Crna knjiga komunizma

[greco]

BaneK kaže: Još malo o komunističkim zlodelima: - žrtve Sremskog fronta od oko 30.000 neobučenih golobradih omladinaca iz Srbije, koje su komunisti izveli u frontalnu borbu pred mitraljeze, da se reše budućih neprijatelja

Da ti je znati sta je tih golobradih jadnika bilo odavde, iz krajine...medju njima i jedan od deda-striceva moje majke.
Potrudicu se da dodjem do ove knjige, yossarian - svaka chast za temu!

[yossarian]

Мементови чланци о Веселину Чајкановићу ме подсетише на овај текст... није чудо што смо данас овакви кад су нам деценијама сатирали најумније људе и родољубе.

Kako je "narodna vlast" u Srbiji 1944-1945. godine izvršila verovatnu najveću čistku među srpskim intelektualcima u celokupnoj istoriji Srbije
NEČASTIVI NA BEOGRADSKOM UNIVERZITETU
Piše:
Pero Aleksić

"Mi nismo uzeli puške samo da oteramo Švabe... Odmazda neće mimoići nikoga... Dolazi mač osvete, dolazi pravedni sudija..." Zbog čega se vodećim srpskim intelektualcima sudilo "po slobodnom uverenju". Zašto protiv presude Suda časti Beogradskog univerziteta nema mesta pravnom leku i ona je odmah i pravosnažna i izvršna! Kako je stradao akademik Veselin Čajkanović, jedan od najobrazovanijih Srba svih vremena

Srpska nacionalna inteligencija (pre) često je u celokupnoj našoj istoriji, od Rastka Nemanjića i turskog doba do savremenog vakta i zemana, plaćala danak neposlušnosti. Hirovi domaće i strane, okupacione vlasti, nizali su se jedan za drugim, praktično bez ozbiljnijeg prekida, od pojave prvih učenih ljudi do današnjih dana. Prosto, ne zna se koja je vlast u tome bila revnosnija, a koji progoni srpskih umova veći i pogubniji. Ipak, jedna čistka se posebno izdvaja i ona se, po svemu sudeći, s pravom može nazvati jednom od najvećih i najmisterioznijih hajki na našu nacionalnu inteligenciju.

Bilo je to krajem 1944. godine. Tada je, već na startu nove "narodne vlasti" u Srbiji, počela Velika Kampanja progona nekoliko desetina istaknutih profesora Beogradskog univerziteta i najuglednijih srpskih naučnika. Među žrtvama ove, kako će se ispostaviti, pogromaške akcije nalazile su se i takve ličnosti kojima bi se trajno ponosile kulture i mnogo većih naroda nego što je naš. A da ironija bude veća većinu njih naša javnost već odavno je zaboravila, pa su neki od njih danas nepoznati čak i našoj stručnoj javnosti.

Zavera ćutanja

Na (pre) dugačkom spisku stradalnika ove tipično staljinističke kampanje našli su se akademici Veselin Čajkanović i Miodrag Tomić, pa direktor Instituta za fiziologiju, genetiku i selekciju Srpske akademije nauka i umetnosti prof. dr Borivoje D. Milojević, pa direktor Balkanološkog instituta u Beogradu prof. dr Henrik Barić, poznati lingvista Branko Miletić, ugledni germanist Pero Slijepčević i njegov brat Đoko, čuveni istoričar Srpske pravoslavne crkve... Pa prof. dr Justin Popović, jedan od vodećih srpskih teologa, pa osnivač primenjene entimologije u Srbiji prof. dr Mihailo Gradojević, pa istaknuti profesor dr Relja Z. Popović, pa ugledni internista prof. dr Lazo Stanojević, urednik medicinske rubrike Politike, pa prof. dr Radoslav Grujić, jedan od autora najpre čuvenog a potom brzo zaboravljenog Memoranduma Srpske pravoslavne crkve o genocidu nad Srbima i nacističko-fašističkoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj...

O ovoj harangi protiv srpske pameti kod nas se decenijama ćutalo. Ćutali su ne samo Brozovi političari i nastavljači "Titovog puta", već su to, verovatno radi kakvog-takvog mira u kući, činile čak i žrtve i njihovi egzekutori, koji su u međuvremenu napravili zavidne naučne karijere, a mnogi od njih postali su dobitnici najviših državnih nagrada i ordena.

Izuzev jednog nevelikog, u suštini prigodnog rada dr Momčila Mitrovića, saradnika Instituta za istoriju radničkog pokreta Srbije, ovom sumornom stranicom naše novije istorije niko se nije ozbiljnije bavio. A ni sam dr Mitrović nije otišao mnogo dalje od puke konstatacije da je sa Beogradskog univerziteta "udaljeno" nekoliko profesora i od prezentovanja jednog izveštaja ljudi koji su te profesore sklonili sa Univerziteta. Uostalom, dalje nije mogao ni otići, jer je njegov rad od nepunih deset stranica pisan za jednu ediciju Centra za marksizam Beogradskog univerziteta koji je nastavljao "revolucionarno delo" onih komunista koji su te profesore izbacili sa Univerziteta.

Tako je ova čistka decenijama bila prekrivena velom misterije, koja je prerasla u svojevrsnu Zaveru Ćutanja, a ona je, opet, izdržala sve. Nadživela je i Broza i njegovu smrt, i raspad njegove partije i države, i prve dane napuštanja titoističkog jednoumlja i proklamovanje višepartijskog sistema u Srbiji, kada su razotkrivene mnoge tabu teme iz naše prošlosti, a ova ipak nije.

Остатак на:

http://www.srpsko-nasledje.co.yu/sr-...rticle-09.html