Bojanka

[Najgora]

Za sve one koji su planirali da promene kolorit u svom ambijentu...


Bojanka

[SansRomantic]

Ukoliko ste skoro kupili stan pa rešili da srušiite sve što se srušiti da, ili ste samo rešili da promenite lični opis svom starom stanu,
ovaj sajtić je odličan..možete da se igrate do milje volje
i da usput dobijete sjajne ideje!
Ili jednostavno dopunite svoje!

[Najgora]

Evo još jedan linkić da isprobate pre nego što krenete u akciju!

[Najgora]

Boje - vizualni medij

Čak i ako biste radije živjeli bez boje, to nije moguće. Boja postoji posvuda: na najneuglednijim drvenim podovima, na sivim prozorskim okvirima, na najsumornijim zidovima. Brava ima boju. Šarka ima boju. Svjetlost ima boju. Bijelo je boja. Možete živjeti u sobi bez namještaja ali ne možete živjeti u sobi bez boje. Budući da boja sobi može dati oblik jednako koliko i bilo kakav raspored namještaja – koliko i sva četiri zida – Vaš odabir boje je ključan. Pronalaženje onih boja koje će Vam najbolje odgovarati, boja koje će proširiti Vaš prostor ili ga učiniti toplijim, ugodnijim, svježijim ili osobnijim – boja koje će Vas činiti sretnim kada god uđete u prostoriju – predstavlja jedan od najestetskijih i osobnih odabira koje ćete napraviti. To je samo pitanje pronalaženja Vašeg načina u tome. Izaberite prostoriju koja Vam je najvažnija ili onu s kojom ste najnezadovoljniji. Uzmite ovu knjigu i pođite u izabranu prostoriju, jer iako mijenjate boje u svim sobama, treba Vam mjesto s kojim ćete započeti.

Načela: Osnove o boji

Odluka da na primjer želite žutu sobu, neće Vas odvesti vrlo daleko. Ljudsko oko može razlikovati približno sedam miliona boja, stoga svođenje Vaše odluke na žutu još uvijek Vam ostavlja milione varijanti između kojih možete birati. Kako biste došli baš do one žute – ili crvene ili plave – koju ste zamislili u svojoj glavi, trebate znati što sve sačinjava njenu kompoziciju. Čitajte dalje i otkrit ćete.

Komponente boje

Boje se definiraju kao primarne, sekundarne i tercijarne. Ovo možete lakše vizualizirati ako na sljedećoj stranici promotrite krug s dvanaest nijansi boja.

[Najgora]

Tri primarne boje

Ovo su izuzetno snažne boje: plava, crvena i žuta. Svaka od njih je jarka, čista i nepatvorena jer nema komponentnu boju osim sebe same. Svaka zasebno dominira trećinom spektra. Kombinovane, one određuju svaku boju u spektru.

Tri sekundarne boje

Svaka od tri sekundarne boje – narandžasta, zelena i ljubičasta – sastoji se od dve primarne boje prikazanih na krugu. Narandžasta je mješavina primarne crvene i žute. Zelena predstavlja spoj plave i žute. Ljubičasta nastaje mešanjem plave s crvenom.

Tercijarne boje

Postoji šest tercijarnih boja: narančasto-crvena, narančasto-žuta, žuto-zelena, plavo-zelena, plavo-ljubičasta, crveno-ljubičasta. Svaka tercijarna boja je sastavljena od sekundarne boje koja se nalazi do nje s jedne strane na krugu s bojama i od primarne boje do nje s druge strane kruga. Za razliku od sekundarne, tercijarna boja poprima više od jedne boje, one koja se nalazi do nje, nego od druge.

Temperatura boja

Boja se definuje kao topla ili hladna zavisno od njene pozicijie na spektru i nijansama njoj najbližih susjednih boja. Tople boje – narandžasta, žuta i crvena – stvaraju tople nijanse sunčeve svjetlosti te sobi daju ugođaj topline i dobrodošlice. One također smanjuju prostor i mogu se upotrijebiti za to da objekti ili površine kao što su zidovi, izgledaju bliže. Hladne boje reflektiraju hladnu ljubičastu i plavu boju mjesečine. One čine da se objekti i prostor udaljuju i mogu se upotrijebiti za povećanje prostora tako da zidovi izgledaju udaljeniji. Spektar boja daje prednost toplim bojama: od primarnih boja dvije su tople, crvena i žuta, dok je samo jedna hladna, plava.

