Zivot posle zivota..!?

[yige_gui]

temu otvaram na temelju neceg sto sam cula od jedne osobe -- da je smrt samo oblik prelaska iz prethodnog zivota --

i Sokrat je rekao da dusha nikad ne umire i da samo prelazi iz stanja u stanje (zivot-smrt-zivot).. i da zavisno od toga kako je neko vodio svoj zivot odlazi na odredjena mesta u podzemlje (Had).. (znaci oni koji su vodili prosechan zivot idu na jedno.. kriminalci na drugo.. a filozofi na trece mesto..itd) uzimajuci u obzir tu njegovu, nazovimo je, teoriju.. dusha trazi svoje mesto.. a posle odredjenog vremena ili trazi oprost ili se vraca u zivot ili ide na 'idealno' mesto..(zavisno opet od nacina zivota)

da li smatrate da je ovakvo objasnjenje 'izmisljeno' zbog nekog straha od smrti (uzimo u obzir cinjenicu da je Sokrat bio osudjen na smrt i da je govorio da se smrti ne boji).. da bi (u ovom slucaju Sokrat) sam sebe uteshio da ce njegova dusha ici nakon smrti na neko bolje mesto, gde ce druziti sa bogovima..? da li ljudi iz tog razloga imaju takvo misljenje o zivotu nakon smrti? i potrebu da dele taj svet na 'raj' i 'pakao' ili nesto sasvim deseto...


neki kazu kako je smrt bolan trenutak.. kako mozemo sa sigurnoscu znati da lie je bolan ili nije!? mislim da sam trenutak umiranja ne donosi nikakvu bol, vec samo olaksanje.. ali mi to ne mozemo znati sasvim provereno... mozemo samo da nagadjamo..

ako teorija zivot~smrt~zivot nije tu da bi olaksala shvatanje smrti.. zasto je onda nastala!? da li se ponovnim radjanjem mozda dobiva sansa da se isprave greske u proslom zivotu!?


koliko ste vi racionalni po pitanju ove teorije? da li se mi ipak samo teshimo da postoji nesto posle smrti.. ne bi lakse podnjeli nestanak sa zemlje..?? jer kako zapravo mozemo govoriti o necemu kad ni sami nismo sigurni da li to 'nesto' postoji!?

verujete li zapravo u zivot posle zivota..!?

[valter]

-Ako neko zeli da veruje da posle smrti nastavlja zivot, bilo u raju ili reinkarnacijom, neka ga. To moze dovesti, samo do toga da isti bude, pazljiviji i bolja osoba u ovom zivotu. Strah od pakla ili griza savesti ?

[gogothegreat]

Duboko i najiskrenije verujem da duh nastavlja da živi posle smrti tela jer bi, u suprotnom, samo rađanje duha u čoveku (a možda i u još nekim višim životinjama) po meni bilo potpuno besmisleno.

Ne verujem, međutim, da se duh umrle osobe ponovo vraća u telo novorođenčeta (ili, nedajbože, žabe krastače ili muškatle, kako to tvrde pobornici teorije o reinkarnaciji), jer tek to ne bi imalo ama baš nikakvog smisla.

Verujem u tezu po kojoj mozak novorođenog deteta predstavlja "praznu tablu" (tabula rasa), na kojoj su, genetskim nasleđivanjem, ucrtani izvesni "preferirani" oblici ponašanja koji mogu, ali i ne moraju, odigrati određenu ulogu u formiranju čovekove ličnosti, odnosno duha. Presudnu ulogu u tome imaju uslovi okruženja, što je nedvosmisleno potvrđeno brojnim naučnim (i malo manje naučnim) eksperimentima.

Ova tema je, po meni, značajnija od svih drugih na ovom (i bilo kom drugom) forumu i siguran sam da ne prođe ni jedan jedini dan a da o njoj ne razmišljam. Pa ipak, trebalo bi mi puno vremena da detaljnije obrazložim i dokazima potkrepim iznete stavove, čime bih po broju postova verovatno zaslužio titulu "poznate face". Na sreću, to ni izdaleka nije moja glavna aspiracija, barem ne u ovom životu. Možda to i učinim jednom, kada se, poput Phoenix-a uzdignem iz pepela i uletim pravo među moderatore!

Svima koji su zainteresovani za ovu temu, od srca preporučujem da pročitaju knjigu Delpas Eksperiment, koja predstavlja jedan od do sada najuspešnijih pokušaja naučnog objašnjenja zagrobnog života!

