Poučne priče - Melem za dušu

[Goga]

Jedne Nove godine, ne secam se vise koje, izadjoh pred jutro na ulicu.
Bilo je to u ono daleko vreme dok je jos padao sneg i jelke bile
prave, a ne plasticne.

Ulica je bila zasuta slomljenim staklom i odbacenim sarenim kapama
od kartona. Ucini mi se da u snegu vidim jednu palu, izgubljenu zvezdu.

Jesam li rekao da je ulica bila pusta, i duga, i bela, i bez zvuka?

Tada je ugledah kako ide prema meni. Bila je ogrnuta belim kaputom
ispod koga je svetlucala duga vecernja haljina, tako nestvarno tanka,
i tako pripijena uz njeno telo, kao da je sasivena od magle i paucine.
Gazila je sneg u lakim sandalama, koje su uz nogu drzala samo dva
jedva vidljiva zlatna kaisica. Pa ipak, njene noge nisu bile mokre.
Kao da nije dodirivala sneg. Jednom rukom pridrzavala je ovratnik
kaputa, a u drugoj nosila malu barsku torbicu od pletenog alpaka,
istu onakvu kakve bake ostavljaju u nasledstvo najmilijim unukama.

Jesam li rekao da je plakala i da su joj se suze ledile na licu,
poput najfinijeg nakita?

Prosla je pokraj mene ne primetivsi me, kao u snu. U prolazu
obuhvati me oblak nekog egzoticnog mirisa. Nikad ga posle nisam
sreo. Nikada je posle nisam sreo. Da, bila je plava. Ne, crna. Ne,
ridja! Imala je ogromne tamne oci; u to sam siguran.

Zasto je napustila pre vremena novogodisnje slavlje? Da li je
neko ko je te noci bio s njom zaspao ili odbio da je prati? Da li
se napio i bio prost?

Da li je to, u stvari, bila Nova godina? Jesam li mozda jedan
od retkih nocnih setaca koji je imao srecu da je vidi licno?

Ili je to bila Snezana kojoj su dojadili pijani patuljci?

Ali, zasto je plakala?

Jesam li vec rekao da sam ovu pricu napisao samo zbog toga da
je ona mozda procita i javi mi se telefonom?

Vec vise od petnaest godina razmisljam o tome zasto je plakala
one noci.

...


(Snežana,Momo Kapor)

[TVO.JA_]

Kuća od zlata


Jedan čovek je za vreme zlatne groznice rešio da proda svu svoju imovinu da bi kupio opremu za kopanje zlata i obezbedio hranu za ovaj poduhvat. Otišao je u planine zajedno sa drugim kopačima i krenuo u potragu za zlatom. Dani su prolazili, a on nije pronašao ni trunku zlata. Prolazili su meseci i godine, on je postajao sve siromašniji i siromašniji i na kraju je ostao bez ičega. Razočaran posle svega, rešio je da ode u jedno napušteno mesto, gde su ostale prazne barake, i da tu umre. Kako se osećao veoma usamljenim na tom pustom i sumornom mestu, odlučio je da ode negde u prirodu. Stigao je do jednog potoka, koji je tekao pored divne livade do koje je bila šuma. Tu je stao i posmatrajući ovaj predivan prizor prirodne lepote koje nam je Bog podario, odlučio je da tu napravi sebi jednu malu kućicu. Kako je bilo toplo vreme, iskopao je rupu pored potoka i počeo da pravi cigle od te zemlje i da ih suši na suncu. Od njih je kasnije sagradio malu kućicu na sred poljane. Došla je zima, a on je, onako izmoren i razočaran, umro od gladi i hladnoće. Od tada je prošlo puno vremena i jedan mladi bračni par je rešio da kupi taj plac i sagradi na njemu kuću, jer im se jako sviđao predeo. Sagradili su kuću, ali im je smetala ta neugledna kućica na sred livade, pa su rešili da je sruše. Kada su počeli da je ruše, primetili su da u ciglama nešto svetluca na suncu. Odneli su ciglu na analizu i ustanovili da je razlog tome zlato. Mesto odakle je vađena zemlja za te cigle je bilo bogato nalazište zlata. Na tom mestu je kasnije otvoren jedan od najvećih rudnika zlata. Zamislite koliko jedan čovek može da bude slep pored očiju i ne vidi bogatstvo koje tako dugo traži. Čovek je umro od gladi u kući od zlata.

Zato vas molim da i vi ne budete slepi. Otvorite oči!

