Moja Prica

[A6quattro]

Miroslava iz razmisljanja trgnu zvuk mobilnog telefona koji je zasvirao ariju iz "Nabuka" i cuo je kako umiljat glas odgovara "Pronto".
Gledao je mnogo puta devojke kako odgovaraju na poziv mobilnim. Sve su to cinile na isti nacin, upijajuci mobilni usta, sa onim karakteristicnim osmehom koji je vec dokumentovan u mnogim reklamama i filmovima.
Prisao mu je barmen i rekao: "Pozurite gospodine, ostala je samo jedna gospodjica". I zaista u "Bird Cage-u" kafeu hotela "Grand Chancellor", zamisljenim da se u njemu upoznaju mladi polaznici kursa i profesionalci, sedela je samo ona. Nasmesila mu se kada je zavrsila razgovor, a Miroslav onako najnaivinije sto je mogao, upita je da li se znaju sa kursa.
Pogledala ga je svojim toplim, zavodljivim pogledom i predstavila se. Ja sam Orlanda, Orlanda Gallo i radim za "Aqua Libera", na projektu privatizacije vodovoda... Pricala mu je da putuje mnogo, da, voli dzez, da, trosi previse na kozmetiku, da je na dijeti , da je porocna... Jos kratko je cavrljala i krenuse ka liftu.

Tu odmah na izlazu iz lifta ona je zastala kod vrata apartmana 505. Pozvala ga je na jedno pice. Miroslav se pravdao da je umoran i da rano ustaje, ali Orlanda je bila uporna. Pristao je na jedno pice... U njenoj sobi se osecao jak i neponovljiv zadah parfema, los vazduh. Jos malo su razgovarali i Miroslav zatecen, zbunjeno je posmatrao Orlandu kako skida odecu sasebe. Ostala je u erotskom donjem rublju novom, jos neopranom. Upucuje mu jos jedan znacajan pogled, kao Sofija Loren ili Elizabet Tejlor iz nekog zaboravljenog filma iz sezdesetih. Miroslav primecuje neobican tatoo na njenim butuinama: "Alessandro Domini". Pa to je marka, izlete Miroslavu.
Da, "parfema za muskarce", smeje se ona i nastavlja. Dobila sam prvu nagradu na konkursu. Nekoliko pobednica dobilo je pravo da nosi ovaj tatoo kao reklamu firme.
Za uzvrat, oni su stipendirali moje studije. Jako sam zadovoljna poslovnim odnosom sa njima. Posle sedam godina, skidaju ti tatoo, to je u ugovoru zapisano, ne zele da im zasticeno ime stoji na nogama na kojim ima makar i malo celulita, kaze Orlanda, sad vec pomalo gorko.

Sedeli su na krevetu, blizu su jedno drugom, osecaju vrelinu uspaljenih tela. Orlanda ustaje. Odlazi u toalet dok Miroslav sedi na krevetu. Oprala je ruke, zatim u vaginu stavlja malu, samorastvarajucu kapsulu "Passiansa", podmazivaca sa neutralnim ukusom. Ceka deset sekundi, kako pise na pakovanju... izasla je i uvukla se u krevet pored Miroslava. On ju je nezno milovao, pod rukama je osecao glatku kozu i vrelinu tela. Ruka je klizila ka dole i on odjednom oseti vlaznost. Mora biti da ipak necemu vredim, da me zeli, cim je ovako brzo ovako vlazna razmisljao je Miroslav. Vode ljubav, poceo je da se oseca zagusljiv vazduh. Pod slabim svetlima neona spolja, na ogledalu pored kreveta vide se samo senke. U naletu strasti padaju jedno na drugo i jedno u drugo. Orlanda je vrlo zadovoljna efektom "Passiansa", a i Miroslav nista manje...
Mio amore, saputalamu je nezno, dok je toplota tela tako omamljujuca, a vonj ljudskog znoja prijatan i dobrodosao da ubije sterilnu dosadu parfema. Zasto se nepoznati muskarci i zene tako malo medjusobno dodiruju, razmislja Miroslav padajuci sa Orlandinih sapi u krevet i u san.

