Najdraže priče i bajke iz detinjstva

[**princess**]

Paukovo Carstvo, i Bajka o petlu... to su priche koje je moj tata izmislio za mene i sestru, pamticu ih i preprichavati svojoj deci jer su stvarno genijalne...

I Medved Trapavko... njega je izmislio moj deda... secam se kako mu jadnom nisam dala da zaspe dok mi ne ispricha nekoliko avantura Trapavka i ostalih zivotinja...

[starsica]

otac mi je kao maloj stalno pricao bajku koja se zvala "Milan krilan i pravi zmaj" gde Milan krilan ne ubija zmaja, vec ga odvodi u planinu da pronadje srodnu dusu..
onda to nisam kontala, ali kad sam malo porasla, skontala sam da je glavni akter price moj otac koji je na pametan nacin pokusao da mi objasni kako nije humano ubijati zivotinje.. hvala tata

[veverica]

"Nestaško u proleće" - slikovnica o malom liscu koji je izgubio mamu, braću i sestre jureći za leptirima u proleće, "Palčica" i "Ružno pače"...

[Invisibleman]

Sećam se jedne priče koju, mislim, moja mama izmislila.

O vrapcu koji je nespreman dočekao zimu pa ga je primila porodica vevercia da prezimi kod njih.

[Tami80]

Najdraza prica mi je bila mala sirena, crvenkapa i Alisa u zemlji cuda.
Pinokia nikako nisam volela.

[Savannah]

Bijeli jelen, Suma Striborova, Aladin, Matovilka

[jamiroyu]

Bas celik

[memento]

Kada sam bio mali, u komsiluku je ziveo, na zalost sada vec davno pokojni, cika Ilija. On je vazio (tok sam tek kasnije shvatio) za lokalnig svalera, a posto je bio i u partizanima, nadimak mu je bio Gromovnik Ilija (po cuvenom diverzantu, revolucionaru i generalu Ivanu Harisu)...
E, taj cika Ilija je meni pricao bajke na svoj nacin. Tako me je jednom zamolio da mu ispricam Crvenkapu. Ja sam, kao svako dobro i pametno dete, poceo standardnu verziju moje omiljene bajke, ali me je on prekinuo:
- Ma to nije Crvenkapa. Ne zna tvoja mama tu bajku, nego ti slusaj mene..
I on mi je ispricao svoju verziju u kojoj je Crvenkapa bila ta koja je baki svaki dan donosila cigarete, kafu i pivo, a ponekad i rakiju. Baka uopste nije bila bolesna vec je bila i lovac, pa je tako tamanila sve zveri po sumi (osim zeke, srne i meni dragih zivotinja), a vuka nije bilo nigde u prici jer ga je veteranka snajperista davno vec ustrelila...
To se meni, naravno, dopalo i prvom prilikom sam trazio od mame da mi isprica Crvenkapu, pa kad je ona pocela, ja sam protestovao trazeci originalnu, to jest cika Ilijinu, verziju price, koju ona nije znala. Dzabe su bila njena uveravanja da je njena prica bila prava, ja sam plakao i zaspao neutesen. Sutradan je misterija bila resena, tako da sam ja imao priviligeju da kasnije iskljucivo slusam cika Ilijinu interpretaciju Crvenkape...

[DrinChe]

Bez konkurencije su priče koje mi je deda pričao.Nije mi pričao ove klasične,nego je smišljao.Znam ih skoro sve,a u nekima sam čak i ja bila akter-super vaspitna fora.

A tetka je radila u Rusiji,pa je donosila i ploče sa ruskim bajkama.Onda mama ispriča ili tata pročita(ni dan danas ne ume da ih priča napamet!a genije.čudno...),ja zapamtim i onda slušam ploče.Igla škripi po vinilu,a neka teta kao da peva..Gutala sam te ruske!U školi smo kasnije imali dva jezika i jedna sam od retkih koja se Ruskom jeziku radovala.Danas,kada mi je drago biće umorno ili tužno,kaže mi da mu recitujem pesmu o mesecu na Ruskom(on ga ne zna) i posle prve rečenice - nov čovek

A u rubrici "Šta nam je zajedničko",izneđu ostalih,ove bi se svakako našle: