Vaše prvo dramatično sećanje...

[SQUAW]

Iako moji roditelji ne mogu da veruju da se toga sećam i prilično su se zaprepastili kad sam im prepričala scenu koje se sećam, jer sam tada imala nešto manje od dve godine, zaključili su da je to bio čin bušenja ušiju. Sećam se da sedim kod babe u krilu, a prilazi mi medicinska sestra sa nekom iglom (valjda nije bilo pištolja), i ja plačem kao kiša. I to, sliku u glavi imam onako, kako je gledam dok mi prilazi, kroz suze, a kao da gledam kroz vodopad. I tu se taj film prekida.

Ima još nekih dramatičnih sećanja iz detinjstva, ali ovo je baš prvo.

Da čujemo vaše...

[swba]

Mozda nije prvo ali je sigurno najbolnije iz tog doba ranog djetinjstva. Dobijem ja na poklon neku formulu na naduvavanje. Bio neki sistem naduvavanja neznam ti ni ja ni cega i posle formula je mogla sa tim da predje bas dosta. I to igracka stigla ni manje ni vise vec iz Iraka. Svi su bili ljubomorni u drustvu a ja kreten prenaduvani nisam dao da se gleda u nju a kamo li da se neko igra. I tako slucajno meni ona ostane preko noci ispred kuce. Kako i zasto se to dogodilo ni sad mi nije jasno, valjda sam silom utjeran u kasne sate u kucu i u tom bijesu zaboravio na omiljenu igracku. Ujutru kad sam se probudio shvatim sta je bilo. No to je bio poslednji put da sam se igrao njome, moju formulicu je neko preduvao i otisla je ko zna gdje . Jao mom bolu nije bilo kraja. Posle su mi kupili neku losu kopiju ali nije to bilo to...
I nakon svih ovih godina, kad god udjem u neku radnju sa igrackama, zivim u nadi da cu naci istu takvu negde...

[nattydread]

bilo ih je tri. sjećam ih se kao kroz maglu. treba da napomenem da su se desila između moje druge i četvrte godine (tada sam živjela sa babom i tatom).
događaj no 1: pretpostavljam da me je baba kljukala hranom i da me je malo peviše nakljukala, pa se sjećam da sam u sudoperi povraćala nešto zeleno (špinat, blitva ili tako nešto slično) i da sam bila prestravljena od te zelene povraćke (ovo nije ostavilo neke pšosljedice na mene, jer zeleno povrće volim da jedem)
događaj no 2: kako sam voljela da turam prste u usta, moja baba se sjetila spasonosne ideje da mi stavi bibera na iste. ja se smijem, odlazim u WC, piškim, stavljam prste u usta i krenem da vrištim od onga silnoga bibera (prste odavno ne trpam u usta, ali mislim da za to nije kriv biber)
događaj no 3: sjećam se da je tata nešto vikao na mene, pa me ošamario(zanimljivo da se sjećam da nije bilo jako, nego ja to nisam očekivala, pa sam se živa isprepadala) pa sam još onako uplakana morala stajati u ćošku
uglavnom, bilo pa prošlo...

[goldie]

Secam se scene u bolnici lezim na ledjima i neke cike i tete sa maskama oko mene i hoce nesto da mi urade ali ne znam sta. Ja vristim kao nikad do tad. I jako se koprcam.


A to je bilo kad sam imala 3 godine i pala sam sa klupe i rasekla sam donju usnu na nesto, tako da mi je hitno bilo potrebno usivanje usne. Roditelji su me odneli odmah u bolnicu, hirurzi kad su videli sta je u pitanju, isterali moje iz ordinacije i mene poceli da usivaju. I lepo su odradili posao, trudili su se maximalno da mi ne ostane oziljak na licu, i zaista je oziljak sada jako mali. Dozivela sam traumu ali to je bilo za moje dobro.