Pogledajte oko sebe!

[Goga]

Crvena Ruza

Dozvolite mi da vam ispricam jednu pricu.Uostalom, treba da znate da ja mnogo volim da pricam price zato sto imam tako dobre citaoce kao sto ste vi. Danas cu vam pricati pricu o ljudima sa crvenom ruzom a vi cete, verujem, i iz ove price moci da izvucete neki koristan zakljucak.
Ne znam da li ima medju vama onih koji dobro poznaju Njujork jer dogadjaj se zbiva u Njujorku negde kada je rat, II svetski rat zavrsen. Dogadjaj se dogadja na Glavnoj Centralnoj Stanici u Njujorku. O cemu se ustvari radi? Radi se o jednom mladicu, mladom coveku koji je na Glavnoj Centralnoj Stanici u Njujorku trazio osobu koju nikada nije video a koju je voleo. Naime, o cemu se radi: ovu pricu sam procitala u jednoj knjizi i toliko je zanimljiva pa bih je kvarila i oduzimala od drazi ako bih to ispricala. Zato, dozvolite mi da taj deo procitam. Osoba, mladic je oficir i njegovo ime je Dzon Blanckort.
"Ustao je, kaze, sa svoga sedista sa klupe na kojoj je sedeo na Glavnoj Centralnoj stanici u Njujorku , zategao svoju vojnicku uniformu i poceo da pazljivo posmatra masu ljudi koja se kretala kroz veliku Glavnu Centralnu Stanicu u Njujorku. Trazio je devojku koje je njegovo srce poznavalo ali ciji lik nije mogao da zna. Devojku sa crvenom ruzom. Njegovo interesovanje za ovu devojku pocelo je 13 meseci ranije u jednoj biblioteci na Floridi. Kad je sa police uzeo jednu knjigu, zainteresovao se ne za onim sto je bio sadrzaj te knjige, sa tekstom u toj knjizi, vec sa zabeleskama koje su se nalazile na margini skoro svake stranice. Bio je to vrlo lep rukopis i on je zakljucio da iza tog rukopisa stoji jedno bice koje je promisljena dusa i jedan duboki um. Na prvoj strani knjige nasao je cak ime i prezime prethodnog vlasnika. To je bila gospodjica Kolis Mejhel. Potrosio je dosta vremena i truda i pronasao je cak i njenu adresu. Zivela je u gradu Njujorku. Napisao joj je pismo u kojem se pretstavio i pozvao je da se dopisuju. Sledeceg dana, dogodilo se, da je bio stavljen u brod i odvezen u Evropu kao vojnik na front Drugog svetskog rata. Sledece cele godine i jos jednog meseca, dakle 13 meseci, dvoje se dopisivalo i upoznavalo preko pisama. Svako slovo padalo je na plodno tlo. Zapocela je romansa. Blancard je u jednom pismu, pri kraju 13 meseci zatrazio sliku ali devojka je odbila da je posalje. Njemu je to bilo jos privlacnije. Ona je smatrala da, ako je on zaista zainteresovan, nece puno znaciti za njega kako ona izgleda. Kad je dosao konacni dan da se vrati iz Evrope sa fronta, dogovorili su se za njihov prvi sastanak. 7 sati uvece na velikoj Glavnoj Centralnoj Stanici u Njujorku.
" Prepoznaces me", - pisala je devojka" - po crvenoj ruzi koju cu nositi na mom reveru."
I tako, u 7 sati uvece on je bio na stanici i trazio ocima devojku koju je njegovo srce volelo ali cije lice nikada do tada nije video.
I sada, autor knjige, "Ljudi sa crvenom ruzom" kaze, dopusticu da sam Blancard prica sta se na stanici dogodilo prilikom susreta.
"Mlada osoba isla je prema meni; bila je visoka i vitka . Njena plava kosa padala je u uvojcima na ramena , njene oci su bile plave kao neki cvetovi. Crte lica bile su besprekorne i njene usne su odrazavale cvrstinu ali i odlucnost. Obucena je bila u svetlozeleni kostim i izgledala je kao prolece koje je ozivelo. Krenuo sam ka njoj potpuno zaboravivsi da ona na reveru svog odela nema crvenu ruzu. Dok sam joj prilazio mali provokativni osmeh je presao preko njenih usana i rekla je samo:
"Mornaru, da li ti i ja idemo u istom smeru".
"Skoro nekontrolisano, - pise mladic dalje, - nacinio sam jos samo jedan korak ka njoj a onda, tacno iz nje , ugledao sam Polis Mejhel, osobu koja je na svom reveru imala crvenu ruzu. Stajala je upravo nekako iza ove prekrasne devojke.
Na sebi je imala prosedu kosu koja je bila sakupljena i pritisnuta vec iznosenim sesirom. Bila je okruglog lica a i tela, isto tako. Na nogama su bile cipele sa niskim potpeticama. Devojka u zelenom kostimu odlazila je vrlo brzo.Osetio sam se u tom trenutku kao da sam se razdvojio na pola. Tako me je zelja vukla da sledim devojku u zelenom kostimu ali ipak moja teznja za zenom ciji je duh tako bio spojen s mojim i buzeo moj, bila je tako duboka. I ona je tu stajala. Njeno bledo i okruglo lice bilo je plemenito i osecajno; njene sive oci su imale svetlucavi i svetli sjaj.
Nisam oklevao. Podigao sam u svojoj ruci knjigu sa sivim koricama - to je bio znak prepoznavanja sa moje strane. I sada sam shvatio da to i ne treba da bude ljubav vec nesto posebno, nesto cak i bolje od ljubavi. Prijateljstvo za koje sam bio i morao biti uvek zahvalan. Ispravio sam se kao pravi vojnik , otpozdravio i pruzio knjigu zeni a,i ako dok sam govorio, osecao sam neku gorcinu razocarenja.
Ja sam porucnik Dzon Blancard a vi biste morali biti gospodjica Mejhel. Tako mi je drago da smo se nasli ovde na ovoj stanici.Da li biste prihvatili da vas izvedem na veceru?" Zenino lice se rasteglo u prijatan osmeh.
"Ja ne znam sta sve ovo treba da znaci, mladicu" - odgovorila je. " Ali mlada dama u zelenom kompletu koja je upravo ovuda otisla, zamolila me je da stavim ovu crvenu ruzu na moj kaput. I rekla je da ako me pozovete na veceru, da vam kazem da vas ona ceka u velikom restoranu preko puta. Ona je kazala da mene upotrebljava kao neku vrstu testa."
Nije tesko razumeti mudrost ove devojke, gospodjice Mejhel.Prava vrednost ljudske duse se vidi u odgovoru na neprivlacno. Neko je napisao: "kazi mi koga volis i ja cu ti kazati ko si".
Ko nosi crvenu ruzu? Obicno oni koji nisu za primecivanje.Obicno oni za koje mislimo da ne treba da nose crvenu ruzu. Da li ste se ikada pitali kako postupamo sa njima, u nasim svakodnevnim kontaktima. Da, sa onima koje svaki dan srecemo sa crvenom ruzom na reveru...

