Moja Prica

[A6quattro]

... Vozili su se Bulevarom. Sunce je tonulo u more i grad je prestajao da smrdi na asfalt, izduvne gasove i znoj ispod pazuha. Vijugali su putem do Vile Templerovih. Na ulazu je stao pred veliku kapiju i mala plasticna sprava ga je pitala:
“Ime?”
“R.”
“Momenat.”
“Jel smo stigli?” Upitala je Kim. Oci su joj bile vezane crnim povezom.
“Stigli smo, bejbe. Moram da uradim jos samo jednu stvar. Stavio joj je lisice, brzo, neocekivano.
“Ali, sta to radis?”
Uzeo je izolir traku i otcepio parce.
“Ali R.?” Bio je to poslednji put u zivotu da joj cuje glas.
Mali plasticni aparat je rekao:
“Mozete uci.”
Vrata su se polako otvorila i on je uvezao kola u veliki park. Pred kucom je stajala Hellen. Izgledala je mocno, kao i uvek. Jednom joj je ponudio ljubav vecu od smrti. Odbila je. Prisla je kolima i pogledala uvezanu devojku na mestu suvozaca.
“Iznenadio si me.”
Kim se umirila kad je cula glas zene. Pocela je da shvata.
“Iznenadio sam te?”
“Znala sam da ti to mozes izvesti, ali tako brzo?”
“Imao sam srece.”
“Svi smo imali srece. Da li je gem kod tebe?”
Izvadio je iz dzepa mali kamencic po imenu Valery i pruzio joj ga. Oci su joj zaiskrile.
Onda se okrenula i posla ka kuci.

Kim promumla nesto. Nije se bacakala. To ga je iznenadilo. Inace je bila prava tigrica. Pet pandura ne bi moglo da izadje na kraj sa njom kad podivlja. Sad je samo sedela mirno, sklupcana.
Hellen se vratila sa inspektorom White i dva policajca. On je gledao strogim pogledom u R. i promrljao: “Ovo je vrlo nepropisno. Pravim ovaj ustupak samo zbog vas gospodjo Templer.”
“Gledajte na to sa vedrije strane, inspektore. Pravda je zadovoljena.”

Izveli su Kim iz kola i odveli je do jednih policijskih. White je i dalje gledao ljutito u R. Slicno kao sto ga je otac gledao. Valjda im je to urodjeno, pandurski, Pomisli R., onda ode sa Hellen u kucu. Ustogljeni batler je doneo pice i rekao:
“Izvolite.”
Hellen je donela crni kofer. Otvorila ga je. Izgledalo je kao milion dolara. Zatvorila ga je.
“Hvala ti za ovo. Necu da pitam kako si uspeo.”
Trgnuo je pice naiskap i uzeo kofer. “Hvala tebi.”
“Ides? Mislila sam da ces ostati malo.”
“Cemu?” rekao je i izasao.

Dan je bio zavrsen i sunce je otislo u materinu da muci druge ljude. Vozio je Bulevarom neko vreme, a onda ugledao odgovarajucu kurvu.
Stao je, a ona je prisla kolima. Nagnula se kroz prozor i nasmejala. Bas je licila na Kim.
“Jel ti treba nesto?”
“Ti mi trebas, bejbe. Ti mi trebas.”
Usla je pa su se vozili dalje. Posle nekog vremena je stao u nekoj mracnoj ulici i udarcem pistolja onesvestio kurvu. Vezao joj je ruke lisicama i zacepio usta izolir trakom. Bacio ju je na zadnje sediste. Onda se vozio do Policijske stanice. Usetao je unutra i trazio da vidi nocas privedenu devojku Kim. Da, on joj je muz.

Sacekao je u prostoriji za posetioce. Posle dosta vremena su je doveli. Prvi put je bio sa ove strane stakla. Neobican osecaj nelagodnosti.
Onda je izvadio pistolj i pucao na sve strane. Jedan je pandur drhtavom rukom otkljucavao vrata sa pistoljem uperenim u potiljak.
Onda je vodio Kim napolje i i dalje pucao na sve strane. Ugurao ju je u kola i odvezao se Sunset bulevarom. Cutala je. Posle par ulica je stao i izgurao je napolje. Za njom je izbacio kofer i odvezao se dalje.

