Ivo Andric

[TVO.JA_]

"Posrnućete, ali nećete pasti; a ako se i desi - izuzetan
slučaj! - baš i da padnete, nećete se povrediti nego ćete, čim
se pridignete, produžiti mirno i bodro svoj put. Različiti ste
od svega oko sebe, sve vam preti i sve vas ugrožava, ali vam se
ne može ništa zlo i nepopravljivo desiti, jer u vama od začetka
vašeg zivi skrivena i neuništiva iskra životne radosti koja je
moćnija od svega što vas okružuje. Samo ćete celog veka, sve
do poslednjeg daha, patiti zbog svog neprirodnog položaja u
svetu u koji ste bačeni. Tako se može reći da vam je, kroz sve
mene i obrte dugog života, dvoje zajemčeno i osigurano:
duga patnja i sigurna pobeda."


Ivo Andrić (Znakovi pored puta)

[bellissima]

...tesko je po dusu da osecaji koji su vezani
uz dogadjaje naseg zivota ne umiru zajedno sa tim
dogadjajima.

Nego i kad nestane lica i krajeva,koji su bili podlogom
osecajima,oni koji ostaju zivi i svezi i to ne u u liku
secanja,nego istiniti i mocni kao u dan dozivljaja.

A kako su izgubili svaku realnu podlogu,bude bol i
ceznju,tresu dusom,kao nezasticenim stablom,
hrane se nemirom srca,kradu sadasnjost i truju
buducnost....

Ex Ponto

[NSdjanka]

"Dobri čovječe, nijesam ti ja bolestan nego sam ovakav, a od sebe se ne može ozdraviti..."

Ivo Andrić, Prokleta avlija

[bellissima]

Ja!

Teska rec,koja u ocima onih,pred kojima je kazana,
odredjuje nase mesto,kobno i nepromenljivo,cesto
daleko ispred ili iza onog sto mi o sebi znamo,izvan
nase volje i iznad nasih snaga.

Strasna rec koja nas,jednom izgovorena,zauvek vezuje i
poistovecuje sa svim onim sto smo zamislili i rekli,
sa cim nikad nismo ni pomisljali da se poistovetimo,
a u stvari smo,u sebi,
vec odavno jedno...

Prokleta avlija

[TVO.JA_]

"Ruke mi često preko dana staju nad poslom i veliki deo noći bdim samo da mogu duže misliti o tebi. Pre ptica se budim, pre zore dižem (a kroz sve snove prolaziš ti) u osvit sam naslonjen na prozor kao da te čekam... Lepotu celog sveta kriju u sebi moje misli. Neostvariv san je postao sadržaj mog života. I tako život prolazi, ali u času smrti ja mogu pokazati na svoju čežnju kao na jedino veliko i lepo u svom životu!"


’’Ex Ponto’’

[gaga73]

"Toliko je bilo u zivotu stvari kojih smo se bojali. A nije trebalo. Trebalo je zivjeti. Nesreca je u tome sto tako cesto, krace ili duze, javno ili tajno, hocemo da budemo ono sto nismo, ili da ne budemo ono sto smo. Takvim nasim prohtevima i cudima, kojima ne mozemo vidjeti cilja ni smisla, mi kvarimo svoj kratki zivot vise nego sto nam ga truju i zagorcavaju ljudi i prilike oko nas. Vrlo rano sam saznao da svaki minut zivota moze biti tezak koliko i zivot ceo. Ko ima i umije, taj ne samo da duze i ljepse zivi nego i lakse i boluje i umire. Da mi je naci nekog ko bi zivio umjesto mene. Pravo ocajanje moze da obuzme covjeka kad kod onih koje smatra bliskim umjesto razumjevanja i usrdne pomoci naidje na hladne, ostroumne analize svojih shvatanja i postupaka... Ko ljudima sve vjeruje, prolazi rdjavo; ko nishta ne vjeruje, josh gore. I tuga je jedna vrsta odbrane. Prevariti se u jednoj velikoj nadi nije sramota. Sama cinjenica da je takva nada mogla da postoji vrijedi toliko da je suvise skupo placena jednim razocaranjem, pa ma kako ono tesko bilo. Stalno posmatram kolika je neosetljivost osetljivih ljudi na osjetljivosti njihovih bliznjih. Izmedju bojazni da ce se neshto desiti i nade da mozda ipak nece, ima vise prostora nego sto se misli.Cesto mi se cini da sam gori i slabiji od posljednjeg medju ljudima. Ono sto moze biti i ne biti uvek se, na kraju krajeva, pokori onome sto mora biti..."

(Znakovi pored puta)

[bellissima]

Covek bi trebalo da je ponosan i srcan,
da dobro pazi na to da ne dopusti nikom,
ni krivo da ga pogleda.

Jer otrpi li samo jednom i najmanju uvredu
i ne plane,jer nema vatre u sebi,gotov je
gazice ga svak...

Prica o vezirovom slonu

[jovuk]

Ne nosi nas vetar kao lisce i ova gorka sreca da se leti nije svrha samoj sebi.Mi nismo atomi prasine koja se oblacima bez cilja dize ljeti nad drumovima,nego sicusni dijelovi beskonacnog mozaika kome ja ne mogu ni naslutiti smisao,oblik ni velicinu,ali u kom sam ,evo,nasao svoje mjesto i stojim pobozno kao u hramu.


