Indijanci

[SQUAW]

Kao prvo hvala ledche

A dali mozes nati nesto za Páez indijancima koi su ziveli i zive na teritoriji danashnoj Kolumbijom?

Kako da ne Nakuckacu ja ovih dana o Paezima, nesto sada i nemam mnogo vremena pa se ne zadrzavam puno na forumu, ali citaces

Sto se tice tih autorskih prava, znas kako... Nigde na netu neces naci na gomili ovoliko informacija a dosta neces ni naci, nesto je iz glave, nesto sam prevodila, nesto je iz knjiga, u svakom slucaju dosta truda ulozeno, ne zalim jer volim. U zavisnosti za sta ti printovi trebaju, bar bi mogao da ispostujes Vojvodina Cafe i da ga navedes kao izvor jer textovi koji su ovde su i njegovo vlasnistvo Pozdrav, bledoliki.

[ledche]

Taj dokumenat sto bi volio da ga isprintam nije za nikakvih komercijalnih celi,niti pak za javnih prezentacija.Samo sam hteo da isprintam za moju licnu kolekciju,i moje licne potrebe...inace maximalno ove informacie,t.j taj dokumenat moze stici u ruke moje blizi prijateljima,ali i to ce biti samo u licni celi
Inace hteo sam da te upitam dali ti licno si imala kontakti sa neki pleminja ili sve ove informacije su ti od "vtoru ruku"?
i bi te zamolio jos nesto:
dali mozda imas nesto detaljnije o Inki i njihou drzavnoj organizaciju?
pozdraf

[ZOE]

Chippewa

Poglavica Ayabewaywetung ili "Es 'Sence", poznat u engleskom jeziku kao Chief Little Shell ili Little Clam, 1892.


Chippewa (Chippeway, Ojibwa, Ojibway, Ojibwe).- Kolektivni naziv za grupu plemena i bandi Algonquian Indijanaca nastanjenih u području Velikih jezera u Kanadi i SAD-u, odnosno u Minnesoti, Michiganu, Wisconsinu, Ontariju i Saskatchewanu. Chippewa Indijanci su jedno od Jezerskih plemena (Lake tribes), uz obale Superiora, krajem poznatim po mnogim rižinim jezerima koja je bila glavna hrana tamošnjim Algonquianima ali i Sijuksima. Za kontrolu ovog bogatog područja vođeni su neprekidni ratovi. Na kraju su Čipeve, kada su se u drugoj polovini 17. veka dokopali vatrenog oružja, proterali sva plemena Sijukse, Foxe i Šajene. Oružjem su ih opskrbili Francuzi. Proteraše tako oni oko 1690-te Foxe iz severnog Wisconsina, pa se okrenuše Sijuksima, i teraše ih sve preko Mississippija. Dio Čipeva što je bio u poteri za Sijuksima, na kraju je i ostao na preriji. Ovde, u blizini planina Turtle Mountains u Severnoj Dakoti utvrdiše tako svoje najzapadnije bande. Njih danas poznajemo kao Plains Ojibwa a njihova kultura postala je prerijska. Jedna grupa Čipeva kasnije se nastanila na rezervatu Rocky Boy u Montani, utemeljen 1916., gde danas žive sa Plains Cree Indijancima. Ostatak plemena ostao je na rezervatu Turtle Mountain (utemeljen 1882.).

Ime

Dvojica Anishinabe (Čipeva) sa Cass Lake, Minnesota, 1920. godina.

Reči Chippewa i Ojibwa istoga su korena u značenju to roast until puckered up, pržiti do naboranosti kako kaže Swanton, ili jednostavnije gathering, a odnosi se na naborane šavove na mokasinama. Reč ojib (puckered up; koja se javlja i u varijanti Chippewa ili Otchipwe ili Ojibwa, ovisno o dijalektima, označava naboranost. Sami sebe oni nazivaju Anishinabe. Ostali nazivi za njih su Bungee, kako su ih nazivali ljudi kompanije Hudson Bay. Francuzi su ih nazivali Cheveux-relevés, što su Španci preveli sa Cabellos realzados. Ime 'dugokosi' postoji kod Beaver ili Tsattine Indijanaca, što se u njihovom jeziku kaže Bedzaqetcha, a kod Hareskina ili Zečjeg Krzna Bedzietcho. Naziv Saulteaux, odnosi se tek na jednu njihovu skupinu, a verovatno tako i Huronski naziv Eskiaeronnon "people of the falls".