[greco]

Trenutno mogu da se sjetim tri dramaticna trenutka...
Prvi: imao sam tri godine i strasno sam volio trcati po travi, pored staze, u parku. Neki chicha koji je tu kosio travu, pravio je pauzu, pricajuci sa nekim drugim chichom, naslonjen na kosu, sa ostricom iza sebe. Kako je trava bila visoka, a ja lud za trcanjem, nisam vidio ni chichu posteno, a kamoli kosu. Odjednom sam se nasao na zemlji i zanimljivo je kako se sjecam svih mogucih detalja: i kako me je boljela noga i kako je cale panicno trcao do ulice, sa mnom u narucju i kako smo se vozili na hirurgiju u drotovskom "stojadinu", na prednjem sjedistu i kako je cale na stolu legao preko mene, dok su me sivali i kako sam se nenormalno drao dok su me krpili i kako mi je taj trenutak sivanja ostao neizbrisiv...i dan danas na desnoj cjevanici imam osam "konaca".
Drugi: '92. godina, stric mi gine u dvadeset i prvoj godini, a kakav je to lav bio i dusha od covjeka...strasno sam ga volio.
Treci: '95. godina, prica je doshla da ce Banjaluka pasti, mnogi se pakuju i bjeze, a cale meni daje kalasnjikov u ruke i kaze "cuvaj mamu", posto je morao ici pedesetak kilometara izvan grada, da sprema "docek" nadolazecoj Oluji...sreca sve se rijesilo u zadnjem trenutku, za pregovarackim stolom. Godinu dana prije toga sam imao intenzivnu "obuku" iz streljastva, gadjajuci iz pet vrsta oruzja, a imao sam deset godina... Ne ponovilo se vishe nikad!

[Inquisitor]

Prvo. Secam se da je pored babine kuce na selu bio neki kanal/sanac. Zarastao u travu. Mali mali sam bio. I jedno jutro deca ugledala zmiju u njemu.

Ja prisao (oko 3 godine sam imao) i pogledao zmiju. To nikad ne zaboravim. Neka sarena sklupcana i odvratna. Posle su je koknuli. ALi taj osecaj nikad ne zaboravim. Evo i sad sam se najezio.

[blueella]

Imala sam 2 godine.Bila sam sama u bolnici,ja u smeshnoj spavachici,noc..lekar dolazi da me obidje..sledeceg jutra tumaram po hodnicima tog odeljenja i zavirujem u sobe i tamo vidom velike bebe sa cuclama u ustima...mama i tata dolaze po mene...huh..dobro je.

operisala sam polip i bila u bolnici 24 casova..
velike bebe sa cuclama su bila deca od 3-4 godine kojima su vadjeni krajnici..

[Lady in red]

Operacija ociju sa cetiri godine

[Lillith]

Pa imala sma dve godine i zatvorili su me u spajz jer sam navodno davila brata(tad malu bebu od par meseci)...U spajzu je bilo mracno ali nadsvetlo iznad vrata mi je davalo dovoljno svetla te sam se ja gotivila slatkisima

Sa otprilike 4 godine sam zapalila kauc...

Sa 6 mi je brat presekao prst sekirom,nisam plakala,bila sma u soku,srecom spasili su ga,citav je...

Sa 9 sam videla mrtvog coveka,spaljenog,zatim raskomadane ljude od granate..

Sa 11 sam videla sva creva nekog coveka rasuta po bolnickom hodniku...Kao sto rece greco,ne ponovilo se...

Dalje ne bih da nabrajam,ima jos svakako ali i ovo dosta...

[PropelerZviz]

Lillith kaže: Pa imala sma dve godine i zatvorili su me u spajz jer sam navodno davila brata(tad malu bebu od par meseci)...U spajzu je bilo mracno ali nadsvetlo iznad vrata mi je davalo dovoljno svetla te sam se ja gotivila slatkisima Sa otprilike 4 godine sam zapalila kauc... Sa 6 mi je brat presekao prst sekirom,nisam plakala,bila sma u soku,srecom spasili su ga,citav je... Sa 9 sam videla mrtvog coveka,spaljenog,zatim raskomadane ljude od granate.. Sa 11 sam videla sva creva nekog coveka rasuta po bolnickom hodniku...Kao sto rece greco,ne ponovilo se... Dalje ne bih da nabrajam,ima jos svakako ali i ovo dosta...

Auuuu miiileee, a ima jos? Pa ti si garant vec oguglala Sve govori da ces postat