Smesna poezija

[pedja.gogic]

Balada o GSP-u (Gospode Spasi Putnike)

Boze mili cuda velikoga,

Ili grmi il' se zemlja trese,
Il' udara more o bregove?
Niti grmi nit' se zemlja trese
Nit' udara more o bregove.
Vec to tramvaj ide Nemanjinom,
Kako ide vesela mu majka
Po tri trole u daljinu skace
Po tri u dalj', po dve u sirinu,
A po jednu sad gore sad dole,
Na stanici svakoj bitka slavna
Ko ce prvi uci u tramvaje.
A kad covek u taj tramvaj udje
Na ulazu kondukter devojka
Na glavi joj kapa umazana
Ispod kape kose necesljane
Te izdaje karte natenane.
Po dve karte na minut izdaje,
Svaki drugi minut se odmara.
U tramvaju guzva pregolema.
Da je kome stati pa gledati,
Imao bi zasto da se cudi,
Mesta ima za sezdeset ljudi,
A unutra tri stotine dusa.
Izmesa se i staro i mlado,
Izukrsta i noge i ruke,
Dzeparosi rade na sve cetir' strane
Pod klupama sitna deca sede
Na klupama po petoro ljudi
A ostali na noge lagane,
Jedno drugom gaze na zuljeve
I pod rebra laktove guraju.
Tu se jedan junak zadesio:
Desnom nogom na prednjoj platformi,
Leva mu se jos po zadnjoj vuce,
Drugi gurnu noge kroz pendzere,
Treci junak i noge i ruke.
Jednom samo glava u tramvaju,
Telo mu se po vazduhu klati,
A cetvrti sve je nadmasio,
Zubima se za migavac drzi.
U tramvaju cika, plac i vika.
Svi putnici oci izbecili,
Mislis, sudnji dan im odzvonio.
U tramvaju, stari ljudi pamte,
Behu nekad sipke za drzanje,
Ali sada od silnijeh sipki
Samo jedna zdrava ostanula.
Drzi sipku sto pedeset ljudi.
Tramvaj skripi, trza, cima, trese,
Pa nastaje zveka i zvonjava.
To putnici gube ravnotezu,
Junackim se glavam' sudaraju,
A kad stigne poslednja stanica
Tuzno ti je okom pogledati;
Kad izlaze ljudi iz tramvaja
Nekom nema na cipeli djona,
Jednom fali leva nogavica,
A drugome i oba rukava
Jedan udje u novom odelu,
A izadje u gace kupace.
Ostala mu od celog odela,
Dva, tri konca tanka, duga bela,
to tako biva svakog dana,
Sve do mraka, a od jutra rana.


(pozdrav svima koji su se ikad vozili GSP-om)

[silvia]

Nisam baš sigurna, da li ovo može ovde da se svrsta ali je smešno do bola

ROMEO & JULIJA na bosanski nacin )

ROMEO : (polupijan ispod njenog prozora)
Hajd’ bona silazi, ne pravi se luda!

JULIJA: (pospana, bezvoljna, nikakva)
Ako ti moj stari sidje ostaces bez m**a

ROMEO: Nesto mi se, o prohtjelo bas
ove prekrasne noci da mi je das

JULIJA: Tvoj mac bih zarko osjetiti htjela
al’ veceras oca m’ ne bih smjela.

ROMEO: Skraticu za glavu svakog’ nek se zna
ko te bude im’o prije nego ja.

JULIJA : Romeo, Romeo daj jednom shvati
samo sam je tebi spremna dati

ROMEO: Dobro, da ne bih mor’o tudje glave sjec’
ovog puta vjerovacu ti na rijec

JULIJA: Hajd’ sad kuci j**o ti sve
joj vid’ kolko je sati! Hajd’ cuvaj se!

ROMEO: De barem tol’ko se odvazi
pa mi je na minut pokazi!

JULIJA: (taman krenu da skine gace)
Joj bjezi eto mi chache.

OTAC JULIJIN : Uhljupe jedan opet si dos’o
kako si samo kroz mine pros’o?!

ROMEO: Nemojte chika Mato
Julija je moje zlato.

JULIJA ocu) Ma ja ga uopste ne znam
nisam ga zvala, dos’o je sam.

ROMEO:M’rshhhh ne lazi kujo mala!
Znam ja sve kome si dala.

JULIJIN OTAC: Odlazi odavde bijedni psu
dok nisi pao mrtav tu!

JULIJA : Ma ti si Romeo u seksu amater.
Udri ga babo je**sh mu ma**r!