Vozio je van grada obalom okeana, video mesec kako izlazi iz vode, video ptice sto se gnezde u krosnjama drveca i plasljive voluharice u svojim malim rupama. Nikad nije saznao kako se te ptice zovu. U skoli su jednom ucili da razlikuju otrovne africke zmije od onih bezopasnih, a ove ptice sto mu ceo zivot seru po sofersajbni su ignorisali. Svejedno, vreme je bilo isteklo. Barikada ispred njega. Nagazio je papucicu gasa i uz spektakularnu eksploziju zapucao se u jedna policijska kola.
Jos jedna vest za dnevnik u jedanaest.

[jega]

Ovu temu sam,kao gost i kao clan,otvarao bar 300 puta!!
Manijak sam za zivotne price,pun sam takvih stvari,volim duga kuckanja i iskreno kazivanje,ali..!!
Ili sam tanak sa vremenom ili imam neku tremu,strah da zapocnem nesto lepo da vam saopstim.
Ovo moram,jer je ostavilo snazan utisak na mene!!
Velika ljubav se desila,desava se,a izgleda da ce bas duuugooo da traje.Zasto da traje,glupa rec?!Ova ljubav se desava,dovoljno zar ne?!Proslo je dovoljno vremena i srce trazi da se iskazuje i necim fizickim,opipljivim.Posle nekoliko dana pretresa svih kombinacija,trazenja poklona koji ce izazvati najlepsu reakciju,odluka pala na PRSTEN!!Zlatara,srebro,zenski prsten!Zasad je sve kako treba,ali to ce biti poklon koji treba da govori,a ne samo da izaziva reakciju.Prodavacica spusta povecu,plitku kutiju na pult,otvara je prema meni i kaze da je to sve sto imaju od modela koje sam trazio.Odjednom magla u ocima,sve mi se zamutilo!!Ali je negde s kraja kutije nesto zasvetlelo jace.Kasnije sam se nasmejao,kao je ovaj moj blesavo zaljubljeni mozak pravio filmske efekte.Pruzam ruku ka tom najsjajnijem prstenu i dajem prodavacici da ga pakuje.Sasvim logicno pita jesam li siguran,zasto nebi pogledao jos koji,koja je velicina potrebna?!Ma kakvi,to je taj.Sve sto bih izgovorio u nekom momentu,ovaj prsten je imao na sebi!!!Ispostavilo se da velicina neverovatno odgovara,saliven!!!Oblik,izgled,stajanje na prstu,reakcija,...ma nesto sto je sudbina rekla da tako mora biti!!!
Jos jedan slucaj kad sam poslusao srce,iskreno i bez ustezanja,a da nema greske i kajanja!!

[JAGGER]

