Nacionalni park Srbija

[HLEBmaster]

Doduše, jedna od razlika je u tome što se mužjaci preko dana sjate u parku i gledaju kako dvojica od njih jedu jedan drugog.

Goluždravi Penzioner je do- bar lovac. Naoko nije preterano gibak i
pokretljiv, ali dođe li do prilike za bilo kakav ulov- spreman je na
mačji skok. To se naročito vidi u situacijama kada smatra daje
ugroženo nje- govo prirodno mesto u redu za namirnice ili pred šalterom.


Tada dobija neverovatnu snagu i, tako razjaren, u stanju je da protiv-
nika izgura na smrt.

Goluždravi Penzioner ima više prirodnih neprijatelja. To su, presvih: Republika Srbija (Yugoslavius)i Divlji Salterski Službenik(Nervozus shicanorum pauza).

Međutim, možda najveću opasnost za Goluždravog Penzionera predsta-
vljaju - njegovi mladunci, kojima u jednom trenutku može da dosadi to
što hrane svoje roditelje, pa mogu da rese da ih prepuste samima sebi,
s nadom da če se tako najlakše i naj- brže dočepati njihovog gnezda. Pri
tom zaboravljaju da svi u Nacional- nom parku SRBIJA, pa i oni, jednog
dana postaju Goluždravi Penzioneri.

Kašnjenje Penzijice

Neprirodna pojava usled koje dolazi do ubrzanog nestanka Golu-
ždravog Penzionera iz Nacionalnog parka SRBIJA.

Ishrana Goluždravog Penzionera u potpunosti zavisi od jed-
nomesečne biljke koja se zove Penzijica (Mizeria). Tačnije, to je nekad bila
biljka koja je plod donosila jednom mesečno. Naglom promenom poli-
tičko-ekonomske klime u Nacionalnom parku SRBIJA, plod
Penzijice je malo-pomalo počeo da zakržljava, da kasni sa


pojavljivanjem i po više meseci i da, kada se pojavi, traje samo nekoliko dana. To je izazvalo ozbiljne poremećaje u ionako krhkom metabolizmu Goluždravog Penzionera i od tada se broj primeraka ove vrste ubrzano smanjuje, a Penzijica je od tolikog zakržljavanja postala mikroskopski mala i čim se pojavi - gotovo trenutno ispari, ostavljajući iza sebe samo plaćen račun za struju.

[HLEBmaster]

Teško je proći Nacionalnim parkom SRBIJA a ne primetiti markantno stvorenje koje stoji na ćošku i specifičnim zvukom pronalazi partnere za jedan od najneobičnijih rituala u Nacionalnim parkom SRBIJA: ritual kupoprodaje deviza.

Upoznajmo sada pripadnika vrste koja je nastala nedavno, ali se već smatra jednom od najžilavijih i najizdržljivijih u čitavom Nacionalnom parku. To je...

Markantni Ulični Diler živi isključivo u predelima sive i crne ekonomije. Odlično se prilagodio jer su tu česte i obilne pa-davine dinara, pa je stoga i veoma bujna inflacija. Markantnog Uličnog Dilera posebno mnogo ima na me-stima gde ima Kesa (Gotovinae), relativno retke biljke sa novčanicama umesto listova.

Markantni Ulični Diler je po prirodi samac, ali ponekad može-
mo videti i po nekoliko primerak najednom mestu, što obavezno
znači daje u izgledu dobar ulov. Ipak, Markantni Ulični Diler
veoma poštuje tuđu teritoriju.

Uglavnom ga možemo naći na ćoškovima Nacionalnog parka SRBI-
JA, oko pijačnih pojila, ispred ušća u banke, dakle, na svim onim mestima
gde često prolaze pripadnici dru gih vrsta. U skrovištu ga je nemo-
guće videti, jer ga odlično krije.

Metabolizam Markantnog Uličnog Dilera u potpunosti zavisi od
plavičasto-zelene biljke Devize(Devizus), po kojoj je i dobio ime, a
koja u Nacionalnom parku Srbija uspeva samo u uslovima nestabilne
ekonomske klime. Kada zbog stabilne ekonomske klime na ulici po-
nestane deviza, Markantnog Uličnog Dilera jednostavno nema, kao
daje izumrla ćela vrsta. Međutim, upravo tada njegova žilavost dolazi
do izražaja: onog trenutka kada se usled pogoršanja ekonomske klime
naoblači toliko da ponovo počne da pada dinar, eto i Markantnog Ulič-
nog Dilera, koji izlazi iz svog skrovišta i nastavlja da se pari.