Miroslav se probudio rano i osecao se tako lirski. Oblace se. Razmenjuju email-ove, jos na vratima.
Znas, ono sve sto sam pricala o ljubavi, obraca mu se Orlanda, ja tako uvek pricam, ne mislim ozbiljno. Ni ja, zbunjeno odvrati Miroslav.
Orlanda se raduje, razumeli su se. Ja to zbog uspomena, svako treba da ima lepe uspomene. Pa jeste, tako je, izlete Miroslavu.

[A6quattro]

S. je pristigla te noci, cekao sam je na stanici. Posle dvadeset predjenih koraka, govori mi, ono sto sam vec osecao i znao.
Rekla mi je sta se dogodilo na putu, i za njenog ljubavnika, i snosaj. Samo jedan put kaze. Jednom kao ni jednom, nastavila je....
Cutao sam, tona kamenja u mojim cipelama, nem, izgubljen i prazan. Nista se nije dogodilo, sve to nema znacaja, govorio sam samom sebi.
Ipak se dogodilo tu u meni. I ona je pokusala da me nekako utesi dok sam ja cutao. Reci nesto, reci, osecam se krivom tiho je izustila.
Vec potpnuo, ispraznjen i siv, mrzeci sebe sto mi ta stvar toliko smeta, gadeci se od samog sebe, zbog moje nesposobanosti da prihvatim
nesto tako prirodno, kao njih dvoje.

Nemoj da mi opisujes, rekoh joj. Ne zelim da znam detelje. Zar je moguce da sam i ja ljubomoran, proslo mi je kroz glavu!
A onda, poceo sam da je ljubimm. Sada te jos vise zelim. Ipak, plasim se otici ces od mene. To je samo strah, ljubomora je samo strah.
Ali, od toga mi ne bi lakse.
I ti uradi meni isto sada, nadji neku i uradi to isto, bice ti lakes, kao iz daljine dopirale su njene reci do mene.
Ne, ne mogu, Ne mogu sada da mislim o tome, ne mogu da se trudim, ne zelim da ti uzvracam.
Jednom kao nijednom, to vec i nije toliko strasno, ozvanjalo mije u glavi. Poceh da disem duboko. Sve je ubrzo proslo.

[A6quattro]

Osetio sam to. Nesto slabasno i malo, drhtavo i ranjivo, toplo i golo. Na granici govora mirisalo je na jutro i na spermu, na zivo. Govorilo je, gusilo se, kasljalo.
Licem na zemlji, noktima u blatu. Mokro od pljuvacke. I onda, ukus gvozdja. Dodirno sam brezu, pazljivo, vrhovima prstiju, zatim ustima. Jutarnji vazduh mek kao frotirski pokrivac. I ja, beskorisan i nemocan da usnim gde stoje kljucevi. Da otkljucam koru. Obesmislim Strah. Oci se navikle na pupoljke, tek, slika bledi jer je reci kvare.
Reci blede jer ih je previse. Nema nicega osim praznine. Zato cutim.

Spoj je iluzija, a iluzije razumevanja nema. I dok nervi bezumno vriste: "kontakt, kontakt...", zidovi mirno i nemo marsiraju, beli sterilni porculan nadmocno se ceri smrti, kao nikada vise.
Poslendjom snagom instinkta naginjem se i povracam. Suze mi teku od napora i ocaja. Jer, nisam uspeo da doprem. Poimanje srzi ubija, laznost ledi zgazeno sunce.
Puta izmedju nema.
Zato nikada necu uspeti. Otvorenih ociju ne gledam. Gluv, slep i lud. Neizmerno opcinjenm golim postojanjem po sebi. Jos uvek dodirujem brezu.

[A6quattro]

B. me je najpre nazvala telefonom, ocajno je plakala u slusalicu, spominjuci nekakav napad, ubistvo, samoubistvo. Pokusavao sam da je smirim sakrivajuci svoju nesposobnost da se saberem. S jedne strane osecao sam cudnu naklonost prema toj zeni, jer ni ona nije mogla da se snadje u zivotu. S druge strane, B. je u moj zivot usla nasilno, odjednom, samo sto i svoje stvari ne bese donela u dva ili vise kofera u kucu u kojoj sam ziveo.

