1999. godina, bombardovanje Srbije

[biterlemon]

Eh, i ova tema je zatrovana, moze se slobodno prebaciti u politiku!

[NIKNIK]

Да подсетимо све који се праве да су заборавили и оне који су стварно заборавили.

ОВАКО ЈЕ ПОЧЕЛО 2. део ( кратак извод )

T. Dajhman: Ovo je bio prvi put da su se Amerikanci otvoreno umešali u bosansku i balkansku situaciju, šaljući svoje i NATO trupe u region. Hteli su da uspe. Istovremeno, Srbi kod kuće su duboko prezirali Miloševićeve poteze. Oni su ih koštali Zapadne Slovenije, Krajine, trećine Bosne. Hiljade ljudi je poginulo. Ekonomija je bila u ruševinama. Bili su pod sankcijama. Za to su krivili Miloševića koji je tvrdio da će da ih zaštiti. On je bio poražen, a oni su protestovali u desetinama i stotinama po ulicama.

K: Po prvi put, srpska opozicija je zanemarila svoje sukobe i uspela da pobedi na lokalnim izborima u ključnim gradovima, uključujući Beograd, Novi Sad i Niš. Bili su spremni da se suprostave Miloševiću na predstojećim predsedničkim izborima u Srbiji.

T. Dajhman: U to vreme oni su željno očekivali neki znak od Amerikanaca. I nisu ga dobili.

K: Za razliku od evropskih vlada koje su odbijale saradnju s Miloševićem, SAD su poslale dve misije visokih zvaničnika da bi mu pomogle da ojača svoje pozicije kao garanta Dejtonskog sporazuma. I Madlen Olbrajt, koja je u međuvremenu postala državni sekretar i Ričard Holbruk su bili u zavničnoj poseti Miloševiću u Beogradu. Kada je Milošević izmanipulisao izborni zakon da bi sebi omogućio reizbor, opzicija je objavila bojkot. Ričard Hlobruk mu se usprotivio i konačno, on se ugasio. Nije to bio prvi put da Milošević koristi svoje bivše neprijatelje da mu pomognu da ostane na vlasti. Još 1992. tokom sukoba u Beogradu, SAD su rasčistile put da na mesto jugoslovenskog premijera dođe američki biznismen jugoslovenskog porekla Milan Panić. U tom svojstvu Panić je brzo ponudio velike ustupke bosanskim muslimanima i započeo dijalog s umerenim albanskim liderom Ibrahimom Rugovom na Kosovu. Kada je Panić odlučio da se kandiduje protiv Miloševića za predsenika Srbije, kosovski Albanci su odlučili da nastave bojkot izbora u Srbiji, što je omogućilo Miloševiću, njihovom prigodnom neprijatelju u borbi za nezavisnost Kosova da ostane na vlasti. Umereni Albanci su ostali u manjini pred novom borbenom organizacijom poznatom kao OVK ili Oslobodilačka vojska Kosova.
N.S.11: Koliko mi znamo, nemačka obaveštajan služba je igrala ozbiljnu ulogu u pomoći teroristima u Srbiji.

K: Nemački obevaeštajci su obučavali OVK. Oni su birali njihove komandante i snabdevali ih oružjem i municijom. U aprilu 1996. OVK je objavila svoje postojanje serijom terorističkih napada na civile i policiju na Kosovu.

N.S.12: Na Kosovu oni su predstavljali manjinu. Mislim da je samo oko 15 do 20 procenata stanovništva Kosova podržavalo OVK. Ali, oni su imali dugogodišnje korene u Evropi, Americi i Albaniji gde su prikupljali novac i naoružanje. Oni nisu ubijali samo srpske policajce. Ubijali su i Albance koji nisu podržavali nezavisnost. Takođe su terorsali i druge manjine na Kosovu: Cigane, Turke, Gorance i ostale. To su radili pre rata, za vreme rata i rade to i danas.

K: Posle dve godine terorističkih akcija, OVK je uspela da izazove oružani odgovor Miloševićeve vlade protiv njihovih uporišta. Kao i u predhodnim sukobima, Visoki Komesar UN za ljudska prava je izveštavao o kršenju tih prava sa obe strane ali su mediji i vlada SAD kritikovali samo Miloševićevu vlast.

