Beograde, dobro jutro! ~ Dušan Radović

[SQUAW]

Četvrtak, 30. oktobar

Nad Zvezdarom se upalilo belo neonsko sunce. Na takvom suncu ni ziva nece da raste.

U porti Vaznesenske crkve, ispod nas, najstarije i najvece drvo pozlatilo se od starosti i jeseni. Visoka Palata Beograd, iz koje vam se javljamo, mogla bi se sagnuti, ubrati ga kao cvet i njime zakititi svoju tamnu fasadu. Lepo bi joj stajalo.

U Ulici Cetrnaestog decembra jos stoji firma kazandzije. Na prvoj kuci u Ulici Vojislava Ilica je firma curcije. Strane reci, zaboravljeni zanati u novom, modernom gradu. Necemo kazandzije, hocemo psihijatre!

Da li je u Gradskom saobracajnom obavezno brijanje za sve koji rade sa publikom?
Mozemo im reci da neke kondukterke dolaze neobrijane na posao.

Ne znam kako vas greju ovog jutra, ali treba razumeti i te ljude iz toplana: kad pomisle koga sve treba da greju, ne radi im se. Prosvetni radnici im muce decu, kod lekara nikako da dodju na red, trgovci ih deru, milicioneri im uzimaju meru.
A zbog jednog ili dva cestita coveka ne vredi paliti toliku vatru.

Uskoro nas ocekuje veliko slavlje: proradice tobogan od Beograda do Bara.

Dragi slusaoci, kad se zimus popnete na brdasce, stavite ruku na srdasce i setite se ovog dobra, ovog lepog tridesetog oktobra.

[SQUAW]

Ponedeljak, 10. novembar

Neki su budni bukvalno i odavno i ti vec uveliko rade.
Jos spavaju samo oni koji su budni u jednom, kako da kazemo, sirem ili visem smislu.

Mi se i ovog jutra javljamo sa naseg visokog, tankog minareta.
Da se, zajedno sa vama, pomolimo svima od kojih zavisi da li cemo danas imati vode, svetla i toplote.

Kosava se pomamila i nosi ostatke nekad nove i srecne 1975. godine.
Ova nova vise nikad nece biti, a za srecu joj je ostalo jos nekoliko kola lutrije i sportske prognoze.

Soliteri kod Novog groblja sviraju na kosavi kao usne harmonike.
Stanari ovih, pre vremena ostarelih zgrada, pitaju nas – da li ce se i ovi soliteri rusiti i kada.
Mi im predlazemo da ih jos malo ruse sami, dok se ne donese konacna odluka.

Jutros su vodjeni iscrpni telefonski razgovori izmedju cistacica u Izvrsnom vecu Srbije i cistacica u Skupstini grada. Kako sporazum nije postignut, razgovori ce biti nastavljeni sutra, u isto vreme, sa istih telefona. Naime, drugarice iz Izvrsnog veca imaju svoju ocenu trzista i cena, sa kojom se drugarice iz Skupstine grada ne mogu sloziti.

Juce je Konjarnikom protrcalo malo, cisto i rumeno prase.
Pobeglo je sa necije trpeze. U poslednjem trenutku.
San svakog praseta je da umre kao svinja.

[SQUAW]

Petak, 14. novembar

Dva niska stepena jutrosnje temperature kosava raznosi brzinom od osam i vise metara u sekundi i rasporedjuje po nogama, ledjima i glavi stanovnika Beograda.

Beograd je jutros veliki frizider u koji je stavljeno million i trista hiljada ljudi, valjda da se ne pokvare. I to je u redu.
Ali zasto mucimo one koji su vec pokvareni?

Na Avali treperi televizijski toranj kao kazaljka na vagi.

Vreme je da se kiseli kupus.
Mnogi Beogradjani se time bave ovih dana.
Medjutim, u Beogradu je danas lakse naci kupus nego kamen.
Neke inadzije i raspikuce stavljaju televizore preko kupusa.

Ako od majke vise nemate nikakve koristi, zakunite se u nju pa slazite.

Gradsko stambeno ce propasti ako bas vi ne platite kiriju. I Elektrodistribuciji nedostaje bas vasih dvesta ili trista dinara. To mora da su neka mnogo jaka preduzeca kad toliko zavise bas od vas.
Sta bi radili da vi niste dosli u Beograd, kao sto ste mogli da ne dodjete i kao sto bi bilo bolje da niste ni dosli?
A ako Beograd bas toliko zavisi od vas, neka vas pozovu u Gradsku skupstinu i neka vam daju orden.

Blizi se kraj godine, vreme je za inventarisanje.
Zdravi ljudi inventarisace samo ono sto imaju, a bolesni iskljucivo ono sto nemaju.