Kutija od brezove kore, verovatno Chippewa porekla, iz kasnog 19. veka. Upotrebljeni materijali su kora i koren breze i kora trešnje


Plemena i bande

Od Chippewa se kroz istoriju odvojilo više skupina, najveći su: Missisauga i Nipissing ili 'Narod čarobnjaka'. Chippewa i Cree Indijanci danas su podeljeni na stotine bandi i takozvanih 'First Nations', i žive rasipani kroz južnu Kanadu. Najzapadnija Chippewa banda u Kanadi su Cold Lake iz Alberte, i Saulteau u Britanskoj Kolumbiji, ali pomešani sa Cree i Beaver Indijancima. Saulteau bandu poveo je oko 188o. jedan poglavica Saulteauxa. po govoru srodni su grupi iz Alberte. Lee Sultzman navodi bande iz 1650 godine: Achiligouan, Amicoures, Amikouet (Amikwa, Amikouai), Auwause, Bawating, Chequamegon, Keweenaw, Kitchigami, Macomile, Malanas (ili gens de la Barbue; u sadašnjem Bayfieldu, Wisconsin), Mantouek (Mantoue, Nantoüe), Marameg, Mackinac (Mikinac), Missisauga (Mississague, Missisaki, Tisagechroanu), Mundua, Nikikouek, Noquet (Nouquet, Nouket), Oumiusagai, Ouasouarini (Aouasanik, Ousouarini), Outchibou (Ouchipoe), Outchougai (Atchougue, Outchougi), Ouxeinacomigo i Saulteaux (Saulteur).

[SQUAW]

Za clana iz Makedonije, kao sto i obecah, nadam se da ces uzivati

Páez Indijanci

Paez Indijanci iz Kolumbije odolevali su napadima spanskih osvajaca koji su pristigli u 16. veku. Jedan od prvih spanskih istrazivaca koji ce uci u jugozapadnu Kolumbiju, gde su Paezi ziveli, bio je Sebastian de Belalcazar. Tamo je pronasao veliki broj ljudi. Pasto Indijanci u Narino podrucju su bili miroljubivi. Za razliku od njih Pijao su borili mnoge krvave bitke sa spancima, pa su tako kompletno i istrebljeni. Paezi jugozapadne Kolumbije, danas nastanjeni u drzavi Cauca, takodje su pruzali otpor Spancima. Bili su tuceni, ali su ih ostre planine njihove domovine spasile. Bili su u mogucnosti da izbegnu da budu unisteni od strane Spanaca ili izjednaceni i umesani u generalnu populaciju tako sto su se povlacili u planine.

Lokacija

Paez Indijanci su vekovima ziveli u jugozapadnoj Kolumbiji u sadasnjoj drzavi Cauca. Pravili su svoje kuce u naboranim planinskim visovima Anda. Istocni deo ovog podrucja zove se Tierradentro. To je prosiren rezervat sa razbacanim seocima. Glavni centri su Inka i Belalcazar.

Jezik

Jezik Paeza je srodan mnogim drugim indijanskim jezicima. Vecina ovih jezika je izumrla kasnih 1990 – tih, ali Paezi jos pricaju svojim jezikom.
Jedno od tradicionalnih Paez imena koje su jos u upotrebi je Calambas. To je porodicno ime slavnog Paeza, heroja i vodje plemena.
Spanci su otkrili da Paezi nisu imali samo muskarce za poglavice, vec i zene. Slavna zena vodja je bila Taravira. I danas je njeno ime u upotrebi, zajedno sa imenima njene brace, koji su se zvali Avirama i Esmisa. Ovakva imena se uporedo koriste i kod Spanaca.

