Rimska vojska za vreme carstva

[Dejan B]

Konjica

Konjica

Oduvek je konjica bila slabost rimske vojske. Rimska vojska je primala u službu konjičke jedinice koje su prikupljaii i predvodili lokalne vojskovodje sa odredjenih ratnih područja. Cezar se za vreme građanskog rata koristio galskim i nemačkim konjanicima u borbi protiv Pompeja.

Organizacija konjice

Početkom carstva konjica se delila na krila (alae) po 500 ljudi. Posle su krajem prvog veka n.e. osnovali jedinice od 1000 ljudi, kao i u pešadiji. Ale su bile podeljene na turme (turmae) sa 30 do 40 ljudi. Svakom turmom komandovao je dekurion.

Iako je na pocetku eskadrone ( konjaničke odrede) predvodio vojskovodja plemena, u vreme Carstva zapovednik im je bio prefekt. Svaka alea imala je svoju zastavu (vexilium), a svaka turma svou insigniju (signum).

Verovalo se da pre drugog veka naše ere konjica rimske vojske nije nosila oklop, ali spomenici govore drugačije. Konjanici na spomenicima nose oklope slične legionarskim oklopima. To su zapravo žičane košulje.

Razvoj tesko naoružane konjice

Oprema vojnika u konjici razvijala se na istoku već od 900 do 800 godine p.n.e., a oprema za konje, nadjena u Italiji i Grčkoj, potiču od 5 do 4 veka p.n.e. i dokazuje da je teško naoružana konjica postojala već i u ta davna vremena.

Lako naoruzana konjica

Rimljani su se služili lako naoružanom konjicom iz severne Afrike. Konjanici koji su rimskoj vojsci naneli velike gubitke u ratu s Hanibalom, nisu nosili oklop a jahali su nezauzdane konje. Bili su naoružani kopljem i lakim pilumima. Brzina i spretnost omogucavali su im da krenu u napad i da se povuku pre nego što neprijatelj uspe da se snadje. Zapravo su bili vrlo cenjeni u vreme Carstva.

U rimskoj vojsci bilo je i strelaca na konjima.

Kohortes equitatae

Cezaru se neobično svidela nemačka konjica sa vojnicima lako naoružane pešadije. Konjanici su se držali konjima za grivu i tako ih kontrolisali. I Rimljani su ponekad u konjicu uvrštavali velite (velites). Možda je to bio početak mešovitih jedinica, zvanih cohortes equitatae, koje su postojale u vreme Carstva. Sastojale su se od ¾ pesaka i ¼ konjanika. Delile su se na kohorte od 500 do 1000 ljudi.

Plata

Malo se zna o plati u konjici. Verovatno se razlikovala plata lako naoružane od tesko naoružane konjice jer je oklop teško naoružane konjice, za sportske igre i za ratovanje, bio veoma skup.

Konjička oprema

Oklop

U Grčkoj konjici kaciga nije imala štitnik za uši i vrat zato da vojnik vidi i čuje sve što se oko njega dešava. Rimski konjanici su nosili kacigu koja je otkrivala samo oči, nos i usta, a potpuno pokrivala uši.

Kao i u pešadiji, za oklop je služila žičana košulja ili ljuspičasti oklop. Početkom carstva konji nisu imali oklop, već su bili ukrašeni bronzanim privescima. Tek za vreme Hadrijanove vladavine pojavio se katafrakt (cataphractus) čovek i konj u zajedničkom oklopu.

Oružje

U vreme carstva konjanici su imali dugačak mač (spatha). Štit je postao duguljasto zaobljen ili šestougaone, ravne površine. Vojnici su, za mirnodopsko vreme, štit kačili za konja, ispod sedla. Josip Flavije beleži da je Vespazijanova konjica imala tobolac sa pilumima (tri ili više njih) čiji je šiljak bio velik kao i šiljak koplja. Tobolce su verovatno kačili za konje.

Potkivanje konja

Rimljani su počeli potkivati konje mnogo kasnije nego Kelti. Izradjivali su i skidljive potkovice koje su na kopito privezivali kaiševima. Njihova namena je nepoznata. Toliko mnogo ih je pronadjeno da se ne može pretpostaviti da su ih postavljali samo na povredjena kopita konja. Neke potkovice su opremljene šiljcima koji su olakšavali kretanje na blatnjavim i klizavim podrucjima. Očigledno je da sa tim potkovicama konj nije mogao da trči.

