Poučne priče - Melem za dušu

[TVO.JA_]

Savršeno srce

........Jednoga dana mladić je stajao u središtu grada razmišljajući kako on ima najljepše srce u celoj dolini. Prošla je velika povorka i svi su oni priznali kako je njegovo srce savršeno. Nije bilo crtice ni zareza u njemu. Da, svi su se oni uistinu složili da je njegovo srce najljepše koje su ikad videli. Mladić je bio jako ponosan i još se više i glasnije hvalio svojim prelepim srcem. Iznenada, jedan stari čovek pojavio se ispred povorke i rekao: „Zašto tvoje srce nije približno lepo kao moje?” Povorka i mladić pogledali su u to starčevo srce. Udaralo je snažno, ali prepuno ožiljaka, bilo je mesta gde su komadići bili premešteni i onih koji su bili stavljeni, ali nisu potpuno odgovarali i bilo je nekoliko ostećenih strana(ivica). Ustvari, bilo je puno mesta gde su celi komadi nedostajali.

Narod je započeo - kako može reći da mu je srce lepše nego što on misli? Mladić je pogledao u starčevo srce i vidio njegovo stanje, i nasmejao se. „Mora da se šališ, rekao je. Usporedi svoje srce s mojim, moje je savršeno a tvoje je prepuno ožiljaka i suza.

”Da, rekao je starac, tvoje izgleda savršeno ali nikad se ne bih natecao s tobom. Vidiš, svaki ožiljak predstavlja osobu kojoj sam dao svoje ljubavi - izvadim komadić srca i dam je toj osobi, i često mi ta osoba uzvrati deo od svog srca koje se uklapa u prazni deo mog srca, ali budući da delovi nisu jednaki, ja imam nekih grubih završetaka koje delim, jer me podsećaju na ljubav koju delimo. Ponekad dam delove srca, ali mi osobe ne vrate svoj komadić srca. To su ti prazni dijelovi-davanje ljubavi je reskiranje.
Ovi ožiljci su bolni, otvoreni su, podsećajući me na ljubav koju imam za ljude takođe, i nadam se da se oni mogu vratiti jednog dana i popuniti prazne prostore na koje čekam!

[Tami80]

NIJE SVE TAKO KAKO NAM SE CINI DA JESTE...

Krenuli na put jedan mladji i jedan stariji andjeo.Vec je pao mrak,kada su odlucili da ipak moraju negde da prenoce.Stigose do neke gospodske kuce i zapitase da li mogu da prenoce.Gazda kuce ih primi i stavi u podrum da tamo prespavaju.Ujutru kada su se probudili,primeti mladi andjeo da one rupe,sto je bila na zidu vise nema.Zapita starijeg andjela,gde je nestala ta rupa,a stariji odgovara da je im je zazidao tu rupu.Andjeli se spakovase i polako krenuse da nastave svoj put.Sledece veceri su opet morali da traze prenociste. U blizini je bila jedna mala seoska kuca i oni odose tamo da upitaju mogu li prenociti kod njih.Stariji covek ih sa velikom radoscu primi u kucu,stara baka pripremi na sto sve sto su imali u kuci za jelo,da ugosti lepo svoje goste.Kada je doslo vreme da se spava,stari gomacin kaze,neka gosti legnu u njihove krevete,a baka i on ce se snaci vec..
Tako je i bilo.Dva andjela legla da spavaju i kada su ujutru ustali,vide baku kako place.Zapitaju je sta je bilo,a ona njima kaze da im je jedina krava uginula.
Mladji andjeo ljutito zapita starijeg andjela zasto i ovim dobrim ljudima nije pomogao,kada su ih tako lepo ugostili,a onima koji su ih stavili za noc u podrum,njima je zazidao rupu u zidu?
Na to ce stariji andjeo.Vidis,onima kojima sam rupu zazidao,uradio sam to jer je u rupi bilo zlata i nisam zeleo da ga nadju jer nisu zasluzili,a kod ovih dobrih ljudi je nocas dosla smrt da odnese staru baku,pa sam mu dao kravu umesto nje.Znas,nije sve tako kako nam se cini da jeste.......