N.S.12: Bilo je očigledno da bi ova vrsta terorističkih napada izazvala reakcije bilo koje vlasti.

K: Agencija RUDER –FIN, koja je dobro profitirala od svojih ratnih iskustva s Hrvatskom i Bosnom, izabrana je da vodi odonse s javnošću za kosovske Albance. Do sredine 1998. kada se NATO pribiližavao proslavi 50 –tog rođendana bez jasne perspektive i neprijatelja, američki sekretar, Madlen Olbrajt je bila sve nestrpljivija za sukob s Miloševićem. Ona je požurivala predsednika Klintona da bombarduje Srbe.
N.S.13: Veliki broj tih odluka donet je usled borbi moći i ličnih ambicija birokratije. Madlen Olbrajt, koja je bila prva žena državni sekretar, želela je da bude zapamćena kao „odlučna".

N.S.14: Kao što je Olbarajtova jednom rekla: kad već imate toliko vojne moći, zašto da je ne upotrebite? Ako možete da ih bombardujete i da naterate ljude da rade ono što vi hoćete, zašto da trošite vreme na osetljive pregovore?

K: Umesto toga predsednik Klinton je poslao Holbruka da se sretne sa Miloševićem i liderima OVK, koje je izaslanik SAD Robert Gelbard nazvao teroristima samo godinu dana ranije. Potpisan je sporazum o razoružavanju i OEBS, Evropska organizacija za bezbednost, je dobila zadatak da ga nadgleda.

N.S.14: Srpska vojska se povukla u kasarane i došlo je do smirivanja oružanih sukoba. Bilo je još sporadičnih borbi, koje je uglavnom inicirala OVK, ali OEBS je generalno imao umirujuće dejstvo na Kosovu.

N.S.11: Imali smo mogućnost, koliko god ona bila nedovoljna, da radimo i nadgledamo i pokušavamo da nađemo logično i civilno rešenje za probleme na Kosovu. Radili smo sa svima u pokušaju da ponovo uspostavimo poverenje i ubrzamo povratak raseljenih lica. Kosovo je bilo politčki problem koji nije mogao da reši NATO s visine od 10 000 metara. To je moralo biti rešavano diplomatijom i pregovorima.

K: Šef verifikacione misije za Kosovo, Vilijam Voker, bio je kontraverzni tvrdokorni američki dipomata koji je bio kritikovan zbog svojih prisnih veza s vojnim režimom u El Salvadoru gde je bio ambasador. Na Kosovu, njegov izveštaj o krvavom sukobu u Račku kao o masakru civila je poslužio je kao izgovor za NATO bombardovanje Jugoslavije.
M. Olbrajt; Ako se setite Račka od pre nekolko nedelja gde se desio masakr, desetine ljudi sa prerezanim grkaljanima. U pitanju je sistemtsko ubijanje i zločini.

Klinton: Videli smo nevine ljude kako bivaju odvedeni iz kuća i primorani da legnu u blato. Ljudi sa Kosova su odvajani od svojih porodica, očevi i sinovi zajedno, postrojavani i hladnokrvno ubijani.

K: Autopsije tri različita međunardno priznata patologa pričaju potpuno drugačiju priču. Nijedna od žrtava, koje su sve bili odrasli muškarci, nije imala prerezano grlo. Niko nije bio unakažen. Umesto egzekucije, ti ljudi su bili ubijeni iz različitih uglova. Italijanski list IL Manifesto je izvestio da je autopsija potvrdila da je na rukama 37 ljudi bilo tragova baruta. To je čvrst dokaz da su ubijeni bili vojnici ubijeni u borbi, koje je OVK dovukao na to mesto i pozvala Vokera.

