Davati sebe?

[biterlemon]

Najlepse na svetu ja davanje samog sebe...
...dati ljubav, dobru nameru ili rec.
Davati da nekom ulepsamo dan, davati da usrecimo i sebe...
Davati da bi nekog prihvatili i da bi nas prihvatili...

Nije lako davati. Neki tesko se otvaraju, tesko primaju a ipak im je potrebno da im pruzamo...
...opet, neki tako divno primaju da u nama generisu srecu koja nas dize do nebesa...

Desi se da nekome zelis preci preko bivsih gresaka, kada zelis biti covek i zelis pruziti ruku, pravis se kao da nista bitnog ranije nije bilo, jer nije ni bilo, pa veci smo valjda od sopstvenih i tudjih gresaka...
Ima li mizernije situacije kada nekome samo zelis pruziti neku svoju velicinu i dobru volju a odbiju te optuzbom da to radis iz licne koristi?
Ima li mizernijeg od toga kada zivotne povrede izgrade oko licnosti oklop sujete, kojma se pojedinac brani od svakog priblizavanja, bez izuzetaka?

Davati i izloziti se negativnim emocijama drugih ili ne davati i odustati od pozitivnih zracenja drugih? Pomoci ili ne?

Biti ili ne biti?

[Kal_el]

ja kolko se izlazem zracenju ljubavi ni kosu nemam
podam se da im bude lakşe a meni kako bude

[biterlemon]

Kal_el kaže: ja kolko se izlazem zracenju ljubavi ni kosu nemam podam se da im bude lakşe a meni kako bude

Nisam mislio na ljubav, vec uopsteno na ljudskost, solidarnost, drugarstvo,...
Mislio sam na opstu interakciju pod kojim funkcionise zdravo drustvo!

[NSdjanka]

Naravno davati... Sve što možeš... Koji će to poklonjeni deo tebe biti umanjen za toliko?... Možeš biti samo bogatiji za lepu reč, iskren osmeh, prijateljstvo, ljubav, zahvalnost... Pa čak i da sve to izostane, lično ti ćeš se osećati sjajno jer i najmanje dobro ulepšava svet i čini ga plemenitijim... Naravno da svako lice ima i svoje naličje i naravno da je užasno kilav trenutak kada se tvoja dobrota odbije o zid sujete, ali zar će to da te zaustavi na putu da izgrađuješ sebe kao osobu kakva želiš da budeš ili kakva već jesi?... I ne misliš li da odbijanje prijateljske ruke nije više problem onog koji je pruža već onog koji je odbija?... Ja ću uvek odbiti da to bude moj problem, i odbiću da se nerviram i preispitujem zbog toga... Ako sam i grešila, ljudsko sam biće koje ima pravo na greške, pravo na praštanje... Treba imati na umu samo jednu stvar- retko se na osmeh ne uzvrati osmehom... Dobra volja i dobre namere uvek puste koren na plodnom tlu...

[memento]

Ovo je dosta složena tema i uveren sam da bi nu nju ogromna većina odgovora bila u već opisanim tonovima (da ne bi bilo zabune i ja takođe imam sličan stav kao biterlemon i NSađanka) koji afirmativno govore o ljudskoj potrebi davanja i primanja i duševnom miru i zadovoljstvu nakon davanja sebe, posebno ako se pri tome učini i dobro delo...

A da li je to baš uvek tako i u kojem stepenu i na koji način smo mi spremni da dajemo sebe?

Ako malo pažljivije pogledamo oko sebe uočićemo niz osoba nezadovoljnih porodičnim, pa i ostalim socijalnim odnosima. Nije važno da li su oni, po našim mišljenjima, u pravu ili ne. To se ne može izmeriti i ako se oni osećaju loše, onda i imaju razloga za to. Recimo, naša deca. Koliko smo puta čuli (pa i uočili) da se neko dete (pa i naše sopstveno) vrlo nezahvalno ponelo, a eto toliko je neko uložio truda i sebe za dobro tog deteta.