[TVO.JA_]

Pitali su jednom jednog zaljubljenog coveka:

Zasto se ne divis lepoti ruze kao ostali?
Zasto se smes i pogledas u Sunce kada ono iznenada jos vise zasija, a ostali sklanjaju pogled od njegovog sjaja?
Zasto kada je najveca oluja i grmi ti izlazis iz kuce i kisnes?
Zasto nocu izlazis i pricas Mesecu?
Zasto....

Covek ih prekida odgovarajuci:

Ruza je lepa, ali nikada niste videli Onu koja je posadila tu ruzu. Nikada niste osetili dodir ruku koje su razgrnule zemlju da bi ubacili seme ruze kojoj se sada vi divite. Niste osetili ljubav kojom je ta ruza negovana.
Niste vidjeli lice, osmeh, neznost... One od koje je ruza naucila tajnu lepote, cistoce, neznosti...


Sunce greje i obasava svako bice na planeti. Sunce vidi i Nju. Vidi najdivnije ljudsko bice. Svaki put kada Sunce vidi Nezinu srecu, osmeh, ljubav... onda jos jace zasija, jer se raduje uz Nju. Zar mislite da bih propustio da vidim nezinu srecu, pa makar izgubio vid? Njen osmeh, sreca, radost.... to je sve moje.

Oluja na koju izlazim nije nista u odnosu na strah da je Ona negdje sama i drhti. Kada izadjem saljem joj svu moju hrabrost, svu moju ljubav, saljem joj misli koje samo Ona sme da zna.

Nocu pricam Mesecu sve zelje, snove, nade... Pa u svitanje kada bude sretao Sunce neka sve isprica. Neka onda Sunce jutrom svojim prvim zracima pomiluje Njeno lice i prenese joj moje reci.

Za sva ostala pitanja koja ste imali morao bi vas pustit u moje snove.
Mojim snovima samo Ona ima pristup.

A vašim snovima....ima li ko pristup?

[Tom_YU]

Kada je Bog stvorio ženu, došao je do šestog dana, radeći prekvremeno.
Jedan Anđeo je došao i upitao ga:
“Zašto trošiš tako puno vremena na nju?”
Bog odgovara:
“A jesi li ti vidio sve spefikacije, koje sam napravio da je formiram?"
Evo, vidi:
“Ona mora znati prati, ali ne smije biti od plastike, imati više od 200 pokretnih zglobova,a svi moraju imati mogućnost za zamjenu, i usput svaka dijeta mora funkcionirati, i još mora imati krilo za najmanje četvero djece… u isto vrijeme treba znati dati poljubac, izliječiti od jednog povrijeđenog koljena do slomjenog srca, i sve to mora raditi samo sa dvije ruke.”
Anđeo se začudio svim tim zahtjevima:
“Sa samo dvije ruke?….Nemoguće!“
I ovo je samo standardni model ?!
Pa će Bogu:
“To je puno posla za jedan dan…pričekaj sutra, pa je dovrši“.
"Ne želim to!", protestirao je Bog. "Tako sam blizu da dovršim ovo biće, meni toliko drago.
Kad se razboli,sama će se izboriti za svoje ozdravljenje, i moći će raditi 18 sati dnevno."
Anđeo se približio i dotaknuo ženu.
“Bože, kako si je napravio taku meku?”
“Je, mekana je”, kaže Bog, "ali napravio sam je da ima i veliku snagu. Nećeš vjerovati što sve može učiniti i izdržati.”
“A može li misliti?" pita Anđeo.
Bog odgovara:
“Ne samo da može misliti, ona može i surađivati i dogovarati se."
Anđeo je ugledao nešto što mu je privuklo pažnju..., pa dotakne ženino lice..
“Bože, izgleda da ovaj model ipak ima jedan propust. Rekao sam ti da previše stvari stavljaš na nju..."
“Nije to nikakav propust…to je jedna suza”, ispravi ga Bog.
“A zašto to, čemu služi?" upita Anđeo.
I Bog kaže:
“Suza je njezin način da se izrazi, njena tuga, njena ljubav, njena samoća, njen bol i njen ponos.”
Ovo je ostavilo jak utisak na Anđela:
“Ti si genijalac, Bože. Na sve si mislio! Žena je sjajno biće!!”
To je istina!
Žena ima snagu, zato joj se čovjek divi. Ona podnosi teškoću, nosi tugu, ali zna za sreću, ljubav i svoje mišljenje.
Ona se smije, kad želi vrisnuti.
Žena pjeva, kada želi plakati. Plače kad je sretna i smješka se kad je nervozna.
Bori se za ono u što vjeruje.
Ona je protiv nepravde.
Ne priznaje “ne” za odgovor, ako ima drugi i bolji način za rješenje. Sve od sebe daje za svoju obitelj. Ona prati prijateljicu liječniku, zato što se ova boji.
I žena voli bez granica...
Ona plače od sreće kad joj djeca nešto novo u životu dožive, raduje se dobroti svojih prijatelja.
Sretna je kad čuje za neko rođenje ili vjenčanje.
Njeno srce se lomi kada čuje za smrt neke drage osobe.
Tuguje za izgubljenim voljenim osobama, ali je jaka i kad nema više ništa za što bi se borila.
Žena zna da jedan poljubac i jedan zagrljaj može izliječiti slomljeno srce.
"ALI....", Bog će zabrinuto:
zena ima i jednu gresku:

