Grb Vojvodine

[ZOE]

ИСТИНА О ГРБУ ВОЈВОДИНЕ

У грб Војводине уграђени су стари грбови које су правили странци,
освајачи-победници, али за своје потребе, а не за нас!
Потпуно је занемарено хералдичко наслеђе српског народа,
као аутохтоног на подручју Војводине

Хералдика, наука о грбовима и истовремено као помоћна историјска наука, представља скуп великог броја хералдичких правила. Народи који нису имали своју хералдику или континуитет у изналажењу хералдичких решења, као што је то случај са нашим народима, треба да знају да један од основних хералдичких принципа представља правило, да један грб не сме да буде сличан било ком другом.

Отварање питања грба Војводине подразумева озбиљна истраживања, којих у овом случају није било. Она су била потребнија утолико пре што се предлажу симболи који врло јасно имплицирају известан историјски тренутак и извесну историјску реалност која је у вези са доношењем државног грба Војводине. Када се одлучујемо за преузимање, за пресликавање, тј. за компилацију старих и страних државних симбола једног историјског тренутка, у потпуно нови симбол, морали бисмо добро промислити која је то историјска реалност коју ми хоћемо да обновимо преузимањем тих државних симбола.

Када је реч о потреби истраживања, поставља се, међутим, питање шта би та истраживања уствари требала да покажу? Треба имати у виду да је током последњих пола века наш народ био потпуно неинформисан у погледу симбола, њиховог значења и њихове историје. Не можете очекивати од људи да се компетентно и меродавно изјашњавају о нечему што је, у крајњој линији, било потпуно изван домена њиховог сазнања.

ШТА КАЖЕ ЗВАНИЧНА ИСТОРИЈА

Чињеница је да Војводина, таква какву је данас ми знамо, никада није имала своје симболе. Војводина никада није имала државни грб, уколико се, наравно изузме свега неколико дана њеног државног живота у саставу Краљевине Србије пре државног уједињења, односно њеног уласка у Краљевину СХС.

Међутим, када је реч о Војводини, она је имала две врсте хералдичке историје.

Једну, као Српска Војводина и та врста хералдичког наслеђа истоветна је са оним што се код нас назива грбом српског народа и што је у време књаза Милоша било промовисано као грб српске кнежевине. У револуцији 1848. године српски народ у Хабсбуршкој монархији користи слободу јавне употребе српских симбола, јер је сам Угарски сабор у чл. 21 Закона прописао да се "народне боје и земаљски грб повраћају у своје првобитно стање", чиме је коначно била поништена царска одлука из 1791. године по којој су се само царске боје и царски грб смели јавно истицати.

Недуго затим, првих дана маја исте године, дошло је до Мајске скупштине у Сремским Карловцима, на којој је објављено Српско Војводство, проглашена аутономија и усвојени државни симболи Кнежевине Србије. У састав Војводства ушли су Банат, Бачка, Срем и Барања, као одређени делови Војне Крајине. Тим поводом је Српски народни сабор саставио "Устав за Војводину Српску" и у чл. 12. за службену заставу узео српску народну црвено-плаву-белу тробојку, а грб Кнежевине Србије за свој грб. Карловачки митрополит Јосиф Рајачић (1785-1861) изабран је за патријарха, а царски пуковник Стеван Шупљикац (1786-184 за српског војводу.

Изван тога Војводина нема друге хералдике која би била повезана са појмом Војводине.

НАКНАДНА ХЕРАЛДИЧКА РЕШЕЊА

Друга врста хералдичког наслеђа које има Војводина у вези је са хералдичким наслеђем угарских жупанија. Наравно, и то је легитимно наслеђе, али оно не представља наслеђе у смислу Војводине, каква је она данас или каква је она била историјски, него је то наслеђе територије која је у једном моменту била у саставу Угарске краљевине. Са хералдичког аспекта били су занимљиви многи хералдички симболи настали и истицани током револуције. Тако, на пример, на застави "Земунске Народне Гарде у Војводини Српској" из 1849. године, која је настала из жеље да се хералдичким средствима дефинише Српска Војводина, налази се круном мађарског краља Иштвана окруњен српски грб, кога окружују грбови Срема и Бачке, са хералдичке десне стране, а са хералдичке леве стране грбови Баната (Великокикиндског дистрикта) и Барање.

