Ili je nemir...

[believer]

_baba_ kaže: [center]"Cetrdeset mi je godina, ruzno doba: covjek je jos mlad da bi imao zelja a vec star da ih ostvaruje. Tada se u svakome gase nemiri, da bi postao jak navikom i stecenom sigurnoscu u nemoci sto dolazi. A ja tek cinim sto je trebalo uciniti odavno, u bujnom cvjetanju tijela, kad su svi bezbrojni putevi dobri, a sve zablude korisne koliko i istine. Steta sto nemam deset godina vise pa bi me starost cuvala od pobuna, ili deset godina manje pa bi mi bilo svejedno. Jer trideset godina je mladost, to sad mislim kad sam se udaljio od nje, mladost koja se niceg ne boji, pa ni sebe..."

moj omiljeni citat...........nema toga sto ovde nije rekao......

[izabelitta]

Mislim da znam o kojim trenucima, i o kakvom osećaju je reč. To je baš ono kad ne znamo šta je u pitanju, a nešto unutra "radi".
Kada možemo da to definišemo, makar i otprilike, tada to i prestaje da bude baš TAJ osećaj. Ako je to nervoza zbog nerešenog problema, trema ili neka nesigurnost zbog događaja koji nam predstoje, žudnja za promenom bilo koje vrste, pa proradi u nama neki unutrašnji avanturizam... to su nemiri koje možemo i verbalno odrediti, ili ih svrstati u neki mentalni ili emotivni fajl sa konkretnim naslovom.
Ali kad osetimo nemir, a pojima nemamo da li je to možda potisnuta frka zbog neplaćenog računa, da li je to najava neke velike potrebe ili akcije, ili nam se samo jede nešto slatko, pretpostavljam da smo na tragu onoga u čemu se o ovoj temi radi.
Angus će me ispraviti ako grešim...

[starsica]

ima momenata koji su kao ovaj sad..
eto tako, uhvatio me je.. pa ne pusta... srecna sam.. a tu je.. retko kad me nemir uhvati a da se ovako osecam..
svi ti flesevi u mojoj glavi koji mi proparaju svest onda kad mislim da je nemir utihnuo.. vrati se sve..
stopostotan ucinak necega za sta sam mislila da je dobro, ispalo je lose.. pa dobro, jednom je moralo da se obije o glavu, ovako ili onako, ali znala sam da je tu i da ce doci sa naletom za kakav nisam ni znala da postoji u meni..
neverovatno na sta smo ponekad spremni i koliku snagu u sebi posedujemo a da nje nismo ni svesni..

"Nebo primi boju tvojih ociju.."

znam da nemam sve, ma sta se tripujem, nemam skoro nista.. sem sebe.. srecna sam a nisam, plasi me nemir za koga znam razlog ali ga pravdam..

NSdjanka kaže: A kad si potpuno srećan onda izvlačiš iz sećanja neke trenutke sete i kao da prizivaš djavola...

niko nema sve, ne nikad.. mozda je moje misljenje crno, ali mislim da ako bih jednog dana mogla da imam sve, tacno bih istog momenta mogla i da umrem.. pod sve, ne okrecem se materijalnom, pod sve mislim na ono iznutra sto nas pokrece.. i sa ovim sto sad imam, zadovoljna sam, imam goriva za sutra a to ej bitno..

mozda sam malo omasila temu, ali nisam znala gde sve ovo da popisem..

[Goga]

starsica kaže: niko nema sve, ne nikad.. mozda je moje misljenje crno, ali mislim da ako bih jednog dana mogla da imam sve, tacno bih istog momenta mogla i da umrem.. pod sve, ne okrecem se materijalnom, pod sve mislim na ono iznutra sto nas pokrece.. i sa ovim sto sad imam, zadovoljna sam, imam goriva za sutra a to ej bitno.. mozda sam malo omasila temu, ali nisam znala gde sve ovo da popisem..

Nisi, samo si je na prelep način proširila...

Nije moguće imati sve, baš u tom jednom momentu.
Uvek će nešto malo da nam nedostaje,
što je i ok, jer nam to daje, kako ti kažeš ''goriva''
za nove dane...
Nova prijateljstva, ljubavi, nemira, strasti,
osluškivanja, preispitivanja...
Svega onoga što nazivamo životom.

[bellissima]

Uhvati me nekad za ruku i raspali svoj
omiljeni akord...
neocekivano se privuce,kad mislis da ga nema...
A retki su ti dani...
Zaskoci me i nepopusta,nemir za nekim boljim danima ,iluzijama i nadama...
Vecito vaganje za i protiv,
dusa puna istih,ali ne zbog promasenih ciljeva ili nadanja,
vec iz razloga jer su nase duse protkane sitnim nemirima.

Nekad svesnim,nekad nesvesnim...
Jer covek u sustini i nije svestan svoje srece u tim trenucima dok mu se desava,jer uvek u njemu ima potisnutih nemira za necim vecim i boljim...
Nemira zarad ideala.
A kakve bi nase duse bile bez tih nemira,koje mozemo definisati i koje nemozemo...
Skoro sam ubedjena da bi bile prazne,bez svetlosti bez izlaza.
Ne bojim se nemira u meni,ni igre u grudima
dokle god toga ima ja zivim...

[diktatorka]

Sabira l me?

oduzima?

mozda mnozi?

ili deli?

moj nemir
crno-beli