[yige_gui]

gogothegreat kaže: Duboko i najiskrenije verujem da duh nastavlja da živi posle smrti tela jer bi, u suprotnom, samo rađanje duha u čoveku (a možda i u još nekim višim životinjama) po meni bilo potpuno besmisleno.

zasto bi to bilo besmisleno? da li tacno i sa sigurnoscu znamo da duh coveka nastavlja da zivi, u bilo kom obliku? ili je to opet samo covekova potreba da veruje u to?
za neke ljude je zabrinjavajuca i sama pojava da duh nakon smrti nestaje.. a kamoli neko dublje razmisljanje o tome sta se desava sa dushom umrlog.. mnogi ne vole ni da razmisljaju o smrti..


i ja verujem u tabulu rasa.. al' pustimo sad 'praznu tablu' po strani.. govorimo o vec formiranoj licnosti i zavrsetku zivota.. znaci dusha i duh su vec oblikovani.. i piitanje je sta se desava s njima.. i kuda idu.. ako idu upste..

da li verujes da duhovi umrlih hodaju oko nas, ili se oni druze na nekom drugom mestu, nama nepoznatom i nepojmljivom?

[gogothegreat]

yige_gui kaže: zasto bi to bilo besmisleno?

Vi'š 'vako, Vešturak, ja sam veliki pobornik Darvinove teorije evolucije i smatram da je upravo svest "vršni kamen" tog procesa na planeti Zemlji. Drugim rečima, mislim da je Priroda sve svoje moći upregla ne bi li, mukotrpnim procesom koji traje već milijardama godina, sve složenijim i složenijim organizacionim oblicima materije, došla do konačnog proizvoda - svesti. Imajući u vidu ovakvu pretpostavku, nameće se očigledan zaključak da bi čitava evolucija bila besmislena ako bi svest uspela da opstane tričavih 70-tak godina, koliko prosečno traje jedan ljudski život, i nakon toga se pretvorila u prah i pepeo. Prema tome, svest zamišljam kao najviši oblik organizacije materije, odnosno energije (danas, zahvaljujući Ajnštajnu i kvantnim fizičarima, znamo da su materija i energija samo različiti pojavni oblici jednog te istog fenomena). Poznato je, takođe, da se energija ne može uništiti, već da samo prelazi iz jednog oblika u drugi. Upravo je i smrt, po mom skromnom mišljenju, samo naš subjektivni doživljaj prelaska ove energije, koja je nosilac svesti (neki je stoga nazivaju PSI-nergijom), u neki drugačiji, nama još uvek nepoznat i (barem za sada) fizički neizmerljiv oblik energije.

yige_gui kaže: da li tacno i sa sigurnoscu znamo da duh coveka nastavlja da zivi, u bilo kom obliku? ili je to opet samo covekova potreba da veruje u to?

Ne, to svakako još uvek ne znamo sa sigurnošću, mada sam lično ubeđen da, u trenutku dok mi ovde baljezgamo o tome, brojni naučnici u koznagdeskrivenim tajnim laboratorijama eksperimentišu na tu temu.

yige_gui kaže: i ja verujem u tabulu rasa.. al' pustimo sad 'praznu tablu' po strani.. govorimo o vec formiranoj licnosti i zavrsetku zivota.. znaci dusha i duh su vec oblikovani.. i piitanje je sta se desava s njima.. i kuda idu.. ako idu upste..

