Poučne priče - Melem za dušu

[DrinChe]

"...

- Dragi prijatelji,danas smo se ovde okupili da ispratimo "NE MOGU". Dok je bio sa nama na zemlji, uticao je na živote svakog od nas, na neke više, na neke manje. Na nesreću,njegovo ime spominje se na svakom javnom mestu, u školi, gradskoj skupštini, državnim organima, pa čak i u Beloj kući.

Položili smo " Ja ne mogu" u njegovu večnu kuću i obezbedili smo mu nadgrobnu ploču sa epitafom. Nadživeli su ga njegova braća "Ja mogu", i " Nameravam to odmah da uradim". Oni nisu čuveni kao njihov poznati rođak, a ni tako jaki i moćni.Možda će, jednog dana, uz vašu pomoć, postati značajniji na ovom svetu.

Neka "Ja ne mogu" počiva u miru i neka svi prisutni požive i uznapreduju u njegovom odsustvu. Amin ". "


Dok sam slušao posmrtni govor, shvatio sam da ti đaci nikada neće zaboraviti taj dan. Čitav taj čin je bio simboličan, neka vrste metafore za život. To se urezuje u pamćenje i zauvek će ostati u svesti i podsvesti. Ispisivanje rečenica koje počinju sa "Ja ne mogu", njihovo sahranjivanje i posmrtni govor - to je bio učiteljičin neverovatan trud. Ali, to nije sve. Kada je završila posmrtni govor, napravila je krug sa učenicima i vratila ih u učionicu.Proslavili su odlazak "Ja ne mogu" uz keks, kokice i sokove. Kao deo proslave, Dona je izrezala veliku nadgrobnu ploču od papirne kese . Ispisala je reči "Ja ne mogu" na vrhu i "Počivaj u miru" u sredini. Datum je bio na dnu. Nadgobna ploča visila je u Doninoj učionici do kraja školske godine. Kada je neki đak , mada se to retko dešavalo, zaboravi i kaže "Ja ne mogu", Dona bi samo pokazala na natpis "Počivaj u miru". Đaci bi se tada setili da je "Ja ne mogu" mrtav i preformulisali bi svoju izjavu.

Nisam bio Donin đak. Ona je bila moj đak. Ipak, toga dana od nje sam naučio tu lekciju.I danas, mnogo godina posle, kad god čujem rečenicu koja počinje sa "ja ne mogu", vidim sliku sahrane i učenike četvrtog razreda. Tako se, kao i đaci, setim da je "JA NE MOGU" mrtav.

Deo Čik Murmanoove priče

[Goga]

"Odnos naš je bio jednostavan i sveden kao Vidin uski sobičak sa gvozdenim krevetom, stolicom, stolom i umivaonikom u uglu ispod prozora. I koliko god čeprkao po pamćenju sećam se samo dve rečenice za koje bi se moglo reći da su izražavale Vidina osećanja spram mene. Jedno veče, bez naročitog razloga, rekla mi je:

- Ako ti je dosadilo, ne moraš više.
- Zašto to kažeš?
- Tako. Da znadeš.

Namah su zolje zazujale oko mojih ušiju:

- A tebi? Jel tebi dosadilo?
- Meni je lepo.
- I meni - rekao sam, verujući njenoj i znajući da je moja izjava dovoljna da tačno opiše prirodu našeg odnosa.

Drugo očitovanje svojih osećanja sažela je Vida na kraju našeg poslednjeg susreta, pred njenu udaju za starijeg neženju, krojača iz Bulbuldera... Rekao sam na rastanku neku sasvim običnu reč. Poželeo sreću, već tako štogod, ostavio je u krevetu, i sam se uputio prema vratima sobička da bih se kao i uvek tiho iskrao u hodnik, kada me je pozvala:

- Stevane!

Zastao sam.

- Fala - rekla je, sa osećajnošću, ali ublaženom onim životnim umorom koji je imao u sebi neku naročitu ljupkost.

- Hvala i tebi - rekao sam uveren i onda kao i sada, da mi Vida nije zahvaljivala za izdašnu otpremninu kojom ju je darivao otac Milutin, već za jednostavnost u našoj vezi, jednostavnost odnekud sličnu dobroti, obostranoj, na koju je, naročito ona, tako retko nailazila u životu."

