Da li može postojati pravda bez postojanja Boga?

[kohili]

Nikada boga ne poistovećujem sa nekim određenim likom.Za mene imenica bog nema isti smisao kao što je ima jedno,bilo koje,vlastito ime.Vlastito ime spajam sa jednim licem.Ono pripada tom licu.Zato vlastite imenice pišem velikim slovom(pisala bih ih i da to nije tako određeno pravopisom).Međutim,kada kažem ''bog'' nemam nikakvo ''lice'' pred sobom.Ne mogu da ga poistovetim sa nekim oblikom,ili glasom.Zato tu reč pišem malim slovom.Uz svo poštovanje prava drugih da istu reč pišu velikim početnim slovom.
Uostalom ,ima naroda koji uopšte ne izgovaraju ime boga.Šta ćemo sa njima?

[ser_gogsy]

izabelitta kaže: Aha, znaci Izrael nije bio dobar, pa je dobio vaspitnu, a ima li i jedna koja je danas u dobrim odnosima sa Bogom, pa da se na nju ugledamo?

Na žalost ne! A neće ni biti dok god se po školama deca uče darvinizmu, velikom prasku i ostalim glupostima...

izabelitta kaže: Cek, ovde sam se pogubila, ne znam sta je bolje kad je Bog ispred ili kad mu ljudi okrenu ledja... Nekako mi strasno, kako god okrenes...

Da, znam da je konfuzno za ljude koji nisu informisani i ne znaju ništa o Bogu--->davaocu života, Tvorcu univerzuma i ove planete po kojoj hodamo...

Naslov teme glasi : "Da li može postojati pravda bez postojanja Boga?"

Dakle ovde su ključna dva pojma: "pravda" i "Bog" ! Da bi mogli ispravno da komentarišemo na temu, moramo prvo definisati šta je to "pravda" i isto tako šta je ili ko je "Bog" ! Večina 'komentatora' pojma nema šta se misli kada kažemo "pravda" a još manje zna kada je reč o Bogu ! Tako smo i došli do komentara tipa: 'ministarstvo pravde' ... itd....

Dakle, šta je pravda?

izabelitta kaže: Ali to sto svaka zemlja danas ima Ministarstvo pravde, odnosi se upravo na termin koji je usko vezan za ono sto pricamo, zar ne? Hocu da kazem da zemaljska pravda postoji, postoji citav organizacioni i izvrsni sistem baziran na cinjenici da o pravdi ljudi odlucuju i da je sprovode rukovodeci se zakonima. Da li je, i koliko, taj sistem efikasan, to jeste pitanje za raspravu, ali ako ostanemo u okviru ove teme, mislim da je to naprosto cinjenicno stanje.

Ok...delimično se slažem! Ali...postavlja se sasvim logično pitanje: koja su to dela kažnjiva po ovozemajskim zakonima, a sve u cilju zadovoljenja pravde? Ako čovek ukrade, ubije i prebije nekog, biva kažnjen po dzepu ili ide u zatvor! I to je ok...ali šta da radimo na primer ako muž prevari svoju ženu učinivši preljubu, i tako je povredi nanoseći joj nepravdu? Gde ona da traži zadovoljenje? pravdu? U koji će zatvor taj muž otići? Naravno i obrnuto, Kada žena prevari muža, gde on da traži pravdu za nanesenu bol? Koji će zakon kazniti tu ženu?
Dalje, gde čovek da traži pravdu kada ne može sa dve diplome da nadje posao u nekoj firmi, jer su očinske, bratske, kumovske, zemljačke, bosanske i crnogorske veze jače od te njegove pišljive diplome sa prosećnom ocenom 10? gde? Gde da udovoljimo žedj za pravdom kada vidimo/gledamo kako je neko privilegovan, pa makar bio i manje stručan, da ne kažem nestručan, a samo zato jer je sin nekog tate glavonje?
Koji to ovozemaljski zakon zabranjuje i kažnjava ne poštovanje roditelja? Kada dete odbaci i ne gleda na roditelja svog u starosti, jer mu je mrsko i nema vremena!
Koji to zakon kažnjava momka ili devojku jer nisu ustali kada je starija žena ušla u autobus, da sedne?
Gde da tražimo pravdu kada nas brat ili prijatelj slaže, izneveri i povredi? itd...itd...