N.S.14: Jugoslovenske vojne vlasti su pozvale novinare Monda i Figaro-a da obiđu Račak dan pre nego što se desio navodni masakr. U selu nije bilo nikoga. To je bilo poznato uporište OVK. Kada su tog jutra došli tamo našli su samo nekoliko starijih Albanaca. Ali, kada su se pribilžili središtu sela iz obližnjih brda na njih je otvorena vatra. Borbe u brdima su trajale ceo dan i uveče se vojska povukla zajendo sa francuskim novinarima. Sledećeg dana, OEBS i general Voker su pozvani u selo i pokazan im je rov sa 45 tela. Reporteri su rekli da oko rova nije bilo krvi. Bilo je samo nekoliko čaura. Odmah im je postalo sumljivo da su u pitanju albanske žrtve u borbi od predhodnog dana i da je sve to nameštaljka. Ali, general Voker je svetu objavio da je došlo do stravičnog masakra Albanaca.

K: Ironija je da je Vilijam Voker, koji je bio optuživan da je skrivao masakre salvadaorske vojne vlasti, sada osumljičen da je transformisao priču o krvavoj borbi i masakru civila u ključnom trenutku za politiku SAD i NATO-a u regionu...

N.S.14: Mislim da je jako važno, jer da nije bilo Račka, ne bi bilo ni bombardovanja.

K: Medijsko izveštavnje o incidentu u Račku, ohrabrilo je tvrdu liniju Klintonove administracije. Pod pretnjom bombardovanjem, Srbi su primoravani od strane Olbarajtove da potpišu sporazum koji je sačinio Stejt Department. Dokument, poznat kao Sporazum iz Rambujea, omogućio bi dolazak NATO trupa na Kosovo i dozvolio Albancima da se posle tri godine referendumom izjasne o odvajanju od Srbije. Izvori Stejt Departmenta su kasnije priznali da je Sporazum tako napisan da se očekivalo da će ga Srbi odbiti. "Javno, mi smo želeli sporazum", rekao je sekretar Stejt Departmenta Džejms Rubin, "Ali privatno smo znali da su šanse da ga Srbi potpišu veoma male." Da bi bili sigurni da će Srbi odbiti da bi utrli put NATO bombardovanju, SAD su dodale i Aneks B, gde piše da se "NATO trupama omogućava slobodno kretanje po celoj teritoriji Jugoslavije uključujući vazdušni prostor i teritorijalne vode." Drugim rečima, otvorena okupacija.

N.S.12: Ako pogledamo taj ultimatum, on je pravi primer ogoljene, brutalne moći. To nikada nije bio realni mirovni plan.

N.S13: To je bio diktat na koji ni jugoslovenske vlasti, niti vlasti bilo koje suverene zemlje, nisu mogle da pristanu.

K: Pretnja silom u diplomatiji poznata kao „ ruka na okidaču" korišćena je u prošlosti od strane sile kao što je nacistička Nemačka, ali pravni eksperti kažu da je ona jasno ukinuta Poveljom UN posle Drugog svetskog rata.

N.S.15: Integritet suverene države ne sme da dođe pod udar neke druge zemlje kojoj se ona ne dopada. Takav napad predstavlja agresiju.

Klinton: Dragi moji Amerikanci, danas su se naše oružane snage pridružile našim NATO saveznicima u vazdušnim napadima na srpske snage odgovrne za nasilje na Kosovu. Reagovali smo odlučno. Time što smo reagovali sada, mi učvršćujemo svoje vrednosti, štitimo svoje inerese i radimo u interesu mira.

N.S.13: Kada je bombardovanje počelo ja sam otišao. Odlučio sam da je sada dosta. Vratio sam se u Vašington. Napisao sam pismo svojim kolegama u Visokom Komesarijatu, rekavši im da ako su ikada želeli da ujedine Srbe u podršci Miloševiću, sada su u tome konačno uspeli.

N.S.12: Do tog trenutka JNA se pripremala razmeštajući trupe na terenu i skrivajući zalihe i opremu i spremajući se za dugotrajnu vazdušnu kampanju, što je bilo deo doktrine koja je zasezala daleko u prošlost, još u vreme Titovog razlaza sa Staljinom. Ovo je bilo ono za šta su se oduvek pripremali. Zato je Jugoslavija, iako mala zemlja, mogla da izdrži vazdušne napade NATO alijanse koji su trajali 79 dana.