Cekala me je na uglu, na uglu na kojem smo se obicno nalazili. Odmah mi je pokazala ruke. Bile su potpuno modre, sistematski isprebijane. Nikada do tada nisam video isprebijanu zenu.
Moj muz rekla je, napao me. Kako te napao upitah je. Posvadjali smo se oko interneta, mrzim ga...
Sve se bilo u njoj skupilo, sve te godine zanemarenosti. Mrsavo i visoko telo joj se treslo. Smiri se, tesio sam je. Pogledaj sta mi je uradio, sada krijem ruke, on je gradjevinski radnik i strasno je jak. Ova cinjenica o zanimanju njenog muza bese i za mene izvor nespokoja, osvrnuo sam se instinktivno. Nije bilo nikoga, samo je nekakva starica vodila u setnju svog malog, ruznog psica.
U trenu pomislih na splet ruku. Njene dugacke mrsave ruke i snazne, misicave verovatno istetovirane ruke gradjevinca. Pa kako je zbog interneta mogao da te tako isprebija? Htela sam da chetujem, a on je hteo da skida filmove... A zatim, ne znam... sve mi se pomutilo u glavi. Htela sam, htela sam da ga rastrgnem, utrobu da mu razbucam, oci da mu iskopam. Znaci ti si napala njega, rekoh joj. On tako kaze, kaze da se samo branio, impotentni skot...

Cutao sam,misleci kako je glupo naci se usred unakrsne vatre, u sred tudjeg braka i veze koja se ocito raspada. Bilo bi dobro nestati, ne osecati bilo kakvu naklonost ili samilost. Ona je bila zena sa Zapada, proracunata ceo svoj zivot, a sad nasla mene da peca na meku slovensku dusu.
Znas, on nije samnom vodio ljubav devet godina, devet godina me nije dotako. Ne mogu vise ovako, ubicu se kaze B. a u njenom glasu osecao sam mesavinu tuge i besa.
Rekoh joj da moram da idem, ali i da se ne ubije. A u sebi sam mislio: "Molim te, nemoj da se ubijes, barem ne dok ne pronadjes nekog drugog umesto mene ko bi se zbog toga osecao nelagodno”.

[Kill Bill]

...osecao je skripu vrata koja su parala po parketu ali nije imao snage cak ni da okrene glavu i vidi ko je ushao...
Po sitnim i nespretnim koracima zakljucio je da je to najverovatnije Dora,
Dora je dolazila triput sedmichno da pospremi stan...
Nekoliko trenutaka je pokusavao da se seti da li je danas dan kojim ona dolazi,ali ga je to samo josh vishe iscrpelo i on je ubrzo opet ostao bez svesti...
Kada se probudio video je sebe kako lezi u bolnickoj postelji,nad glavu mu se nadvijala bolnicarka postavljajuci mu mnostvo pitanja na koje on nikako nije mogao dati odgovor te je samo sklopio oci,praveci se da je ne cuje...
Iako je nju bilo gotovo nemoguce ne cuti...bila je do te mere glasna i imala neobichno piskav glas koji mu je probijao bubne opne,da je par puta zazeleo da je lupi svom snagom preko usta...
Postajala je nad njim josh par minuta i napustila sobu...
Odahnuo je...
Niceg nije mogao seti i to ga je strasno mucilo..naprezao se u nadi da ce se setiti prethodne noci ali avaj,pomalo ga je plasila belina njegove sobe i razlog zasto se sada nalazi u njoj...
Nije ni opazio da je neko ushao u njegovu sobu,naglo se trgao i video doktora sa leve strane svog kreveta...
Doktor mu se nasmesio i poceo da mu prica sta se sve sa njim zbilo, kako je u gorznici vec danima...i kako...
Shvatio je da je malopre pogresio kada je razmishljao o tome sta je bilo juce,
jer je sasvim moguce da se "to" desilo i proshle nedelje...
Ponovo je izgubio svest...

[A6quattro]

U svojoj tridesetipetoj godini Carole otkriva Majstora. Do tada je vec bila otkrila Zen budizam, putovanja, romane Paola Koelja, engleski humor, erotiku, drustveni angazman, makrobiotiku i mnoge druge stvari, ali sada u tridesetipetoj godini, na ivici depresije, Carole je otkrila Majstora i potcinjavanje Pravom Muskarcu. Ona je lik koga nema. Obucena, spremna za izlazak, zajedno sa svojim deckom, dok razmislja sta da obuce, dok odlazi na kurs slikanja, dok bira karte za turisticko putovanje, dok misli, dok se oblaci. Ona je uvek nedostajuci lik, lice, koje se rodilo, ali kao da se i nije rodilo. To ne moze da podnese, prihvata ponudu, odlazi na rucak sa najodvratnijim tipom sa posla. Onim sto je uvek neuredan i sto stalno kasni.

