti ruzmarin osmeh dražesno i zločesto i svraka i nežnost i odanost i reči lepe i slovo treće slovo ćirilice

by Suzana


zelenojeStvarnodobrozaoci

[fOtOkRoS]

neću je prepričati, prepisati, opet doživeti...

Devojčica sa šibicama...

[DrinChe]

Nisam dao da me tetoviraju.

Dugo, predugo nosim ovaj moj ogrtach, rukama mojih demona izatkan. Parao se svakojako a ja ga krpio iglom, ko prst velikom, i namesto zakrpe ushijem broshitj, tek toliki da prekrije poderotinu, nechjom rukom napravljenu.

Svaki broshitj svoj broj ima, broj ekvivalentan duzzini cepanja 16;7 ipo; 3; 1 ..... I onda sednem , svetlo pustim lagano da curi, primaknem konac ushici igle i pravim petlje, nekako u krug , iznutra ka spolja. Pustim ruku neka sama vodi, letargichno , nemo, zna put svoj vetj, rekao bih boli al` jok, to se samo svetlo poigrava kozzom-kozzom shto je moji demoni izatkashe.

Eto,nestade konca da nov broshitj prikachim, rupu da sakrijem.

Ne ostaje mi drugo tetoviratju sliku namesto broshitja. Pustitju ih da me sharaju. Chuh, njihovi demoni su jachi , bolje zanat izuchishe, bojom nam trajno zamazuju istinu.

Mislio sam napravitju vir, vrteti u krug te demone njine i vremenom spadatje sa lica, tela, dushe. Mislio sam dotji tje dan oprosta svega shto ogrtach podneo je nekad. Delitje se nov, rekli su. Taj se manje haba.

Chekao sam red, red dugachak do bola i nazad. I tada mi neshto poput sumnje prodje; dal ogrtach novi i novu dushu daje?

Ne, rekoshe.

Ne?

E onda netju taj, ostatju u mom od broshitja vedrom.

Dotji tje nova ruka, donetje na uzdarje broshitj beo, sijatje po danu tmurnom, shapnutje mi tajnu jednu, chuvatje ogrtach stari.

Ne dam da me tetoviraju.

by Storm (od milja - Jahach - )

[DrinChe]

Bila jednom jedna princeza... i pretvorila se u vesticu.
Bio jednom jedan princ... i pretvorio se u pijanicu.

Oni su ziveli u raskoznom dvorcu... koji se pretvorio u jednosoban stan u podrumu oronule zgrade.
Spavali su na posteljini od svile... koja se pretvorila u isflekano cebe na koje je upravo pao zar cigarete i napravio rupu.
On je gurnuo prst kroz izgorelu vunu i zagledao se u prljav nokat.
U ovim godinama, pretvoriti zivot u bajku je kao provuci se kroz ovu rupu, razmisljao je.
Lakse je samo ziveti...


by Tajkun

[DrinChe]

Srce

Bas se dugo nisam brinuo oko tebe... Zasto si mi tako neraspolozeno...Kako da se opravdam, kad pravog opravdanja zapravo i nemam,
jednostavno, nisam ja za to kriv... Desilo se tako da jednostavno nastane deficit u zrtvama tvog sharma i ti sad kucas i kucas, a niko da ti odgovori.
Nekako mi te je zao...Ma sve ja nesto mislim da je i drugima zao. Ali, ne! Mi ne trazimo sazaljenje! Ti to jednostano ne bi moglo da izdrzis...
Posle toliko godina uspeha u svemu sto radis...
Ja cu se truditi koliko mogu, a ti ...Kuckaj...Neko ce sigurno cuti i otvoriti....