N.S.14: Nisam siguran da je NATO imao strategiju. Mislim da su oni poverovali kada im je rečeno da će se Milošević predati posle dva ti dana bombardovanja, što samo pokazuje kolko su malo znali o srpskoj istoriji.

K: Mnogi su pobegli pred bombardovanjem koje je zasipalo celu Jugosaviju, ali je uglavnom bilo koncentrisano na Kosovo. Drugi su pobegli da bi izbegli borbe između 40 000 jugolsovenskih vojnika i 35 000 naoružanih boraca OVK. Posle početka bombardovanja, albanske zajendice koje su bile uporište OVK postale su meta napada srpskih paravojnih jedincica.

T. Dajhman(?):Boravio sam s jednom albanskom porodicom koja je u jednom trenutku pobegla. Napustili su svoj dom, a živeli su u čisto albanskoj zajednici. Rekli su da su posle nekoliko dana od početka bombardovanja došle srpske paravojne jedinice i mašinkama izrešetali gornje spratove kuća. Niko nije bio povređen, jer su svi bili u podrumu, zbog bombardovanja. Pitao sam ih zašto Srbi nisu išli od vrata do vrata, a oni su mi rekli: Šalite se? Oni se plaše OVK.

K: Prisiljeni da se pravdaju zbog kolene izbeglica, potparoli američke vlade su tvrdili da imaju informacije od nemčke obaveštajne službe da su srpske vlasti planirale da pokrenu izbeglice, čak i da nije počelo bombardovanje i da je tu opet na delu etničko čišćenje.

N.S.14: Rečeno nam je da se sprema „Operacija potkovica" i da je ona planirana mnogo pre NATO napada.

K: Posle okončanja bombardovanja, nemački brigadni general Hajnc Lokvaj je otkrio da je „Opercaija potkovica" bila izmišljotina. „ Takva opercaija nije nikada postojala", rekao je Sandej Tajmsu. Posmatrači OEBS-a su takođe odbacili tvrdnje da je pre bombardovanja bilo etničkog čišćenja.

N.S.11: Opravdanje za rat iz humanitarnih razloga je sramotno i netačno. Komisija UN za ljudska prava zebeležila je prve izbeglice 28. marta, tri dana pošto je počelo bombardovanje.

K: Da bi zaštitili sopstvene pilote, NATO napadi su se obavljali velikim brzinama i s velikih visina. Ta politički motivisana strategija je predstavljala slabu pretnju jugoslovenskoj vojsci, ali su NATO bombe koje su padale sa velikih visina ubijale stotine civila uključujući i albanske izbeglice u Đakovici i Koriši. U početku je američko ministsrstvo odbrane pokušalo da optuži Srbe, ali su reporteri na terenu nalazili kasetne bombe s britanskim oznakama. Tvrdnja da NATO gađa samo vojna postrojenja je bila još jedna od neistina korišćenih da bi se dobila podrška javnosti za kampanju.

N.S.14: Oni su iscrpeli vojne ciljeve u prvih nekoliko nedelja. Opšte je poznato da je NATO proširio ciljeve na 3. stepen što je uključivalo i civilne ciljeve. U protivnom, ne bi gađali mostiće na rekama po Srbiji nedeljom popodne ili pijacu u Nišu.
N.S.11: Plan je bio da se izvrši pritisak na građane, a zatim da se jugoslovenska ekonomija do te mere uništi da bi mogla da se oporavi smao uz pomoć sa strane.

K: Nato bombe i projektili udarali su u temelje ekonomije zemlje: uništavali su rafinerije, hemijska postrojenja i toplovode. Ta rušenja su ostavila trag uništene okoline. Korišćenje kasetnih bombi bačenih s velike visine na oblasti naseljene ciljevima je imalo katastofalne posledice na gradove kao što je Niš na jugu Srbije i glavni grad Kosova, Prištinu.

T.Dajhaman: Znam da je bilo više slučajeva korišćenja kasetnih bombi u napadima na Prištinu. Nađeno je mnogo ostataka kaseta na kojima postoje američke oznake.

