Sedam svetskih čuda antičkog sveta

[yige_gui]

Rekonstrukcija izgleda statue boga Zevsa u Olimpiji



Još jedno svetsko čudo je bila statua boga Zevsa - vrhovnog boga starih Grka u čiju čast su se održavale Olimpijske igre, a nalazila se na prostoru same Olimpije po kojoj su igre i dobile naziv. U vreme Olimpijskih igara prestajali su ratovi, a atlete iz Male Azije, Sirije, Egipta i Sicilije su dolazili da proslave Olimpijadu i obožavaju svog boga nad bogovima - Zevsa. Statua se nalazila u samom gradu Olimpiji, na zapadnoj obali današnje Grčke, oko 150 km zapadno od Atine.

Računanje vremena kod starih Grka započinje 776. g.p.n.e. kada se veruje da je počelo i održavanje Olimpijskih igara. Ogromni Zevsov hram konstruisao je arhitekta Libon i on je izgrađen oko 450. g.p.n.e. Usled rastuće moći antičke Grčke, jednostavni hram u dorskom stilu delovao je isuviše obično, pa su bile potrebne krupne izmene na njemu. Rešenje je pronađeno u izgradnji ogromne statue. Atinski skulptor Fidija dobio je ovaj "sveti" zadatak. Tokom narednih godina, hram je privlačio posetioce i vernike iz celog sveta. U drugom veku p.n.e. izgrađena statua je uspešno renovirana, a u prvom veku p.n.e. rimski imperator Kaligula pokušao je da statuu prebaci u Rim - pokušaj je propao kada su se građevinske skele koje su podigli njegovi radnici urušile. Kada su Olimpijske igre zabranjene 391. g.n.e. po naredbi cara Teodosija I kao paganski običaj, naređeno je i da se Zevsov hram zatvori. Kasnije, Olimpiju su zadesili zemljotresi, odroni i poplave, a hram je oštećen i u požaru u petom veku n.e. Nešto pre toga, statua je prebačena u carsku palatu u Konstantinopolju, gde se nalazila sve dok nije uništena u velikom požaru 462. g.n.e. Na mestu gde je nekada bio stari hram danas nema ničeg osim ostataka kamenja, temelja građevine i palih stubova.

Fidija je izgradnju statue započeo oko 440 g.p.n.e. Nekoliko godina ranije, on je razvio tehniku izgradnje ogromnih statua od zlata i slonovače pomoću drvenog rama na koji su se postavljali komadi metala i slonovače, a zatim se skulptura prekrivala zlatom. Fidijina radionica i danas postoji u Olimpiji i identična je po veličini i nalazi se na istom mestu kao i u vreme kada je postojao Zevsov hram. U njoj je Fidija vajao komade buduće statue koji bi zatim bili sklopljeni u celinu. Kada je statua završena, jedva da je mogla da stane unutar hrama. Strabo piše: "... Iako je hram sam po sebi veoma prostran, skulptora su kritikovali što nije poštovao zadate mere. Sedeća statua Zevsa je bila toliko velika da je njena glava dodirivala tavanicu." Po ovom opisu može se zaključiti da je impresivna veličina statue nju upravo i činila tako izvanrednom. Osnova statue bila je 6,5 m široka i 1 m visoka. Visina same statue je bila 13 m - kao današnja četvorospratnica. Statua je bila toliko visoka, da su posetioci više opisivali tron, nego Zevsa i njegovu skulpturu. Podnožje trona bilo je ukrašeno rezbarijama sfinge i figurama Pobede sa krilima, skulpturama grčkih bogova Apola, Artemide i Niobine dece, kao i mitskih bića. Na Zevsovoj glavi nalazio se venac od maslinovog šiblja. U njegovoj levoj ruci nalazio se skiptar sa orlom na vrhu, a njegova odeća je bila ukrašena rezbarijama životinja i ljiljana.

Bile su napravljene i kopije ove statue, uključujući i veliki prototip u Sirenu (Libija). Međutim, nijedna od njih nije očuvana do današnjih dana. Tako je ova statua ostala zapamćena kao najzapaženija tvorevina grčke skulptorske umetnosti.