[SQUAW]

Utorak, 18. novembar

Ovaj utorak ocigledno nije video neke druge dane kad moze sebi dozvoliti da ovako izgleda.
To nema smisla. Znaju koliko volimo da zivimo i podmecu nam neke dane koji nigde ne bi prosli sem kod nas.

U Vranjskoj ulici kosava klati, hoce da skine saobracajni znak ogranicenja brzine do 40 km na cas.
Malo joj je.

Juce je odrzan sastanak beogradske podruznice Deda-Mrazeva.
Analizirana su proslogodisnja iskustva i utvrdjen plan za predstojecu novu godinu. Podeljeni su rejoni i utvrdjen cenovnik. Deda – Mrazevi su zamoljeni da se ukljuce u borbu protiv sunda i da izbegavaju stihove kao sto su:
Draga deco, mali vrazi, mi smo vasi deda-Mrazi!
Ili:
Evo ide Deda-Mrasce da vas stipne za obrasce!

Prosao je Mesec dana knjige.
U toku su jedanaest meseci radija i televizije.

Niti kosava radi na struju, niti struja na kosavu.
Tako da jos uvek ima kosave, a nema struje.

Ovog hladnog, vetrovitog utorka drzite se stare, poslovicne mudrosti: ne pusite uz vetar!

Nemojte bas toliko insistirati na svom praznom i siromasnom zivotu.
Ziveti treba samo dotle dok jos imamo posla u zivotu.
A to je ponekad duze, a vrlo cesto krace od radnog staza.

[SQUAW]

Subota, 22. novembar

Neko je jutros poranio i poleteo da odmoran i dokon resava ukrstene reci u novinama od juce.
Medjutim, neko ih je vec ispunio velikim prljavim slovima.
Kakav je to udarac, mogu shvatiti samo oni kojima se nesto slicno vec dogodilo.

Sava i Dunav pruzili se kao krojacki santimetri.
Uzimaju meru Beogradu za zimu, za ono lepo i belo perje i paperje kome smo gotovo zaboravili ime.

Ako nema izgleda da uskoro dobijete stan, mi vam predlazemo da se nadjete na beogradskoj zeleznickoj stanici kad je budu rusili. Na bivsoj zemunskoj stanici dobili su stanove svi koji su toga dana cekali voz.

U vezi sa preseljenjem Terazijske cesme stigao nam je jos jedan predlog: da se ubuduce takvi i slicni spomenici grade na tockovima kako bi se cesce i lakse mogli seliti.

Neki djaci zure da jos u skoli pokazu sve sto znaju i mogu. Ubise se radeci, uceci, osvajajuci petice. Kada zavrse skolu, bice vec siti i umorni.
Vise sansi imaju oni koji se kroz skolu provlace, koji se stede, jer znaju da ih ceka jos jedno veliko poluvreme zivota.

Mame, radjajte deci sestre!
Sestre postaju tetke, a tetke su najlepsi, nezamenjivi dar svakom detinjstvu.

[SQUAW]

Sreda, 26. novembar

Nocas su samci krisom otvarali vrata svojih hladnih sobicaka ne bi li ukrali malo toplote iz onog dela stana koji se greje.

Po mnogim beogradskim ustanovama proradile su ostave na simsu, s one strane prozora.
Fasade najlepsih zgrada ukrasile su bosce i najlonske kese, mleko, jogurt, pogacice i jetrene pastete.

Na dusanovackoj pijaci bice otvorena prodavnica vruceg crepa za sve bolesti ledja, krsta i zglobova.

Nocas je u jednoj bracnoj postelji dogovoreno: duznost je oca da brine o prezimenu dece, o imenima ce brinuti majka. Dakle, otac ono najvaznije – uopste, a majka sve ono drugo, sitno i svakodnevno.

Onaj nevernik koji je obecao da ce leci pod prvi voz koji prodje prugom Beograd-Bar uputio je juce telegram nadleznima u kome moli pomilovanje.

Blizi se praznik.
Neko ce za praznik biti unapredjen, pa ce mu zena iz nizeg ranga zimskog kaputa preci u visi rang – skupe bunde.
Najlepse je na zenama pratiti kako im muzevi napreduju u sluzbi.

Ako imate preko sezdeset godina, nemate vise prava da se zalite na roditelje, cak iako su krivi.

Palata Beograd je kao kaziprst uperen u nebo.
Svojim izgledom i polozajem ona daje odgovor na vecita i sudbinska covekova pitanja.
Ko je kriv? Gde je izlaz? Kome se zaliti? Ko ce to znati?
- odgovor vam daje kaziprst Palate Beograd.

