Omiljena priča

[DrinChe]

Prijateljstvo

Bilo je to negde hladne 2002.
U hladnom quartu metropole sa hladnim ljudima.
Deo ubrzanog zivota u kom je neko umeo da vozi pod rucnom kada su sve kocnice otkazale.

Komsija preko puta u nekom stylish domicilu u kom niko ne konstatuje nikoga, sem ako mu je sHofer. Big fat people with big fat car & big fat conservative attitude-tell me your name, and I'll tell you what's your price. U tom svetu se ljudi redovno zaobilaze i u liftovima…

Ja u svemu tome (from the beginning igrom slucaja –tacnije neorganizacije- zavrbovani taoc sa Marsa) smestena privremeno (da privremenije ne moZ biT) u jednom od tih sterilnih quarta.
I dok su sHlepali privremene fascikle u privremene odaje, ja zaglavim u gipsu – double trouble skljemngz lom, i 10 nedelja zatvora – bukvalno. Eeeeeeeeeeee, tu da nije bilo interneta, nikada ja ne bih znala sHa je chat, sHa forum a sHa blog. Verovatno bi i umrla od gladi, ili se pretvorila u delivery-piZZu, da nije bilo njega…



Ali bilo ga, bRe, sa sve ‘talijanske cipele bolE glava.I sHo coEk znao da kuva jaooooooooooooooo, doslo mi u mestu da se udam i nisH drugo da ne radim, sem da klopam po ceo dan i noc. video me prvi dan zagipsanu, slucajno (ma joCk, ovo je bila sudbina) u liftu kako se lomim sa stakama – izasli smo na istom spratu, krenuli u istom smeru i sudarili se maltene gOOOzama dok smo gurali kljuceve u ulazna vrata."Si vecerala ti nesto?", glasile su prve reci. JoCk, nisam ni doruckovala, prostruja mi kroz mozak, ali iz fEEEne sam ja kuce, pa odgovorih nesto blabla. Od tada, pa 12 nedelja komplJet od jutra do ponoci, ja sam se pretvorila u gurmana first class sa diplomom! Zavolela njega kako nikoga nisam na taj nacin ikada (pre & posle), zavidila mu na decku boli glavudZa (a i oci), uzivala u masazama kI prinZeZa iz bajke, setala se polu-gola bez 1 mililitar stida, pricala o stvarima koje nikada nikome nisam rekla bez strepnje ili dileme i osecala se toliko slobodno "JA" kako se nikada ni sa kim osecala nisam. 3 meseca je ON bio moj dom. 3 meseca izolacije je pretvorio u 300000000 meseci zivota...

Nekada se ne cujemo mesecima.
Zivot ga seta.
Zivot seta mene.
Zivot seta zivot.

Kada sam rodila my everything, uleteo je na 7 minuta kod mene - ne znam ni dan danas kako me je nasao, kako je nasao bolnicu, ovu "malu" flekicu na evropskoj karti. Ne znam u stvari ni koji Bogovi su mu naklonjeni, ali cini mi se da ima "debelUUUUUUUUUUU " vezu kod mnogih (ako ne svih) Bogova.

J. nije od onih koje znam ceo zivot.
J. je od onih kojima je trebalo 5 sekundi da znaju sve o meni.


by my dear TrIv

[DrinChe]

Godinama imam snosaj sa poezijom. Uvek drugaciji.
Gledam je u naslov. Okrecem je na pozamasnu rimu i s'boka joj prilazim suvim dlanom niz tanku liniju uske forme. Hvatam je za obline stiha i grickam joj ustreptale vrhove slogova. Prodirem i razdirem njenu metaforu. Praznim se izmedju redova. U trzajima. Upotpunjujem fabulu pesme..
Nikada me ne tuzi za ocinstvo. Kurva!
Sebicna kurva kroz vekove.
I velika majka -- sve pesme, njena su deca.


by Taj Kun

[DrinChe]