Blago onom ko te nije sreo

Pogledom uprtim negde u daljinu i nekom čudnom opsesijoom koja te je u tim trenucimau tolikoj meri zaokupila da nisi ni primetila kako na samo par koraka od tebe stoji neko,neko ko te posmatra pogledom koji ispituje i koji kao da u jednom ogromnom prostranstvu ljudke biti prosto pokušava da dopre do onih najsitnijih,ali i najskrovitijih segmenata,segmenata koji stvaraju tu presvetlu viziju jednog ženskog tela.
Ma koliko god se trudio da na tebi pronađem nešto što se prosto ne uklapa i što će mi na neki način bar malo pomoći da u svojim mislima i svojim shvatanjma konačno spoznam da si samo žena,jedna sasvim obična žena,ni po čemu drugačija od mnogih drugih,moram priznati da jednostavno u tom svom nastojanju ne uspevam.
Neshvatljivo je,ali zaista tvoja spoljašnost je u tolioj meri usavršena,da prosto moram priznati da bih za čoveka koji bi o tebi rekao nešto suprotno od onoga što jesi,jednostavno rekao da je to čovek bez ukusa.
Istina je da se o ukusima ne da raspravljati,ali kad postoji nešto što je u tolikoj meri opčinujuće lepo,verujem da ne postoji niko ko svu tu lepotu,lepotu i svo savršenstvo vizije ljudskog tela sakupljenu na samo jednom mestu,u samo jednom biću,jednostavno ne može primetiti.
Majka priroda i sam Bog,stvarajaći tebe,prosto su poput najsavršenijeg mozaika stvorili nešto što ni jedna ljudska ili ruka umetnika sa svim svojim veštinama ni u približnoj meri ne bi stvorili.
Gledam te,stojiš tako mirno i opušteno kao da ti u životu teku med i mleko,dok se moj pogled povremeno muti,dok mi se dlanovi znoje,ruke podrhtavaju,a čitavo telo prosto bridi.
Uzalud su svi oni duboki udisaji,uzalud su i mnogi drugi pokušaji da svoja uzburkana osećanja bar delimično smirim,a svoje uzavrele strasti odagnam u prošlost kojoj i pripadaju,uzalud je sve.Jednostavno,ne vredi.
Znam da imaš lepotu anđela,ali i dušu đavola,znam da ispod te predivne plašti skrivena stoji jedna gladna i razjarena zver,jer rane ljubavi tvoje još uvek stoje duboko urezane u svakom delu moje duše i mog srca.No svi ti tragovi i svi oni bolovi koji me i dan danas bole nisu dovoljni da o tebi pričam nešto najružnije.
U mojoj svesti,koja se lagano budi iz kome u kojoj je bila dugo vremena posle svih onih poraza sa tobom doživljenih,stoji jasna slika tvoje zle ćudi,tvoje samoljubljivosti,egoizma i svega onoga što ženu ne čini ženom,onim romantičnim,osećajnim i divnim stvorenjem,već bezosećajnu mašinu stvorenu da pleni i osvaja,da uzima,a da ništa ne daje i da na kraju krajeva iza sebe ostavlja samo pustoš u kojoj ne postoji ni senka bar jedne lepe uspomene.Sve to prokleto dobro znam,ali kada bih mogao ponovo da biram,priznajem da bih i pored svog zla sa tobom doživljenog,i pored svih rana koje mi još uvek nisu zaceljene i pored svih bolova koji me još uvek bole,opet bih vrlo rado bio tvoj.
Teško je odupreti se toj očaravajućoj lepoti,teško je izolovati se od pogleda koji prosto opija,od pokreta koji do ludila zavode i osmeha od kojih se ostaje i bez daha i bez reči.
Uzalud su sve rane,uzalud je i sav bol i što je najgore,uzalud je i svest koja se bespomoćno bori protiv onoga što sama ljudska priroda nalaže.Sve je uzalud,jer tebe čovek bez obzira na sve te kobne negativnosti koje su deo tvoje biti,prosto ne može mrzeti.
I ako niko sa tobom nije srećan,a još manje kada ostane bez tebe,ono malo zabludne sreće koja se javi pri onom prvom pogledu,pri onim prvim rečima,pri prvim dodirima,poljupcima … , sasvim je dovoljna da u koktelu nje same i lepote tvoje vizuelnosti,budu i ostanu zauvek onaj neodoljiv mamac čak i za one jadnike koji te poput mene nipočemu dobrom ne pamte.
Znam da sam nemoćan.Znam da se u stom trenutku plašim,ali i tako silno želim da svoj pogled usmeriš u drugu stranu,da me primetiš,da korakneš par koraka,jer ja to ne mogu,mene moje noge u ovim trenucima ne slušaju.Moja je težina isuviše veliki teret za njih,da mi priđeš i da sedneš na ovaj bedem Petrovaradnske tvrđave.Bedem sa koga smo još nekada davno kada smo se prvi put sreli,držrći se za ruke,posmatrali kako negde tamo na horizontu Bačke ravnice,sunce lagano i stidljivo skriva svoje poslednje zrake.Da te ponovo pogledam u oči,dodirnem,poljubim i ovaj put svesno zakoračim u pakao ljubavi tvoje,jer jednostavno,ne mogu ti se odupreti.
Eh,…. Blago onom ko te nikada nije sreo.

Z.Jović

[morrib]

NAJKRAĆA PRIČA

Da nisu ptice pošle sa nama, mnogi bi snovi dosanjani bili!