[Dejan B]

Vojne taktike i opsadne sprave

Juriš

Rimljani su na dva načina mogli zauzeti utvrđeni položaj: blokadom i jurišom. Katapultima bi izbacivali kišu kamenja i strelica koja je opkoljene trebala odbiti od zidina. Tako zaštićeni, legionari bi primicali udarne ovnove i tornjeve.

Rimljani su opsadne sprave preuzeli od Grka, a bilo ih je dve vrste: bacačke sprave, i jurišne sprave za napad na dobro štićenog neprijatelja. U prvu grupu spadaju katapulti, baliste (bacači kamena), onageri i škorpioni, a u drugu sve ostale sprave, od udarnih ovnova do pokretnih građevina koje su podizali na bojištu

Katapulti

Katapulte su izumeli Grci. Postojale su dve vrste tog bacačkog oružja: jedno je odapinjalo veliko kamenje ili grede, koje su rušilački učinak postizale težinom (baliste), a drugo je velikom brzinom odapinjalo strelice (pravi katapulti). Katapulti su zapravo bili veliki lukovi. Posebna vrsta malog katapulta je nazvana škorpion i on je izbacivao strelice.

Veličina katapulta se menjala: neki su bili visoki i do dva metra, a drugi, mnogo širi bacali su kamenje čak teže od 45 kg. Pojedini komadi su veličine pomorandže, a ima ih i težih od 45 kg

Onager je delovao kao praćka a mogao je baciti kugle za praćke, kamenje, zapaljene kugle voska ili smole. Primenjivali su ga tek pri kraju carstva.

Bacačke naprave su upotrebljavale jedino legije. Svaka je imala odprilike 60 katapultova, od onih najlaganijih do onih najvećih.

Balista


Škorpion


Onager

Primena bacačkih mašina

Iako su se teški i laki katapulti primenjivali uglavnom pri opsadama, Cezar se najlaganijima od njih koristio i u toku otvorenih bitaka, služili su se njima i u bitkama na moru.

Zakloni i tremovi

Zakloni su štitili legionare dok su podizali građevine za opsadu. Najverovatnije su ih gradili od vrbinih grana i prekrivali kožama. Tremovi (vineae) bili su neka vrsta kućica otvorenih sa oba kraja. Zaštićeni od neprijateljskih strela legionari su kroz njih mogli prici neprijateljskim zidinama. Tremovi prekriveni svežom kožom nisu bili lako zapaljivi. Spojivši po nekoliko tremova dobijali bi hodnik koji je vodio do grada koji su opsedali.

Udarni ovnovi

Udarni ovan prvobitno se sastojao samo od velikog debla kojim su udarali u gradska vrata ili još češče o zidove pokušavajući da ih sruše ili probiju. Kako bi zaštitili vojnike koji su upravljali udarnim ovnom od neprijateljakih strela, smestili su ovna u neku vrstu zaklona na točkovima, sa čvrstim krovom prekrivenim nezapaljivim kožama. Unutra je ovan bio okačen o užad. Pri vrhu se završavao gvozdenim nastavkom koji je ponekad bio i u obliku ovnove glave. Veliku gredu od koje su ga izrađivali omotavali su i uzduž i popreko kako bi izbegli cepanje drveta.

Pokretne sprave za opsadu prekrivali su svežim kožama. Udarne ovnove često su smeštali i u jurišne tornjeve.

Jurisni tornjevi

Pomoću jurišnih tornjeva približili bi se kruništu zidina napadnutog grada. Gradili su ih od drva i prekrivali svežim kožama ili gvozdenim pločama, zaštitivši ih tako od požara. Postavljali su ih na točkove ili ih gurali na oblicama. Iznutra bi na svaka tri metra ugradili po jedan sprat, a spratove bi povezivali stepeništem. Tornjevi su bili visoki najmanje 30 metara, a na nekim spratovima imali su i balkone.

Jurišni toranj

Odred kornjača

Izraz testudo (kornjača) upotrebljavali su za sve što se kretalo zaštićeno. Legionari, svrstani u odred kornjača mogli su se približiti neprijateljskim zidinama ili bedemima jer su svojim priljubljenim štitovima pravili neprobojan oklop.