~ Slobodan Selenić "Očevi i oci"

[little fairy]

Jedna malo drugačija..

Išle dvije ruže pustinjom.
Pošto su strašno ožednile priđoše izvoru:
- Mogu li se napiti vode?- upita jedna.
- Možeš, ako mi daš jednu laticu.-odgovori izvor.
Ruža dade laticu izvoru i napije se vode.
- Ja ne dam moju laticu! - reče druga ruža.

I one nastaviše zajedno kroz pustinju.

Kada stigoše do drugog izvora prva upita:
- Mogu li se napiti vode?
- Možeš, ako mi daš jednu laticu.
Ruža dade laticu i napije se vode.
- Ja ne dam moju laticu! - reče druga ruža.

I one nastaviše zajedno kroz pustinju...

Dođoh do trečeg izvora...
Pa do četvrtog...

I na zadnjem izvoru ona ruža koja je latice uvene zato što nije imala
više latica, a ona druga uvene jer nije imala vode.

Pouka: DAVALA, NE DAVALA, UVENUT ĆEŠ!

[TVO.JA_]

Jeremija je bio zaljubljen u jednu vrlo visoku zenu. Svake veceri pratio ju je posle posla i stalno se nadao da ce je poljubiti, ali je bio suvise stidljiv da bi je upitao. Jedne veceri skupio je hrabrost.
"Smem li da te poljubim?" - upitao je.
Pristala je. Ali Jeremija je bio izuzetno niskog rasta, pa su pogledali naokolo ne bi nasli nesto na sta bi se popeo. U blizini je bila napustena kovacnica, pa se popeo na nakovanj, koji mu je omogucio da je poljubi.
Produzili su daljei, nakon stotinak metara, Jeremija je opet upitao:
"Draga, smem li da te poljubim?"
"Ne", odgovorila je, "dosta je bilo za veceras."
"Zasto mi onda ranije nisi rekla, da ne teglim prokleti nakovanj!?"

Kada ljubav nosi teret, uopste ga ne primecuje.

[cvishna]

Jednom je jedna žena zalivala svoj vrt, kada je ugledala 3 starca pred svojim vrtom. Nije ih poznavala, no svejedno im je rekla:
" Mislim da vas ne poznajem, ali mi se čini da ste gladni. Molim vas uđite unutra i pojedete što god. "
Starci su je upitali: " Je li Vaš muž kući? "
"Ne ", odgovorila je, nije."
"Onda moramo otići, " rekli su.
Uveče kada joj se muž vratio, žena mu ispriča što se dogodilo.
" Sada im možeš reći da sam se vratio i pozovi ih unutra ",
rekao je muž, i žena je otišla da pozove starce na večeru.
" Nažalost, ne možemo svi prihvatiti Vaš ljubazni poziv."
Rekli su joj starci. " Zašto ne ?"
Upitala je iznenađena žena. Jedan od staraca pokaza na jednog i reče:
" Njegovo ime je Bogastvo."
Potom pokaza na drugoga i reče:
" Ovomu je ime Uspeh."
" Meni je ime Ljubav."
" Sada pođi k mužu i skupa odlučite kojega biste od nas 3 pozvali unutra."
Žena se je vratila u kuću i sve ispričala mužu.
Muž presretan reče:
" Super! Pozovi Bogatstvo da sa svim i svačim napuni našu kuću!"
na pak nije bila zadovoljna s njegovim predlogom:
" Zašto radije ne bih pozvala Uspeh ?"
Razgovor između njih je slušala njihova kćer i sva oduševljena rekla:
" Zar ne bi bio bolje pozvati Ljubav ? Naš dom bi potom bio napunjen Ljubavlju !"
Poslušavši savet njihove kćeri, muž je rekao ženi:
" Pođi i zamoli Ljubav neka bude naš gost. "
Žena je pošla i upitala:
" Ko je od vas Ljubav ? Molim neka dođe i bude naš dragi gost."
Ljubav je sedila u svojim invalidskim kolicima i skupa sa njima se odvezla u kuću.
Druga 2 starca su krenula za njom.
Zaprepaštena žena je upitala zašto idu i Bogatstvo i Uspeh, kada je ona pozvala samo Ljubav ?
Starci su u jedan glas odgovorili:
" Da si pozvala Bogatstvo ili Uspeh, druga 2 bi otišli. No, ti si pozvala Ljubav i gde god Ona ide, nas 2 je sledimo !"