K: Desetine škola, bolnica i stambenih naselja je pogođeno tokom onoga što su Amerikanci zvali, "kolaterlana šteta", a što je bio predvidljiv rezultata bacanja bombi s velikih visina. Vojni stučnjaci kažu da je metodično uništavanje voza punog putnika na mostu definitivno prešlo granicu i ilegalnog ratovanja.
T. Dajhman: Pilot je pogodio napajanje čim je voz bio blokiran i postao je laka meta. U sledećem napadu je pilot namerno gađao vagone i ubijao nenaoružane ljude. Nisu gađali vojne ciljeve kada su bombardovali zgradu policije u Beogradu, Ministrstvo inostranih poslova i TV stanicu.

K: Šesnaest ljudi je poginulo kada je krstreća NATO raketa pogodila zgradu RTS.

N.S.12: Ubili su nekoliko tehničara, kamermana i jednu šminkerku. Njene ruke su nađene oko 100 metara dalje u parku. Dvoje ljudi je bilo potpuno razneto. Ništa od njihovih ostataka nije nađeno.

K: Razni razlozi su iznalaženi za unišatavanje civilnih ciljeva, ali zvaničnici NATO su očito bili zabrinuti kada je RTS dozvolio medijima poput SNN i CBS da prenose snimke civilnih žrtava Americi ii zemljama NATO-a.
T. Dajhman: Kada su novinari postali legalni cilj, to je onda postao informacioni rat.

N.S.12: Posle te bombe Jugoslavija je dozvolila većem broju novinara i počela aktivniju kampanju o svoj strani priče, ali u to vreme je Međunarodni Tribunal za ratne zločine objavio optužnicu za ratne zločine protiv Miloševića i ostalih ključnih političkih ličnosti.

K: Ikao je Ad hoc Tribunalu zabranjeno da prima instrukcije od pojedinačnih vlada, nakon sastanka s predsednikom Klintonom, tužilac Luiz Arbur je objavila optužnicu protiv Miloševića i njegovih glavnih saradika. Vreme objavljivanja optužnice je bilo kontraverzno, s obzirom da je rat još uvek besneo i da je bilo malo prilike da se prikupe pouzdani dokazi.

N.S.11: Cela stavar je bila potpuno ispolitizovana, jer niko nije verovao da bi Milošević mogao da bude izveden pred sud, tako da je to bila čista propaganda, pokušaj da se izvrši dodatni pritisak na Jugoslaviju i da se još jendom utiče na javno mnjenje.
Klinton: To će sprečiti ratne zločine u budućnosti uvođenjem kazne za one koji ih naređuju.

K: Da li će lideri NATO-a takođe biti smatrani odgovornim za kršenje međunarodnog prava? Amnesti Internešenel, Hjumen Rajts Voč i Visoki Komeserijat UN za ljudska prava tvrdili su da NATO bombardovanje krši međunarodne zakone. Prema Hjuman Rajts Voču, najmanje polovina od 500 civila koji su poginuli tokom NATO bombarodvanja spadaju pod ratne zločine.

N.S.15: Napad koalicije pod vođstvom SAD je za mene čista agresija. Srbi nisu napali ni jednu zemlju članicu NATO niti su pretili bilo kojoj od njih. Oni su odlučili da će da promene politiku u Jugoslaviju i to su uradili vojnim sredstvima. To je ratni zločin. Drugi je bombardovanje. Mada su prvih dana bili obazrivi prema biranju ciljeva, na kraju su gađali sve što su stigli.

K: Ali, Ad hoc Tribunal koji su uglavnom finasirale SAD, nije sproveo formalnu istragu o akcijama NATO-a.

N.S.11: Karla del Ponte, trenutni glavni tužilac Međunarodnog Tribunala za ratne zločine je bila prisiljena da ponovo razmotri dokaze i odlučila je da ne pokreće nove postupke, ali pritisak se nije smanjio jer je ipak bila u pitanju zajednička odluka 19 NATO zemalja da počnu bombardovanje.

K: Pored bombi, NATO rat sa Jugoslavijom je bio i rat reči i brojki.