Folklor

Juan Tama, zvani “Sin Zvezde”, je vazna licnost u folkloru Paeza. Prema legendi, kada je bio beba, pronadjen je u klancu jednog dana dok je jutarnja zvezda sijala. Dojilo ga je nekoliko zena i porastao je u jakog coveka. Na kraju se ozenio zenom poglavicom koja se zvala Dona Maria Mendiguagua. Postao je indijanski poglavica i ucitelj. Ucio ih je kako da cuvaju svoju zemlju i kako da izbegavaju beli narod.

Juan Tama odredio je Calambasa za svog zamenika, ali se ispostavilo da je Calambas buntovan. Juan Tama je ponistio svoju odluku, ali mu je kasnije oprostio zato sto je Calambas bio jako hrabar. Kada je osetio da mu se blizi smrt, Juan Tama je otisao na jezero u planinama, hladnu visoravan, i nestao u reci.

Religija

Jezuiti su bili poslati preko spanskih vodja da preobrate Indijance jugozapadne Kolumbije u Katolicizam. Mnogo kasnije, ovaj zadatak su preuzeli i drugi misionari, koji su pristigli 1905. godine. Naucili su jezik Paeza, i jos uvek obavljaju svoje misije medju njima. Moderni obicaji i verovanja Paez Indijanaca kombinuju se danas sa aspektima Katolicizma. Paezi jos uvek imaju svoje shamane (shaman = sveti covek).

Praznici

Paezi slave rimokatolicke praznike ukljucujuci Bozic i Svetu nedelju (nedelju pre uskrsa). Oni takodje imaju njihovu muziku koja ukljucuje neke njihove tradicionalne obicaje. Iako se pridrzavaju i prate mnoge rimokatolicke obicaje, ne dozvoljavaju da katolicki svestenik prisustvuje njihovim tradicionalnim proslavama.

Obicaji

Kada zena treba da se porodi, ona ostaje u specijalnoj kolibi. Poradja se ili sama ili uz pomoc rodjake zenskog pola.

Od ranog detinjstva i decaci i devojcice uce se vestinama odraslih imitirajuci svoje roditelje. Odrasli prave svoja domacinstva i zive na odredjenim udaljenostima od drugih porodica.

Otkrice urni i proucavanje pecina u koje su spustane govori o tome da su Paezi ranije bivali kremirani nakon smrti. Obicaji vezani za sahrane, kao i ostali aspekti iz njihove kulture, ukljucuju i tradicionalne i hriscanske elemente. Pre nego se vrate kuci sa sahrane, i muskarci i zene se tradicionalno kupaju, potpuno obuceni u reci ili potoku. Na taj nacin spiraju sa sebe duh smrti.

[SQUAW]

Odnosi

Paezi su rezervisani ljudi. Neke prilike zahtevaju formalne pozdrave. Decak mora da se obrati svom kumu uz postovanje kada ga pozdravlja. Posetiocu ili gostu se daruje formalni “poklon ljubavi” . Ovo je obicno hrana, kao sto je zivina ili jaje, i obicno ukljucuje neko povrce i zrna kafe.

Paezi se ne zarucuju u zapadnom stilu. Kakobilo, njihova tradicija podrazumeva i jednogodisnje probne brakove. Ta godina se zove “amano” ili period za adaptaciju. Za to vreme, mladic proucava kvalitete njegove devojke i obrnuto. Ako se partner bilo kome od njih ucini neodgovarajuc, probni brak moze da se okonca.

Uslovi za zivot

Paezi zive u siromasnim farmerskim zajednicama. Zive samo sa osnovnim potrebama koje su im neophodne za opstanak. Zivotni stil im je veoma jednostavan.

Tradicionalne kuce su pravougaone sa slamnatim krovovima i zidovima od trske i stapova. Novije kuce su pravljene sa nepecenim ciglama, sa krovom od naboranog cementa. Kuce su obicno podeljene u dve sobe. Jedna je za spavanje i ostavu. Druga je za jelo i sedenje oko vatre zbog price ili grejanja. Modernije kuce imaju jedan ili dva prozora. Obicno su pokriveni i drvenim poklopcima za vreme loseg vremena ili nocu.