[Arthur Dent]

ŠTA U STVARI ŽELE ŽENE


Mladi kralj Artur je bio iznenadjen i uhvaćen od susednog Kralja, dok je kradom lovio u njegovim šumama.
Kralj ga je mogao ubiti na licu mesta jer je to bila kazna za sve one koji bi krali na monarhovom imanju, ali se on pokolebao pred Arturovom mladošcu i simpatičnošcu, i ponudio mu je slobodu u zamenu za
odgovor na jedno teško pitanje.

Šta ustvari žele žene?

Ovakvo bi pitanje ostavilo bez reči i najstarije mudrace i mladom Arturu se činilo da je prosto nemoguće odgovoriti na njega.

Kako god bilo, bolje je i pitanje nego umreti obešen, tako da se vratio u svoje kraljevstvo i poceo ispitivati svoje podanike.

Razgovarao je s princezama, kraljicom, prostitutkama, časnim sestrama, mudracima, pa čak i sa dvorskom ludom, jednom rečju, sa svima.
Ali, niko mu nije dao zadovoljavajući odgovor.
Medjutim, svi su mu savetovali da potraži odgovor kod stare veštice, jer ga je ona jedina i znala.

Cena bi bila visoka, jer je stara veštica bila nadaleko poznata po svojim basnoslovno skupim uslugama.

Dosao je najzad i zadnji dan godine i Artur nije imao drugog rešenja već da razgovara sa vešticom.

Ona je pristala dati odgovor, ali u zamenu za sledeću cenu:
želela je da se uda za Sir Gawain-a, najplemenitijeg viteza Okruglog stola i Arturovog najboljeg prijatelja.