N.S.14: Mislim da nema sumnji da su naši politčki lideri lagali. Predsednik Klinton i Toni Bler su neprekidno govorili o genocidu na Kosovu. Čak i prema NATO procenama, pre bombardovanja bilo je oko 2000 žrtava na Kosovu, i Srba i Albanaca. To nije mali broj kada su u pitanju ljudski životi. Ali, 2000 je mali broj kada se govori o intenzitetu borbi. Preterivanje je nastavljeno tokom rata kao opravdanje za bombardovanje.

N.S.11: Imali smo priču o stadionu negde krajem marta. Tvrdilo se da je nestalo 100 000 Albanaca i da su svi oni smešteni na stadionu u Prištini. Dodatna priča je bila za oko 5000 ljudi na stadionu u Peći. Francusku reporter kome je pošlo za rukom da ostane u Jugoslaviji sledećeg dana je otišao na stadion u Prištini i zatekao travu u savršenom satnju. Pronašao je čuvara koji mu je rekao da je stadion prazan od početka napada.

K: Potparol NATO-a je rekao da su umerenog albanskog političara Ibrahima Rugovu i još četvoricu njegovih saradnika ubili Srbi.

PP NATO: Pouzdani izvori nam kažu da su, Fahmi Agani, glavni savetnik Ibrahima Rugove na pregovorima u Rambujeu, sam Rugova i još dvojica njegovih saradnika, pogubljeni u nedelju.

K: Rugovu je ubrzo posle toga slikala TV u razgovoru sa srpskim predsednikom Miloševićem.

N.S.14: Zapadnoj javnosti je objašnjavano da mi bombradujemo u ime humanosti i da moramo da zaustavimo genocid. Ali, kada se srpska vojska povukla sa Kosova, patolozi su bili prvi koji su tamo ušli. Našli su veoma mali broj tela.

K: Umesto 100 000 ubijenih ili nestalih, posle više od godinu dana iskopavanja, Tribunal je našao 2108 leševa boraca, i Albanaca i Srba. Konačni broj nestalih na osnovu podataka Crvenog krsta, je 3368, brojka koja uključuje sve etničke grupe na Kosovu. Intervencija NATO-a okončan je u junu s Kosovom pod nominalnom kontrolom UN i uslovima koje su Srbi bili spremni da daju pre brutalne vazdušne kampanje.

N.S.11: SAD su tražile način da kazne Jugoslaviju i da okončaju proces odvajanja Kosova. Posle 79 dana nisu bili u stanju da postignu taj cilj, jer je Jugoslavija pružala suviše jak otpor i dobijala diplomatsku pomoć Rusije i Kine. Zasad su uspeli da spreče formalnu secesiju Kosova iz Jugoslavije.

K: Gotovo godinu dana posle bombardovanja Njusvik je došao do tajnog izveštaja američkog Ministarstva odbrane koji je ukazivao da je broj uništenih jugoslovenskih tenkova samo delić onoga što su oni zvanično tvrdili. Umesto 120, uništeno je samo 14. Umesto 450 komada artiljerije, uništeno je 14. Reporteri Njusvika, Džon Beri i Evan Tomas, naveli su da je NATO "terorisao civile" i da "vazdušna sila na Kosovu nije korišćena protiv vojnih ciljeva, već protiv civilnih." Kada se rat završio, srpske jedinice su morale da napuste Kosovo, ali Pentagon je dozvolio naoružanim jedinicama OVK da uđu na Kosovo. U Pentagonu niko nije sumnjao da će ta odluka omogućiti OVK da napadnu Srbe i ostale manjine. Saopštenja Pentagona su pokušavala da pripreme javnost za novi talas nasilja.

Film je posvećen pokojnoj novinarki

Nori Belof

i svim žrtvama rata.

Rezija: Džordž Bogdanć

direktori fotografije: Majkl Mouzer, Vladimir Bibćc, Dragan Milinkovćc, Dejvid Hansen, Džo Frendli i Predrag Bambć

montaža: Meri Patierno

naslovna pesma "Put u pakao": Kris Ria

producent: g. Bogdanic i Martin Letmajer

u izdanju: Hargrove Entertainmnet.