[SQUAW]

Ponedeljak, 8. decembar

Prosvetni radnik koji je kiksirao tamo gde je fiksirao na listicu sportske prognoze jedva ceka jutro i prvi cas da sa nekim podeli svoju nesrecu.

Jutros ce neki drugovi u automobile, pa na sastanak; pa u automobile, pa na rucak; pa automobilima na drugi sastanak; pa, opet automobilima, eventualno kuci.
Trebalo bi ih jednom pesice provesti kroz nas grad i zivot da vide kako se relativno dobro drzimo, uprkos njihovim odlukama.

Drugarice ce jutros krisom mirisati jedna drugoj polovne frizure i pogadjati sta su juce kuvale.

Nemojte ni ove zime kupovati zimski kaput.
Kupite nesto zeni, pa neka vas greje njena topla zahvalnost.

U Beogradu zivi mnogo zaboravljenih ljudi.
Neko ih je nekad ostavio i zaboravio.

Imati toliko kilograma sa takvim licnim dohocima, to je zaista za podozrenje.
Sve ono sto fail kriticnim tackama nase privrede moze se naci i videti na nekim drugaricama i drugovima.

Da li neki lekari, da li neki profesori, da li neki poslodavci primaju mito?
Ne primaju, ali zive kao da primaju i to izaziva zabunu i nervozu.

Deca koja su ovu noc provela kod babe jutros ce se u obdanistu pojaviti bez nekih zuba.
Babe su dobre dok su budne. Kad zaspe, umeju biti i neoprezne.

[SQUAW]

Četvrtak, 11. decembar

Kad se sinoc nabokao hladnih pihtija, prelivenih sircetom i posutih suvom ljutom paprikom, nocas je imao naucno fantasticne snove.
Ko je legao gladan-sanjao je pihtije.

Ne morate i ovo jutro pocinjati poznatim zanovetanjem: Da se ja nesto pitam... Proverili smo kako izgleda tamo gde se vi nesto pitate i videli da nije sjajno.

Danas ce na Topciderskom brdu neko slaviti mali intimni jubilej: ovo je vec sezdeset i peta godina kako-ne moze vise da zivi.

Jedan drug iz Sekretarijata za kulturu, zaduzen za sahrane o drzavnom trosku, pravi finansijski plan za sledecu godinu i ovih dana obilazi neke poznatije drugove, zagleda ih i raspituje se kako su.

Sneg i Nova godina pogadjaju se ko ce pre. Stab za docek nove godine je brojniji i agilniji od staba za docek snega. Mozda je ipak bolje da prvo docekamo Novu godinu.

Ovih dana doci ce nam u goste gastarbajteri da provere koliko imaju dece, kako se zovu i ko brine o njima. Mnogom detetu ce laknuti kad shvati da nije bas direktno postalo od majmuna, vec da ima i oca.

Danas ce neradnici ponovo moliti radnike da povecaju produktivnost rada. Ne moze se vise ne raditi na ovom nivou produktivnosti.

Nasmesite se, sa mnogo dobrote i malo, malo gorcine. Oprostite zivotu i svetu sto nisu savrseni.

[SQUAW]

Subota, 20. decembar

Ima ljudi skromnih.
Kad se ujutru probude, kad shvate da su jos zivi, da jos uvek slusaju, gledaju i misle, prva recenica im je: Neverovatno! Takvim ljudima uvek slobodno mozete reci koji je dan i datum, ne prave pitanje, obraduju se svakom.

Obratite paznju na to kako vas zena odjutros tuzno i zalosno gleda. Setite se sta je to sto imaju sve druge zene, a samo vasa zena nema.

Zasto beogradska zeleznicka stanica ne organizuje docek Nove godine? Imaju cekaonice, tamo se i onako stalno nesto ceka. Mogli bi, uzgred, da cekaju i Novu godinu. Pa kad stigne. Niko ne bi pravio pitanje.

Imali ste ruznu zenu i to vam je bilo malo. Sad ste nasli lepu, ali je ispalo da vam je to mnogo. Tesko je prosecnom muskarcu izmedju takvih zenskih krajnosti.

Na Petlovom brdu ne misle na docek Nove godine. Jos cekaju autobus.

Nova godina ce, razume se, stici i onima koji je ne budu cekali. Medjutim, sva car i jeste u cekanju, a ne u Novoj godini. Lepo je cekati nesto u sta ste sigurni da ce doci. Cekali smo u zivotu razne stvari, to svi znamo, a uvek su nam i sigurno dolazile samo nove godine.

Sinoc je ponovo odrzana jedna pozorisna predstava a da niko nije imao pojma o tome. U Beogradu su daleko posecenije sahrane nego neke pozorisne predstave. Nasi ljudi vole da vide sta je bilo na kraju, a to moderno pozoriste izbegava da kaze.