Пропашћу револуције, а посебно за време Баховог апсолутизма, Војводина постаје царска административна област - Војводство Србија и Тамишки Банат, са много формалних али без стварних самоуправних права, да би коначно децембра 1860. године царском одлуком Српско Војводство било укинуто и потпуно предато Мађарима.

ШТА НАМ САДА ПРЕДЛАЖУ?

Уочи Видовдана 2002. године, на видео-биму у сали Скупштине Војводине изглед грба Војводине посланицима је презентовао директор Музеја града Новог Сада, Илија Комненовић. Он је том приликом рекао да ово знамење представља синтезу обележја која је Војводина имала од 18. до прве половине 19. века.

Штит грба Војводине сложен је из три поља, два усправна и једним положеним, у којима су смештени грбови Бачке, Баната и Срема У левом усправном пољу смештен је грб Бачке. Свети апостол Павле, који држи у десној руци мач, а у левој књигу. У усправном десном пољу је грб Баната на којем је златни лав са сабљом у десној шапи. У положеном пољу је грб Срема - три траке које представљају реке: Босут, Саву и Дунав, уз јелена и чемпрес.

На иницијативу предлагача Закона о грбу Војводине, Ненада Чанка, у својству посланика, а не председника парламента, приликом гласања, 68 посланика било је за грб, а међу њима и посланици ДС, једанаест посланика ДСС је било против, а уздржаних је било свега шест, и то из Коалиције "Војводина". Тако је недавно изгласан грб Војводине.

Предвиђено је да грб Војводине буде у обавезној употреби у саставу печата и штамбиља органа АПВ: у службеним натписима на зградама органа АПВ и органа локалне самоуправе: на повељама, дипломама и другим јавним признањима које додељују покрајински органи; на предметима који се дају у репрезентативне сврхе, меморандуму, коверти, званичној позивници и визит картама покрајинских функционера; на службеним возилима која користе покрајински функционери; на дипломама и сведочанствима о школовању завршеном на територији АПВ, као и на легитимацијама покрајинских посланика и чланова ПИВ-а. Грб ће се истицати и заједно са грбом Републике Србије, те као саставни део амблема или знака уз претходну сагласност Извршног већа. Одлуком су прописане и казнене одредбе за прекршаје у погледу коришћења и употребе грба Војводине, које за правна лица износе од две хиљаде до сто хиљада динара, а за одговорна лица од сто динара до пет хиљада динара.

ШТА НАМ ЈЕ, У СТВАРИ, НАМЕТНУТО?

Нови грб Војводине подељен је на три дела. Он, дакле, на тај начин не представља "синтезу обележја која је Војводина имала од 18. до прве половине 19. века", већ грбове које су Банат, Бачка и Срем имали у својству угарских жупанија. Бачку представља Свети апостол Павле, кога је користила Бачка жупанија од 1699. године. Банат представља лав истргнут из грба Тамишке жупаније из 1779. године, а Срем симболизује јелен са златном огрлицом, чемпрес, као и реке Босут, Сава и Дунав, који је та област користила од 1748. године, до пропасти Аустроугарске монархије 1918. године.

ДА ЛИ ЈЕ БАШ СВЕ ТАКО?

Наравно да није. Невешта хералдичка компилација, што се може видети из доле приложене анализе, има и мноштво негативних хералдичко-политичких импликација.

Хералдичко наслеђе које је остало Војводини, било је у вези са хералдичким наслеђем угарских жупанија, чије се административне границе не поклапају са данашњим границама Баната, Бачке и Срема. Због тога су део тог, Србима потпуно страног, хералдичког наслеђа, пре девет година, што је сасвим природно, преузели Хрвати и заштитили својим законским уредбама.