Mladi Artur je prestravljeno gledao; bila je grbava i uzasno ružna, imala je jedan jedini zub, širila je oko sebe takav smrad koji ga je terao na povraćanje i ispuštala je neobične krike i zvukove.
Nikad Artur nije u svom životu video odvratnijeg stvorenja.
Pri samoj pomisli da zamoli svog prijatelja da oženi ovo storenje, uplasio se i posustao.

Ali Sir Gawain je saznao sta se dogodilo i odlučno rekao da je žrtvovanje za život svog prijatelja i za očuvanje Okruglog stola vredno toga.

Najavljeno je venčanje, nakon čega je stara veštica u svojoj paklenoj mudrosti rekla:
"Svaka žena želi da bude vlasnica svog života!"

Čim je to izgovorila, svi prisutni su odmah priznali da je izrekla veliku mudrost i da je potpuno u pravu.
Isto tako, da je i mladi Artur spasen.

Tako je i bilo.

Čim je cuo odgovor, monarh susednog kraljevstva je vratio Arturu slobodu i pravo na život.

Venčanje je obavljeno i to gala; prisustvovali su svi dvorjani i niko vise od Artura nije osećao i olakšanje i težinu u isto vreme.

Sir Gawain je bio nasmešen sve vreme, ljubazan i pun poštovanja, po svom starom obicaju.
Stara veštica je napravila pravi skandal svojim najgorijim načinom ponašanja: ždrala je kao zver, bez korišćenja pribora za jelo - rukama, i uz to proizvodila zastrašujuce urlike i zvuke, a da ne spominjemo nepodnošljivi smrad.

Konačno je došlo i vreme prve bračne noći i dok je čekao svoju novovenčanu mladu da mu dodje u krevet...

Gawain je ugledao kako mu prilazi najlepše žensko stvorenje koje je ikad u životu mogao zamisliti.
Sav ocaran je upitao šta se dogodilo, na šta mu je mlada devojka odgovorila da je to ona, veštica, ali da će pola vremena provesti s njim kao veštica, a pola kao mlada devojka i to sve zato što je on bio dobar prema njoj sve vreme.
Isto tako, upitala ga je koji njen aspekt želi preko dana, a koji preko noći.

Koje okrutno pitanje!

Gawain je požurio sa razmišljanjem.
Da li da preko dana ima divnu devojku koju ce moći svima pokazivati bez straha i srama, a noću u intimnosti svog kreveta imati monstruoznu
vešticu???
Ili pokazivati prijateljima preko dana vešticu, a trenutke bračnog sladostrašća provoditi sa divnom devojkom???


Sta biste vi izabrali?

Gawain-ov odgovor se nalazi malo niže, ali pre čitanja, donesite svoju odluku. !!!!


Plemeniti Gawain joj je rekao da joj pušta na volju da sama odluči.

Čim je to čula, veštica je rekla da ce uvek biti u obliku mlade devojke, i danju i noću, jer ju je on poštovao i dozvolio joj da bude vlasnica svog
života.


Koje je naravoučenije ove priče?


Nije bitno da li je žena lepa ili ružna.



U suštini...........sve su one pomalo veštice

skinuto sa neta - autor nepoznat

[Cecara]

Price koje pokrecu:
Covek

1. Dobicete telo.
Mozete ga voleti ili mrzeti, ali bice vase celog zivota.

2. Ucicete lekcije.
Upisani ste u redovnu nezvanicnu skolu koja se zove Zivot. U toj skoli svakodnevno cete imati prilike da ucite odredjene lekcije. Te lekcije mogu da vam se dopadnu ili da smatrate da su nevazne i glupe.

3. Ne postoje greske vec samo lekcije.
Rast je proces proba i gresaka: eksperimantisanje. Neuspeli eksperimenti su isto tako deo procesa kao i oni koji uspeju.

4. Lekcija se ponavlja dok se ne nauci.
Lekcija vam se nudi u razlicitim oblicima sve dok je ne naucite. Tek kad je naucite, mozete da predjete na sledecu.

5. Ucenje nikada ne prestaje.
Ne postoji period zivota koji nema svoju lekciju. Ako ste zivi, uvek postoji neka lekcija koju treba da naucite.

6. "Tamo" nije bolje nego "ovde".
Kada nase "tamo" postane "ovde", jednostavno ce vam se pojaviti neko drugo "tamo" koje ce ponovo izgledati bolje nego "ovde".

7. Ogledate se u drugima.
Mozete da volite ili mrzite nesto kod neke osobe ukoliko to odrazava nesto sto volite ili mrzite kod sebe.