Tamo gde ima Ljubavi, tamo uvek dolaze Bogatstvo i Uspeh.

[Goga]

"Od mojih prvih djačkih ljubavi, ostao sam stidljivo, beznadežno i nesrećno zaljubljen u žene: svaka žena koju sam voleo izgledala mi je suviše dobra za mene, gotovo nedostižna. Kao mlad nisam flertovao, nisam nikada imao male ljubavne avanture, i za sve vreme svog drugog braka, u kome sam bio duboko nezadovoljan, voleo sam žene, čeznuo za njima i izbegavao ih.

Sada, kad počinjem da starim, žene su svuda oko mene iako ih nisam tražio. Čak je i moja večita stidljivost nestala. Ruke nalaze moju ruku, usne se priljubljuju uz moje. U mom uskovitlanom i pomalo napornom ljubavnom životu, u mirisu njihove kose, kože, pudera i parfema ja osećam da neko u meni zna čemu sve to vodi. Zna da će mi i ovo biti oduzeto, da ovaj pehar mora da se isprazni i da se ponovo do vrha napuni, do mučnine; da ova najskrivenija žudnja mora da se utoli i da umre, da ću iz ovog davno priželjkivanog raja uskoro morati da odem, svestan da je i on bio samo obična krčma iz koje ću pobeći trom i bez sećanja.

Tako je oduvek bilo sa svim onim za čim sam žudeo: tek kada bih osetio da se moja želja umara i lagano gasi, nedostupni i željeni plod bi mi iznenada padao u krilo, ali i on je bio samo jedna jabuka kao i sve ostale: čovek je poželi i pojede i njena draž i čarolija nestanu. To je moja sudbina. Nekada sam čeznuo za slobodom i taj pehar sam već ispio, želeo sam da budem sam, kao što sam želeo slavu i blagostanje, ali samo da bih se zasitio i da bi me probudila nova žedj, drugačija, uvek drugačija. Kad se samo setim kako sam kao mlad poštovao brak i decu, toliko da sam se jedva usudjivao da ih poželim za sebe; imao sam i ženu i decu, moju dragu decu koju sam nežno voleo – a šta mi je od svega ostalo! I slava je iznenada došla i brzo me zasitila, bila je tako glupa i dosadna! Jedno vreme sam želeo da imam samo jednostavan i bezbrižan život bez profesionalnih obaveza, bez slave, jednu kućicu u selu samo za sebe – i to sam dobio; imao sam novac, napravio sam ljupku malu kuću i zasadio lep vrt – jednog dana ponovo je sve postalo beznačajno i pretvorilo se u prah! Kao što sam u mladosti žarko priželjkivao velika putovanja – Rim, Sicilija, Španija, Japan – i to je došlo, i to je postalo moje, mogao sam da putujem i putovao sam vozom i brodom u mnoge daleke zemlje, obišao sam svet i vratio se, i taj plod sam okusio i više nije imao onu draž!

To isto mi se sada dešava sa ženama. Nekada daleke, dugo željene i nedostupne, sada su moje. Bog zna šta ih je privuklo! Milujem njihovu kosu, uzdrhtale nežne grudi, i s čudjenjem držim u ruci rajski plod koji me mamio i koji sam zagrizao. Ukusan je, sladak i zreo, nema šta da mu zamerim – samo što zasiti, brzo zasiti i već slutim da ću ga ubrzo odbaciti. Često sam se pitao šta to moji prijatelji vide u meni, šta žene nalaze u meni, jer im nisam odan – ali u suštini sam znao i znam šta ih privlači i šta je to što mi još uvek daje izvesnu moć nad ljudima. Oni osećaju u meni ono što život čini neobičnim i burnim, naslućuju impulse i osećanja koja su promenljiva ali snažna, osećaju moju čežnju, vatrenu i neukrotivu, koja me uvek vodi ka nečem novom. Taj impuls i ta žedj pomažu mi da prodjem kroz sva kraljevstva realnog sveta, da ih iscrpim i učinim irealnim, i da, izgarajući i nadvisujući ih, pobegnem u bezimeno i nepoznato.