Одлуком о грбу и застави жупаније Вуковарско-сријемске, од 6. августа 1993. године и решењем Министарства управе Републике Хрватске, Бр. Кл. УП/И-017-02/93-01/12, Ур. бр. 515-04-03/1-93-2, Загреб, 8. септембра 1993. г. о давању "сугласности за употребу грба и заставе", грб Жупаније "у основи је једнак грбу Сријемске жупаније из 1748. године којег је додијелила Марија Терезија: у плавом пољу три сребрне греде и преко свега на зеленом отоку поред дрвета сједи јелен у природној боји са златном огрлицом. Три бијеле греде представљају три сријемске ријеке - Дунав, Саву и Босут. Златна огрлица на јелену знак је богатства, а славонски храст симбол природног богатства краја. У оригиналном грбу из 18. стољећа на мјесту храста налазило се дрво чемпреса, док су ријеке биле представљене валовитим резом. Осим тога грб је био надвишен златном круном".

О могућим компликацијама које могу проистећи из чињенице да је у грб Војводине уграђен потпуно истоветан грб који су Хрвати већ узели у оптицај и законски заштитили, може се само наслућивати. Међутим, оно што је неоспорно и непобитно, то је чињеница да је хералдички знак грба и заставе Вуковарско-сријемске жупаније потпуно истоветан мађарском хералдичком предлошку са званичне карте Сремске жупаније, по којој Срем, као жупанија Аустро-угарске монархије, није српски, а граница му се завршава у Земуну. Да ли то значи да се ми одричемо онога што је наше, али смо сагласни са туђим претензијама, којих се други нису никада одрицали!

ГДЕ СУ ХЕРАЛДИЧКЕ ГРЕШКЕ?

Сваки грб има десну и леву хералдичку страну, која се одређује према ономе који носи штит, а не према ономе који гледа штит.

Десна хералдичка страна, према хералдичком правилу, представља позитивну страну, а лева представља негативну страну.

На приложеном, усвојеном, примеру Свети апостол Павле представљен је као негативан симбол, с обзиром да се људска фигура код нехришћанских народа, супротно хералдичким правилима, појављује изображена у супротном правцу. Хералдички лав и јелен су изображени хералдички позитивно, за разлику од Светог апостола Павла (!?). Наравно да је аутор имао и друга, правилнија (мада иконографски неправославна) хералдичка решења.

Предложени грб Војводине, а тачније - сва три грба, Баната, Бачке и Срема, представљају некритичку и истовремено истоветну копију мађарских грбова из 1867-1918. године, који су, не само у извесној мери у супротности са хералдиком, већ су у потпуној супротности и са нашом, вековима освештаном, историјом.

ЗАУСТАВИТИ НАСИЉЕ

Дакле, више је него очигледно да су у грб Војводине уграђени стари грбови које су правили странци, освајачи-победници, али за своје потребе, а не за нас! Приликом доношења одлуке о грбу Војводине потпуно је занемарено хералдичко наслеђе српског народа, као аутохтоног, на подручју Војводине, и тиме перфидно потврђена одавно наметнута теза аустро-угарских историчара, по којима као да Срби у Војводини нису постојали пре 1690. године и као да угарска и бечка хералдика представља једине доказе о томе да ми уопште постојимо. Управо зато, али и с обзиром да је извориште истинске хералдичке симболике у историјском наслеђу и традицији - светињама које се морају поштовати и не заборављати.

[Sunny]

Potpuno se NE slažem sa ovim tekstom.
Ali da pomenem samo neke zamerke: U Vojvodini ne žive isključivo Srbi i grb ne treba da bude sa isključivo srpskim nacionalnim oznakama. Uostalom, i te oznake su veoma problematične.

"Odlukom o upotrebi istorijskog znamenja Autonomne Pokrajine Vojvodine, donetoj na sednici Skupštine AP Vojvodine odžanoj 27.06.2002. godine na predlog poslanika Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka, sa 68 glasova za, 11 protiv i 6 uzdržanih utvrđen je oblik i sadržaj grba Vojvodine.