Dakle pravda i zadovoljenje iste, je mnogo širi pojam u odnosu na : "ministarstvo pravde" !

Ko je Bog?

Nikada boga ne poistovećujem sa nekim određenim likom.Za mene imenica bog nema isti smisao kao što je ima jedno,bilo koje,vlastito ime.Vlastito ime spajam sa jednim licem.Ono pripada tom licu.Zato vlastite imenice pišem velikim slovom(pisala bih ih i da to nije tako određeno pravopisom).Međutim,kada kažem ''bog'' nemam nikakvo ''lice'' pred sobom.Ne mogu da ga poistovetim sa nekim oblikom,ili glasom.Zato tu reč pišem malim slovom.Uz svo poštovanje prava drugih da istu reč pišu velikim početnim slovom.

Ovo je tipičan primer ne poznavanja Boga! Odnosno Šta je i ko je Bog! Samo neko ko je neupućen i ne informisan, pa u svome ne znanju, može da napiše ovako nešto!
Ahh...svoje ime pišemo velikim slovom, a Božije malim!? Šta smo mi? Veći i važniji od samog Boga? Od onoga koji nas je stvorio?
Eto još jedan u nizu primera zašto ljudski rod srlja, brzinom svetlosti, u provaliju i ka samouništenju!
Ja ovde neću govoriti o tome šta je i ko je Bog. Ako nekoga interesuje, neka poseti forum "religija" pa neka se informiše za početak....

Dakle...Zadovoljenje pravde ne može biti bez prihvatanja Boga kao konačnog sudije, koji će suditi pravedno i "svakome po delima svojim" ... A mi obični grešnici treba da se naučimo praštanju i opraštanju kada nam drugi nanesu nepravdu i kada nas povrede...u molitvi "Oče naš" se kaže: "Oprosti nam grehe naše, kao što mi opraštamo dužnicima našim" ....

[memento]

Bez namere da polemišem o ovom složenom pitanju izneću svoje skromno i subjektivno mišljenje.

Uveren sam da pravda bez Boga ne može postojati. Bog je počelo svega, pa i pravde. To je potpuno jasno.

Mislim da problemi oko shvatanja pravde počinju u nama samima, dakle ljudima, jer mi smo slabi, nesavršeni i podložni i drugim uticajima, a ne samo onima koji dolaze od Boga.

Definisanje pravde na način kokao to ljudi čine, nije baš nebitno, ali nije suština pravde. Pravdu obično shvatamo kao uži deo morala, što, čini mi se ima smisla, ako pri tome mislimo na jedan od fenomenoloških izraza Boga samoga. Često naše mišljenje o pravdi i nema neke veze sa pravdom, jer mi to naše shvatanje formiramo sa subjektivnim pečatom koji polazi obično od samo naših, dakle subjektivnih interesa, koji ne moraju uvek biti i pravedni u najširem, dakle božanskom smislu.

Hoću da kažem da i pored naših mogućnosti saznanja, apstrahovanja i mišljenja, ponekad nismo u stanju da shvatimo pravdu na najbolji način, jer nije pravedno ono što mi mislimo, već je pravda ono čime nas Bog dariva, pošto je pravda prevashodno dar Božiji...

Kako doći do shvatanja pravde i kada ona postaje i naša pravda? Najvažniji način je da verujemo. Verom, verom i samo verom u Boga pravednog, kroz njegovog sina jednorodnoga Isusa Hrista. Vera je važnija i od naših dela, jer kada dostignemo stepen čvrste vere tada možemo shvatiti i zašto stradamo, i naše uspehe, i naše poraze, pa i sam i suštinski značaj pravde...

Naravno, ovo je samo moje lično, dakle ljudsko i nesavršeno mišljenje i ono uopšte me nora biti ispravno...

[egzotic]

Bog ili kako ga ja zowem 'bradonja' je tworac swih nasih djelatnosti ,generalno,tako da bez njega prawde i nema