[Najgora]

Komplementarne boje

Komplementarne boje su boje koje se nalaze u prirodnom skladu jedna s drugom te bi ih trebali upamtiti.
Pogledajte na krug boja i vidjet ćete da je komplementarna boja svake primarne boje ona boja koja se nalazi na dijametralno suprotnoj strani. Puka privlačnost suprotnosti, mogli biste reći, ali istražite dublje. Komplement svake primarne boje je u stvari sekundarna boja sastavljena od dvije primarne. Drugim riječima, komplementarna boja dovodi u ravnotežu jednu primarnu boju združujući je s ostale dvije primarne boje u spektru. Ona također uravnotežuje njenu temperaturu – primijetit ćete da svaka topla boja kao svoj komplement ima hladnu boju, i obratno.

Neutralne boje

Boja postaje neutralna kada joj se doda znatna količina njoj komplementarne boje. Međutim, ako joj dodate samo malu količinu komplementarne boje, ona će samo oslabiti intenzitet prevladavajuće nijanse – do određenog stepena. Možete eksperimentisati s tim stepenom tako da smanjujete ili povećavate količinu komplementa u mješavini. Ako sami radite mešavinu, počnite polako jer dodavati možete uvek ali oduzimati ne možete. Ako nastavite dodavati, konačno ćete izgubiti prevladavajuću boju i proizvesti neutralnu.
Na primjer, ako crvenoj dodate zelenu, crvena postaje tamnija i manje intenzivna. Što više dodajete zelene, to ona postaje bliža sivoj. Siva može biti toplija ili hladnija, ovisno o toplini boje i njenog komplementa. Ako na primjer dodate dosta toplu žuto-zelenu toploj narančasto-crvenoj, dobit ćete topliju sivu nego ako već hladnoj crveno-ljubičastoj dodate hladnu plavo-zelenu. Neutralna koju proizvedete bit će više smeđa nego siva.

[Najgora]

neutralne boje

Učinak prirodnog svetla i klime na boje

Kvaliteta prirodnog svetla odraz je klime u kojoj živite i koja se menja s godišnjim dobima. Razmislite o tome kako određeno doba godine utječe na boje: kako u zimi zimzeleno lišće ima plavo-zelenu boju, dok u leti ta ista stabla izgledaju žuto-zeleno. To je zbog toga što je u hladnoj svetlosti sve filtriranije dajući bojama siviji i manje intenzivan izgled. Za vrućeg letnog svjetla kada boje postaju intenzivnije vredi obratno.
Svetlo se ne mijenja samo tokom godišnjih doba: ono se mijenja svakoga sata, svake minute svakoga dana. Za sunčanoga dana u podne ono je toplo, narančasto-žuto i jarko te ako je Vaš prozor okrenut prema jugu, svjetlost će bojama u unutrašnjosti sobe dodati žutu boju i one će izgledati toplije nego što bi izgledale u sobi koja je okrenuta u nekom drugom smjeru. U zoru i u suton svetlost svemu daje crvenkastu boju a isto će se dogoditi s Vašim zidovima ako su Vaši prozori okrenuti prema istoku ili zapadu. Kada je dan oblačan svetlo u svim Vašim sobama biti će stalno hladno, plavo-zeleno – kao što će bit i u sobi čiji su prozori okrenuti prema severu ili u sobi bez prozora kao i u sobi sa zatvorenim prozorima. Jedina prednost sobe u koju dopire malo svetla je u tome da će boje u njoj ostati onakve kakve jesu.

teks preuzet sa sajta Dekor

[Najgora]

Izvor: Ambijenti

Pri uređenju stana prvo treba odlučiti koja će boja ili element enterijera biti nosilac sistema boja. To može biti kauč, pogled s prozora, zid, tepih ili komad drvenog nameštaja. Zatim, treba se odlučiti da li će sistem boja u stanu biti harmoničan ili kontrastan.