I nema druge istine do jedne:bola,ni druge stvarnosti do patnje,bola i patnje u svakoj kaplji vode,i svakoj vlati trave,i svakom bridu kristala,i svakom zvuku ziva glasa,u snu i na javi,u zivotu,prije zivota,a valjda i poslije zivota.


Ja hocu da zagledam u oci tom strahu sto me muci u snovima.Ja ga cekam.Ja bdijem.Ali on ne dolazi kada ga ocekujem,nego onda kada mu se najmanje nadam;zaskoci me i pije i grize i tek s jutrom odlazi i ostavlja me iznemogla i puna mraka i tegobe.


Zene,ja ne znam kome ste vi bili blaga kisa jutarnja,ali u nas zivot ulazite kao pljusci noseni vihorima.Preko vasih bijelih telesa pjeni se bucno zivot nas,zaustavlja se u virove i pada strmoglavce.Tu mudrost nije lijek,ni starost ne pomaze,i kad sve umukne,vas je glas u bilu krvi moje.


U ljubavi ima mnogo bola,nereda,nepravde.Ali ljubav je tako tajanstvena stvar da i to mozda tako samo izgleda pred nasim povrsnim i nesavrsenim sudom.Snaga i velicina ljubavi,koju nikad dovoljno ne poznajemo,mozda je tolika da se i to sto nama izgleda kao bol,nered i nepravda ispravlja i poravnava negde,na nekom visem planu koji mi ne vidimo.


Prevariti se u jednoj velikoj nadi nije sramota.Sama cinjenica da je takva nada mogla da postoji vredi toliko da nije suvise skupo placena jednim razocarenjem,pa ma kako tesko ono bilo.


U prvoj polovini zivota covjek zeli i radi ono cega ce se u drugoj polovini stideti i odricati,a druga polovina mu prodje u uzaludnim pokusajima da se popravi ili zataska ono sto se radilo u prvoj.Tako se na kraju sve potire i svodi na nulu.Ostaju samo kajanje i stid.

Takav je zivot da covjek cesto mora da se stidi onoga sto je najlepse u njemu i da upravo to sakriva od sveta,pa i od oni koji su mu najblizi.


Ludo je zameriti zivotu sto prolazi,kad znamo da mu je sav smisao i sva vrednost u tome sto je prolazan,ali od te nedoslednosti malo ko moze da se odbrani.

[jovuk]

Stalno posmatram kolika je neosetljivost osetljivih ljudi prema osetljivosti njihovih bliznjih.


Sto ne bole-to nije zivot,sto ne prolazi-to nije sreca.


Cudno je,kako je malo potrebno da budemo srecni i jos cudnije:kako cesto nam bas to malo nedostaje!

Ta se zena zvala Nepomucena Radost Zivota,ali to je na jeziku kojim je moja dusa govorila s njom bila jedina zvonka rijec.S tom zenom sam urekao sastanak,usred grada,u po bijela dana.Ja sam dosao.Ona nije dosla.Cekao sam je.Cekao sam najpre stidljivo i veselo,a onda sve nemirnije i teze.Sati su prolazili,a ja sam kao uklet setao na uglu gdje me je rocila nevjerna zena.Moje cekanje je prelazilo u ocaj.Zaklinjao sam se da cu otici ne okrenuvsi se,ali sam se sa ugla vracao:samo jos jednom!I setao sam ponovo.Stalo mi se prividjati.Zena koja je dolazila imala je njezin od.Druga je imala njenu haljinu.U trece sam vidio njezin nakit na vratu.Ali nje,nje nije bilo.To je strasna zena.Ja mislim da ona uziva u tudjim mukama i da stotinama ljudi zakazuje sastanke i dok je na stotinu uglova cekaju,noseci mucne sate kao zeravicu u utrobi,ona stoji,negdje na kraju grada,iza prozora i spokojna lica ukoceno posmatra polja koja se mrace.


Ono sto moze i biti i ne biti,uvek se,na kraju krajeva,pokori onome sto mora biti.


Zivot je dug i mucan,kako da ga prebrodim,kad na mene naidje umor i zelja za smrti?
-Nasloni glavu na cije rame,sij njivu i hrani svoju djecu,potrpi i zivot ce proci.
Godina je duga i oskudna,kako da je predjem kad naidju zli mjeseci?
-Pomisli da je bilo gorih i da ce doci bolji i pretrpi;godine brzo prolaze.
Mjesec je dug i tezak,kako da ga prezivim kad mi dotezaju brizni dani bez kraja?
-Mjeseci se izmenjuju,prolaze brzo,a sa njim i brige.
Dan je dug i siv,kako da ga podnesem kad me zamori i rastuzi?
-Dani teku brzo.Potrpi!Donijece radost i odnijeti bol.
Sati su dugi neveseli,kako da ih premetnem kad donesu strah i zalost za sobom?
-Brzo iskucavaju sati;radi i zaboravljaj,imaces miran san i radosno budjenje.
Minuti su dugi i bolni,ko ce ih izdrzati kad se jave gorke misli i kajanje?
-Da,moli Boga sine,da ti u zloj minuti dade utjehu!

[gaga73]

Blaga i dobra mesečina

Blaga i dobra mesečina,
što pada, kô mo