Ponekad, a to ume da bude cesto, pozelim da kazem da volim, tu neku. Pozelim, ali se plasim da to kazem,
cak i u sebi. Najcesce su to hipoteticne price, scene natopljene mistikom bajke, kada ja sapucem.
Ponekad pozelim da kazem samo to, samo te dve reci, a onda, taj neko moze i da iscezne.
Taj neko ne mora cak ni da cuje te reci, te dve reci.
Onda se probudim iz tog bajkovitog privida i odlucim da to i uradim. Jednostavno odem, nadjem nekoga,
kazem mu te dve reci, pomazim ga, zagrlim ga, a ono mi uzvrati veselim mahanjem repa.
Zasto je toliko lakse voleti zivotinje?



by Taj Kun

[DrinChe]

U nekom drugom zivotu...

Bicu voda.

Sa prirodnom tendencijom tecu iz visina u doline i skupljati se u najnizoj tacki. Uz pomoc sunca dizacu se neumorno u vazdusne visine i setati kao oblak iznad zemlje do nekog mesta na kome cu pozeleti da kisim iz nebeskih visina preko planina i dolina do mora…A u morima, pre sledeceg ciklusa necu mirovati. Pomerace me nevidljiva ruka. Lomicu se u valovima bespomocno na ostrim pucinama i distancirati graciozno pod plastom meseca, dok ce u mojim dubinama harati nepredvidive struje…

Kontinuirano prisutna, ali uvek sa novim licem…
Ko u meni bude trazio odraz…videce uvek nepoznati…

Lebdece magla iznad moje povrsine. Neki cudni, misteriozni plast, satkan od najagilnijih dubinskih kapljica vodene duse koje su zelele da promene agregatno stanje u nedodirljivo ali sveprisutno naslucenje, predosecaj, nagovestaj, poeziju, pricu, sliku ili…neku nefixiranu ideju…

Uvek ce me biti.


by Val

[DrinChe]

Svaki put kada ti srce otkuca, blizi si trenutku kada ce zauvek da stane.
Svaki put kada setas sumom, zao ti je sto na kraju ipak moras da se vratis asfaltu.
Svaki put kada trepnes okom, proci ce nekoliko trenutaka dok to ne ucinis ponovo.
Svaki put kada nekog nasmejes, smisljas nacin da to uradis jos jednom.
Svaki put kada sa prijateljima popijes casicu dobre rakije, razmisljas da popijes jos koju.
Svaki put kada na radiju cujes neku dragu pesmu, otpevas refren naglas.
Svaki put kada svog psa pomazis po dlakavom stomaku, raste poverenje izmedju dva bica.
Svaki put kada se obrijes, svestan si da te ista nevolja ceka vec sledeceg jutra.
Svaki put kada te devojka nezno dodirne, prijatni zmarci spuste ti se lagano niz kicmu.
Svaki put kad ujutru ustanes, neko sanja najlepsi san.
Svaki put kada se rastajes od nekoga, iznova ti bude tesko.
I SVAKI PUT JE PRVI.

PREMIJERA!!!

by Taj Kun

[SQUAW]

NIJE

Da li me trazio neko?
- Nije.
Da li je stizala posta?
- Nije.
Da li me zvao neko?
- Nije.
Da li me trazio neko?
- Nije.
Da li je neko pitao za mene?
- Nije.
Taj Nije je bas uporan covek!!!