[yige_gui]

[yige_gui]

[yige_gui]

[yige_gui]

Ostaci visecih vrtova u Vavilonu nalaze se na istochnoj obali reke Eufrat, na oko 50 km juzno od Bagdada, u Iraku. Istorija svedoci da je vavilonsko carstvo cvetalo u vreme vladavine chuvenog kralja Hamurabija (1792-1750 g.p.n.e.) Ipak, smatra se da su legendarni viseci vrtovi izgradjeni za vreme vladavine njegovog potomka Nabukodonosora II (604-562. g.p.n.e.) i to po zelji njegove supruge koja je bila "dovedena iz Medije i narocito volela planinski pejsaz".

Detaljni opisi visecih vrtova pronadjeni su u delima grckih istorichara Berosa i Diodorusa Sikulusa. U tablicama iz vremena Nabukodonosora, medjutim, ni na jednom mestu se ne pominje postojanje visecih vrtova, iako se mogu naci opisi njegove palate i samog grada Vavilona. Sve do 20. veka mnoge misterije vezane za visece vrtove nisu bile otkrivene - chak se i danas arheolozi bore da prikupe dovoljno dokaza pre nego izvedu konachne zakljuchke o tachnoj lokaciji vrtova, njihovom sistemu navodnjavanja i njihovom stvarnom izgledu. Neki noviji podaci ukazuju chak i da je vrtove sagradio drugi vladar - Senaherib, i to oko 1000 godina ranije nego shto se do sada smatralo.

Detaljne opise vrtova iznose i poznati starogrchki pisci tog doba - Strabo i Filo vizantijski. Evo izvoda iz njihovih dela: "Vrtovi su oblika kvadrata stranice duzine oko chetiri pletre (stara mera za duzinu, prim. prev.) Sachinjavaju ih luchni svodovi koji se uzdizu nad poplochanim osnovama, a terase su izgradjene stepenasto, jedna nad drugom pod razlichitim uglovima..."; "U vrtovima se uzgajaju egzotichne biljke posadjene na same terase, poduprte kamenim stubovima... Potoci vode teku s visina i spushtaju se u slapovima do tla... Oni navodnjavaju sve vrtove, natapajuci korenje biljaka i chineci ceo predeo vlaznim i sparnim. Tako je trava stalno zelena, a drvece buja... Ovo umetnichko delo kraljevskog luksuza odaje utisak prirodnosti, jer se uticaj choveka u odrzavanju ovih vrtova nikada ne vidi."

Novijim arheoloshkim istrazivanjima drevnog grada Vavilona u Iraku otkriveni su temelji kraljevske palate, ostaci luchnih svodova i odlichan sistem navodnjavanja u juznom delu palate, kao i masivni zidovi debljine 25 metara za koje se pretpostavlja da su ostaci samih terasa.

[yige_gui]

[blueella]

Cuvena Zevsova statua je poslednje delo helenskog vajara Fidije, koju je 456. godine p.n.e. napravio za hram u mestu Olimpija u Elidi, na severozapadu Peloponeza.
Kip je bio visok 15 m, izvajan u slonovaci i abonosovom drvetu, bogato ukrasen zlatom i dragim kamenjem.
Zevs je bio prikazan sa namrstenim celom, jer kada se namrsti, uzdrhti ceo Olimp.
Ko god nije video ovo svetiliste, vazio je kod Grka za vrlo nesrecnog coveka.

Na zalost, ni ovo svetsko cudo nije sacuvano.

[Dejan B]

Keopsova ili Velika piramida je jedino od sedam svetskih čuda koje je ostalo očuvano do danas. Ona je izgrađena oko 2560. p.n.e. po nalogu faraona Keopsa, vladara iz IV dinastije.

