Menjanje istorije

[biterlemon]

kozo kaže: Sprecio bi Gavrilo Principa di izvrsi atentat u Sarajevu,nebi doslo do 1svetskog rata,nebismo izgubili vise od pola teritorije,u Nemackoj nebi doslo do ekonomske krize koja je dovela naciste na vlast,(hitler bi ostao u Becu da moluje)nebi se dogodio 2 svetski rat, nebi se rodila SFRJ, nebi bilo bratoubilackog rata u 90-im godinama svi zajedno bi stvarali bolji zivot u staroj Europi.Izvinite sad sam se probudio i vidim kakvu sam utopiu sanjao....

Do iste logike sam dosao, sa tim da bi dodao da ne bi bilo ni komunizma, ni hladnog rata,...

Mada opet kazem, bilo, ne bilo, sa tacke gledista covecanstve isto je...

[memento]

Sjaj i beda istorijskih zelja

Iako je istorija humanistička nauka, dakle ne egzaktna, ona je ipak nauka i svojim standardima i metodologijom onom ko hoće i može da vidi, pruža zaista mogucnost da shvati suštinu i motive istorijskih procesa.

Metodoligija tipa kad bi bilo šta bi bilo više govori o onima koji je primenjuju nego o stvarnim istorijskim uzročno posledičnim odosima nekog događaja kojeg bi oni, eto, za dobro čitavog čovečanstva promenili.

Pri ovome mislim na apostrofiranje atentata na nadvojvodu Ferdinanda u Sarajevu, čime su stekli i formalni povodi kako bi počeo događaj koji je kasnija istoriografija nazvala I. svetskim ratom. Naime, uprvo ovaj događaj je školski primer, dakle potpuno jasan i nedvosmislen, na kojem brojni đaci, čak i oni netalentovani, već generacijama širom sveta uspešno shvataju fenomen i odnos između stvarnih uzroka i formalnih povoda nekog istorijski značajnog događaja ili procesa.

Potpuno je jasno da bi pomenuti rat poceo i bez Gavrila Principa. Suštinski uzroci su bili sledeći:
Monopolistički savezi kapitala: karteli, sindikati, trustovi, deleći unutrašnje tržište nastoje da podele i svetsko. Tako se borba za prevlast monopola postepeno prenosi na međunarodni plan, što daje nov pečat borbi za tržišta i sfere uticaja. Kako su kolonije kao izvor jeftinih sirovina i veoma unosno tržište igrale značajnu ulogu u kapitalističkoj privredi pre imperijalizma , to se borba za prevlast na svetskom tržištu, u stvari, pretvara, u borbu za kolonije. Zato krajem XIX veka naglo jača kolonijalna ekspanzija kapitalističkih zemalja, te početkom XX veka tako reći nije bilo ni jedne tačke na zemaljskoj kugli koja nije bila kontrolisana od monopolističkog kapitala. Šest velikih imperijalističkih država (Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Rusija, SAD i Japan) proširile su u periodu od 1876. do 1914. godine svoje posede za 25 miliona km2, odnosno za jedan i po puta više nego što je do tada iznosila površina metropola tih zemalja. Međutim, ova podela svetskih tržišta bila je veoma neravnomerna: u britanskim, francuskim i ruskim posedima živelo je preko 480 miliona stanovnika, a u nemačkim, američkim i japanskim samo oko 41 milion.
U međuvremenu, izrazita neravnomernost u privrednom razvitku pojedinih država, karakteristična za monopolistički kapitalizam, uticala je na velika pomeranja u odnosu snaga, pa dolazi do vojnog i političkog pregrupisavanja krupnog kapitala u oštroj borbi suprostavljenih imperijalističkih interesa, koja se više nije mogla rešiti političkim i mirnim sredstvima već samo ratom....

Dakle, suštinski uzroci svih istorijskih proces su u sferi proizvodnih odnosa, ma kako oni bili vešto maskirni. Istoriju, ipak, ne čine postupci pojedinci, ma šta oni uradili, niti pojedinačni događaji.....

[itebejac]

Ne bih ništa da menjam, jer je to neukusno. Ali se pitam šta bi bilo da je posle smrti Stefana Nemanje Srbija stvarno primila katoličku veru, jer je ta mogućnost bila veoma realna za jednog od "svetovnog" sina Stefana Nemanje (nisam siguran u imenima njih dvojice, za najmlađeg Rastka, Sv. Savu znam). Dva brata se posvađaše oko trona, a jedan od braće je tražio pomoć mađarskog kralja i obećao da će prevesti srbe u katolicizam. U Mađarskoj su bili spremni da ga potpomognu vojskom, ali je u međuvremenu i tamo bila tronska kriza, pa je pomoć izostala. Sava je pomirio svoju braću i srbi su ostali pravoslavne vere (tojest verni Konstantinopolu, a ne Rimu). Šta bi bilo kad bi bilo? Večito pitanje, pa i za ovaj događaj iz 12. veka.

[Angus]

...ja bih se vratio u stari Rim i rekao Kaliguli...ja se ne vracam...hocu da uzivam u bludu i razvratu...