Tajkun

[DrinChe]

E. je od onih zena koje svojom pojavom ispune i najveci prazno-prostrani prostor.
Izrazito svetao ten. Bistar pogled upadljivo svetlih ociju koje dobiju nijansu ljubicastog kada se smese. Sitan nosic, izgubljen u crtama lica. Negde mojih godina pretpostavljam. Osmeh tanak, nekako vecito u istreniranoj mimici kao da je neko usnama zacrtao radijus kretanja, cini mi se. Tanke obrve u brizno iscrtanoj liniji u nijansu poklapajuci se sa uramljenim plastom svetlo crvene kose. Boje cimeta – tako tu boju zovu Germanci. Lepa na svojstven nacin ( svaki put se setim ca bluesa – Tvoj tip isklesan! ) .

Ne poznajemo se.
Znamo se. Poznanica poznanika. Ruskinja. Vodi plesnu skolu – modernog i klasicnog plesa. Preporucio mi neko nekada negde. Daje izmedju ostalog i kurseve baleta deci od 3 godine. Nismo nikada narocito mnogo komunicirale, nekako je uvek vreme diktiralo ton – njen i moj.

Sretnemo se danas slucajno u gradu. Na neocekivanom mestu u neocekivano vreme. Nasmesim se onako iznenadjeno-obradovano. Uzvratila mi osmeh, ali ovaj put taj osmeh nije licio na mimiku, ali se zato oci nisu smesile u lila nijansi. Izmenimo uobicajene floskule i ja onako, ne znam zasto, predlozim kafu (a gori mi vremeski pod nogama).

Pricamo o poslu. Lose prica nemacki. Primecujem da joj sve sto nema veze sa plesom predstavlja problem u artikulaciji. Biram reci. 11 godina je ovde. Iz Kaliningrada. Skoro napunila 36 godina. Radi 7 dana u nedelji – od 13 do 23. Svaku drugu nedelju je slobodna. Zivi u apartmanu iznad plesne skole. Nema nikoga ovde. Nikoga ne poznaje, nigde ne izlazi. Za praznike, decije raspuste i vreme odmora leti kuci. Pita me da li sam nekada bila u Kaliningradu. Nisam, odgovaram. Prica mi o tom gradu. Koliko sam shvatila nesto izmedju obecanog ruskog Hongkong-a i Sinfonie Nr.6 h-Moll op.74 ("Pathétique") Tschaikowskog. Kaze: "Dodji, lepo je…"

Ne znam kakvo je nebo iznad Kaliningrada, ali mislim da ona u ovo nebo ovde i ne zagleda…

(by) my dear TriV

[Cecara]

Ovo je jedna decija prica o najozbiljnijoj temi.

Od cega je drugarstvo

Jednog jutra, dok sam u kuhinji pio mleko, u meni se iznenada probudila savest. Rekla mi je: Ti mirno pijes mleko, a tvoj drug je daleko, sam i tuzan. Mleko je odmah prestalo da mi prija. brzo sam se obukao, seo u kola i vec sam jurio prema zapadu, svom drugu, koji je bio 500 kilometara daleko.
Putovao sam celo prepodne kada je pocela da me muci zedj.
"Stacu negde na casu mineralne vode," pomislio sam.
"I izgubices pola sata i tvoj ce drug pola sata duze biti sam i tuzan", zacuo se neciji glas sa zadnjeg sedista.
Pogledao sam u retrovizor.
"Ko si ti?"
"Ja sam Drugarstvo. Ja cu ti ugasiti zedj," reklo je Drugarstvo drugarski i prebacilo se na prednje sediste do mene. I - zedj je istog trenutka nestala.
Putovao sam vec sest sati i podne je vec odavno bilo proslo. Bio sam gladan i hteo sam da stanem u jednom restoranu pored puta da rucam.
"Samo napred. Drug ceka. Ja cu te nehraniti." Javilo se Drugarstvo ponovo i glad me odmah prosla.
Putovali smo vec osam sati, Drugarstvo i ja, i osetio sam umaor u rukama, u nogama, u krstima.
"Nema zaustavljanja. Ja cu ti dodati snage," po treci put je progovorilo drugarstvo i umor je nestao.
A prevece, kada se Sunce pocelo spustati prema brdima, zaustavio sam automobil, izasao iz njega