Porodicni zivot

Otac ima skoro apsolutan autoritet i moc u porodici Paeza. Porodice uglavnom imaju vise od troje dece. Maloj deci se daje velika sloboda, ali vec u uzrastu od oko 6 ili 7 godina, ocekuje se da se ponasaju mirnije i poslusnije.

Svadbeni obicaji mesavina su i spanske i Paez culture. Ili mladic ili njegovi roditelji biraju buducu mladu. Mladic i njegovi roditelji i kumovi (compadres) odlaze u posetu devojcinoj porodici da zamole za njenu ruku. Ako se njeni roditelji sloze, njen otac je ponudjen polovinom boce lokalnog pica (aguardiente), a njena majka drugom polovinom. Mladic i njegova porodica zatim vode devojku njihovoj kuci kako bi otpoceli jednogodisnji probni brak. Ako sve prodje dobro, par se obicno vencava u katolickoj crkvi.


Odeca

Zenska tradicionalna odeca se sastoji iz dva dela. Teska vunena suknja naborana pozadi koju drzi tkani krstic. Bluza je napravljena od pravougaonog komada vunenog materijala, pricvrscena na jednom ramenu, ali je mnogo jednostavnije za zene da nose pamucne bluze.

Mnoge zene kupuju gotovu odecu. Tkaju svoju ako imaju masine za tkanje na nozni (pedalu) ili rucni pogon, jer im struja nije obicno dostupna. Zene nose ogrlice sa osam do deset niski malih belih perli.

Mlade devojke nose jednostavne haljine. Decaci nose dugacke kosulje i kratke pantalone. Stariji muskarci i zene nose plasticne, slamene ili filcane sesire cak i u zatvorenom prostoru. Mladji ljudi redje nose sesire ali su kacketi popularni.

Praktican deo odece za hladno vreme u Andima je ruana. To je vuneni plast ili ponco koji se nosi u mnogim delovima visova Anda. Dzemperi i jakne su u danasnje vreme takodje uobicajeni. Zene nose patikice, plasticne sandale ili ravne cipele. Muskarci cesto nose gumene ili plasticne cizme. Deca cesto idu bosa sve dok ne podju u skolu.

Ruana

Hrana

Osnovne namirnice u ishrani Paeza su krompir, kukuruz i ostalo povrce koje raste na Andima. Tradicionalnim i sadrzajnim doruckom zapocinju dan, jedini drugi veci obrok je vecera. Tipican tanjir jednog Paeza, zvan mute (MOO-the), za dorucak sadrzi kuvan kupus, kukuruz, krompir i vocni sok. Tokom dana Paez pije sveze vocne sokove ili prevrele sokove za guarapo. Za specijalne prilike, obroci su bogatiji, kao na primer paprikas sa povrcem, krompirima, pilecim ili pecenim mesom.

Hrana se kuva ili na plamenu ili na ognjistu od cigala. Hrana za velika okupljanja kuva se u teskim metalnim kazanima velikim dovoljno da u njih stane hrana za od jednog do hiljadu ljudi.

[SQUAW]

Obrazovanje

Deca pohadjaju osnovnu skolu od prvog do treceg razreda a nekada i do sestog. Kada poljoprivredne aktivnosti zahtevaju njihovu pomoc cesto je i preskacu. Mladi ljudi koji se nadaju da ce ici na vise skole cesto moraju da zive sa prijateljskim porodicama ili rodjacima koji zive blizu skola. Neki imaju diplome tako sto su prosli kurseve koji se emituju na radiju. Profesor predaje lekcije preko radija, a studenti putuju do centralne lokacije u njihovoj oblasti kada je vreme da polazu ispite. U svakom pogledu, neko vise obrazovanje je za njih skupo.

Clanovi Paez zajednice zele da ocuvaju njihov jezik, pa su se neke skole slozile da se predavanja odrzavaju i na spanskom i na jeziku Paeza.

Kulturna bastina

Paezi sviraju svoju tradicionalnu muziku za sve specijalne prilike, ukljucujuci i verske proslave. Njihovi muzicki instrumenti su i kratke i duge flaute (chirimias). Takodje sviraju i bubnjeve napravljene od izdubljenog drveta i zivotinjske koze. Neka njihova muzika je upila elemente kolumbijskih folk tonova, kao sto je bambuco. Gitare su popularne kod mladih ljudi. Ples je takodje vrlo popularan nacin izrazavanja kod Paeza.