Na mojim rukama su tragovi kiseline. Droga koju sam uzeo uzela mi je mogucnost proceduralnomg poimanja, ali ne i proceduralnog delovanja. Noge me nose mrtvim gradom, ne prepoznajem nijednu ulicu, rutinirana masina koja sam ja vodi me sigurnim korakom. Izmedju dva trotoara, kada prelazim ulicu, kao da proticu neoni. Dodje mi da zaurlam od straha, ali noge me nose nepogresivo. Ruke uspevaju da podignu jelovnik, zenice su mi rasirene, ali znam dobro gde sam. Ruke uspevaju da kupe kartu, da nadju peron. Konobar je malo zacudjen, ali moj ekesperiment je uspeo i ja sada znam da su logika, poimanje simbola i proceduralnost zapravo nize mozdane funkcije. Vise mozdane funkcije vezane su za poimanje koze, dodire, mazenje.

Mali Alex je opasan anarhista. Na zidu ima poster sa Ce Gevarom, ima i crveno crnu anarhisticku zastavu koju je kupio za petnaest dolara. Ponekad dolaze njegovi drugovi, piju, puse, mastaju o Revoluciji. Posle igraju kompjuteske igre i slusaju heavy-metal. Dok gitare postojano vriste On sebe zamislja kao narodnog tribuna, ponekad ide ispred neprekidne mase radnika koji goloruki krecu da se suprotstave Moci, Masini, Kapitalu. U tom snu on kao da raste, kao da postaje sve znacajniji kada osvescene mase klicu njegovo ime.

Sa strahopostovanjem Carole je odlazila kod Majstora koji je jedan prijatan stariji gospodin advokat i clan glavnog saveta jedne liberalene politicke partije. Ima sedu bradicu. U podrumu kuce Majstor je napravio malu ordinaciju u kojoj njegove ucenice uce da za Majstora podnose bol. To je njihov put, put ucenika. Majstorov put je druga , to je samo moc, cista i nepatvorena moc nad zenama kojima kad tad bude dosta feminizma i nove uloge u novoj ekonomiji, i onda one pronadju majstora. Misticno ili nemisticno, na ovaj ili onaj nacin, tek koza im ubrzo postane popriste Majstorovih kreacija celicnim iglama.

Ja sam niko i nista, obican drogirani pacov koji je izmislio svet oko sebe. Sedim u zamracenoj sobi, ispijam vino i trulim. Zivim za visak vrednosti i kapital nekih vlasnika akcija. Danas je kod mene jedna debela amaterska umetnica, inace saradnica u penzionom fondu. Hronicno sam impotentan pa cu je zadovoljiti jezikom ako dodje do toga. Nadam se da nece biti potrebno. Nekad je to dovoljno, zene se generalno loze na moc, ova se jos lozi na novac i dobar i obilan zalogaj, otisli smo u restoran. Pojela je tamo stek od cetristopedeset grama, konobar se zaprepastio. Posle smo se vratili, pozlilo joj je pa je povratila odjednom, Sada cistim parket, peku me ruke od njene zeludacne kiseline. Ona me posmatra odozgo sa stolice, izula je cipele, Zagazila je svojim erotizovanim carapama sa likrom u prljavstinu i drzi se za stomak. Zuta tekucina joj curi niz bradu.

Mali Alex ima komsiju koga iritira glasna heavy metal muzika. Vise puta se taj skot zalio kucevlasniku. Dolazila je jednom i policija, zapretila mu. Od tada on ne sme vise glasno da slusa svoje omijlene grupe. Tako i veceras, onaj kreten preko ulice opet vice i lupa, preti da ce da mu dodje na vrata. Dosta je Malom Alexi tih i takvih malogradjana, pusta muziku sve jace, neka bas dodje policija, pokazace im on. Neka dodje ta svinja na vrata, izbosce ga. Mali Alex vadi veliki bajonet, povlaci prstom po siljku. Cuva svoj strah.