Sagovornici:

Džejms Bejker ( James Baker), bivši državni sekretar SAD

Nora Belof ( Nora Beloff) bivši šef političkih korespodenata londonskog Obzervera, engleska knjizevnica, novinar, publicista, ratni dopisnik sa područja bivše Jugoslavije Suzan Vudvord, Istraživač Centra za odbrambene studije londonskog Kings koledža

Ted Galen Carpenter, vojni i policijski ekspert (CATO) Kjoto Instituta u Vašingtonu

Dejvid Bajdner (David Binder), novinar Njujork Tajmsa

Hans Ditrih Genšer, (Hans Ditrih Genser), bivši ministar inostranih poslova Nemačke

Lorens Inglberger, (Lorens Iglberger)….

Dejvid Hakvord, pukovnik, dopisnik Njusvika

Lord Piter Karington, britanski politčar i učesnik pregovračke koferencije devedesetih

Džordž Keni, bivši operativac SAD-a, i novinar Njujork Tajmsa

Antoan Duhaček, bivši šef jugoslovenske kontraobaveštajne službe.

Peter Handke,

James Jatras,

John R. MacArthur,

David C. Hackworth,

General Lewis MacKenzie,

Gregory Copley…

Novinari i bivši operativci u vojnim i civilnim misijam na prostoru bivše SFRJ.

http://www.krajinaforce.com/sa.....bjeci.html

[lily66]

hm...da..bombardovanje..Kosovo...."uspomene" i dalje vidljive..i da hocu, ne mogu da izbrisem i zaboravim..
a pamtim i ono pre i ono posle bombardovanja..
mozak malko na rezervi, pa tesko reagujem na sadasnje stanje u ovoj zemlji koju bolidi rastrzu po prcijama..
prosto ne umem u ovakvoj zemlji da budem patriota..a da ne pominjem sto kod nas patriotizam znaci obavezni poziv u rat za odbranu srpstva, ponosa, teritorije..i tako redom..
ne mogu vise pred svetom da branim i velicam ono sto ovde mi sami na svakom koraku opljujemo i neslogom i sebiclukom degradiramo....

[love hunter]

NIKNIK kaže: Ево прихватићу Ваше мишљење, под условом да то и докажете ( изнесете валидне написе из тог времена и касније ) јер овако постаје глупо, ја се раштрчем по интернету да Вам изнесем чињнице, а Ви без обзира на њих само онако како мислите.

Kad hocu da citam novine, odem na kiosk pa ih kupim...to radim vec decenijama unazad, tako da nije potrebno da se rastrcavas po netu...a i pamcenje mi je prilicno dobro...tako da cu jos jednom da ti kazem (ovo nepersiranje nemoj da shvatis kao odraz nekulture, vec kao blago gadjenje prema persiranju na raspravama o politickim temama - odmaH me podseti na lazno radikalsko foliranje) - najvise od svih je krivo nase nesposobno politicko rukovodstvo koje nije umelo da prepozna trenutak kada nam je sta ciniti...nesto slicno Kostunici danas...

...i da, ja uvek samo onako kako mislim ...

[alokin74]

1999.

Nas dvoje dogovrili veridbu. Pod pritiskom roditelja, i mojih i njenih. Bilo im je jako nezgodno što nas dvoje živimo zajedno, a nismo se ni verili.

Na poslu sam od jutra do mraka. Iako smo živeli zajedno nismo se baš puno viđali.

Petak, 19. mart. Šef me pozvao u kancelariju i dao mislobodan vikend. Pomislih u sebi da nešto neće da valja. I tako i bi. Otišli smo kod naših na selo. Bilo je sve normalno jer je veridba zakazana za još malo. Padaju i poslednji dogovori.

Nedelja, 21. mart, rano ujutro. Zvoni telefon. Njena majka kuca na vrata i saopštava mi da mene traže sa posla. Šef. Znao sam da nešto neće valjati čim je on meni dao slobodan vikend. Ceo.

Naravno, odmah na posao.

I posla preko glave ... dan, noć ... spavao sam tamo. Samo sam povremeno dolazio kući da se istuširam.

Jedna noć... Druga... Treća... Četvrta - vatromet i zemljotres ujedno. Počelo je dugo očekivano bombardovanje i želja da pokažemo NATO-u i celom svetu ko smo mi. Da im konačno j....o mater njihovu.