*******************************


STRASNI HOROR LIK


Decak i devojcica nisu odrasli u komsiluku, ali su se pronalazili i igrali, na mestima ka kojima ih je vukla decja masta. Igrali su se zmurke, klikera, kvizova i svih ostalih decjih igara… neke su izmisljali sami. Smejali su se, plakali i cutali zajedno, ako treba. Tek, bilo im je dovoljno da su tu jedno kraj drugoga.
On ju je uspevao zasmejati i kad je bila najtuznija. Bio je duhovit i pametan, a ona je njemu bila interesantna zbog nekih neobicnih crta karaktera.
Jednog dana rese da istrazuju, kopaju zemlju, nadajuci se da ce naci, zlatni kovceg, dukate ili ko zna kakvo otkrice.
I otkrili su!
Na dubini od nekih pola metra, nasli su Tabu temu.
Videvsi otkrice decak se namrgodi: ” Ovo cemo zakopati! To je Tabu! Necemo o tome.”
Devojcica prekoluta ocima, vrtevsi u ruci pramicak kose i rece:
” Pa nije pisalo na tabli Buuuuuuu, da se toliko uplasis!!!
Ja sam u stvari hrabri decak. Eto, a mislila sam da sam devojcica.
Idem sad da obucem pantalone sa tregerima, nabavim neki kacket, kupim automobilcice i osisam se na kratko.”
Decak je upita: ” Gde ces, ti se to salis?”
Ona se okrenu onako lagano ka njemu, pogleda ga i malo glasnije rece: ” Tabuuuuuuu!”
Decak pobeze glavom bez obzira, misleci da je to neki lik iz strasnog horor filma.

autor:jelenaartpoezija

[SQUAW]

Kako si

Kako si?
- Nisam dobro.
Zasto?
- Zato.
Ne zelis da pricas o tome?
- Zelim.
Pricaj.
- Ne mogu.
Da li te boli?
- Boli me?
Sta?
- Nikad necu shvatiti.
Sta?
- Zasto me gurnu u zivo blato kad vec isplivam.
Zasto od muve naprave slona i pretvore se u komarca.
Ko?
- Oni sto guraju u blato.
Zasto to rade?
- Ne znam.
Jesi li pricala sa nekim o tome?
- Jesam sa komarcima ocigledno,
jer su posle par sati zaboravili da mi nije dobro.
A sto ti nije bilo dobro?
- Pukao mi zulj.
Zar ti nije bolje zbog toga?
- Nije, stali su mi na zulj onda kad nije trebalo.
U nekim danima moras zaobici zuljeve drugih i biti melem. Narocito u onim sa losim vestima.
Kako se zoves?
- Ne mogu da se odlucim.
Ili sam Brigoljud ili Fifi ili…
Ne, ne Fifi mi se ne svidja nikako.


Kako si danas?
- Bolje nego juce, jer je Njoj bolje nego juce.
Imas li neku zelju?
- Imam. Da se rodim kao musko.
Zasto?
- Treba mi ponekad da budem musko. Kapiras?
Ne.
- Nema veze. To ionako svi pogresno shvate.
Hej, da te pitam nesto.
Pitaj.
- Imaju li komarci oci?
E, to stvarno ne znam.
Znam da andjeli imaju oci.
- Stvarno?
Stvarno videces. Bice bolje.
- Kako se ti zoves?
Pogodi sama.
- Ne mogu, umorna sam.
Moram do apoteke da kupim Autan i hanzaplast.



autor:jelenaartpoezija

[DrinChe]

Liči na pesmu,a priča je-tako piše Zaratustra.

Pseća balada No.I (Emotivno stanje jednog...psa)

Mogao bih danas
Da ti pišem
O tome
Kako mi nedostaješ
Kako su noći
Beskrajno duge
Insomnične
Zajebano teške
A svaki stih
Koji bi izašao iz mene
Nosio bi u sebi dozu patetike

Mogao bih
Sve bih to mogao
Ali neću

Za promenu
Prošetaću danas psa
Ili će pas prošetati mene
U principu
Ne menja se stvar
Obojica uležani
On u svom boksu
Ja Između četiri zida
I samo
S vremena na vreme
Pogledamo se u oči
I buljimo
Tako nepomično
Jedan u drugog

Pokušavajući da shvatim
Smisao psećeg postojanja
Dolazimi do zaključka
Da je njegovo
Egzistencijalno stanje
Od mog svakako sigurnije
Ali šta je sa emocijama
Bog sveti zna

Bulji i on u mene
A o čemu razmišlja
Ne bih ti znao reći
Možda bi mi nešto i rekao
Nešto poput
"Hej druže,
Zajebi da me posmatraš,
Zar ne vidiš da smo isti?"