Da li su baš uvek ta deca nezahvalna? Ne verujem. Verujem da su u određenom stepenu naša očekivanja (nakon tog famoznog našeg davanja sebe) nerealna, pa i sebična. Davanjem sebe ponekad projektujemo i naše želje na reakcuju tog našeg davanja, pa ako ta rekacija inklinira od te naše projekcije koda nas kao "davalaca" se umeju javiti frustracije. Naravno, sve je to ljudski i dešava se svakodnevno. Biće nam lakše ako to uspemo da uočimo i priznamo sami sebi...

Naravno, ovo je tek moje subjektivno mišljenje i vrlo je moguće da uopšte nisam u pravu...

[Cacti]

biterlemon kaže: Ima li mizernijeg od toga kada zivotne povrede izgrade oko licnosti oklop sujete, kojma se pojedinac brani od svakog priblizavanja, bez izuzetaka?

Pa, ja mogu reći da sam jedno vreme bio poput kaktusa i skoro svakoga ko je pokušao da mi se približi su dočekale moje bodlje u vidu ne baš lepih reči.
Kažem skoro svakoga, jer čak i tada je bilo izuzetaka kojima sam dozvoljavao da mi se približe.

Setite se priče o pripitomljavanju lisice iz "Malog princa".

Umesto nekakvog "davanja na silu" često je bolje biti na raspolaganju.

Ima ljudi će radije uzeti nešto od vas bez vašeg znanja ili misleći da vas time iskorištavaju nego da "priznaju da ste superiorniji od njih" time što će vam reći molim i hvala.

[starsica]

svako moze od sebe da "otkine", da da, da svesrdno od sebe otpusti deo a da nista ne trazi ako nije sebican po pitanju ljudskosti.. bilo da se radi o ljubavi, prijateljstvu, porodici.. ako se postujemo i ako medju nama postoji ljubav.. vec rekoh to negde, sve je moguce..
biti, biti..

[Najgora]

Nemam baš prijatna iskustva po ovom pitanju. Ljudi jednostavno daju sebi previše za pravo tj. ne prepoznaju granicu dokle to "uzimanje" može da ide. Često je to dobra podloga za nečiju sujetu ili lečenje nečijih kompleksa.
Svakom, za koga sam smatrala da je vredan toga, sam dala šansu, uvek sam na raspolaganju, potrudim se i za najmanju sitnicu uz to imam živce "kao konj" u stanju sam svašta da prećutim, mnoge stvari da zaboravim...ali kad jednom zatvorim vrata...ta se vrata nikad više ne otvore.

[shacky]

Uvek sam bila otvorena za svaku vrstu komunikacije. Osoba sam koja ume i može da sasluša, da se stavi na raspolaganje, da posavetujem ili samo ćutim i saslušam, bez nametanja. Neretko mi se to vraćalo mešanjem u spletke i tračanje.
Činjenica da ima ljudi koji na svet gledaju kroz prizmu materijalnih i nematerijalnih koristi mi se često obijala o glavu.
I kao što Najgora reče, kad jednom zatvorim vrata ostaju večno zatvorena.A takvih razočarenja je bilo od ljudi od kolih sam to najmanje očekivala.
Kada su prijatelji i porodica u pitanju ne očekujem ama baš ništa zauzvrat.
Kod ljubavi je već situacija malo drugačija, dajem sve i očekujem sve zauzvrat, a umem i da budem vrlo naporna u očekivanjima i prohtevima.

[TVO.JA_]

Ili dajem sve ili ne dajem ništa....ja nisam pola duše da dam pola sebe a pola zadrzim....i nije mi važno koliko će mi biti uzvraćeno ako osetim da nekome mogu potpuno da se dam...ali kad neću,onda neću
"Gdje imam više sebe nego kad dajem sebe....?- nesebično još uvek