ROMEO: (dade se u panican bijeg
brzo k’o metak pobjeze uz brijeg)

JULIJA (prasnu u smijeh ): A vid mangupa al’ bjezi
a htio bi kraj mene da lezi.

JULIJIN OTAC: Babo che tebi momka da nadje
a ovoga ce uhljupa neko zlo da snadze.

ROMEO (viche s brijega): E mangupe, dodji u carsiju ako smijes
da vidim jesi l’ spreman da se bijes.

JULIJA: (cerekajuci se): Romeo, Romeo odjebi ba
ako nastavis tako ranicu se ja.

JULIJIN OTAC: Idi kuci bolan Romeo
dok nisam s tobom asfalt pomeo.

ROMEO: Ako zovnem Hamleta mog jarana
neces izac’ iz bolnice mjesec dana.

JULIJA: E dobar ti jaran, dobro ga znam
neki dan je trazio da mu je dam.

ROMEO: Opet lazes, on Ofeliju voli
sta ima tebe za sex da moli.

JULIJIN OTAC: (Ode u kucu, vode da pije)

JULIJA: ( K’o fol ozbiljna a u sebi se smije.)

ROMEO: Odoh sada kuci ko te je**
idem da nadjem trebu za sebe.

JULIJA: Nemoj bolan Romeo strpi se do jutra
ako ne dobijem, dacu ti sjutra.

ROMEO: Ma daji kome hoces sad mi je svejedno
ne zelim vise da zivim ovako bijedno.

JULIJA: Ma steta da nestane taki shevac.
Ne zelisj valjda da umresh k’o djevac ?
(Zadize majicu pokaza mu grudi
u Romeu poche zelja da se budi)

ROMEO: (sav ushichen) O Julija oko moje crno
ma neka me pogodi puschano zrno.
Eto me k tebi, nemogu vishe
iako znam da crno mi se pishe.

JULIJA: Dodji dodji, dilbere moj
da vidim taj buzdovan tvoj.

ROMEO: (Trchi, sa sebe odjecu skida
draganu svoju ne gubi iz vida)
(Ulazi kroz prozor, na trosjed sjeda)

JULIJA: Pozuri dok babo utakmicu gleda!

ROMEO: Hajde, hajde, brze se skidaj!
Ako naidje, ti vikni "Kidaj!"

JULIJA: (Dohvati nekakvu polupraznu bocu
vise i ne razmisljajuci o svome ocu)
Hajd’ da popijemo pa sta god da je
cula sam da onda duze traje.

ROMEO: Ne trazi cashe
picemo iz flashe.

JULIJA: Hajd’ ja cu prva prince moj.
Uh masalla, masalla kol’ki je taj tvoj!

ROMEO: (Uze iz Julijinih ruku flashu)
Hajd’ da pijemo za ljubav nashu.
Ispraznishe bocu za par minuta
Julija postade k’o neshto ljuta.

JULIJA: Znash da moje srce tebe voli
al’ sad me neshto poche stomak da boli.

ROMEO: A joj meni djevojko bludna
neces valjda reci da si trudna!

JULIJA: Marshh, gluho bilo, stoko jedna
tvoja su nagadjanja tako bijedna.

ROMEO: (Odjednom pade na tlo)
uh jebote, shta sam ovo popio!?

JULIJA: "Otrov za pacove" evo bash chitam
nisam prije stigla starog da pitam

ROMEO: O Julija, Julija ti nas sjeba.
E Romeo ludi tako ti i treba.

JULIJA: Izvini Romeo mislila sam da je vino
bash mi je izgledalo onako fino.

ROMEO: (Faca mu je totalno bijesna)
Sad ce ti "mala" ostat tijesna.

JULIJA: Ti umires ne saznavsi sta prava je ljepota
ne "umoci" nista za svoga zivota.

ROMEO: (dopuza do Julije blize)
Na tebe ce vjecno da mi se dize.
To izusti i dushicu pusti a samo je htjeo
da joj ga spusti.

JULIJA: (nestaje joj iz ochiju plamen)
Kakva shteta, a tvrd mu je k’o kamen.
(Zatvara ochii posljednji put)
Znam babo će biti na mene ljut.
-----------------------


3 dana poslije:

OFELIJA: Jes’ chuo za ono dvoje ?
Bash shteta, onako mladi.
HAMLET: Ma chuo sam bona, neg’ se skidaj
dok nema nikog da se neshto radi.*

dati ili ne dati, pitanje je sad