Harmonični sistem izaziva umirujuće raspoloženje. Sve su boje u skladu i ne konkurišu jedna drugoj. Nijedna boja ne odvlači posebnu pažnju. Postoje dva osnovna tipa:

- Jednobojni – uključuje jednu boju slabog intenziteta, kao što je bež, svetlo siva ili bela. Bilo kakav detalj intenzivnije boje istaći će se u ovakvom enterijeru.

- Monohromatski – ceo prostor čini posebnim. Na primer, prostor zasnovan na žutoj boji uključivaće više nijansi žute u kombinaciji ili pojedinačno.

Kontrastni sistem izaziva uzbuđenje i privlači pažnju. Boja predstavlja dominantu. Postoje dve vrste:

- Analogni – ograničava se na različite srodne boje. Primer: zelena kombinovana sa zelenoplavim i zelenožutim bojama.

- Komplementarni – sastoji se od kontrastnih, tj. komplementarnih boja, na primer crvene i zelene, plave i narandžaste, žute i ljubičaste. Rezultat je zanimljiv i živahan, a ipak nije napadan.

Atmosfera u svakoj prostoriji uslovljena je automatskom reakcijom na boje koje su u njoj korišćene, jer ništa ne određuje raspoloženje tako brzo kao boja, na koje su naše reakcije instiktivne i trenutne.

Pastelne boje sunajlakše i najblaže nijanse s kojima se može eksperimentisati. Nežnih tonova i ljupkog karaktera, ove razblažene verzije jačih boja lako se kombinuju, uvek stvarajući osećaj harmonije. Uobičajene su za zidove dečjih soba. Pastelne boje mogu biti i hladne, u minimalističkim enterijerima s nameštajem jednostavnog dizajna.

Jake čiste boje stvaraju moderan izgled koji više odgovara savremenom nego tradicionalnom nameštaju. Odlične su kao efekat pojačavanja i isticanja osobenog stila i vitalnosti.

Tamne boje imaju sumorni, mračni efekat u enterijeru, pa nisu preporučljive za dekoraciju većih celina u stanu. Međutim, u kombinaciji s prijatnim kožnim komadima nameštaja u boji slonovače, mogu imati snažan, moderan efekat. Često se koriste zemljani tonovi, kao što su braon i zelena, i elegantne nijanse sive.

Neutralne boje su sofisticirane i suptilne, prirodno elagantne, izvanredno prilagodljive svakom enterijeru. Izazivaju osećaj prijatnosti. Mogu biti tople, kao što su boja slonovače, meda, bele kafe, čokolade, i hladne, kao što su čisto bela, grafitna, siva. Isticanjem teksture različitih materijala neutralne boje može se postići dinamičnija atmosfera, bez dodavanja jačih boja za kontrast i akcentovanje detalja. Ponekad je dovoljno istaći same elemente arhitekture u prostorijama, a ove boje su kao stvorene za to.

Zidovi mogu biti u jednoj ili više boja, odnosno tonova. Veličine, raspored i oblici površina različitih boja moraju biti znalački osmišljeni. Bojenje zidova mora biti tehnički korektno izvedeno. Uticaj veštačkog i prirodnog svetla ne sme se zanemariti, kao ni struktura zida na koji se nanosi boja. Površine mat sjaja unose mir u prostor, sjajne dinamično reflektuju svetlost, a reljefne imaju specifičnu čar.

Podovi čine više od 30% onoga što vidite u sobi, pa, bez obzira da li hoćete da ih pokrijete ili ostavite nepokrivenima, morate razmisliti o njihovoj boji kada birate ostale boje za stan.

Plafon definiše visinu prostorije. Njegova boja znatno utiče da li će prostor izgledati viši ili niži, odnosno otvoreniji ili zatvoreniji.

Boja nameštaja ima značajnu ulogu u vizuelizaciji prostora i stvaranju atmosfere istog. Pažljiv odabir teksture i materijala takođe je jako bitan.

Boja dekora daje akcenat, upotpunjuje enterijer. Može da dominira prostorom.

