Poučne priče - Melem za dušu

[Buba Erdeljan]

Jedna malo šaljiva, a na istu temu:

Dva čoveka prelazila su preko polja kada je pred njima iskrsnuo razjareni bik. ...Bezglavo su počeli da beže ka najbližem utočistu, dok je bik tutnjao za njima...
U trenutku, shvatili su da mu ne mogu uteći.
Jedan je doviknuo drugome: "Gotovo je! Nema nam spasa! Brzo! Reci neku molitvu!".
A ovaj mu je uzvratio:
"Nikada se u životu nisam molio i ne znam kakva bi molitva odgovarala ovoj situaciji."

"Ma nije vazno! Bik nas sustiže, reci bilo šta!!!"

"Dobro onda, kazaću ono što je moj otac govorio pre svakog obroka:

"Gospode, hvala ti na onome što nam sleduje."

[gore-dole]

Andrea de Karlo - Pravi zivot

Svako od nas ocekuje neverovatna iznenadjenja koja donosi zivot. Cak i onaj koji to nikada ne prepozna. Skrivena ispod njegovih misli, jeste ideja koja ce mu u jednom trenutku doneti, odnekud, najneverovatniji poklon, koji ce sve promeniti i uciniti njegov zivot uzbudljivim i zabavnim kakav nikada nije bio.

I kada se nadjemo pred osobom koju smo, kako nam se cini, prepoznali, mislimo da je on ili ona to cudesno iznenadjenje koje smo ocekivali.

- A nije?

- Tacno. Ponekad uvidimo da smo napravili pogresnu identifikaciju. Ali ako se to ne dogodi, posle nekog vremena pocinjemo da mislimo kako osoba koju smo prepoznali nije sama po sebi cudesno iznenadjenje, nego je posrednik.

- Sta hoces da kazes?

- Da ima moc da nam otvori skrivena vrata, da oslobodi put duz hodnika i kroz sobe i baste, do kojih nikada ne bismo stigli sami, iako smo ih zamisljali.

- A nije tako?

- Ponekad jeste. Na pocetku, barem. Ulazimo, zaista, u ocaravajuce sobe i baste.

- A zatim?

- Dogadja se, skoro uvek, da jedno od njih ili oboje pocnu da stavljaju namestaj u sobe i cajne stocice i stolice u baste i veoma brzo, njihova energija biva potrosena na ove aktivnosti prisvajanja i organizovanja prostora. Umesto da nastave dalje prema drugim sobama i bastama, zaustavljaju se u prvima koje su otkrili i opremaju ih.

- I onda?

- Onda pocnu da se ponavljaju postupci, pa i prizori, sve dok jedno od njih ili oboje ne izgube entuzijazam i zadovoljstvo i paznju. Zaboravljaju zadovoljstvo koje su imali kada su stigli do one prve sobe ili prve baste. Zaboravljaju kako je bilo cudesno kad su ih nasli.

- I sta se dogadja?

- Ostaju tu, kao da se nalaze na jedinom mestu na svetu gde bi mogli biti. Cak i da je udobno i lepo, ali samo to. I posle nekog vremena, jedno od dvoje, pocinje da se oseca zatvorenim i pocinje da trazi vrata da izadje. Na pocetku ih samo otvori. Zatim izadje malo napolje. A onda, iznenada, nestaje. Onaj drugi ili ona druga, ostaje tu sa svojim namestajem i ne shvata bas najbolje sta se zaista dogodilo.

- Kakva tuga.

- Da.

- Ali nije neizbezno, zar ne?

- Ne. Zavisi od prepoznavanja. Da li je bilo autenticno ili ne.

[Buba Erdeljan]

Mladi par se doselio u ulicu.
Sledećeg jutra, dok su doručkovali, žena opazi komšinicu kako širi ves.
-Kako joj je prljav veš-rekla je
-Možda joj je potreban drugi prašak, a možda uopšte i ne zna prati...
Muž je ćutke posmatrao i nije ništa komentarisao.
Svaki put kada je komšinica širila veš, padali bi isti komentari.
Mesec dana kasnije, žena je bila u čudu kada je videla da je komšinicin veš čist kao sneg.
-Pogledaj, konačno je naučila da pere. Ko li ju je naučio? rekla je mužu.
Muž joj odgovori:
Niko draga, ja sam oprao naše prozore

[zmax]

Mango za potomke

Pred sezonu monsuna jedan starac kopao je rupe u svojoj bašti.
"Šta radiš?" pitao ga je susjed.
"Sadim mango", odgovorio je starac.
"Zar misliš da ćeš stići da probaš plodove?"
"Ne, tako dugo neću poživjeti, ali drugi hoće.
Palo mi je na pamet da sam čitavog života jeo mango
koji su drugi sadili. Ovo je moj način da im zahvalim."