Posao

Paezi danas uglavnom zive u zemljoradnickim zajednicama. Svaki farmer mora da odradi radne dane za kolektivne projekte. Ovo podrazumeva setvu, gradnju puteva, mostova i rad u selima. I muskarci i zene obradjuju zemljiste zajedno.

Tkanje obavljaju samo zene. Njihovi muzevi moraju da imaju njihovu dozvolu da bi prodali bilo sta sto su one napravile.

Sport

Fudbal je vrlo popularan sport medju mladima i timovi odrzavaju takmicenja nedeljnim popodnevima.

Glavni tradicionalni sport medju Paezima je vrsta ratne igre. Izvodi se kao obred u slavu mrtvima posle zajednickih svetkovina i gozbi. Postoje dva tima, sa vodjom na celu. Timovi se medjusobno napadaju lukovima i strelama. Ponekad bude i smrtnih slucajeva, ali su oni prihvaceni kao deo ceremonije.


Razonoda

Paezi ponekad o specijalnim prilikama prave pijacne dane. Posle obavljene kupovine i prodaje, ljudi uzivaju pijuci i pricajuci sa svojim prijateljima.

Na dane svetkovina, crkva je ukrasena cvecem i svecama. Clanovi drustva, noseci hranu, naprave citavu paradu na svestenikovom putu ka crkvi. Njega docekuju fanfarama cak i vatrometom i raketicama. Takodje, ponekad je tu chirimia orkestar sa flautama i bubnjevima. Posle vecernje sluzbe, slavlje se nastavlja van crkve sa muzikom i plesanjem do duboko u noc.

Mali tranzistori i razni radio prijemnici, kao i kasetofoni nose se svuda sa sobom, u cilju zabave i jedne vrste statusnog simbola.

Zanat i hobi

Zanati Paeza su grncarstvo, tkanje i pravljenje korpi. Starije zene prave dugacke i raznobojne prekrivace sa crvenom vunenom predjom na beloj pamucnoj pozadini. Ukrasavaju ih geometrijskim sarama ili ljudskim i zivotinjskim figurama.

Paezi prave nakit, kao sto su ogrlice od perli. Rad sa metalom je tradicionalni zanat u jugozapadnoj Kolumbiji. Jeftine mindjuse su popularne medju zenama Paeza, kao i snale koje drze njihove duge kose na mestu.

Socijalni problemi

Gerile (privatna vojska) su vodile rat dugo godina u Kolumbiji i Paezi su nekad stradali od njihove ruke. Bivali su povredjeni u napadima trgovaca drogom i akcijama policijskih snaga. U decembru 1991, grupa Paez Indijanaca, ukljucujuci zene i decu, masakrirana je za vecerom.

Paezi su aktivni u vecu indijanskih zajednica Cauca oblasti. Imaju svoje predstavnike u nacionalnom kongresu, ali se borba za pristojnim zivotom sa zadovoljavajucom autonomijom nastavlja.

Paezi su 1980. godine brojali 68.487 ljudi.

[SQUAW]

ledche kaže: Inace hteo sam da te upitam dali ti licno si imala kontakti sa neki pleminja ili sve ove informacije su ti od "vtoru ruku"? i bi te zamolio jos nesto: dali mozda imas nesto detaljnije o Inki i njihou drzavnoj organizaciju? pozdraf

Ako pod tim znakovima navoda mislis na autenticnost, kao i svaki drugi istorijski podatak, onda je iz druge ruke Na zalost, nisam posetila nijedan rezervat, ali sam imala kontakata sa njima na njihovim sajmovima od kojih dosta njih zive, unovcavajuci svojih ruku delo Enivej, i pored svega sto ispricas, malo je to vremena za neznamkakvo istorijsko udubljivanje, cene kada postujes spirit i kada ga u nekom prepoznaju

Ako si primetio, ja sam ovde malo vise obratila paznju na severnoamericka plemena, ali nabacicemo nesto i o Inkama, citaces