Markantni Ulični Diler živi radi parenja. To se kod njega zove "opa-
renje". Ima potrebu da se opari svakog dana, pa i po nekoliko puta
dnevno. Zanimljivo je da mu za to nije potrebna ženka, već žrtva. Sam
proces je veoma brz i obavlja se uglavnom po tamnim ulazima i
zatvorenim automobilima. Tek, posle samog oparenja, oplođen sa
barem 10%, a da bi nastavio vrstu, kratko leži na parama i brzo ih, da
bi se razmnožile, pušta na ulicu.Kad je kesa dovoljno na ulici,
formiraju se, kao pečurke posle kiše, novi Markantni Ulični Dileri.

Unutar vrste Markantnog Uličnog Dilera postoje i podvrste
koje se međusobno razlikuju isključivo po mestima na kojima sačekuju svoje žrtve.
To su:

- Francuski Ulični Diler (Devizus

devizus), o kome smo ovde
uglavnom i pričali, zatim

- Pijačni Diler (Devizus ispodtezgus),
i na kraju

- Državni Diler (Devizus ispredbankus).

Zanimljivo je da se poreklo Markantnog Uličnog Dilera kao vrste vezuje za jednu vrlo komp-
likovanu promenu političko-ekonomske klime koja se dogodila u Nacionalnom parku SRBIJA pre
izvesnog vremena. Ta promena je izazvala degeneraciju i skoro potpuni nestanak mnogih vrsta u Nacionalnom parku SRBIJA, ali malo šta se može uporediti sa katastrofom koja se dogodila jednoj, u tom periodu otpornoj i dugovečnoj vrsti - Dinarsaurusu (Dinarsaurus
convertibilius) ->.

Prirodni neprijatelji Markantnog Uličnog Dilera jesu upravo Dinarsaurus, u onim retkim periodima kada je jak i stabilan i Slobodno Tržište Deviza (Libero marconi).

Svojevremeno je Markantnom Uličnom Dileru pretila svakodnevna
opasnost i od pripadnika vrste Mrki Ulični Pandur (Mupus murius), s ko-
jim deli isto stanište - ulicu, i koji ga je ranije često i rado lovio, ali danas
te opasnosti gotovo i da nema pa Markantni Ulični Diler može slobodnije i mirnije nego ikad da živi u Nacionalnom parku SRBIJA.

[HLEBmaster]

-»Dinarsaurus (Dinarsaurus convertibilius)

Posle dužeg perioda loše ekonomske klime došlo je, bukvalno preko noći, do fantastičnog razvedravanja. Sve je počelo da buja, da se razvija, da cveta. Postojali su idealni uslovi za rast i razvoj Dinarsaurusa, koji je tada bio toliko moćan daje mogao, bez po muke, da se pretvori u bilo šta - recimo u Markosaurusa (Marcosaurus germanus) ili u Dolarsaurusa (Dolar-saurus americanus) - u zavisnosti od potrebe. Ta osobina se zvala konvertibilnost, a čitav taj period smo zvali Anteozoik.

Međutim, to nije dovoljno dugo potrajalo. Ponovo preko noći dolazi do burnih klimatsko-ekonomskih promena i dejstvom raznoraznih kata-strofičnih pojava (Ratus, Sanctius, Vugoscandicus, Dafimenticus), od kojih su se neke ciklično ponavljale, rast i razvoj Dinarsaurusa biva surovo prekinut. On gubi svoju prirodnu osobinu pretvaranja u Markosaurusa i Dolarsaurusa, sve više slabi i po stopi od desetak i više posto mesečno -počinje da izumire.

Tada stupa na scenu Markantni Ulični Diler, koji živi od toga što, imitirajući konvertibilnost kao zakržljalu osobinu zakržljalog Dinarsaurusa, određuje u procesu svog oparenja kada će se, u kom odnosu i u šta Dinarsaurus pretvoriti, pretvarajući ga tako, iz dana u dan, u finansij-skog patuljka.

[HLEBmaster]

Mrkog Uličnog Pandura ćemo lako prepoznati: pandur je,
mrkog je izgleda, na ulici je. Dok se većina stanovnika Nacio-
nalnog parka SRBIJA trudi da na ulicu izađe samo kad mora, a i tada
nakratko, Mrki Ulični Pandur je na ulici stalno i tu se snalazi kao riba u
moru. Tu on pronalazi sebe (i sve druge), tu živi, lovi, a tu se u slu-
čaju potrebe i umnožava u Kordon (Cordonum batinarium) ->.

Mrki Ulični Pandur niti ima podvrste, niti mutira u bilo šta dru-
go, čak ni kad se penzioniše. Za njega važi izreka: Jednom Murius -
uvek Murius.Mrki Ulični Pandur je svaštojed.
Ipak, uglavnom se ne usuđuje da lovi nekog krupnijeg Domaćeg
Kriminalca, kao što je Teški Mafijaš (Crimos mafiosus), jer je on
prevelik zalogaj za njega. Čak izbegava da se ustremi i na nešto sitni-
jeg Ćelavca Običnog (Glavus obrianus). Tu i tamo skače na Švercera
Cigareta (Torbacus tobacus) ili, rede, na Markantnog Uličnog Dilera.
(Devizus devizus devizus), koji mu je čak i neki dalji rođak, po ulici. Pošto
od tog ulova ne može da nahrani čak ni sujetu, to ga čini još mrkijim.