[ZOE]

Kazu mi: "Jaka si!"
- Jaka sam!
Umor mi je u ocima, u telu, u svakom pokretu... Misli "obamrle".
Dusa prezasicena bolom, koji obuzdavam... jer ... Jaka sam!
Napokon... novi dan ce me trgnuti iz sna...
... i opet borba!

[A6quattro]

Egzistencijalizam ili kako sam jeb‘o kurvu? hmmm... gubitak smisla, gubitak egzistenicije, nisu ni masine u pitanju. Ne, nije ni vreme, nije moderna, ni postmoderna! Vratimo se na drvece! Zamislite! jednom smo davno napravili razliku, jednom smo se davno uzdigli na dve noge i postali sveznalice. Sveznajuca stvorenja koja mucaju, gutaju slova i izmisljaju stvarnost. Bili smo divno uokvireni u svoje ideologije, judaizam, protestantizam, luteranstvo, marksizam, fasizam, nacinalizam, hriscanstvo. Trazimo smisao, a mi produkti smo niceg drugog nego sopstvenog besmisla kako kazu ideologije u koje smo bezali trazeci slobodu. Izgubili smo licnost pre nego sto smo uspeli da je stvorimo. Zarobljene demokrate. Je l’? Individualnost? Kada smo uspeli da smislimo ovu rec kojoj se gubi znacenje? Ciji je ona produkt? Kako smemo da je koristimo kada ne znamo sta znaci? Besmisao kao pogonska snaga svuda oko nas. Svi cemo se zvati Zoran. Ne znam zasto... Ali neka se svi zovemo Zoran, malo da lazno propagiramo jednakost… Nemogucnost da se izrazimo, nemogucnost da uspostavimo vrednost, postojanje svetskog djubrista, zivot djubreta, ideologija djubreta. Ali ne, mi, sveznalice, mi koji prolazimo kroz njega se ne ukaljamo. Pa kako je to moguce? Kako je moguce da nismo zagazili u sva govna svih proteklih ideologija i svih proteklih misli, produkata, samo smo se polako provlacili. Materija nam pred ocima. Materija nam u dusi. Zasto se gubimo? Strano nam je ono sto smo sami napravili? Nemocni smo. Nemocni - sricao je dok mu je pena isla na usta kao besnom psu. Mi smo stado. Ne postoji odgovornost , ne postoji sloboda, ne postoji slobodna volja. Postojimo mi, sveznajuci mravi, deca revolucija, deca kapitalizma, deca nasih roditelja. Mi smo samo jos jedna karika koja rodjenjem preti da ce ugroziti stabilnost koja je postojala, pod pretpostavkom da je ikada postojala. Sve mi znamo. Hodajuce predrasude, izmorene marionete. Crvi, kazu neki da smo u osnovi losi. Ne, mi smo u osnovi dobri, imamo predispozicije... Ha! predispozicije? Sta je to? Vratite nas u dzunglu tamo nam je mesto. Da se koljemo i karamo sa majmunima ionako smo ih izdali. Ajmo u destrukciju, tako je najlakse. Unistimo tradiciju, unistimo sve nase produkte ionako ne znamo zasto smo ih napravili, ionako su tudji. Svakako su sami za sebe postojani ali nema niko da ih primi. Ne moze se osetiti sve nas programirati, ubijte nas sve, svi smo mi zalutali ovde negde. Menjajte svet pizda vam materina, menjajte svet ako ste tako pametni, svemoguci. Nosite se svi u pizdu materinu da vam ja kazem. U pizdu materinu da se nosite… Svi, svi do jednog...

Monolog prekide skripa teskih drvenih vrata i pomesa se sa zvukom casa gurnutih sa stola. Niko od redovnih gostiju nije obracao paznju na pijanog sredovecnog profesora koji je ponavljao vec poznate reci, koliko se cetiri para ociju ucvrstilo na ulazna vrata. U kafanu useta zenska silueta. Na stiklama koje su ostavljale jasan zvuk na poplocanom patosu. Priblizi se sanku i sede na stolicu. Sa sebe skide zimski kaput i esarpu zelene boje. Kratka suknjica joj je otkrivala veci deo butine blesteci od vestacke koze zajedno sa cizmama. Uska bluza joj je otkrilavala grudi, a njena duzina naslage koze tek vidljivog stomaka. Na nekoliko stepeni ispod nule njena je odeca izgledala oskudno i minijaturno. Narucila je pice i zapalila cigaretu. Kako je nisu vidjali ranije u ovoj kafani probudi znatizelju svih prisutnih...