[sati]

Vratnice raja

Vojnik po imenu Nobušige dođe kod Hakuina i zapita ga: "Postoje li zaista raj i pakao?"
"Ko si ti?", upita Hakuin.
"Ja sam samuraj", odgovori ratnik.
"Ti, vojnik!", uzviknu Hakuin. "Koji bi vladar tebe hteo za čuvara? Lice ti je kao u prosjaka."
Nobušige se toliko razbesne da poče da vadi svoj mač, ali Hakuin nastavi:
"Pa ti imaš mač! Oružje ti je verovatno previše tupo da bi mi odseklo glavu."
Kada Nobušige izvuče mač, Hakuin primeti: "Ovde se otvaraju vratnice pakla!"
Na ove reči samuraj, shvativši učiteljevu pouku, vrati svoj mač u korice i pokloni se.
"Ovde se otvaraju vratnice raja", reče Hakuin.

(Zen priča)

[Goga]

Priča o dve žabe


Priča govori o dve žabe koje su u grupi žaba prolazile kroz mračnu sumu. U jednom trenutku upadose u duboku jamu. Druge e žabe su se okupile oko njih i čim su videle koliko je jama duboka i kako je teško iz nje izaći, počele su da dovikuju da su u bezizlaznoj situaciji i da im nema spasa. Ali ove dve žabe su ipak i dalje pokušavale da iskoče iz jame. Vreme je tako prolazilo. Žabe oko jame su dovikivale onima u jami da je uzaludno što se i dalje trude a ove u jami su se i dalje trudile..
Ali, nakon izvesnog vremena jedna od žaba u jami je odustala… prestala je da se bori i – uginula. Druga je nastavila da skače da bi se spasla. I u jednom malo jačem odskoku, upsela je da iskoči iz jame.

Tada su se žabe okupile oko nje i upitale je da li je ona čula njihovo dozivanje a naročito poruke?
„Ne, nisam ništa čula… ja sam gluva”„ – odgovorila im je žabica i objasnila da je ona sve vreme mislila da je one bodre i to joj je dalo snagu da izdrži.


Slatka priča, zar ne. I, kao što ste već i sami zaključili, ova priča ima dve pouke:


1. Nase reči imaju snagu ili moć života i smrti. Jedna reč podrške nekome ko je u nevolji može biti dovoljna da mu pomogne da se izvuče iz nevolje i da preživi.
2. Jedna negativna reč nekom ko je u nevolji može biti presudna i dovoljna da ga upropasti.

Zato moramo biti veoma oprezni. Uvek treba govoriti sa pozicija dobrih strana života onima koje susrećemo. Moć reči je skoro neverovatna i teško shvatljiva. Koje i kakve posledice može da ima jedna reč podrske? Ne treba posebnog talenta; bilo ko može govoriti o besmislenosti i uzaludnosti ulaganja napora kada smo u teškoj situaciji. Manje je onih , ali oni su mnogo vredniji i dragoceniji, koji su spremni da ulože truda i vremena da nekome pruže moralnu podršku i reči bodrenja.
Zato uvek budite kao ovi drugi , budite dragoceni drugima.