Mrki Ulični Pandur se lako dresira za različite zadatke: da donese
švercovanu robu, da se pritaji u žbunju i iskoči s uključenim rada-
rom, da vidi i najsitnije prekršaje, a da istovremeno ne vidi one naj-
krupnije itd. Dalji rođak Mrkog Uličnog Pandura je Ležeći Ulični
Pandur (Mupus carterlupus).

Mrki Ulični Pandur se posebno dresira da lovi pojedine primerke ili vrste. To su:

1. Promenljivi Student (Academusmeander), koji na ulici često traži
promene (što mu i ime kaže). Tada Mrki Ulični Pandur koristi i
Pendrek (?)-».

2. Zapostavljeni Građanin (Trinaestus prasus), kada se okuplja na ulici
gladan plodova biljke Ustavna prava i slobode (Civilizatium mini mum), koji su mu neophodni da bi uopšte mogao da preživi kao vrsta.

3. Goluždravi Penzioner (Penzos vulgaris), i to sve tri podvrste (P.
Comunalis, P. Militaris, P. Apotecus), kome Mrki Ulični Pandur uživa da
naplati prelazak van pešačkog prelaza kad se ovaj okupi na ulici
povodom kašnjenja Penzijice (Myzeria).

Pendrek (?)

Tvrdog porekla. Nedovoljno ispitan. Ko god je prišao dovolj-
no blizu da ga ispita, posle ga je bolela glava
i nije mogao ničeg da se seti.

[SQUAW]

Sa Mrkim Uličnim Pandurom se jednostavno komunicira. On koristi samo deset rečenica. Ako ih znate, nećete imati problema u sporazumevanju sa njim.

1. Dobro veče, vozačku, saobraćajnu.

2. Jeste nešto popili?

3. 'Ajde malo da duneš...

4. Imate li nekog oružja?

5. Otvori gepek!

6. Je l' znate koji ste prekršaj napravili?

7. 'Oćeš da platiš il' da pišem prijavu?

8. Je l' mnogo 20 dinara?

9. U kom pravcu idete ?

10. Je l' bi' mog'o ja s vama donekle?


Kordon (Cordonum batinarium)

Sasvim poseban organizam, sastavljen od više Mrkih Uličnih Pandura povezanih ujedno. Na iste podražaje reaguje potpuno drugačije nego Mrki Ulični Pandur-jedinka. Iako bi se moglo očekivati da je to biće naprednije od jedinke, upravo je suprotno. Naime, Kordon je na nižem stupnju razvoja, nije u stanju da sam rasuđuje, niti je u stanju da se samoorganizu-je. Potpuno je zavisan od Komandira (Mrki Ulični Pandur sa čvarcima).

Logično je da tako jednostavan stvor kao što je Kordon ima i jednostavnu funkciju. Ona se sastoji iz samo dva elementa - stajanje i jurišanje. Stajanje obuhvata i sprečavanje, a jurišanje podrazumeva i batinanje. Prosto k'o pasulj. Zato i funkcioniše.

[SQUAW]

SRPSKI BIZNISMEN
(Camionus Avionus)

Lovi u mutnom. Leži na parama. Jede po kafanama. Pije po kafićima. Ima ga svuda. Uvek je "u neviđenoj gužvi".


Srpski Biznismen spada među najprilagodljivije vrste u Nacionalnom parku SRBIJA. I on i Pokvareni Političar (Smradus bescrupulozus) vuku poreklo od istog pretka. To je Snalažljvi Srbin (Srbianus flexibilia), vrsta koja je nastala i opstala na ovom podneblju.

Ako neko želi da Srpskog Biznismena izvuče iz jazbine, dovoljno je da upotrebi stari srpsko-biznismenski mamac: da mu podmetne žrtvu koja ima specifičan miris. To je miris lakog posla, sa minimalnim ulaganjima i enormnom zaradom za najkraće moguće vreme.

Srpski Biznismen je svaštojed. U njegovoj jazbini se uvek mogu naći: maline, kafa, ulošci, zejtin, žvake, sapuni, ekseri, mleko u prahu, rezana građa, čokolade, toalet papir, lekovi, deterdžent, šećer i dizel gorivo.

Poneki primerak Srpskog Biznismena može da bude i veoma opasan ukoliko primeti da neko drugi upada na njegovu Ekonomsku teritoriju (Quotum contigentum). Tada počinje bespoštedna borba za enormnu zaradu, koja se ponekad završava i onim najgorim što Srpskog Biznismena može da snađe - carinjenjem.

