Smrt

[Kalina]

The Gunslinger kaže: Bojim se smrti, čisto zato što ne znam šta ide posle.

Taj strah je u svima nama, oduvek. Odatle i ideja o zagrobnom zivotu...Lakse je verovati da postoji nesto posle nego da cemo se pretvoriti samo u prah i pepeo, kao da nas nikada nije ni bilo...

Ali najviše se bojim da ću umreti sam, i da niko neće žaliti za mnom kad umrem. Da nikog neće biti briga. To je najgora smrt, makar po meni.....to kad nikog nije briga što si umro.....

Mozda te to nauci da bolje cuvas svoju porodicu i prijatelje....
Svakako je i taj strah vrlo rasprostranjen i teba pronaci nacin za njegovo prevazilazenje, da nas ne bi "progutao"...

[Apolonija]

bobby kaže: Da li se bojite smrti ???

Ne, ne bojim se smrti,bojim se bola....

[Neron]

Kao prvo niko nije umro,pa zna kako je da bi se plašio iste... Ljudi umiru jednom,a kukavice više puta jeste istina suštinska,ali je lakše konstatovati nego provući kroz mozak dok si živ... A danas jesi sutra nisi,niko mrtav nije umro,ne kuca na vrata,pa da imaš vremena.... Bojimo se bolesti i spoznaje da nismo večni,a u dvadesetak hvatam sebe da nisam mislio da sam smrtnik i da se smrt,bolest dešava nekim drugim,a ne mojima i meni... S godinama kada počne da ti se dešava,počne i strah,ali pre svega zbog sebi bliskih i porodice i nihove patnje i samoće,a bol i smrt su na poslednjem mestu... mučenje je spoznaja da je i po tebe došla,ali to i čekaš od kako se rodiš... Znači pre da se bojim da će mi dati vremena kada zazvoni da se spremim i obučem za tu priliku.ali jbg... pođimo od toga da sve što je tvoje bilo kroz isto je prošlo... drugovi neki,prijatelji,generacija,babe,dede,onaj ko me napravio na kraju,pa sad ja da kukumačem stvarno bi bio žešća pička i samoživi idiot...

Od nje leka nema,a život da se kupi ne može,zato se i kaže da je sve ovo ostalo tako prolazno poput samog života... Kada bi bilo nešto drugo osim smrti bilo bi inspirativno,ali nema... pa 'ajde onda bar da ne budemo pičke jadne,jer ako počne život da ti prolazi u strahu ond aje bolje da ga i ne živiš,onda smrt ubija pre nego je i došla zvanično akreditovana...

[Isahara]

Bojim se smrti zbog svog sina kome sam potrebna dok ne postane čovek i roditelja, kojima trebam u starosti.
Posle toga, neka bude šta bude

[memento]

Smrt, kao uostalom, i rodjenje su oduvek bili najvece tajne u zivotu ljudi. Otuda su u svim civilizacijama i svim narodima najsnazniji kultovi, koji se postuju, upravo oni koji su vezani za smrt i stvaranje novog zivota. Razlicite civilazije su u razlicitim periodima davale razne odgovore na objasnjenje smrti. I pored niza slicnosti, ali i razlicitosti tih objasnjenja, skoro sva ta tumacenja su sadrzala u sebi zelju da se coveku na neki nacin obezbedi mogucnost za vecnim zivotom, odnosno da se u stvari sto vise olaksa pojedincu odlazak sa ovog sveta...

Smatram da je strah od smrti generalno normalno osecanje koje moze biti promenljivog intenziteta, pa bi se tako potpuno slozio sa sledecim misljenjem, jer sam gotovo u jotu na isti nacin proziveo svoj boravak u ratu:

biterlemon kaže: .... I onda dodju ratne godine, plasio sam se toliko za svoj zivot da sam u nekim trenutcima bio na ivici nervnog sloma. Prodjose ti dani... Previse stresa je ucinilo svoje. Pomirio sam se sa sobom, zivotom, na kraju se nisam vise plasio smrti. Mislim da me je to zauvek promenilo...

U sadasnjem trenutku svog zivota brinem o sebi vise nego kada sam bio mladji, ne zbog sebicnosti, vec, kako je to vec vise puta lepo navedeno, zbog svoje dece....

I na kraju, ne mogu a da ne pomenem svog poznanika iz Vrsca, zvanog Miki Triper, koji je imao obicaj da kaze:
- Necemo biti ni poslednji ni prvi, koga ce pojesti gliste i crvi!

[Angus]

...smrt dodje...i prodje...ostaju samo nasa dela...i secanja...