U knjizi, čiji sam naslov pomenuo u svom prethodnom postu, izložena je jedna, po meni krajnje moguća i logički održiva pretpostavka, koja pruža odgovore na sva ova pitanja koja ti postavljaš. Veoma teško je sve to sažeti na ovako malom prostoru i za kratko vreme koje me deli do odlaska u krevet, te ti stoga od srca preporučujem da je pročitaš. Al ajde da probam, u najkraćim crtama:
Dete se rađa kao "prazna tabla", ali ne baš potpuno. Na toj tabli su, delovanjem nasleđenog genetskog materijala, ovlaš povučene izvesne linije, koje autori knjige nazivaju preferiranim putanjama. Elem, elektronski impulsi (koji se u mozgu stvaraju kao reakcija na spoljašnje okruženje koje mozak detektuje čulima) u mozgu se kreću upravo tim preferiranim putanjama. Skup preferiranih putanja čini jedinstveni karakter svakog od nas. Ovi električni impulsi predstavljaju kratkotrajno pamćenje - koje za par trenutaka potpuno iščili iz sećanja i nepovratno se gubi. Međutim, kada jedan te isti impuls dovoljan broj puta prođe određenom putanjom (na primer, kada nešto pokušavamo da naučimo ili prisustvujemo nekom događaju koji na nas ostavi naročito jak utisak) taj električni impuls stvara u mozgu svojevrsnu belančevinu pamćenja (u knjizi je dat opis zaista fantastičnih eksperimenata koji navodno potvrđuju ovakvu teoriju). U tom trenutku, dakle, pamćenje (koje je osnovna komponenta svesti) prelazi iz nepostojanih električnih impulsa (dakle, energije) u relativno trajne i nepromenljive belančevine (dakle, materiju).
E, sad ono najvažnije - u trenutku neposredno pre smrti tela, čitav ovaj proces se ponavlja, ali obrnutim redosledom. Mozak, osećajući neposrednu životnu opasnost, nalaže ponovno pretvaranje celokupnog nataloženog pamćenja u jedan, za sada nepoznati oblik energije, koja iz tela odlazi neznano kuda. Upravo otuda i onaj osećaj, koji je dobro poznat svima koji su se ikada našli u nekoj situaciji opasnoj po život, da im se čitav život odjednom "izvrteo" pred očima kao na filmskom platnu.
Francuski naučnik po imenu Žan Žak Delpas, smislio je jedan genijalan i nadasve duhovit (dobro, možda ipak malo crnohumoran) eksperiment, kojim je pokušao (i na kraju uspeo) da dokaže da se u trenutku smrti zaista odigrava jedan ovakav proces pretvaranja materije (čuvenih 21 gram) u energiju.

yige_gui kaže: da li verujes da duhovi umrlih hodaju oko nas, ili se oni druze na nekom drugom mestu, nama nepoznatom i nepojmljivom?

Ne verujem da duhovi umrlih (osim onih koji su iz bilo kog razloga "zalutali") hodaju među nama (na tu temu je snimljen i meni veoma drag film, Ghost). Pre smatram da su oni okupljeni na nekom drugom mestu i zajednički rade na ostvarenju nekih "viših" ciljeva, o kojima ovde zaista ne bih da spekulišem, jer samo ionako preterao sa dužinom posta, a ne bih da se zameram moderatorima koji su, za razliku od duhova, uvek negde tu, među nama!

[valter]

-Mogu da pretpostavim ceo proces do vracanja "materije u energiju", to zivimo, to smo videli, ali sigurno da cu posvetiti vremena, "kontajuci" sto je inace moja omiljena disciplina. Pa cu da Vam prenesem zakljucke!

[valter]

-Sve i da je tako, energija bi u tom slucaju igrala ulogu katalizarora, tako da nakon smrti ostaje samo cista energija, a nas izede crv. Svest "sljaka" samo da telo funkcionise, a nikako zasebno. E sad, "profesore" ako krenes od zakljucka, pa pocnes da ga branis, onda moze da ti ima smisla.

[gogothegreat]

valter kaže: E sad, "profesore" ako krenes od zakljucka, pa pocnes da ga branis, onda moze da ti ima smisla.

Nije li to, učeniče, jedino što možemo da uradimo, kada je u pitanju ovako "osetljiva" tema - to jest, da iznosimo pretpostavke i zatim se trudimo da pronađemo što više činjenica koje će govoriti za ili protiv njih. Što bi materijalisti rekli - čista dijalektika!

MiSSim, jedina alternativa bi bila da, recimo, na tebi primenim eutanaziju i zatim te ponovo vratim među žive da nam ispričaš ša ti se sve dešavalo "tamo".

[valter]

-Jos dok sam bio mladjan lovac, rekao sam sebi da necu da se bacam u depresije kad nesto nemogu da razmem. Ovo je definitivno jedna od tih stvari, tako da nekrecem ni od jedne pretpostavke, za razliku. Posto ti od jedne kreces, primecujem odredjene nedoslednosti. Priroda sve svoje moci upregla (ili priroda poseduje svest ili to nije priroda). Po mom misljenju tu smo - gde smo, slucajno. Razlikujem dve vrste pristupa ovoj temi: religijski - dusa napusta telo i u zavisnosti od "zasluge" nastavlja zivot na odredjenoj "lokaciji" i drugi (koji sam prepoznao kod tebe) gde se radi o pomenutoj energiji koja bi trebalo da podleze zakonitostima prirode. Priznajem da je na mene veliki uticaj imalo "Ucenje Don Huana" za koje bih voleoda je tacno.

-Dakle moj konacni odgovor je: Da odustanem !