ONA ZABORAVLJA KOLIKO VREDI! ! !

[TVO.JA_]

Jedan čovek našao je orlovsko jaje i stavio ga pod kokoš.
Orlić se izlegao kad i pilići i odrastao je sa njima.
Čitavog života orao je radio isto što i kokoši u dvorištu, misleći da je jedan od njih. Kljucao je naokolo u potrazi za bubama i glistama, kokodakao je i lepršao krilima, uzdižući se koji pedalj iznad tla.
Prošle su godine i orao je ostareo.
Jednog dana ugledao je u visini, na vedrom nebu, čudesnu pticu moćnih raširenih krila, kako lebdi na vetru.
Stari orao je zapanjeno gledao uvis. "Šta je to?" pitao je.
"To je orao, kralj ptica", rekla mu je jedna kokoš. "On pripada nebu, dok mi, kokoši, pripadamo zemlji."
I tako je orao umro među kokošima, neznajući ko je.

"Nesvesan život nije vredan da bude proživljen.
Kada odbacite svoje iluzije i postanete svesni sebe i sveta oko vas, otkrićete svu lepotu života na Zemlji."

[Kalina]

Bajka Ciroki Indijanaca

Dva vuka



Jedne veceri stari Indijanac, sedeci kraj vatre, ispricao je svom unuku kakva se bitka odvija u svakom coveku:

- Sine moj, u svakom od nas bore se dva vuka. Jedan je Zlo: bes, ljubomora, zavist, kajanje, pohlepa, nadmenost, samosazaljenje, krivica, osecanje manje vrednosti, laganje, gordost, lazni ponos, nemogucnost prastanja i Ja. Drugi je Dobro: radost, bezuslovna ljubav, prastanje, nada, ljubaznost i dobrota, spokojstvo, stalozenost, poniznost, blagonaklonost, razumevanje drugih, velikodusnost, istinitost i vera.

Unuk je nekoliko trenutaka cutao i razmisljao o onome sto mu je deda rekao, a onda ga je upitao:

- Koji vuk pobedjuje?

- Onaj koga hranis - rekao je stari Indijanac, bez razmisljanja.

[Cecara]

Jedan stariji covek,u bolnici,je bio na umoru.Bili su to njegovi poslednji sati.U jednom trenutku je otvorio oci i uspeo videti nekoliko prilika koje su se skupile oko njegovog kreveta.Nije ih uspeo prepoznati.

Zatvorivsi oci,upitao ih je:
-Prijatelji,ko ste vi?
Jedna od prilika rece:
-Mi smo tvoji zanemareni snovi,zaboravljene zelje i neostvarene vizije.Mi smo sve ono sto si mogao uraditi za zivota,ali si to propustio uciniti.
-Zao mi je zbog toga-rece starac-ali ipak cenim sto ste se,uprkos mojoj nemarnosti i losem odnosu prema vama,dosli oprostiti od mene na kraju mog zivota.
Jedna od prilika se nagne i mirnim mu glasom odgovori:
-Ne,mi se nismo dosli oprostiti od tebe-dosli smo umreti sa tobom...

