Spomenari i leksikoni

[mirka7]

Davno je prošlo to školsko doba.Skoro sam spremala neke stare stvari i nađoh spomenar iz škole.Tu su mi se upisali drugari sa nekim pjesmicama...

Kao ono...od kolijevke pa do groba najljepše je đačko doba ili kad se popneš na brdašce,metni ruku na srdašce,pa se sjeti mene i školske uspomene...

Interesuje me jeste li ih i vi pisali?
Čuvate li ih i sad?Sjećate li se svih tih osoba iz razreda?Znate li išta o njima sada?Da li se to druženje nastavilo i danas sa nekima od njih?
Ja imam dvije drugarice sa kojima se družim od prvog razreda osnovne škole.Jednoj sam čak bila i kuma na vjenčanju.I drago mi je što smo uspijele da izdržimo,iako je svaka od nas imala neki svoj put kasnije,ali smo se u
principu uvijek držale zajedno...

[ivanaoravec]

jao pisala sam i leksikone i pesmarice i svasta nesto.A sto se tice skolskih drugova i drugarica malo smo se razisli po celom svetu tako da se slabo vidjamo sto mi je zao.U kontaktu sam samo sa jednom drugaricom al se i sa njom slabo vidjam

[kristina-cica]

Oh DA...
Pisala ja i pisala...
Danas imam jedan kofer, pun takvih rokovnika, svesaka i papirica.
Vodila evidencije razne, pa danas kad mi "dodje", ja se prisjecam tih vremena.
Mnoge bih ljude zaboravila, da nemam leksikone i dnevnike takodje.
To je odlicna vjezba za memoriju, jer kad se prisjetite jedne osobe, tu se odmah nadovezuje druga, pa dogadjaj za dogadjajem...

Ah, nostalgija...

[prewrnuta_torta]

eh... secam se tih leksikona i spomenara... izjave ljubavi... porukice... bilo je svacega... cuvam ih... u kutku sobe i ponekad obrisem prasinu i smejem se stvarima koje smo pisali kao 'mali' (: pamtim te osobe, ali nisam sa svima ostala u kontaktu...

[shacky]

Imala sam gomilu leksikona, spomenara i pesmarica.
Jednu veliku pesmaricu čuvam, to je sveska A4 sa debelim koricama koja ima 1000 stranica i cela je ispisana.
Ne znam gde su završili leksikoni i spomenari
Čuvam i mamin devojački dnevnik ( i dalje na zna da je kod mene )

Sretnem ponekad nekoga ali nismo u stalnom kontaktu.

[Sokica]

Jaoj...spomenari i leksikoni... i oni stihovi i odgovori ''imam, al' neću da ti kažem...''
Verovatno su još uvek sakriveni u mom radnom stolu, moram ih pronaći...
Veliku većinu tih drugova iz razreda ne viđam, jer ne živim više tamo, ali još uvek im pamtim imena i setim ih se sa osmehom...

[Kalina]

Pisala sam, leksikone, spomenare i pesmrice....i sve ih cuvam...Jednu pesmaricu, koja mi je uvek bila najdraza, drzim zajeno sa jos gomilom kojekakvih papira, novina, slika, u svojoj sobi, a ostatak je spakovan u kutiju i u ostavi je....


Vecinu svojih skolskih drugara vidim tu i tamo u prolazu u gradu, i ispricamo se....ne druzimo se intenzivno....

[starsica]

jaoooo.. ja sam bial glavna sa tim i za jednu skolsku godinu, napravila bih bar dva spomenara i to uvek sa nekim BudiBogSaNama pitanjima, tipa "Da li biste bili embrion" i to u 5. razredu, pa nek' se kaju
i uvek je bilo interesantno kad se odgovara na ona "ljubavna pitanja" pa kad pitas ko ti je simpatija ti odgovoris "Necu da ti kazem, Simpatija mi je rekla da ti ne kazem, Zini da ti kazem, Marko i Mirko.." i sve sam ih volela.. posebno da se potpisujem, iako sam ja pravila najvise tih stvari i uvek sam se potpisivala pod rednim brojem 8, ali uvek..