Ili je nemir...

[Angus]

...ili je strast...
...ovu sam temu pokrenuo,nekada davno na nekom sajtu...elem...mislis da imas sve sto te ispunjava u zivotu...mislis da si srecan...ali...nesto te goni...dalje...ne da ti mira...igra u grudima...seche u stomaku...pobrkane misli...
...nikada nisam uspeo da saznam...
...btw...odmah se ogradjujem...da nisam bas "chist"...

[euridika]

Angus kaže: ...ili je strast... ...ovu sam temu pokrenuo,nekada davno na nekom sajtu...elem...mislis da imas sve sto te ispunjava u zivotu...mislis da si srecan...ali...nesto te goni...dalje...ne da ti mira...igra u grudima...seche u stomaku...pobrkane misli... ...nikada nisam uspeo da saznam... ...btw...odmah se ogradjujem...da nisam bas "chist"...

Gde su ti koji misle da imaju sve? Ja ne mislim. Ali, isto tako, ne razumem baš šta si hteo da kažeš.
Gde te i kako tera to nešto, i kako je to vezano sa nemirom i strašću? U kakvim situacijama?

"....Ima tog ovdje isuviše ...."

[Angus]

...da umem da objasnim...ne bih ni otvarao temu...

[Neron]

Angus kaže: ...ili je strast... ...ovu sam temu pokrenuo,nekada davno na nekom sajtu...elem...mislis da imas sve sto te ispunjava u zivotu...mislis da si srecan...ali...nesto te goni...dalje...ne da ti mira...igra u grudima...seche u stomaku...pobrkane misli... ...nikada nisam uspeo da saznam... ...btw...odmah se ogradjujem...da nisam bas "chist"...

Pokušavali su već... kako ono ide: il' je đavo il' su mađije,il' je nešto jače od oboje...

A to da nisi čist znam,naročito kad si mi se neki dan požalio da ti je rikn'o bojler,tj. grejač od kamenca...


p.s. i ja sam jednom negde na nekoj temi rekao da što si stariji misli sve grešnije,a nemir sve veći... Jednom rečju GOTOV SI znam šta ti je ali neću da te ofiram...

[NSdjanka]

Ima nešto u nama što uvek traži još, još... I kad imaš sve uvek bi još ono malčice što misliš da ti nedostaje za potpunu sreću... A kad si potpuno srećan onda izvlačiš iz sećanja neke trenutke sete i kao da prizivaš djavola... A djavo dodje čas posla... I opet u krug... Možda je stvar u tome da dokolica radja upravo takve "simptome"...

[Goga]

NSdjanka kaže: Ima nešto u nama što uvek traži još, još... I kad imaš sve uvek bi još ono malčice što misliš da ti nedostaje za potpunu sreću...

Moj dragi kum je imao simptično objašnjenje za ovaj '' fenomen ''.
Kaže on: '' Ma, mi smo ti kao majmunčići, što više imamo, više ćemo da tražimo. Eto ja sada imam oličan mobilni, koji samo što ne usiasava po kući, ali već razmišljam, kako ću da kupim novi sa naprednijim funkcijama i ko zna sa čim sve još... '' ( verovatno će da mu usisava po kući )...
Nema ništa loše uvek tražiti više i bolje, pod uslovom da te to čini srećnim...

Kada pogledam muški deo porodice - srećna sam i zahvalna Bogu...
Kada sam u kontaktu sa prijateljima - srećna sam...
Kada sam na Forumu - srećna sam...

NSdjanka kaže: A kad si potpuno srećan onda izvlačiš iz sećanja neke trenutke sete i kao da prizivaš djavola... A djavo dodje čas posla... I opet u krug... Možda je stvar u tome da dokolica radja upravo takve "simptome"...

E, vidiš, potpuno se prepuštam uživanju u sreći, bez razmišljanja ili opterećenja.
Posle nekoliko dana se desi nešto ružno, što me totalno izbaci iz koloseka...
Sve to dođe i prođe...

Dokolica , ako ne svi, onda većina problema potiče odatle... Dokolica je asocijacija za nešto negativno.


Ili je nemir, ili je strast...

Šta god da je... Bitno je da budi pozitivnu energiju u tebi, vama, nama, njima... ... da nas ne čine destruktivnim po sebe,
samim tim i po '' okoliš '' ...

[ZOE]

I kada imamo sve, nedostaje taj osecaj "nemira" ili "strasti". Leptiri u stomaku. Ali taj je osecaj nepredvidiv, naidje spontano, bez najave i traje kratko. U prolazu se oceses o ruku nepoznatog prolaznika, pogledi vam se sretnu.... i tu je ta iskra, taj kontakt bez reci... i to je taj probudjeni leptir...

[starsica]

ako imamo sve, ne ostaje nam nista za cim bismo ceznuli..
treba nam samo onoliko da nas osecaj srece ispuni da ne budemo prazni usred svih stvari koje posedujemo

[Neuhvatljiva_]

NSdjanka kaže: Ima nešto u nama što uvek traži još, još... I kad imaš sve uvek bi još ono malčice što misliš da ti nedostaje za potpunu sreću... A kad si potpuno srećan onda izvlačiš iz sećanja neke trenutke sete i kao da prizivaš djavola... A djavo dodje čas posla... I opet u krug... Možda je stvar u tome da dokolica radja upravo takve "simptome"...

Bas tako...Samo ne bih rekla da je dokolica glavni krivac...Mislim da nas nesto drugo pokrece...