Izvodi iz Odluke o upotrebi istorijskog znamenja Autonomne Pokrajine Vojvodine

Grbom se predstavlja Autonomna Pokrajina Vojvodina i izražava pripadnost Autonomnoj pokrajini Vojvodini, kao savremenoj evropskoj demokratskoj regiji
Grb kao istorijsko znamenje Autonomne Pokrajine Vojvodine sastoji se od grba Bačke, Banata i Srema. Na štitu složenom iz tri polja, dva uspravna i jednim položenim, smešteni su grbovi Bačke, Banata i Srema, gledajući sa leva u desno.
U uspravnom polju levo smešten je grb Bačke - Apostol Pavle na modroj, kraljevsko plavoj boji stoji bosonog na zelenom polju ogrnut braon plaštom, sa zlatnim oreolom oko glave i drži u desnoj ruci mač bele boje sa zlatnim rukohvatom i odbojnicima za ruku, okrenutim na dole, a u levoj ruci drži knjigu crnih korica.
U uspravnom polju desno smešten je grb Banata - na crvenom polju nalazi se uspravno postavljen zlatni lav okrenut na desno sa sabljom u desnoj šapi. U položenom polju je grb Srema - u modrom, kraljevski plavom polju tri srebrne trake - reke Bosut, Sava i Dunav, ispod druge trake na zelenom polju odmara se jelen sa zlatnom ogrlicom oko vrata.
Grb se obavezno uptrebljava: u sastavu pečata i štambilja organa AP Vojvodine, u službenim natpisima na zgradama organa AP Vojvodine i organa lokalne samouprave u APV, na poveljama, diplomama i drugim javnim priznanjima koje dodeljuju organi APV, na predmetima koji se daju u reprezantativne svrhe, kao i na memorandumu, koverti, zvaničnoj pozivnici, čestitki i na vizit kartama koje koriste najviši funkcioneri Skupštine, Izvršnog već APV, na službenim vozilima Skupštine i Izvršnog veća APV, na diplomama i svedočanstvima o školovanju završenom na teritoriji APV


Heraldističko tumačenje

Osnov za sadržinu grba potiče iz zastave Zemunske Narodne garde iz 1848. Prvi put su se kod nas, pored prepoznatljivog krsta sa ocilima, izdvojili jedinstveni regionalni simboli Bačke, Banata, Srema i Baranje.
Bačka je svoj simbol preuzela od prvobitnog zaštitnika i patrona Bača. Sveti Pavle se može videti sa knjigom ili sa mačom u ruci. Na ovom grbu ima mač čiji je štitnik za ruke nacrtan kao krst i predstavlja poziv na odbranu pravoslavne vere. U pozadini je plava boja koja simbolizuje mudrost. Kroz istoriju heraldike na grbovima su se pojavljivali razni sveci i istorijska bića, njihova poruka je biti ponosan, istrajan i mudar u svim poduhvatima, štiti svoju religiju i svoj indetitet.
Banat - njegov simbol je lav propet na zadnje noge, dok u prednjoj podignutoj šapi drži sablju sa odsečenom turskom glavom na vrhu. Datira iz nekadašnjeg Banata koji je bio daleko veći u to vreme. Može se videti na nekoliko porodičnih, na Torontalskom i Temišvarskom grbu i grbu Velike Kikinde. Ovaj lav se unekoliko razlikuje od carskog lava, čije poreklo vuče. Linija je jednostavna i jasna, griva nije previše kitnjasta i rep se ne račva kao kod carskog. Lav je zlatno žute boje i po pravilu je postavljen na crvenu podlogu.
Srem - za simbol je odabran jelen koji leži pored stabla jablana sa vodoravnim i plavim pojasevima u pozadini. Plavi pojasevi simbolizuju tri rečna toka u Sremu, Dunav, Savu i Bosut. Jablan je prpoznatljiv kao zaštitni znak sremskog regiona, dok je jelen istorijski dugo prisutan i propisan za zvanični regionalni simbol od strane Habsburške monarhije."