[TVO.JA_]

Veruj i hodaces

Zamisli jednu sumu, polu magicnu i jedan izvor...
E sad dolazimo da se napojimo vode iz tog izvora i vidimo ni manje ni vise nego Jednoroga... Ja koji verujem u savrsenstvo kao i u postojanje jednoroga odmah ga vidim i odusevljeno i sa radoscu gledam i uzivam, i kazem ti: Pogledaj, Jednorog...
Ti koja ne verujes u njih neces ni sada verovati da je to bas on, tvrdices kako je to neki konj koji samo lici ili tako nesto... mozda ces cak tvrditi da uopste ne postoji i da ga zapravo ja umisljam ili da je to neki jelen... Utom ce on otici...

Poenta je: Ako ne verujes da postoji nikad neces znati da je tu, makar i videla...
Spartak

[TVO.JA_]

Nekada davno u blizini jednog drevnog sela nastanjenog ljudima, živeo je jedan zaljubljeni par puževa. Ljudska nastamba je bila okružena šumom. Puževi su se obično sastajali na ivici šume i tu na miru, daleko od očiju, razmenjivali sluzave nežnosti. Jedne vetrovite noći, dok su se puževi mazili ispod orošenog lišća, začulo se neko zlokobno pucketanje. Izbio je šumski požar. Halapljivo je gutao sve pred sobom. Nošen vetrom, sablasno se približavao usnulom selu. Puževi su prvi shvatili opasnost i dok su uspaničeno razmišljali, šta im valja činiti, vatra je bila sve bliža. Ženka puža, u narodu poznata kao pužica (bila je noseća), uz pomoć muškog predstavnika puževske populacije ukopala se u zemlju. Ponosni mužjak je pak, rešio da javi u selo šta im se sprema.

Krenuo je što je brže mogao prema selu. Ali, pošto im brzina kao rodu nije odlika, shvatio je da neće daleko stići. Stoga je na pola puta rešio da ostavi kućicu, u nadi da će biti brži. Delovao je pomalo smešno, onako go i sluzav, pri treperavoj svetlosti vatre, ali postigao je cilj. Bio je brži. Posle par sati "jurnjave", kad se domogao ivice sela, shvatio je uzaludnost svog poduhvata. Nije mogao da smisli način kako da digne uzbunu. Priroda ga nije podarila prodornim glasom. Kakav maler! U svom očajanju je shvatio da je žedan.Zato se uputio prema bunaru, ne bi li kako utolio žeđ i našao zaklon od vatrene stihije. Tu su ga primetili prirodni neprijatelji, jato ljutih gusaka. Istog momenta su se ustremile na njega, dižući pri tome strašnu graju. Bogami bi naš junak smrtno stradao, medjutim stanovništvo sela se probudilo i svesno opasnosti od vatre, napravilo još veću paniku i zbrku. Na kraju snaga puž se, poslednjim atomima snage, zavukao u vlažno grotlo bunara. Požar bi ugašen, a nezahvalni ljudi, kao i uvek zahvalnost su pripisali drugom. U istoriji je ostalo zabeleženo: Guske su spasile rimsko carstvo.
Medjutim mi sada znamo, u stvari je puž golać spasio Rim.

Epilog

Druge noći, puž se uputio da potraži svoju kućicu. Bio je bezmalo potrešen kada je shvatio da je ona izgorela u požaru. I tako, igrom sudbine i prirode, od njega je nastala nova generacija puževa u narodu poznati kao "Golaći". Oni se uvek motaju oko vlažnih otvora. Valjda im je to genetski zapisano.
Što se tiče onih drugih, sa kućicom, oni se i dalje motaju po rosnim proplancima i ivicama šume.

Naravoučenije:
Pre nego što sledeći put zgazite puža uz karakterističan zvuk, ili ga golog nabodete na viljušku, razmislite malo... Bio on go ili obučen; puž je kao pravda - spor ali dostižan!