Carole je ucila da zene treba da budu okupane i lepe. Od njih se ne ocekuje da prde i povracaju. Saamo takve (okupane lepe i mirisne kao lutke) mogu da naidju na prave tipove. Ovako, u tridesetipetoj godini, sat otkucava, Carole se jos nikada nije porodila, a ocekivani uspeh u karijeri je takodje izostao. Samo ti starci koje je trebalo opljackati za racun privatnog penzionog fonda, osam sati dnevno, cetrdeset sati nedeljno. Odvratni starci koji hoce sto vise novca, da uzivaju pod stare dane, a nju niko ne pita hoce li i ona da zivi, hoce li i ona uspeh u karijeri i da se uda jednog dana kada nadje pravog tipa za sebe, samo za sebe.

Potpuno je u komi ili u soku. Pomozi mi da ocistim ovo, kazem joj, ali ona je potpuno sokirana. Gaduro! Da li me cujes? Ostvljam je u sobi, bacio sam papirane ubruse koji ionako nista ne mogu da upiju. Peku me ruke. Kada sam bio mali, nisam zamisljao da ce stvari doci dovde, mislim na zivot. Mislim na prodavnice zdrave hrane, banke i trgovce heroinom, mislim na ljude koji ne razumeju jedni druge, mislim na sebe koji vise nista ne razumem. Ko sam ja? Olupina. Odlazim u kupatilo, uzimam kantu, punim je vodom, taj zvuk smiruje.

Mali Alex je radio i studirao. Od kada je Nova ekonomija pukla, studiranje je sve skuplje i ljudi imaju sve vise novca, bogati su i idu na zanimljva putovanja. On nije mogao da studira brzo kao bogati klinci koji su znali sta hoce. ali on je “studirao uz rad”, sto znaci da je ucio nocu do tri sata, da bi se budio u sedam i odlazio na posao. Subotom i nedeljom nikuda nije isao. Ostajao bi u svojoj sobi muceci sebe da uci. Stolica je skripala, a on bi se ljuljao i grizao nokte i nastojao da zapamti nerazumljive termine vezane za medjunarodnu trgovinu i prosperitet. A i u ucenju je smisla bilo sve manje. Taj cudni stvarni svet oko sebe, mrzeo ga je sve vise.

Sta ce mi ovaj seronja, pita se Carole. On nije kao majstor, on je slab i bedan. Ne zelim da se zrtvujem za njega, bolje je da se nikada i ne udam. sta ce mi on. Sada sam se osramotila, sada sam se ispovracala na njegov jebeni parket. Ali ne znaima me sta ce da misli o meni, uopste me ne interesuje. Ne ide joj bas lako, pa Carole pokusava da se seti tehnika sa kursa menadzmenta, vezanih za asertivnost i samokontrolu. Zivot je ionako mnogo vise od bednih muskaraca koji je i ne zasluzuju. Niko je ne zasluzuje, osim Majstora. Ustaje, grabi jedan kolac sa stola. Brise usta papirnatim ubrusom, naglo otvara vrata, izlazi. Ide kod Majstora.

Ulazim u sobu, olaksanje, ona je otisla. Nikada nisam voleo te normalne i prijatne zene, njihovo rutinsko ponasanje daleko je od onoga sto smatramo uctivim. Vole robne kuce, vole stvari, razmisljaju ispred jednakobezvrednih predmeta, ne znaju koji da kupe, brinu se zbog lepote, zavide drugim zenama. Debele zene zavide mrsavima i obrnuto. Zaboravicu je. Sedam za sto. Zidovi su prazni, do mene dopire heavy metal. Heavy metal je sve jaci i jaci, ustajem, iszlazim napolje, vicem, ne vredi. Idem da mu pokazem, cipele mi se klizaju na parketu. Jebi ga, jela je svinjetinu. Masno. Ruke me jos peku. Padam. Nije trebalo da uzimam bas toliko hasisa. Glava mi udara u nesto ostro i neprijatno. Mrak.

