Zaboravljene ljudske osobine...

[duga12]

Sve više se pitam,da li ih stvarno zaboravljamo,ili nam okolnosti i ritam života to nameću?Sve je redja pojava da je neko ljubazan,nasmejan,iskren-o tome da i ne govorim,čast,poštenje,iskrena ljubav,čvrsto prijateljstvo,data reč?da li su stvarno zaboravljene osobine ili čuče negde u nama,ili ih mi sve manje upotrebljavamo?

[DrinChe]

Sve je tamo gde je oduvek i bilo,ako je bilo,kada su sve te pobrojane osobine u pitnju.Ponešto jeste Bogom dato,ali nadogradnja kroz vaspitanje da pečat čoveku.A ono što se menja,menja se,čini mi se,zbog toga što se više ne poznajemo.Ranije se lepo znalo ko je iz koje kuće,ko ga je i kako vaspitavao,koje "škole je učio" i sa kim se druži i živi...To sve kada ti je koliko toliko poznato,mnogo manje razloga imaš za ,uslovno rečeno,paranoično-ksenofobično ponašanje i možeš opuštenije da iskažeš to što si kroz emociju.
"Pomaže Bog" ili čak samo "Dobar dan" kada bi rekla nekom prolazniku na ulici dugo0o bi se okretao za mnom ili bi ubrzao korak,verovatno.

Zato je važno ono Suzanino podsećanje "čiji si ti mali?"

I mene ne brinu promene na gore kod drugih,brinu me ove moje.Mnogo sam zatvorenija,opreznija i škrtija na dobrim rečima i delima kada su manje poznati u pitanju.Čak se ,čini mi se,razvio i neki mehanizam odbrane pa sam lošijeg ponašanja nego pre.Ono,za svaki slučaj,da me ne povredi još i neko ko mi nije ni Rod ni pomoz`Bog.
Nisam zaboravila lepo ,a kad ću i da li ću zaboraviti ružno...što kaže Najgora,htela bih,al`ne znam kako.

[maski]

zaboravljene?!

ovde ih nisam ni srela.

tamo gde sam odrasla reci kao shto su "please", "excuse me", "good afternoon", "i'm sorry".... bile su uobichajene. kad sam se doselila u bgd ni ispred lifta niko nije govorio dobar dan a kamo li neshto drugo.

dog eat dog world

[duga12]

DrinChe spomenu paranoično-ksenofobično ponašanje...baš tako,i to masovno,činjenica koja me rastužuje.Ja i dalje prilazim ljudima bez zadrške,na osmeh odgovorim osmehom...Letos se šetam kroz Stari grad u Kotoru,uživam u prizoru,kad odjednom obrati mi se čovek sa"Hvaljen Isus",pogledam iznenadjena,da mi se u masi nepoznatih ljudi,neko obraća...a ja njemu kroz smešak odpozdravim"Pomaže Bog"...znate ono"poznali se"...dok smo se mimoilazili,pomislih kako mi je čovek još više ulepšao dan,on meni po svom,ja njemu po svom,ali to nije bitno...suština je bitna,volja i želja.

[Tom_YU]

Sad je doslo takvo vreme da je "sramota" biti dobar,kulturan,uljudan...Ali to me nikada nije sprecavalo da se javim svakom strancu koga sretnem u mom ulazu,eto to je jedan banalan primer...Kad pomenuste osmeh,osecam da se on polako gubi kod ljudi koji zele da obidju svet za 24 casa,trce,jure,zure a ni oni ne znaju gde...Ja svoj zivot pokusavam da usporim,i u tome uzivam...osmeh i lepu rec nikad necu izgubiti,jer to je deo mene...
Eto toliko od mene...
P.S. Odlicne su vam teme,pratim vas forum zadnjih godinu dana.

[duga12]

Jedna od nezaboravljenih je sujeta.Da li smo uopšte svesni koliko smo sujetni...ili se pravimo da nismo,glumimo neko ludilo.Kada primam kritike na svoj račun,zaista se trudim da sagledam svoje greške,ako je potrebno i da se izvinim.Neki to odrade drugačije,svoje greške prebace na drugoga,da bi postigli neku ličnu satisfakciju,da bi se osećali bolje.A da li se zaista osećaju bolje?Mislim da ne,i da to što prikazuju ljudima,a rade nešto drugo,ispliva kad tad,pre ili kasnije.Svi smo na neki način sujetni,neko manje,neko više,stvar je u tome kako se projektujemo.
Volela bi da sujeta postane zaboravljena ljudska osobina,a priznavanje svojih grešaka,malo za promenu izađe u prvi plan,kao i opraštanje...nije teško-provereno...

[NSdjanka]

Znači li još nekom "časna reč"?...

[duga12]

Da li nam je važan blagoslov roditelja?
Ali u pravom smislu te reči...za neke naše bitne korake u životu.Toliko puta sam bila svedok,nepoštovanja istih.Nikada mi to nije bilo jasno,ali kako moja dečica rastu,sve više razmišljam o tome.Da li će mojoj deci biti važan moj blagoslov, kao njihove majke...
I sama sam bila žrtva svoje sopstvene predrasude,svojevremeno...
Dok nisam majku poljubila u ruku i zamolila je da mi oprosti neznanje,i da mi skine teret sa duše, koji sam dugo nosila bez njenog blagoslova...
Bez roditeljskog blagoslova,neke stvari nam idu u životu,mada samo prividno...bar što se mene lično tiče.

[DrinChe]

NSdjanka kaže: Znači li još nekom "časna reč"?...

Meni znači i to puno.Retko je izgovaram,ali ne kršim je.
Tuđu časnu reč ne tražim nikada.
(mogu o ovome mnogo opširnije,ali imam utisak da si se samo naglas pitala,pa da znaš-ima kome znači ,ne gubi veru zbog nekog lošeg ko je pogazio )

[jamiroyu]

duga12 kaže: Sve više se pitam,da li ih stvarno zaboravljamo,ili nam okolnosti i ritam života to nameću?Sve je redja pojava da je neko ljubazan,nasmejan,iskren-o tome da i ne govorim,čast,poštenje,iskrena ljubav,čvrsto prijateljstvo,data reč?da li su stvarno zaboravljene osobine ili čuče negde u nama,ili ih mi sve manje upotrebljavamo?

Glupavi ritam zivota nam namece da zaboravimo osnovne stvari i vrednosti kojima uostalom trebamo uciti i nasu decu (cast,postenje,iskrenost),ali se postavlja i pitanje moze li covek sa ovakvim moralnim vrednostima opstati u ovom surovom svetu.Po meni ovo i jeste kljuc svega,hajde da pokusamo da svi budemo strpljivi i samo malo tolerantniji,hajde da u startu ne iskljucimo mogucnost da nesto moze i na lep nacin i mozda ali mozda postoji nada da ove vrednosti u danasnjem ritmu zivota isplivaju kao prioritetne