Smatra se da je oko 100 000 ljudi gradilo Keopsovu piramidu punih 20 godina, a način na koji je ona sagrađena je i dalje predmet mnogih sporenja među naučnim krugovima. Svaki kamen je visok 2 m, a neki su dugi i po 5 m. Blokovi granita od kojih je sagrađena ova piramida i koji su vađeni iz kamenoloma na levoj obali Nila dopremani su čamcima niz reku. To se moglo raditi jedino u proleće, kada se Nil izlivao i kada nije bilo mnogo poslova na poljima, pa je zato trebalo 20 godina i oko 500 000 plovidbi da se donese potrebna količina kamena. Pošto bi se kameni blokovi prevezli, grupa ljudi je vukla blokove na saonicama, od kojih je svaki težio 2 tone. Zatim su ove blokove uredno ređali, a druga grupa ljudi ih je izvlačila do mesta gde se gradila piramida.

Kada je sagrađena, piramida je bila visoka 146,6 m, ali se tokom godina zbog uticaja vremenskih prilika i erozije smanjila za skoro 10 metara. Njen vrh je bio presvučen zlatom, koji je po sunčanom danu bacao odsjaj sunca daleko unaokolo. Površina piramide bila je zaravnjena krečnjakom i njene strane su bile veoma glatke i bele, tako da je po sunkanom danu izgledala kao da svetlost isijava iz nje.

Piramida se sastoji od oko 2 300 000 kamenih blokova. Na severnoj strani je ulaz. Unutrašnjost piramide čine tri prostorije povezane mnogobrojnim hodnicima. U srcu piramide je kraljeva odaja, gde je smješten sarkofag od crvenog granita.Svaka strana je pažljivo orijentisana prema jednoj od četiri strane sveta. Horizontalni presjek građevine u bilo kojem dijelu je kvadratan, a dužina stranica osnove iznosi 229 metara. Godine 1954. u jami pored Keopsove piramide pronađena je netaknuta lađa duga oko 48 i široka oko 5 metara. Nakon 16 godina rada ponovno je složena i izložena u modernoj zgradi nedaleko od nalazišta.

Pored ove piramide su sagrađene i piramide faraona Kefrena (visoka 143.5 m) i Mikerinosa (visoka 66.4 m), kao i nekoliko malih piramida identičnog oblika. Blizu tok kompleksa piramida se nalazi Sfinga.

Kompleks egipatskih piramida u Gizi



Pogled na piramidu iz vazduha



Sfinga ispred piramide

[Cecara]

Колос с Родоса (грч. Κολοσσός της Ρόδου) jе једно од седам светских чуда. Иако је од времена изградње ове огромне статуе до њеног уништења протекло свега 56 година, ова својеврсна и непоновљива грађевина свакако је заслужила своје место међу светским чудима. Колос са Родоса није само гигантска статуа - он је симбол јединства народа који је насељавао Родос, прелепо медитеранско острво.

Ова статуа се налазила на самом улазу у луку Митраки острва Родос у Грчкој. У старој Грчкој, на малом острву Родосу налазила су се 3 града-државе (полиса): Лалисос, Камирос и Линдос. 408. године п.н.е. ови градови су се ујединили и сачинили јединствену територију - град Родос. Град се брзо развијао и градио снажне економске везе са својим главним савезником Птоломејем I, тадашњим владаром старог Египта. 305. године п.н.е, Антагониди из Македоније који су били велики ривали птоломејима, напали су Родос у покушају да сломе његову алијансу са Египтом. Ипак, нису успели да уђу у град. Када је постигнут мировни споразум 304. године п.н.е, Антагониди су се повукли остављајући за собом велике количине ратне опреме. Како би прославили своје јединство, становници Родоса продали су сву ту ратну опрему и за добијени новац подигли гигантску статуу посвећену грчком богу Сунца, Хелиосу. Изградња статуе трајала је 12 година и завршена је 282. године п.н.е. Годинама је статуа стајала на улазу у родоску луку, све док снажан земљотрес није погодио Родос 226. године п.н.е. Град је био тешко оштећен, а Колос је сломљен на најслабијем месту - у колену. Родос је тада примио понуду Птоломеја III да плати све трошкове рестаурације поломљене статуе, али након што су консултовани пророци, поновно подизање статуе је забрањено, а Птоломејева понуда одбијена. Скоро 1000