Idem kod Majstora. Svi smo mi nule pred ljudima kao sto je Majstor. Svi smo mi nedostojni, misli Carole. Majstor ce je kazniti, hvata je strah. Zabijace joj igle u grudi, zakljucace je u sanduk. Lezace u sopstvenim govnima. Ma nema veze, ustace moralno cista. Majstor ce je prihvatiti, nezno na svoja kolena. Kao malu devojcicu. Probusice joj klitoris, stavice joj novu alku. I Carole ce otici sva blazena, jer zivot je borba, boli nju sto je niko ne razume. Ona ima i druge strane koje idioti sa posla ne razumeju. Samo Majstor, uziva dok zajedno gledaju reprodukcije starih majstora slikarstva iz Majstorovog velikog albuma.

Mali Alex stoji na balkonu i pusi. Gitare iza njega dozivljavaju klimaks. Mase vole moc. Moc voli mase. Hocu sve da ih pobijem, odvratne malogradjane, potrosace, jednoga dana kupicu oruzje. Pored toga hteo bih da kupim BMW i veliki TV projektor od osam hiljada. Projektovao bih porno filmove na zid ove sobe. Onanisao bih do besvesti, Ponekad bi svratili moji drugari. Fascinirao bi ih velicinom slike. Nabavio bih kasete sa poznatim porno filmovima nemacke produkcije. Ne bih ni izlazio iz kuce, mislim da ne bih ni jeo. To bi bio pravi zivot.

[A6quattro]

Znam da je keramika bela, ali ja vidim samo crno. Ne razaznjem lica. Samo cujem udarce, tupi zvuk. Puca mi koza. Svaki put, kao usijana igla, duboko u mozak zarije se, i dah se gubi, gusim se i padam. “Ziv neces izaci odavde”, zapenjen batinas urla. “Dizi se” dopire mi do svesti. Ustajem kao robot. Krv je topla i slana. Patos je vec klizav, nokti slomljeni njihovim potkovanim cizmama.

Vreme odavno stoji. Ne traze da priznam, ovo je samo njihova redovna vecernja zabava, posle drugi dolaze na red. Neki tuku, neki gledaju. Ne znam koji je danas dan, koliko sam ovde, samo znam da je godina - '93, vise nista ne znam.
Tkivo je meko, podatno, izlozeno, vezano. Oni su majstori mucenja. Ja sam stvar. Ja sam predmet. Ja sam nista. Udarac prati zujanje u usima, i srce preskace. Mozda je ovo sada kraj - pomislih.

Oni su nasmejani i pijani. Momci u crnim uniformama, beretke sa svetim amblemima, i istetovirana znamenja. Svesni su uloge u spektaklu. Jedri jebaci masu svojim velikim pistoljima. Mocni muskarci siluju zaplasene zene tupe od straha. Uvek zdravi, uvek spremni, uvek orni. Svi u dlaku isti.

Hocu da kazem, hocu da viknem da ispljunem koliko mi se gade. Da uvredim djubriste njihovih simbola, nacije i bogove. Samo sukrvica curi, i mokraca curi. Kada bih samo mogao. Ovako nula u pepelu. Cudno je. Odjednom ne osecam nista. Tek, jedu mi se skoljke. Secam se, ispred nas su se putevi otvarali, mi zeljni zivota, dodira, gladni. Cudno je. Odjednom, poplava slanog ukusa, to je sve sto cula jos znaju. Tonem u nepoznatom mi blazenstvu. Jedu mi se skoljke.

[A6quattro]

Napolju jesen, zlatna, i topla. Decak je sedeo unutra na kaucu. Soba bese polumracna, polje prozora ispresecano pravilnim trakama aluminjumskih zaluzina. Pored njega lezala je iskljucena konzola za igru. Povremeno, zracak svetla usao bi kroz prozor. Mozda samo odsjaj od nekog automobilskog stakla, mozda od kuce prekoputa. Decak se nije obazirao na svetlo, ruke mu behu zgrcene na crvenkastom stofu na kojem je sedeo. Oci mu behu sirom otovorene i cinilo se da gleda u prazno, u zid, dok je pogledom lovio trake sveta na zidu, usmeren ka komodi na kojoj su lezali suveniri sa letovanja. Gledao je, a nista video nije. Njihao se decak, bez prestanka cinilo se da nece stati, usne su mu drhtale, izgledalo je da se nesto reci, ali nije rekao nista. Cinilo se da ce se u trenutku odbaciti sa svog mesta na kaucu, da ce se odgurnuti daleko, mozda istrcati na ulicu i odjuriti nekuda gazeci suvo lisce sa pocetka ove blage jeseni, ali nijihanje se nastavljalo unedogled uz puno grcenje misica, grc na licu.