Ne treba zaboraviti da su ovi predeli prvi put ušli u zajedničku državu sa Srbijom tek pre nešto manje od 90 godina, te da su mnogi simboli istorijski vezani za ove krajeve. Neko će reći da je Despot Stefan bio posednik Bečkereka i Torontalske županije, što je tačno, ali pri tom ne treba zaboraviti da je status velikog župana Torontalske županije dobio kao ugarski vitez reda zlatnog zmaja i da je tada priznavao mađarskog kralja kao svog kralja. Isto tako, malo ko zna da je sveti Toma bio sloven, što znači da je više vezan za Srbe nego za Mađare. A što se tiče Vukovarsko-Sremske županije, pa sve je to nekada bila ista zemlja, voleli to ili ne, istorija i kultura su nam zajednički, tako da ni simboli nisu iznimka. Isto tako, lav se pojavljuje i na grbu Temišvara, u rumunskom delu Banata. Ako želite da znate, tamo je nekad bilo i jedno od središta srpske kulture u nekadašnjoj carevini.

A, da, da ne zaboravim, dvoglavi orao, dika i ponos srpskih i albanskih nacionalista je rimski simbol jedne carevine sa dva sedišta, Rimom i Konstantinopoljem, Istočnim i zapadnim Rimskim carstvom, dve glave a jedno telo.

Takođe, srpska zastava je u stvari ruska, naopako okrenuta da bi se moglo švercovati. Naime, turci po ugovoru nisu smeli zaustavljati ruske dereglije, pa su srbi to koristili da je po potrebi na Dunavu okreću i varaju.

Sadašnji grb sadrži hermelinovo krzno i krunu, što označava monarhiju,a mi to nismo, tako da se trenutno našim grbom lažno predstavljamo.

[BackaPalankaSRB]