Ako želite hladnu, minimalističku atmosferu, u stanu treba da preovlađuje bela boja ili različite neutralne boje iste zajedničke vrednosti, na primer topla ili hladna svetlosiva, tj. bež. Iskoristite ih za zidove, arhitektonske detalje, ugradne elemente, podove, nameštaj i tkanine. Prostorija će tako izgledati kao da lebdi u prostoru.Ako želite toplu, ugodnu atmosferu, upotrebite dodatne nijanse crvene, žute i narandžaste, što uključuje i nijanse breskve, roze, nijanse boje korala, zlatne i terakote. Varirajte njihove tonove i nijanse po sobi. Možete koristiti omiljenu boju na zidovima, a njenu svetliju nijansu na ukrasima i drvenoj građi. Ako želite toplinu bez previše boja, kombinujte tople nijanse s neutralnim bojama ili s belom.

Boje prema orijentaciji stana

Na mestima izloženim sunčevoj svetlosti, svetle boje i reflektujuće bele boje s hladnom notom deluju umirujuće i sprečavaju vrućinu. Ako u sobu dopire puno sunčeve svetlosti, izbegavaju se tamne boje. One zadržavaju vrućinu i mogu prouzrokovati osećaj zagušljivosti. U hladnim sobama ili u onima koje su okrenute prema severu dobre su crvena, crvenonarandžasta ili narandžastožuta boja, ili boja dinje. U pretoplim sobama okrenutim prema jugu koriste se boje koje „hlade”: plava, plavoljubičasta ili plavozelena.

Upotrebite boju kako bi prostorija izgledala veća, manja, viša, kraća ili šira

Da biste postigli da mala soba izgleda veća, obojite zidove hladnom, svetlom, sjajnom bojom. Hladne boje, po svojoj prirodi, bolje dočaravaju udaljenost nego tople boje. Svetlije, sjajnije boje reflektuju svetlost i povećavaju prostor.

Da biste dočarali da velika soba izgleda manja, obojite zidove toplom, tamnom, mat bojom. Tople boje približavaju predmete i vizuelno smanjuju prostor.

Da bi prostor delovao viši, obojite plafon svetlijom, hladnijom bojom od one na zidovima. Prugaste zidne tapete takođe će činiti zidove višim.

Da bi prostorija delovala niža, obojite plafon tamnijom bojom od one na zidovima. Ovim ugođaj u prostoriji postaje i topliji. Optička varka nižih zidova dobija se i ako se na niži deo zida nanese tamnija boja, ili lepljenjem zidnih tapeta s vodoravnim prugama ili dodavanjem vodoravnih elemenata kao što je, na primer, niz slika.

Da biste dugačku, usku sobu učinili širom i četvrtastijom, obojite duže zidove svetlom, hladnom, sjajnom bojom. Kraće zidove obojite tamnijim, toplijim mat bojama kako bi se zidovi „primakli”.

Dejstvo veštačkog svetla na boje

Ako su svetla upaljena, bilo koja boja u sobi je pod uticajem preovlađujuće boje veštačkog osvetljenja.

Obična sijalica daje toplu, žućkastu svetlost i pod njenim uticajem tople boje izgledaju još toplije. Ako to nije ono što želite, izaberite hladnije boje – plave ili ljubičaste – ili ih dodajte detaljima u enterijeru. Možete koristiti i hladne fluorescentne lampe ili halogene sijalice.

Halogene sijalice daju belo svetlo i štede energiju. Neznatno umanjuju sjaj boje, ali ne utiču preterano na njene nijanse.

Reflektorke sjaje koncentrisanim belim svetlom. Bela svetlost punog spektra oponaša dnevnu svetlost i daje bojama verniji izgled.

Fluorescentne sijalice daju hladnu plavkastu svetlost. Hladne boje pod ovakvim svetlom deluju još hladnije. Ako to nikako ne želite, akcentujte prostor crvenim, žutim ili narandžastim detaljima. Na tržištu postoje i toplije fluorescentne lampe.

[Najgora]

DEKORACIJE



Cvetne mustre, neobične tapete ili rafinirana tehnika akvarela mogu potpuno da preobraze zidove

Izrada šablona i nanošenje boje