Zena je stajala pognuta na trotoaru, pored poluotvorenih vrata kuce. Mrsava zena srednjih godina sa licem ukrasenim prvim tragovima starosti. Stajala je tako na veoma visokim stiklama, u kucnom ogrtacu. Mala bela pudlica sedela je na trotoaru pored nje masuci repom ocekujuci valjda da je neko odvede u setnju. Zena se saginjala sve vise, ogrtac se podigizao otkrivajuci velki tatoo na listu njene noge. Prsti ruku se ispruzise, veliki tamno crveni nokti sevnuse na svetlu. Na trenutak, licila je na bogomoljku, talo izduzena a onda se nokti zarise u psece krzno. Pas zaskica kao da upravo umire. U kucu, zaurla zena iznenadjujucim sopranom. Pas nestade.

Muskarac je nosio tesnu majcu. Na bikovskom vratu bese zlatan lanac. Istresao je navlake sedista svog automobila. “Moj auto”, mislio je s ljubavlju. Pazljivim pokretima tresao je vestacko krzno od mrvica i grinja. Bio je zadovoljan. Kao da nikoga osim njega i automobila ne bese na svetu, tako je bio unet u proces unutrasnjeg uredjenja svog vozila. Iznenada neki pas zaskica i on se trze. Naglo se okrenuo, ispred njega bese zena sa kojom ima prvi sastanak kod nje, sastanak od koga mnogo ocekuje, ona je njegova nova prijateljica. Uputi joj pogled za koji je mislio da odrazava ljubav i razumevanje, svidelo mu se da je tako ostra sa psom. Vatrena zena, prodje mu kroz glavu. A onda se vrati svom automobilu i nastavi zapoceti posao. Kada je zavrsio uze zenu za ruku. Udjose u kucu. Bila je tako srecna da najzad ima muskarca koji se brine o njoj, koji je izvodi. A nasla ga je jednostavno, preko interneta, na sajtu za “dating”. Osecala se tako mocnim, kao da ga je kupila, izabrala kao stvar.

Bio je srecan kada ga je zena pozvala. Od prvog susreta verovali su da su jedno za drugo, magicna, dobitna kombinacija. Ljubav je kazu lek za sve frustracije, raspadnute brakove, nezeljenu decu, ponizenja na poslu i svako kazu treba da bira prema sebi. I svako ima izbor da sebi ugodi i ostvari maksimum. A njemu je bilo dosta brze hrane, opijanja i samoce i kada mu je prvi put pomenula buduci rucak - instant supu, przeni krompir, malo graska i peceno pile samo sto nije zaplakao. Taj delija neznog srca, radio je u fabrici kamiona, kosa mu bese prerano opala zbog rada sa agresivnim bojama, ali on je na to bio ponosan i nije se mnogo zalio. Ja sam zilav momak, govorio bi kolegama na pauzi.
Hodajuci ispred njega, trudila se da sto je moguce vise njise bokovima. Zna da to pali. Htela je da ga zadrzi, da ga poseduje, zavede, i ma koliko su joj nokti, tesna odeca i stikle smetali, svaki put bi se obukla tako kada je sa nekim, da bi prema uvrezenom misljenju bila maksimalno seksi za jednu zenu od cetrdesetitri godine. Znala je da je konkurencija ostra i da je to jedini nacin da bude zeljena, a onda i voljena.