Testudo

[Dejan B]

Svečane smotre i sportske igre

Svečane smotre

Josip Flavije je spomenuo da su Rimljani na smotri nosili posebne oklope. Dugo se mislilo da su kacige koje su prekrivale celo lice bile samo za smotru, ali danas se pouzdano zna da su bile sastavni deo opreme konjanika i da su se njima služile u toku igara.

Većina legionarskih kaciga imala je na vrhu spravicu koja je pridržavala ukras od perja ili konjske dlake.

Konjaničke sportske igre

Konjaničke igre (hippica gymnasia) zahtevale su veliku spretnost učesnika iako su upotrebljavani lažni pilumi. Te svečanosti su ličile na srednjovekovne turnire. Čovek i konj bili su pažljivo obučeni u oklop. Pronadjeno je mnogo opreme namenjene takvim igrama u vreme carstva.

Kacige nadjene u Velikoj Britaniji i u Izraelu prikazuju lica muškaraca i žena, što nas navodi na pomisao da su igrači oponašali borbe između Grka i Amazonki.

[Dejan B]

Nagrade i kazne

Nagrade

Plen sa poprišta bitke bio je u doba republike uglavnom prepuštan vojnicima. U vreme Carstva prilike da se dodje do plena bile su sve ređe, pa su carevi dodeljivali "mirnodopske nagrade" da odobrovolje vojnike.

Takve darove (donativum) delio bi i novoizabrani car. Njihova vrednost bila je u visini petogodišnje plate. Kada je na vlast stupio Galba, pretorijancima je dao nagradu u visini desetogodišnje plate.

Postojala su i vojna odličja. U doba republike delili su ih prema zaslugama i položaju na vojnoj lestvici. Među najcenjenijima bila je corona obsidionalis, venac od lavande, koji je primao vojskovođa koji bi oslobodio grad od opsade. Plinije navodi imena samo osam vojskovođa koji su takav venac dobili u I veku. Pobednički venac bio je namenjen onome čija se pobeda u nekoj bici proslavlja. Ta dva odličja dobijale su jedino vojskovođe. Corona civica, od hrastovog lišća, bila je za čoveka koji je spasio život rimskom građaninu; corona muralis za onoga koji se prvi popeo na neprijateljske zidine, a corona vallaris za onoga koji je prvi prešao rov neprijateljskog logora. Postojala je i corona navalis, za zarobljeni neprijateljski brod, koju su dobijali samo konzuli.

U vreme Carstva svi vojnici nisu imali pravo na nagrade. Ko je imao niži čin od centuriona nije mogao primiti venac za osvojene zidine ili rovove. Obične vojnike nagrađivali su medaljama (phalerae), grivnama (armillae) i ogrlicama (torques). Centurion je imao pravo na sva ta odličja i još na vence.

Zaslužni mladi tribuni i centurioni dobijali su neku vrstu koplja bez šiljka (hasta pura), čije značenje nije poznato i zlatni venac (corona aurea).

Kazne

Disciplina je u rimskoj vojsci bila vrlo stroga. Sacramentum je caru davao pravo da raspolaže životom i smrću svojih vojnika, kao i da ih fizički kažnjava.

U rimskoj vojsci se disciplina već davno ukorenila. Vojskovođe su zbog neposlušnosti ubijali i vlastite sinove. Znali su da proteraju i cele legije. Tako su preživeli pojedinci vojske koju je pobedio Hanibal prognani iz Italije još pre kraja rata, i vratili se kućama tek posle 14 godina. To je ipak redak primer.

Smrtna presuda

Ako je izrečena smrtna presuda, ona se izvršavala batinanjem ili kamenovanjem (fustuarium). Izricala se odbeglima iz vojske ili stražarima koji bi napustili svoja stražarska mesta. Kaznu bi izvršavali vojnici čiji je život bio doveden u opasnost nepažnjom osuđenoga. Ako kojim čudom osuđenik ne bi odmah preminuo, izbacili bi ga iz logora i tako ostavili napuštenog.

Desetkovanje

Ako bi za vreme bitke cela jedinica napustila poprište ili se pobunila, njeni bi vojnici bili "desetkovani". Okrivljena jedinica bi bila izdvojena i izvedena pred legije, gde bi se izvlačilo ime jednoga od desetorice vojnika. Tako prozvane vojnike bi ubili. Ostali bi, za kaznu, umesto porcije žita dobijali porciju raži. Takođe su morali da logoruju izvan logora sve dok se ne bi otkupili nekim hrabrim delom.