Zar smo isti ?
Može biti ....
Izgleda da su nam
Jedino buve
Na različitim mestima
Moje su u glavi
Njegove po koži
I kako god da okrenš
Gamižu
I što se više češaš
Svrab postaje
Sve jači
I jači

I bude mi žao njega
Žao mi je što ne umem
Da mu objasnim
Da si delimičan krivac
Za njegove buve TI
Ti koja kradeš mi dane
Kradeš noći
Ti koja ne izlaziš iz mene
Ti buvo
U obliku žene

Sve bih mu ja to objasnio
Sve
Samo da umem

Ali ko zna
Možda i njegove buve
Ništa nisu bolje
Znam samo
Da je prošle zime
Bio jako veseo
Dok mu je jedna kuja
Iz noći u noć
Dolazila pored žice
Vremenom su je potkopali
Potom bi zajedno bežali u noć
Vraćao bi se kući
Rano izjutra
Sav smoren
I kao pravi lopov
Krišom bi se
Zavalačio nazad

Ćutao je on
Ćutao sam i ja
Pravio se kao da ništa nisam video

Sve je to trajalo
Sve je trajalo
Dok jednog dana
Kuje nije nestalo
Neznam šta se sa njom zbilo
Ne verujem
Da je nekog novog
Džukca pronašla
Ne verujem
Da ga je tek tako napustila
Pre će biti
Da je nešto pregazilo
Jer...
Bila je to ljubav
Baš ona prava

I od tada
U njegovim očima
Nestalo je sjaja
Hranu je počeo da odbija
Na prolaznike da ne gleda
Čak i šetnje sa mnom
Postale su moranje
Pa ipak vremenom
Navikne se čovek na samoću
Navikne i životinja

A danas
Za promenu
Idemo u šetnju nas dvojica
Pa i ako ništa drugo...
Možda se uz put
O nešto i očešamo
Možda
Možda se smanji svrab
I tako
Bar na trenutak
Na ženke svoje
Zaboravimo


Za promenu....

[ZOE]

meme by Pu


Ja u stvari i ne znam da li postoje stvari o kojima ćutim. Postoje ljudi kojima mogu da kažem neke stvari a neke im ne bih rekla ni za živu glavu. Postoje i stvari koje mogu da kažem svima. I obrnuto i tako redom…..
Mali je broj onih kojima mogu da kažem baš sve, pa evo razmišljam da li ih uopšte i ima. Uvek postoji nešto što prećutim …..
Ne verujem da će iko ikada moći da kaže o meni, ko sam ja u stvari, ma koliko mislio da me poznaje. Ja jednostavno imam zid oko sebe, i bila bih strašno nesigurna kada bih dozvolila nekome da ga sruši.
Moje ćutanje ne mogu da podelim, tipa ćutim o osećanjima, ćutim o intimi ili govorim o politici, …., govorim o deci … Sve je to jako komplikovano objasniti. O svemu tome ja govorim, ali biram kome ću i kako to reći. Onog momenta kada procenim da će moja izjava biti pogrešno protumačena od strane slušaoca, ja prećutim.
Ovakav stav mi nije dodeljen genetskim kodom, on se razvijao kao i ja, čini mi se da je i jedini mogući za opstanak u svetu u kome živimo. Ogoliti sebe je najveća greška koju jedan čovek sme sebi da dozvoli. Ispravan ili ne ovo je moj stav, a zid iza koga se skrivam je svakim danom sve viši i sve širi.
Da, na kraju vam neću dozvoliti da zaključite da sam u stanju da nekoga slažem. To ne radim, i nisam u stanju da to uradim (na moju žalost) nikad, a da prećutim, to radim i to sve češće.