Toliko dugo nije imao zenu, bilo kakvu zenu. Ova ovde je bila prava, stvarna, ne slika u magazinu kada onanise u svojoj sobi, ova je bila stvarna i strasna. Gledao je kako se ispred njega uvija kao zmija. Gledao kako se crvena tanka tkanina uvlaci medju njene guzove. Pljuvacka mu podje na usta. Kada bi se samo udala za njega, imao bi svaki dan mir i udobnost, rucak, zajedno bi pili pivo, radovali se TV-u i ekstremnim sportovima.
To bi bio vrhunac. Pristao bi da se brine i o njenom osam godina starom sinu iz njenog propalog braka. Na sve bi mozda pristao.
Osetila je njegove ruke na sebi. Okrenula se, izvila, povukla ga blize, napipala njegova usta i gurnula jezik unutra. Skoro da se onesvestila od jakog ukusa duvana i piva. Povukla ga je prema kuhinjskom stolu, okrenula mu ledja. “Skini mi gacice” naredila mu je. Muskarac se sagnuo, spustivsi njene nove tanga gacice. Zena je iskoracila. Bilo ju je sramota svog tela, ali se pravila da je sigurna u sebe i dominantna, znajuci da u ratu medju polovima nema primirja bez pobednuika i porazenog. Najvaznije je uvek biti pobednik.. Gledala ga je pravo u oci, a musarac automatski poce da se skida.. “Ne volim da mi odeca smeta, rece, razgledajuci pazljivo zenu kao kravu na stocnoj pijaci, i kuhinju iza nje. “Sedi na sto”, rece joj, “pokazaucu ti sta znam”. Ovo je bio trik, plasio se da ne svrsi prerano, prasio se da nece moci. Toliko dugo nije bio sa zenom. Plasio se njenog podsmeha, plasio se da iz prve ne sazna koliko je bespomocan i impotentan.

Rasirila je noge, postidjena zbog svojih genitalija, tako izlozenih pred njegovim licem. Muskarac je uhvati za rasirene butine i gurnu jezik unutra. Lizao je i lizao, ali stid utrobe nije se dao zavarati. Tek kada mu se jezik ukocio, zena se malo ovlazi. Ipak, nastavio je sve dok nije skupio hrabrost i poverenje u postojanost svoje erekcije. Okrenuo ju je . Na trenutak im se oci nadjose. I kao da su na tmomenat samo na mah uputili poglede jedno drugom, poglede razumevanja, nesto kao kada se glumci sretnu na pozornici, a uloge su dobro izvezbane i uopste sve dobro ide i “ceo svet je pozornica”, veliki, nevoljni, a obavezni spektakl… Zena se nagnula nad sto, a muskarac ju je uzeo otpozadi. Erekcija se odrzavala na njegovu snahu. Zboravio sve i osetio se slobodan, slobodan od svega, od prljavih auto limova, od radnika. Kao da je kupio novi BMW i njime krstari nepoznatim i otvorenim putevima. Kao da je na sedistu pored njega mis sveta sa kalendara. Zena polako poce da stenje, pa da vristi. Upinjao se i gurao da udje u nju. Udom, prstima. Pritiskala je svoj klitoris sa druge strane, znala je da ce joj to pomoci da se opusti, dok joj je kroz glavu prolazilo milion stvari, od sina u drugoj sobi, do batina dobijenih od bivseg muza, planova, recepata i melodija popularnih pesama sa TV-a. “Nisam kriva”, saptala je u sebi, dok joj je nepoznati autoritet u glavi govorio da je losa majka.

Decak je i dalje sedeo. Bolele su ga noge. Bolela ga je glava. Boleli su ga samari koje je dobio od majke jer nije hteo da napusti kucu pred njenim novim deckom. Bilo mu je dosta. Bilo mu ih je dosta, njih raznih, jednih koji su pokusavalui da ga kupe, drugih koji su ga plasili i ismejavali. A smenjivali su se kroz kucu, defilovali, a njemu se sve to gadilo, mrzeo ju je. Mrzeo je sopstvenu majku, sve ljude i dosadnog psa.

Nesto puce u zeni. Sokovi pocese da cure iz njene utrobe. Iz grla joj je izlazio samo neki neartikulisani zvuk. Osecala je da pobedjuje, da je prava zena - bitch, zena kurva koa na TV, da je slobodna kao stp treba da bude. Osecaj krivice predje u bes i ona ostrom stiklom nagazi stopalo muskarca iza nje. Htela je da mu nanese bol sto je moguce vise bola. Svima da nanese bol. Ruka joj krenu nize u naporu da uhvati njegove testise. Da ih stegne do pucanja. Ali muskarac ju je drzao za vrat. Cimao je ludacki, divljacki gurao krhko telo tako da je sto vec pocinjao da se pomera uz skripu. On ovlazi nakratko svoj srednji prst pljuvackom i gurnu ga nemilosrdno u njen cmar. Zena se naglo ispravi od bola, ali nastavi da se krece zajedno sa njim kao u transu, ne osecajuci ni njegove zube kojima je do krvi grizao naslage sala na njenim ledjima, ne osecajuci da je ostra ivica stola pritis