Bilo je kasno kada sam se te prolećne noći popeo na brdo i vratio kući; kiša je tiho pevušila u dudovom lišću, pod mantilom se uz mene pripijala mala smedjokosa žena dok smo se opraštali. Kada je sa mojih grozničavih usana ispila poslednji poljubac pred svojom seoskom kućom, videh kako se na kišovitom nebu pomaljaju plavetnila i zvezde. Jedna od njih je bila moja srećna zvezda, Jupiter. Drugu, tajanstveni Uran, nisam video, njoj ja služim i ona je ta koja moju nemirnu sudbinu iz ovog bednog haosa vodi prema tajni i čaroliji. Ali ona je uvek tu i uvek me privlači i upija svojim ćutljivim, mističnim pogledom."

~ Čarls Bukovski

[ZOE]

Jednog dana, jedan slepi covek sedeo je na stepenicima jedne zgrade, sa
sesirom blizu svojih stopala i jednim natpisom na kome je pisalo: "Slep

sam, molim vas pruzite mi pomoc."

Jedan slucajni prolaznik, igrom prilika strucnjak za reklamu, koji je tuda prolazio,

zaustavio se zapazajuci da je u sesiru bilo prisutno samo nekoliko metalnih novcica.

Savio se da bi mu pruzio novac, zatim, i bez pitanja za dozvolu, uzeo je
karton, okrenuo ga ispisavsi novi natpis. U toku popodneva slucajni
prolaznik se vratio do slepog coveka zapazajuci da je njegov sesir ovom
prilikom bio pun novcica i novcanica. Slepi prosjak prepoznavajuci ga po
koraku uputio mu je pitanje da nije bio on taj koji je nesto napisao na
kartonu i sta je to mogao napisati. Nasta ce prolaznik odgovoriti:
"Nisam napisao neistinu - samo napisah tvoju poruku na drugaciji nacin",
nasmesi se i izgubi u guzvi.

I tako slepi covek nije saznao da je natpis jednostavno glasio:
"Danas je prolece ... a ja ga ne mogu videti".

Promeni strategiju kada se oko tebe sve naopako krece i videces da ce se
pre ili kasnije okrenuti na bolje.

[cvishna]

PRIČA O TRGOVCU I PAPAGAJU

Bio jedan trgovac namirnicama i imao je lepog zelenog papagaja. Papagaj je imao lep glas i lepo je govorio.
Čuvao je prodavnicu,a ujedno privlačio i nasmejavao mušteriju svojim glasom i govorom. Lepo je pevao kao papagaj a lepo je i govorio ljudskim govorom.
Jednog dana trgovac je otišao kući, a papagaja ostavio da mu čuva prodavnicu. Izenada, mačka je skočila u prodavnicu za mišem,a papagaju je od straha stala duša. Letao je po prodavnici tamo-ovamo, s jedne strane na drugu. Izvrnuo je posudu u kojoj je bio đul-jag (ružin parfem) i tako se prolio parfem. Trgovac se vratio od kuće i zadovoljan seo u svoju prodavnicu. Kada je opazio da je đul-jag proliven,naljutio se žestoko. Zgrabio je papagaja i zgulio mu perje s glave. Od ovog udarca papagaju se oduzeo glas pa je prestao govoriti. Trgovac je počeo žaliti šta je uradio. Od žalosti je počeo čupati sebi bradu i vikati : žalosti, teška žalosti, što sunce moga dobra prekri oblak. Da mi se bogdo ruka slomila, kad sam udario onoga što lepo govori.
Davao je sirotinji milostinju, priželjkujući da se papagaju povrati glas i govor. Tri dana i tri noći je bio vrlo neraspoložen i gotovo je bio izgubio nadu.
Pritiskivalo ga je stotinu briga, očekujući da papagaj opet progovori.
U to, prođe ispred prodavnice siromašak obučen u vreću i obrijane glave kao tas. Najednom, papagaju se povrati glas, pa progovori i poviče siromahu :
O ćelo, o ćelo, zar si i ti prolio đul-jag i umešao se u ćelavce !? Svi prolaznici su se od srca nasmejali na ove papagajeve reči i poređenje.

*Postupak čistih ljudi nemoj meriti prema sebi. Zbog pogrešnog poređenja mnogi ljudi su širom svijeta skrenuli s pravog puta. Dve su vrste trstike, jedne su prazne, a iz srži drugih dobiva se šećer.