1999. godina, bombardovanje Srbije

[Pcela ubica]

Lady S kaže: Iskreno, ja sam se baš lepo zabavljala u tom periodu. Čitavo bombardovanje provela sam u gradu kog su od milošte prozvali "Klintongrad", jer ni jedna jedina bomba nije pala u grad. Uglavnom, svi znaju o kom gradu je reč.

Hhahahah... Kod mene je bilo malo drugačije. Naime, ja sam samo prvo veče NATO agresije proveo u jednom od klintongradskih podruma, a već ujutro su matori sestru i mene spakovali i odveli nas kod babe i dede, u jedno malo selo u južnom Banatu. Da budemo na sigurnom. Međutim, jednog dana, posle dve ili tri nedelje, dok smo svakodnevno slušali vesti o tome kako naš grad bombe samo zaobilaze, to malo selo u kom sam se ja sakrio je 'ladno... bombardovano. Ono, ništa strašno, samo jedna raketa, vojska se uštekala s radarom tu negde, pa je selo popilo tomahavk, ali popucali su prozori i sve se treslo... Nije bilo nimalo naivno. I tako smo posle nekog vremena ipak odlučili da se vratimo tamo gde je zaista bilo bezbedno, u Klintongrad.

Što se same NATO agresija kao istorijskog događaja tiče, ostaće crnim slovima upisano u svetskoj istoriji kao jedna sasvim nelegalan i nasilnički čin agresije nad jesnom suverenom državom.

[morrib]

Ako je do ozbiljnog komentara, bilo je strasno, neopravdano agresivno, sa nekim opravdanjima, nerazumljivim za nase shvatanje krivice i kazne.

A mi , narod, cudo!
Sa jos neizvetrelim mirisima baruta, od '91, koji su mnogi omirisali, pa i ja, provodili smo neke lude dane, nepoznate i poznate strahove suzbijali svakodnevnim zamajavanjima, u smislu: prodje jos jedan dan.Jedne nedelje ja na tamicenju u ribolovu, Kup mira. Nad jezerom mesavina zvukova aviona, koji prelecu, povremena stvarna grmljavina bez kise. A kuci vest, ako smo jos imali mesta u sebi za vest; Bombardovan Varvarin, dosta civilnih zrtava, tuga sta reci drugo, pa majku mu, sto Varvarin i to na praznik, ali pitanja, kome pitanja?
Ili pocetak bombardovanja, jedne noci rezak zvuk aviona, i onda bam, bam, i verujte mi jeknu zemlja. Vesti na Palmi+, srusen most preko Dunava, kod Smedereva,kao slomljena gazela na dva dela.A koliko dana i noci, u ribolovu provedoh pod njim, suze...
Imali smo srecu da sve to prezivimo, nazalost mnogi nisu, i to nas obavezuje da se setimo njih.
Istorija se poigrala sa nama, spakovala nam je sve u nepunih petnaest godina nesto sto se neki put desavalo za 200godina. Pricajmo o tome i zabelezimo ocevidci smo ZIP istorije.

[Kunic]

Približava se osma godišnica Milosrdnog anđela (nabijem ga).

Šta reći, a da već nije rečeno? Da prepričavam doživljaje? Neki drugi put. Iz dana u dan postaje jasnije zašto smo bombardovani, tj. zvanično se potvrđuje razlog, a mi nemoćni. Eh, da je sada jedan vremeplov, mnogo drugačije bi izgledala ova 2007.

[Doti]

Prvo nemam pojma zasto su nas bombardovali, uopste nisam gledala zemaljsku televiziju vec satelit uglavnom opstanke i crtane filmove. U to vreme smo bili smo kod mojih na selo. Sve nam je bilo kao u prici koju citamo, nismo verovali, posto smo jedini imali satelitsku antenu sve komsije su dolazile kod nas da cuju najnovije vesti "sta ce biti sa nama?" Nisam verovala da ce nas bombardovati sve dok nisam videla na satelitu kako uzlecu oni bombarderi, a kod nas na televiziji "nece oni nas".
Nikada necu zaboraviti strah u ocima nasih komsija kada smo im rekli da dolaze da nas bombarduju .
Znam da sam u tom trenutku samo razmisljala sta ce biti sa mojim detetom koje je tada imalo cetiri godine.
Ali u to vreme bombardovanja najvise smo se druzili, obavezno svako vece rostilj ili bograc, mislili smo....mozda nam je ovo zadnje...zasto da se nedruzimo.
Sedeli smo napolje i cekali kada ce nas....nismo se krili.
Bombardovanje je doslo i otislo a koje ce posledice imati na nasu decu ...neznam...ali NEPONOVILO SE

[Kal_el]

Jedan od leşe provedenih ratova ....
toliko zurki pijanki do zore zena devojaka.... da se ponovi bar joş jedan vikend takva ludnica ne bi zalio ni da umrem
Disco i kafane su radile cele noçi a vojska i panduri su bili pijani a narod onako dokon celu noç je londrao.... muzevi u rezervi u drugim selima ... mi u ovom da ne pominjem koje ... pa haos je bio .Da je NATO preşao granicu ne bi skontali mi do Bgd da su stigli ... a i da su stigli zabole me za Bgd i onko samo pljaçkaju Vojvodinu

[la femme]

Nemam nijedno lepo secanje na taj period. Mene je sokirala cinjenica da bombarduju zemlju koja se nalazi u sred Evrope - sa tim nikako nisam mogla da se pomirim! Plus to, ludela sam sto moja porodica, ja i milioni drugih obicnih ljudi placamo cenu za neke "vise" ciljeve, koji uz to i nisu bili nasi. Na svu srecu, niko od meni dragih nije bio u vojsci - mislim da bih u tom slucaju skroz odlepila.
Takvo iskustvo ne bih pozelela nikom, ni neprijatelju jer bi opet platio obican narod (ne secam se da je nekom od politicara ili njihovih sinova zafalila dlaka se glave)!!!

[Sokica]

Hm!Interesantna tema...Prvu sirenu sam dočekala na aerobiku i to kada smo skakale u najbržem ritmu i nismo imale pojma šta nas snašlo.Posle panika,sklonište...Kasnije su tu bila nenormalna druženja i žurke do one prve jutarnje sirene za prestanak opasnosti...A iz sveg tog zla što nam se dogodilo izašla sam sa mnogim novim prijateljstvima koja još uvek traju!

[Sirijus]

Prošlo je osam godina od bombardovanja Srbije. Šta mislite o tome. Šta je uzrok tome, kako ste se tad osećali(suvišno pitanje?) i koje su posledice svega toga. Šta ste tada mislili a šta mislite sada? Koliki je uticaj bombardovanje imalo na Vaš život i život Vaših rođaka, prijatelja?

[JasnaBGD]

Nerado se sećam tog perioda, kao i sav normalan svet. Čini mi se da sam sve to vreme "zipovala" u tri dana: bombardovanje Generalštaba, Televizije, toplane na Novom Beogradu i Instituta za bezbednost. I tačka.
Onih silnih "krmača" po Straževici, detonacija, zlokobnih zvukova aviona (koji su, naravno, kada se čuju - već daleko odmakli!) - neću da se sećam.

O uzrocima i neposrednim i posrednim povodima, toliko je već izgovoreno i napisano, da zaista nemam šta da dodam.
Možda se mi samo pravimo da smo živi i normalni...?!

[broj310]

депресија...
обарање ф117 у непосредној околини...
играње лоре...
вино...
балашевић на тргу...
дружење...
љубав...
осмех на лицу...
огорчење...
неминовност.
страх.
ипак на крају-опет-љубав,изнад свега.