To be continued...

[A6quattro]

... - Zasto dama sedi sama? Znajuci da je recenica klise ipak je izgovori i prekide njena razmisljanja.
- Ima nas vise i lepo nam je zajedno, odgovorila je gledajuci u dno case.
- Mladicu, doviknu konobaru. Meni jos jedno pivo, a dami sta pije i okrete se prema njoj, priblizavajuci svoje debelo telo kolenu njene desne noge. Dakle, kazes, ima vas vise? A koliko vas je to vise ako bi mi odgovorila - upitao ju je kroz podsmeh.
- Ima nas dvoje. Ja i oni - izusti neodvajajuci pogled sa sanka.
- Ahaa... zanimljivo i sta vi radite?
- Spajamo se...
- Spajate se? A kako se to spajate – upita ironicno.
- Mozemo da pricamo o necemu drugom, ionako ne biste razumeli, prekide ga dama
- A o cemu drugom bi da pricamo?
- Recimo, o velicini Vaseg penisa. To je zanimljiva tema.
- O velicini mog penisa - pogleda je samouvereno ?
- Da ako uopste vredi pricati o tome, ako je dostojan price - nasmeja se ironicno gledajuci i dalje ispred sebe u poredane flase viskija, konjaka, likera i ostalih obojenih pica.
- Pa ne radi se o tome da li je on dostojan price, vec mislim da bi najbolje bilo da ga vidis. Kada ga vidis kasce ti se samo, rece smejuci se.
- A sta ce mi se kasti? – izgovori naglasavajuci poslednju rec.
- Pa koliko je velik ili dobar u onom sto radi...

Konverzaciju prekide glava konobara koji se necujno priblizio i stavljao pice na sank. Ona je zapalila cigaretu, povukla dim i naslonila se unazad na naslon stolice, otkrivajuci nabrekle grudi, kao u tek zatrudnele zene. On je sipao pice i ispio polovinu case. Cutali su, ali je ipak izgledalo kao da njoj tisina vise odgovara, kao da se utapa u nju. Kao da postaje njen sagovornik a ne covek do nje, dok se on gubio u njoj, sve dok se zadah piva nije osetio kada je neocekivano podrignuo. Postideo se i slabasno osmehnuo ali bese mu najvise neprijatno zbog cinjenice da kod nje nije izazvao ni najmanju reakciju. Sedela je mirno, uvlaceci dim za dimom i gledala ispred sebe duboko izgubljena u daljini. Shvatio je da ga jos uvek nije ni pogledala, nije mu videla oziljak na obrazu niti tek izraslu bradu. Potpuno je bio bestelesan ili se u pitanje dovodila samo telesnost njegovog polnog organa.
- Pa da nazdravimo nasem suretu - rekao je osecajuci se pomalo prozirnim.
Podigla je casu sa sanka, na kratko je klimnula i ispila ostatak tecnosti.
- A cime se Vi bavite ako smem da pitam - prekinuo je tisinu.
- Prostituisem se u slobodno vreme…