Ostale kazne

Postojale su i druge blaže kazne, poput oduzimanja čina, gubitka raznih povlastica iz minule službe, sramotnog otpuštanja iz vojske i fizičko kažnjavanje.

Otpuštanje iz vojske

Najveća sramota koja je mogla zadesiti vojnu jedinicu bilo je njeno celokupno otpuštanje iz vojske. To se i dogodilo sa četiri legije koje su se pobunile kada je na vlast stupio Vespazijen.

[Dejan B]

Trijumf i ovacija

Prapočetak trijumfa

Kako kazuje legenda, prvi Rimljani nisu imali žene. Kada su želeli da ih otmu iz susednog sela, započeo se boj pa je Romul u dvoboju ubio neprijateljskog vođu. Skinuvši mu oklop, Romul je mrtvo telo obesio o hrastovu granu kao znak pobede, a potom je, okićen lovorovim vencom poveo povorku svojih ljudi, noseći pokojnika na leđima i pevajući pobedničke pesme.

Ovaj legendarni prikaz je prapočetak pobedničkog slavlja, obreda koji se u istoriji Rima opčuvao pod imenom trijumf (triumphus).

Povorka

Na čelu su išli magistrati u službi i senatori. Za njima svirači u rog, a iza njih duga povorka nosača plena otetog od neprijatelja: sve što je bilo dragoceno (kipovi, zlatne i srebrne vaze, gomila oružja i novca), kao simboličan prikaz neprijateljake zemlje ili neprijateljskih poglavara, ako i oni sami ne bi bili saučesnici u trijumfu. Iza plena su išli žrtvovatelji sa životinjama koje će biti svečano žrtvovane (beli bikovi zlatnih rogova). Zatim su išli camilli, deca koja su posluživala sveštenike pri žrtvovanju i dodavala im pribor. Zatim su išli najznačajniji zarobljenici u lancima, a iza njih slavljenik, imperator pobednik. Oko njegovih kola, u kojima su se vozila i njegova deca, guralo se mnogo glumaca (ludiones) koji su plesali uz zvuke lire i izvodili šaljive pokrete. Iza slavljeničkih kola išli su građani koje je neprijatelj zarobio a vojskovođa pobednik oslobodio. Na obrijanoj glavi nosili su kapicu robova slobodnjaka. Iza njih su sledili vojnici i pevali pesme svojim vojskovođama, ispreplećujući hvalospeve sa satiričnim zapažanjima. Trijumf je bio jedan od najvećih događaja u gradu zbog svog neobuzdanog veselja.


Postojao je i jedan drugi vid trijumfa: odobravanje mase ili ovacija.

[Aca1983]

Lepo ste objasnili Rimsku vojsku-svaka vam cast obojici. Licno sam odusevljen istom. Volim da citam o Starom Rimu, i njegovim osvajanjima, vojsci ,i ... ali prvenstveno Rimljane cenim kao graditelje.

Meni je kao nekome ko se bavi izucavanjem bilja paznju cesto privlacio Galen (rodjen 129godine u maloazijskom mestu Pergamu, umro oko 199-te godine nove ere). Slavni lekar na dvoru rimskog cara Marka Aurelija. Tvrdio je da se u biljkama nalaze pored korisnih i stetne materije koje je neophodno odstranjivati (sto je potpuno tacno). On je prvi uveo u praksu primenu ekstrakcije lekovitog bilja, a ti ekstrakti se po njemu i dan danas nazivaju „Galenski preparati”. Njegova uputstva zadrzala su se u medicini preko hiljadu godina, a neka se i danas koriste.

No, da se ne udaljavam mnogo od teme, da prilozim i ja neku slikicu rimskog oklopa, i da pitam ono sto me interesuje ako se nadje mozda neko ko bi i odgovorio.

Naime citao sam dosta knjiga, i u mnogima se spominjalo da su rimski pesadinci izuzetni, ali koliko vidim, mornaricu im bas nesto i nisu mnogo hvalili. Kazu da je imala nekih mana. Jel’ to tacno?

[Dejan B]

Kao prvo da ti se zahvalim na komplimentima i da kažem da se u potpunosti slažem sa tobom kada kažeš da su Rimljani bili izvrsni graditelji . Nekako tu pravim podelu između njih i Grka. Na pomen Rimljana na um mi najpre pada Koloseum, legije, mreža puteva, Panteon, akvadukti, Cirkus maksimus, forumi i mnoga druga graditeljska dostignuća, što znači graditelji. Kada neko spomene Grke odmah mi na um padne demokratija, Arhimed, Akropolj, skupština, pozorište, Homer, Sofokle, Fidija i druga dostignuća na kulturno-naučnom nivou, što znači mislioci i umetnici. Ima izuzetaka, to jest mislioca i umetnika u Rimu i graditelja u Grčkoj, ali ja gledam globalnu sliku.