Sunny kaže: Potpuno se NE slažem sa ovim tekstom. Ali da pomenem samo neke zamerke: U Vojvodini ne žive isključivo Srbi i grb ne treba da bude sa isključivo srpskim nacionalnim oznakama. Uostalom, i te oznake su veoma problematične. "Odlukom o upotrebi istorijskog znamenja Autonomne Pokrajine Vojvodine, donetoj na sednici Skupštine AP Vojvodine odžanoj 27.06.2002. godine na predlog poslanika Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka, sa 68 glasova za, 11 protiv i 6 uzdržanih utvrđen je oblik i sadržaj grba Vojvodine. Izvodi iz Odluke o upotrebi istorijskog znamenja Autonomne Pokrajine Vojvodine Grbom se predstavlja Autonomna Pokrajina Vojvodina i izražava pripadnost Autonomnoj pokrajini Vojvodini, kao savremenoj evropskoj demokratskoj regiji Grb kao istorijsko znamenje Autonomne Pokrajine Vojvodine sastoji se od grba Bačke, Banata i Srema. Na štitu složenom iz tri polja, dva uspravna i jednim položenim, smešteni su grbovi Bačke, Banata i Srema, gledajući sa leva u desno. U uspravnom polju levo smešten je grb Bačke - Apostol Pavle na modroj, kraljevsko plavoj boji stoji bosonog na zelenom polju ogrnut braon plaštom, sa zlatnim oreolom oko glave i drži u desnoj ruci mač bele boje sa zlatnim rukohvatom i odbojnicima za ruku, okrenutim na dole, a u levoj ruci drži knjigu crnih korica. U uspravnom polju desno smešten je grb Banata - na crvenom polju nalazi se uspravno postavljen zlatni lav okrenut na desno sa sabljom u desnoj šapi. U položenom polju je grb Srema - u modrom, kraljevski plavom polju tri srebrne trake - reke Bosut, Sava i Dunav, ispod druge trake na zelenom polju odmara se jelen sa zlatnom ogrlicom oko vrata. Grb se obavezno uptrebljava: u sastavu pečata i štambilja organa AP Vojvodine, u službenim natpisima na zgradama organa AP Vojvodine i organa lokalne samouprave u APV, na poveljama, diplomama i drugim javnim priznanjima koje dodeljuju organi APV, na predmetima koji se daju u reprezantativne svrhe, kao i na memorandumu, koverti, zvaničnoj pozivnici, čestitki i na vizit kartama koje koriste najviši funkcioneri Skupštine, Izvršnog već APV, na službenim vozilima Skupštine i Izvršnog veća APV, na diplomama i svedočanstvima o školovanju završenom na teritoriji APV Heraldističko tumačenje Osnov za sadržinu grba potiče iz zastave Zemunske Narodne garde iz 1848. Prvi put su se kod nas, pored prepoznatljivog krsta sa ocilima, izdvojili jedinstveni regionalni simboli Bačke, Banata, Srema i Baranje. Bačka je svoj simbol preuzela od prvobitnog zaštitnika i patrona Bača. Sveti Pavle se može videti sa knjigom ili sa mačom u ruci. Na ovom grbu ima mač čiji je štitnik za ruke nacrtan kao krst i predstavlja poziv na odbranu pravoslavne vere. U pozadini je plava boja koja simbolizuje mudrost. Kroz istoriju heraldike na grbovima su se pojavljivali razni sveci i istorijska bića, njihova poruka je biti ponosan, istrajan i mudar u svim poduhvatima, štiti svoju religiju i svoj indetitet. Banat - njegov simbol je lav propet na zadnje noge, dok u prednjoj podignutoj šapi drži sablju sa odsečenom turskom glavom na vrhu. Datira iz nekadašnjeg Banata koji je bio daleko veći u to vreme. Može se videti na nekoliko porodičnih, na Torontalskom i Temišvarskom grbu i grbu Velike Kikinde. Ovaj lav se unekoliko razlikuje od carskog lava, čije poreklo vuče. Linija je jednostavna i jasna, griva nije previše kitnjasta i rep se ne račva kao kod carskog. Lav je zlatno žute boje i po pravilu je postavljen na crvenu podlogu. Srem - za simbol je odabran jelen koji leži pored stabla jablana sa vodoravnim i plavim pojasevima u pozadini. Plavi pojasevi simbolizuju tri rečna toka u Sremu, Dunav, Savu i Bosut. Jablan je prpoznatljiv kao zaštitni znak sremskog regiona, dok je jelen istorijski dugo prisutan i propisan za zvanični regionalni simbol od strane Habsburške monarhije." Ne treba zaboraviti da su ovi predeli prvi put ušli u zajedničku državu sa Srbijom tek pre nešto manje od 90 godina, te da su mnogi simboli istorijski vezani za ove krajeve. Neko će reći da je Despot Stefan bio posednik Bečkereka i Torontalske županije, što je tačno, ali pri tom ne treba zaboraviti da je status velikog župana Torontalske županije dobio kao ugarski vitez reda zlatnog zmaja i da je tada priznavao mađarskog kralja kao svog kralja. Isto tako, malo ko zna da je sveti Toma bio sloven, što znači da je više vezan za Srbe nego za Mađare. A što se tiče Vukovarsko-Sremske županije, pa sve je to nekada bila ista zemlja, voleli to ili ne, istorija i kultura su nam zajednički, tako da ni simboli nisu iznimka. Isto tako, lav se pojavljuje i na grbu Temišvara, u rumunskom delu Banata. Ako želite da znate, tamo je nekad bilo i jedno od središta srpske kulture u nekadašnjoj carevini. A, da, da ne zaboravim, dvoglavi orao, dika i ponos srpskih i albanskih nacionalista je rimski simbol jedne carevine sa dva sedišta, Rimom i Konstantinopoljem, Istočnim i zapadnim Rimskim carstvom, dve glave a jedno telo. Takođe, srpska zastava je u stvari ruska, naopako okrenuta da bi se moglo švercovati. Naime, turci po ugovoru nisu smeli zaustavljati ruske dereglije, pa su srbi to koristili da je po potrebi na Dunavu okreću i varaju. Sadašnji grb sadrži hermelinovo krzno i krunu, što označava monarhiju,a mi to nismo, tako da se trenutno našim grbom lažno predstavljamo.

Грб би морао имати Само Српска обечежја пошто се војводина налази у Србији..зашто грб Далмације нема Српска обележја а Срби су тамо данас преко 15 % или било где на свету смао код нас правимо изузетке..грб треба да има везе са Србијом...