[TVO.JA_]

Bilo jednom jedno dete koje se pripremalo doći na svet.
Jednog dana ono upita Boga:
- "Gospodine, rekli su mi da ćeš me sutra poslati na Svet, ali ja sam tako sitan i nemoćan, kako ću živeti tamo?"
Bog odgovori:
- "Od svih anđela izabrao sam jednog za tebe. On će te čekati i štititi. Svaki dan će ti pevati i smešiti se. Tako ćeš ti osetiti njegovu ljubav i bit ćeš sretan.
- "Dobro, kako ću ih razumeti kad mi nešto kažu,kada ne znam njihov jezik?" - zapita dete.
- "Anđeo će ti govoriti najljepše i najslađe reči koje ćeš moći čuti na svetu i pažljivo i sa ljubavlju naučit ćete pričati."
- "Čuo sam da na Zemlji ima dosta loših ljudi, tko će me štititi?" - zabrinuto nastavi dete.
Bog se nasmiješi i kaže:
- "Tvoj će te anđeo uvek štititi, pa bilo to i po cenu njegovog vlastitog života."
Dete pogleda Boga i molećivim glasom kaže:
- "Ali ja sam veoma tužan zato Te više neću moći videti."
- "Tvoj će ti anđeo uvek pričati o meni i naučit će te putevima koji vode do mene."
Tada u raju nastade tišina i glasovi sa Zemlje dopreše do njega. Dete shvati da treba ići pa postavi posljednje pitanje:
- "Gospodine, ako sad moram ići, molim Te, reci mi kako se zove moj anđeo?"
Bog odgovori s velikim osmjehom:
- Nije važno kako se zove, ti ćeš ga zvati MAMA!

[kristina-cica]

Neki covek imao dva sina. Mladji od njih rece ocu :-Oce daj mi moj deo imanja koje mi pripada!- Otac im podeli imanje. Posle nekoliko dana mladji sin skupi sve svoje i krene u daleku zemlju i onde rasu svoje imanje provodeci zivot razvratno. Kad sve potrosi, nasta ljuta glad u onoj zemlji, i on poce oskudevati. Tada ode u najam nekom coveku da cuva svinje. Uzalud je ceznuo da se bar jednom zasiti makar sa onim sto su jele svinje ali niko mu nije davao. Tada pomisli na imanje svoga oca i sve sto on poseduje, pa odluci ici moliti oca da mu oprosti. Kad je stigao kod oca, zamoli oprostaj i zazeli da radi kao radnik na imanju a otac se ganu i sve mu oprosti. Pozva sluge odmah da nahrane sina njegovog i da ga obuku pa im rece: -Hajde ljudi da se veselimo jer ovaj sin bese mrtav i ozive, bese izgubljen i nadje se-!!!!!

[Buba Erdeljan]

Nakon petnaest godina potpune samoće, Sveti Serafim uzvikivao je i pred naj beznačajnijim posetiocem: "O, moje radosti!!"

Ko bi, nikad neprestajući da bude u velikoj blizini svojih bližnjih, bio toliko neuravnotežen da ih svaki dan pozdravlja na ovaj način??

[Goga]

Bajka o ljubavi



Nekada davno, i jednoj dalekoj zemlji, živeli su Kralj i Kraljica.
Njihovo kraljevstvo bila je Zemlja Ljubavi.
U tom Kraljevstvu vladao je red, harmonija, spokoj, zajednistvo i zadovoljstvo, a kruna svega bila je ljubav, sto i sam naziv kraljevstva kazuje.
Cim biste, ujutro, otvorili kapke, na prozorima, neko bi vam priskocio u pomoc: «Evo, taaaako, pridrzacu ti.... .»... Drugo nasmeseno, prijateljsko lice mahnulo bi i doviknulo: «Dan pun ljubavi ti zelim, evo, idem u pekaru, zelis da ti donesem toplog hleba?»...
Cim bi neko uocio neku, tvoju, neispunjenu zelju, potrebu...Odmah bi se potrudio da ti se zelja ostvari, makar ucinio i najsitniji korak da te priblizi tvom cilju.
.Koliko je ko mogao pomoci, pomogao je.. bez pitanja, bez ocekivanja «revansa», bez kalkulacija u glavi...
U Kraljevstvu se, svakodnevno, cuo zvonki smeh i nazdravljanje: «U tvoje zdravlje i srecu, domacine!», «Za srecu i ljubav mojih gostiju!»...
Stanovnici Kraljevstva stalno su, jedni drugima, odlazili u goste, spravljali zajednicke ruckove, vecere, organizovali plesove, drustvene igre u kojima su svi dobijali. Nije bilo licemjerja, ljubomore, zlobe i zavisti.
Osmeh na licu dolazio bi iz srca, lj