Srpski Biznismen se lako prepoznaje po karakterističnom zvuku Mobilnog telefona (Zvrndus nonstopus). Naime, što je melodija kojom Mobilni zvoni nežnija, umilnija, to je Srpski Biznismen spremniji na sve. Najoprezniji treba biti kada se začuje Betovenova "Fiir Elise".

Zanimljiv je i način komunikacije Srpskog Biznismena sa onim ko mu treba. Sledi telefonski razgovor između Srpskog Biznismena i pripadnika degenerisane vrste Alavi Društveni Direktor (Pustahius economiae). Oni već dugo di$kretno $arađuju, na obo$trano zadovolj$tvo.

PRIVATNIK: Halo?

DRUŠTVENJAK: Ja sam...

PRIVATNIK: Ooooo, moje poštovanje, jeste dobro, šta ima novo?

DRUŠTVENJAK: Ma, nije dobro... Nešto mi se pokvario auto...

PRIVATNIK: Nikakav problem. Poslaću dečka da ga odveze i popravi.

DRUŠTVENJAK: Dobro, nego... moja žena bi malo u Rim... porodično...

PRIVATNIK: Samo recite datum i koliko bi da ostane... sa porodicom.

DRUŠTVENJAK: Ma, desetak dana... nego nema keša. A, kaže - skupoćo!...

PRIVATNIK: Doneće dečko. Nego..., 'oće li moći ono što smo pričali?...

DRUŠTVENJAK: Slušaj, za tebe sve ima da može... Javi se kad se vratim.

Postoji i ženka Srpskog Biznismena, koja ne samo da liči na mužjaka već pokazuje i tendenciju da se pretvori u njega. To je zanimljivo zbog toga što kod Srpskog Biznismena do oparenja dolazi isključivo među mužjacima. Kada oni jedan drugog u sezoni oparenja namirišu, odmah dolazi do Ijubavno -finansijske igre: sve počinje nežnom razmenom vizitkarti, zatim dolaze strasni pozivi Mobilnim u svako doba dana i noći, kao i slanje perverznih profaktura. Zatim slede sastanci udvoje uz šaputanje procenata na uvo i pominjanje bezobraznih, ali uzbudljivih reči (šticung, ulični kurs), kao i uvođenje nekih elemenata sado-mazohizma (Hoću i ja da budem dobar... Nemoj mnogo da me odereš... Slobodno ga zavrni, boli me dupe...). Po uspešno završenom poslu, sve se kruniše intimnim obrokom, koji obojicu mužjaka ostavlja potpuno opijenim neko vreme (obično do jutra).

[SQUAW]

Mobilni telefon (Zvndus nonstopus)


To je izraslina koja spaja ruku i uvo Srpskog Biznismena. Imaju je još neke vrste. Ima neobičnu osobinu da zvrnda non-stop (otud ime). Budući da Mobilni Srpskom Biznismenu predstavlja seksualno-finansijski simbol, on ga uvek drži u ruci, sem ako ga ne zadene za kaiš. Kad ima dodatnu potrebu da mu se čuje i da mu ga vide, on ga izvadi i stavi ga na sto. Mnogo je nesrećan ako je nečiji manji od njegovog (što, priznaćete, ne zvuči logično s obzirom daje reč o mužjaku). Ako mu Mobilni slučajno crkne, Srpski Biznismen deluje potpuno izgubljeno, sve dok mu ne izrasle novi, skuplji - i manji.

Često se mogu videti dva primerka Srpskog Biznismena kako sede u kafiću/kafani i svako razgovara svojim Mobilnim. To ne samo da nije nepristojno u njihovom svetu već je i poželjno, jer ostavlja utisak srpsko -biznismenske gužve i srpsko-biznismenske zaposlenosti, stoje opet deo igre zavođenja pred oparenje. Ponekad oni Mobilnim razgovaraju i međusobno, dok su za istim stolom, jer ih to dodatno stimuliše.

[SQUAW]

Alavi Društveni Direktor (Pustahius economiae)


Pripadnik degenerisane vrste koja postoji samo još u Nacionalnom parku SRBIJA. Drugde je izumro usled sasvim prirodne pojave u svim Socijalističkim nacionalnim parkovima, koja se zove Transformacija Društvenog Kapitala (Pocradus firmus). Transformacija je veoma složen i nedovoljno objašnjen proces koji nikome, pa ni Alavom Društvenom Direktoru nije jasan, ali mu to ne smeta da tokom tog, i bilo kog drugog procesa, pokaže svu svoju alavost.

Mnogo je, međutim, lakše razumeti podelu Alavih Društvenih Direktora na tri podvrste, prema onome šta jedu:

• Prasista (Prasus terminator),
• Janjičar (Yagus brigadus),
• Kobasičar (Hasus cobasus).