Subota, 27. mart. Dolazim kući oko 17 časova. Kuća puna rodbine. Svi čekaju mene pa da krenemo. Veridba je zakazana i nema beganja.

2 - 3 vinjaka za dobrodošlicu. 2 - 3 pred polazak. Svirene oglašavaju vazdušnu opasnost, a mi idemo na veselje. Otac sprema najstarijeg sina za ženidbu.

Bilo je veselo. Mogu da se pohvalim da je ceo NATO pucao na mojoj veridbi. Rokale su granate. Ko još može da se pohvali sa time.

Bar smo jedno veče zaboravili na muke. A sutra ponovo u "rat".

Eto po čemu ja pamtim bombardovanje.

[BaneK]

9. godišnjica

Bombardovanje je počelo nešto pre osam sati uveče, a jugoslovenska vlada iste noći proglasila je ratno stanje. Bombardovanju su prethodili neuspešni mirovni pregovori u Rambujeu. Tokom 78 dana, koliko je trajala akcija NATO-a, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture.

Povod za vojnu intervenciju bio je sukob oružanih snaga Srbije i albanskih pobunjenika na Kosovu.

Odluku o napadu doneo je, 23. marta 1999, tadašnji generalni sekretar NATO-a Havijer Solana, nakon propalih pregovora u Rambujeu i Parizu, jer su tadašnje vlasti u Beogradu odbile da prihvate vojni aneks ugovora za rešenje kosovske krize, koji je praktično predviđao okupaciju SRJ.

Prva meta napada bili su vojni aerodromi u Prištini, Podgorici, Batajnici i Užicu, kao i ciljevi u Kuršumliji, Novom Sadu, Pančevu, Kragujevcu i Lučanima.

Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja bombardovanja bar nekoliko puta nije našao na meti projektila NATO-a.

Osim pripadnika Vojske Jugoslavije, velik broj žrtava bili su civili.

Mesec dana nakon početka napada pogođena je zgrada RTS-a, u kojoj je, prema odluci rukovodstva, ostalo 16 radnika koji su tom prilikom poginuli.

Njihove porodice okupljaju se svakog 23. dana u mesecu ispred spomenika "Zašto?".

"Mi smo još uvek u noći tog događaja. Možda u dnevnoj svetlosti ne pokazujemo tu bol, ali naše noćne more su užasne. Svuda oko nas krivci šetaju, nisu svi procesuirani", kaže Žanka Stojanović, majka poginulog radnika RTS-a.

Tokom 78 dana vazdušne kampanje poginuli su, prema podacima državnih organa, 1.002 pripadnika Vojske Jugoslavije i policije Srbije i oko 2.500 civila, među kojima 89 mališana, a oko 10.000 ljudi je ranjeno i povređeno.

Tokom napada izvršeno je 2.300 vazdušnih udara, a bačeno je preko 4.000 bombi i raketa.

Bombardovanje je završeno 10. juna 1999, potpisavanjem Kumanovskog sporazuma i usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.

Tim aktima predviđeno je povlačenje Vojske Jugoslavije sa Kosova, gde su zatim raspoređene međunarodne vojne trupe.

I nakon devet godina od završetka bombardovanja građani se i dalje dobro sećaju šta su preživeli tih dana.

[miloradv]

Не треба то заборавити. Треба гледати на то из свих углова.

[itebejac]

miloradv kaže: Не треба то заборавити. Треба гледати на то из свих углова.

Ima onaj stid, kad ne učestvuješ u nečem veoma lošem za tvoje okruženje. Čak sam sebe počinješ da smatraš nekakvom vrstom izdajice. Tako sam ja počeo da se osećam prevarantom, jer sam bio van zemlje u vreme bombardovanja. Hteo sam da budem ovde..
Ali počeo sam da prevaziđem ovakva osećanja, i sad, ako me pitaju kako sam to preživeo.. Pričam im o tome da je to nešto najstrašnije što je zadesilo moju domovinu, ali moje lično iskustvo je to da me je sam Bog u