I was thinking to myself this could be heaven or this could be hell, culo se tiho sa radia. Covek se zagrcnuo od priznanja takve vrste ako se ono moze smatrati istinitim, pomisli on. Ipak ona ne izgleda kao zena sumnjivog morala, ne izgleda kao kurva, niti kao one za koje mi je majka u mladosti pricala razne gadosti, niti kao one iz njegovih najperverznijih fantazija.
- Kako to mislis prostituises u slobodno vreme - izusti postidjeno.
- Da li je moguce da je Vas kurac toliko nezanimljiv u odnosu na pricu o mom prostituisanju koju Vi - ti ionako ne bi shvatio - izusti napadno.
Cekajte malo gospodjice... ne stize ni da dovrsi recenicu kada ona istrgne svoju desnu ruku, pruzajuci prste kao da mahnito otresa vodu sa njih, pokazivajuci burmu na ruci.
- Kao sto mozes da vidi ja gospodjica nisam i trgnu ruku besno nazad spustajuci je na butinu.
- A reci mi onda sta tvoj muz kaze na sve to - upita naprasito.
- Gospodine, umilno ce ona, mi nismo ovde da se pitamo sta moj muz misli o tome. Potom ustade naglo sa sankerske stolice produzavajuci korak ka toaletu. Covek ostade sam sa sobom i neverovatnom ponudom.Takva se ponuda ne odbija - izusti on poluglasno, osvrcuci se oko sebe i kreveljeci se pobedonosno. Iako u nedoumici, krene za njom propracen raznoraznim pogledima. Otskrinu polako vrata toaleta i zatekne je kako stoji rukama naslonjenim na lavabo gledajuci svoj odraz u polupanom ogledalu. Naginje se iza nje priblizavajuci joj se potpuno tezinom svog tela i pocne da se umiljava. Ona se ni ne pomeri. Podize tesnu suknju, spusta gacice... On otkopca slic. Vadi ud i ulazi u nju. Pocinje da se klati napred nazad i da prodire sve jace namestajuci se u odgovarajuci polozaj. Ubrzo pocinje da stenje. Ona ne skide pogled sa ogledala. Ispred sebe posmatrala je svoje unakazeno lice koje se pomeralo napred nazad. Ne potraja dugo a on vec ispusti poslednji krik.
Izvadi ud i zakopca slic. Izadje iz toaleta.Ona podize gacice i spusti suknju. Odvrne slavinu i pocne da pere ruke.
Zaustavi se na svom liku u ogledalu jos jednom kao da je lik u ogledalu trebalo da progovori, gledajuci kroz njega nekoliko minuta. Okrece se i izlazi napolje.Prilazi sanku, uzima svoj kaput i izlazi kroz ista vrata na koja je usla. Iza sebe cuje razna dobacivanja i vredjanja. Odlazi do kola,otvara vozaceva vrata i seda u njih. Na suvozacevom mestu pronalazi svog supruga u istom polozaju u kojem ga je ostavila, muza koji se iznenadi brzinom povratka. Pali cigaretu i uvlaci dim. Dim ispunjava koliko misli toliko i prostor.

- Znas da ne volim kad pusis u kolima rece on iritantno.
- Zaboravila sam da ispeglam Aninu kosulju - nastavi ona poluglasno.

Naslanja se na sediste i pocinje tiho da place. Suprug je ljubi u obraz, ostavljajuci vidljivu pljuvacku na njemu, izlazi iz kola i odlazi na posao. Ona pali auto i krece kuci. Na putu do kuce oseti kako joj suze jace klize niz obraze. Izbrisace ih pre nego sto se Ana probudi i uspe da ih uoci.

The End

[A6quattro]

Na peronu pravim jedan korak napred tri nazad ostajem u sredini na neprepoznatljivoj teritoriji.
Mrsti se daleko i uziva da me okomi sivilom koji vuce iz drugog grada.
Iz istog grada.
Golub vesnik stagnacije potreba odjeka prostih.
Siri krila prati zmaja sarenog zmaja koji igra na suncu.

Pomeram se desno, potom levo, gmizu u meni ostaci jucerasnjeg dana.
Sahranjuju se odgovori, nadolaze potopi svakidasnjice, raste dan.
Isti kao juce poput sutrasnjeg smeje mi se u lice.

Sve oci su zelene zute svetle i tamne sijaju kroz prljave poglede, isto se smeju.
Zedne su krvi oci deteta i oci starice unutrasnjost iste materije.
Sva usta pricaju podjednako iskrivljeno smezurano i tudje.
Ispunjena blatom maglom vetrom i pljuvackom grizu slova i krvare pod talogom ideja.
Lica su iste maskote koje se priblizavaju utvarama lepe im se obrazi i lome vilicne kosti.
Pod tezinom istine koja tamnici na padini izraza prevrcu se u prasinu koju odnosi vetar.
Obezglavljeni ljudi nose akt tasne, novine, hleb, mleko.
Odlaze na posao kresu se na coskovima, piju do iznemoglosti.

Vidim samo patike, cipele, cizme, stopala.
Kad otvorim oci.
Samo sareni zmaj bezi po vrtovima neba.