A sad što se tiče drugog dela tvog posta. Dobro si primetio da sam izostavio mornaricu, pa evo da nešto napišem i o njoj. Za razliku od mornarice Atinskog saveza, koja je svojevremeno bila jedna od najjačih pomorskih sila, Rimska mornarica je uvažavala daleko slabiji ugled. Za to je zaslužna činjenica da Rimljani nisu bili vešti pomorci, jer nije bilo razloga da toliko obraćaju pađnju na nju jer je njima daleko veća pretnja dolazila sa kopna nego sa mora, kao i to da su u to vreme posedovali skoro celu obalu Sredozemnog mora, koje su sa dobrim razlogom zvali Mare nostrum (naše more), tako da nisu imali mnogo prekomorskih neprijatelja, osim ponekih gusara..

Svesni činjenice da su na moru inferiorniji, oni su gledali da svaku pomorsku bitku pretvore u borbu prsa u prsa. To su postigli usavršavanjem prilaznog mosta sa velikim gvozdenim šiljkom na donjoj strani, koji se okretao oko svoje ose, a bio je učvršćen na prednjem delu broda. Zbog šiljka koji ih je podsećao na kljun, taj mehanizam je dobio naziv "vrana" (corvus).

Corvus

Pomorska taktika mornara je bila sledeća: prvo bi se trebalo približiti neprijateljskom brodu što bliže i potom na njega baciti vranu koja bi se zabila u palubu. Time bi se dobijao siguran prelaz na protivnički brod gde bi upadala rimska pomorska pešadija koja bi protiv manje obučenih mornara odnosila pobedu. Jedina mana ovog sistema je velika nestabilnost broda zbog pomerenog težišta, što se naročito primećivalo na nemirnom moru.

Pripadnik rimske mornarice

Na brodu je ponekad od oružja stajao katapult koji je izbacivao zapaljene strele i pilume, kao i druge sprave. Znali su da na njegovom prednjem kraju postave udarnog ovna pa bi ponekad razbijali neprijateljske brodove tako što bi se zabijali u njih. Takođe se dešavalo da su na palubi sagradili toranj na koji su se popeli strelci, koji su sa visine nesmetano gađali posadu protivničkog broda.

Toranj sagrađen na brodu

Jedan odred mornarice je bio stacioniran u Rimu, iako on nema izlaz na more. Njihova uloga je bila da za vreme igara u koloseumu upravljaju sistemom užadi koji su služili da se koloseum delimično pokrije u slučaju jakog sunca ili kiše.

U antičko vreme najviše je u upotrebi galija sa nekoliko redova vesala. Prvi rimski brod bio je kvinkverema. Inače, oni su brodovima davali imena tako što bi na naziv rema dodali prefiks koji je označavao broj redova vesala (tako je postojala birema, trirema, kvadrirema...), što znači da je kvinkverema imala pet redova vesala.

Trirema

Svaki brod ima kapetana, kormilara i dekurione (desetare) koji komanduju posadom. Nazivi oficira su preuzeti iz grčke. U posadi su veslači, odabrani među robovima, mornari i pomorska pešadija. Auguri su na moru, kao i na kopnu, predviđali ishod bitke.

Zanimljivo je pomenuti da je Avgust, kada je krenuo u osvajanja duž Save i Dunava osnovao rečnu Panonsku flotu, čije je sedište bilo u Taurunumu (Zemunu). U Zemunu na opekama iz ovog perioda se uočava pečat sa oznakom CLFP (Classiss Flavia Pannonica). Njen reon je bio do Đerdapa, odakle je do Crnog mora nadležnost preuzimala Mezijska flota.

[veljko yaric]

ja je i neznam detaljno objasniti kao vi ali zna reci da sam ja impresioniran sa rimskim carstvom i njihovom strategijom ratovanja kao i vladavinom kao sto je ono kruha i igara

[Invisibleman]

Mozej Vojvodine je, mislim prošle godine, napravio izložbu "Rimska vojska u Sremu" i izdao preteran katalog.