8. Prvenstveno od vas zavisi kakav cete zivot voditi.
Posedujete sve sposobnosti i osobine koje su vam potrebne. Od vas zavisi kako cete ih upotrebiti - izbor je vas.

9. Resenje je u vama.
Odgovori na zivotna pitanja leze u vama. Samo je potrebno da gledate, slusate i verujete.

10. Zaboravicete sve ovo.

Cherie Carter - Scott

[SQUAW]

• Najbolja učionica na svetu pod nogama je starije osobe.
• Kada voliš, to se vidi.
• Ako mi samo jedna osoba kaze "ulepšao si mi dan" ulepšala mi je dan.
• Usnulo dete u naručju najmirniji je osećaj na svetu.
• Biti dobar mnogo je važnije nego biti u pravu.
• Nikada ne treba odbiti detetov dar.
• Uvek mogu moliti za nekoga, ako već nemam snage pomoći mu na drugi način.
• Koliko god život od tebe traži ozbiljnost, svako treba prijatelja s kojim se može glupirati.
• Ponekad je osobu dovoljno uzeti za ruku i razumeti je srcem.
• Obične šetnje s ocem u letnjim večerima po kvartu kada sam bio dete, čuda su učinile za mene odraslog.
• Život je poput rolne toaletnog papira. Što se više bliži kraju, brže se troši.
• Dobro da nam Bog ne daje sve što tražimo.
• Novac ne kupuje klasu.
• Male svakodnevne stvari čine život tako izvanrednim.
• Ispod svačije tvrde ljušture je neko kome treba poštovanje i ljubav.
• Ignorisanje činjenica ne menja ih.
• Kada se planiraš s nekim izjednačavati, samo mu dozvoljavaš da te nastavlja ranjavati.
• Ljubav, ne vreme, leči sve rane.
• Najlakši način da postanem velika osoba je okružiti se drugima pametnijim od mene.
• Svako koga sretneš zaslužuje da ga pozdraviš s osmehom.
• Niko nije savršen, dok se ne zaljubiš u njega/nju.
• Život je grub, ali ja sam još grublji.
• Mogućnosti nisu nikada izgubljene; neko će iskoristiti one koje si ti propustio.
• Kada udomljuješ ogorčenost, sreća će otići negde drugo.
• Poželim da sam mami barem još jednom rekao da je volim pre no što je umrla.
• Svoje reči treba sačuvati mekima i nežnima, jer ćeš ih sutra možda morati pojesti.
• Osmeh je besplatan način da poboljšaš svoje izglede.
• Kada te novorođeno unuče uhvati ručicom za mali prst, povezali ste se za celi život.
• Svako želi živeti na vrhu planine, ali sva sreća i rast događa se penjući se na nju.
• Što manje vremena imam, više posla napravim.

[zmax]

Kutija

Početak priče ide daleko u prošlost, kada je neki muškarac kaznio svoju petogodišnju kćerkicu, jer je izgubila neku vrlo dragocenu stvar, a para je u onom vremenu bilo vrlo malo.
Bilo je božićno vreme. Sledećeg jutra je devojčica donela mali poklon i rekla: “Tata, to je za tebe”
Tati je bilo vrlo neprijatno, a kada je otvorio kutiju i video, da unutra nema ničega, jako se naljutio.
Kćerkicu je prekorio: “Ne znaš, ako nešto pokloniš, očekuje se, da se u kutiji nešto nađe?”
Devojčica ga je žalosno pogledala i sa suznim očima rekla: “Tata, ali nije prazna. Do vrha sam je napunila s poljupcima samo za tebe”
Tata je bio ganut. Kleknuo je pred kćerkicu, jako je zagrlio i zamolio je za oproštaj.
Do kraja života čuvao je tu kutiju pored kreveta i uvek, kada se osećao izgubljeno i očajno, uzeo je, otvorio i iz nje uzeo jedan navidljivi poljubac i setio se ljubavi, koju je kćerka spremila unutra.
Svako od nas ima kutiju punu poljubaca i ljubavi, koju nam poklanjaju prijatelji, deca, Bog…
Ne postoje važnije stvari, koje bi mogli dobiti.

[TVO.JA_]

Jednoga dana udje čovek u restoran u pratnji noja.Konobarica ih upita šta žele,tip reče : " Hamburger,kolu i pomfrit." a onda se okrenu prema noju i upita " A ti ?"
" Ja ću isto." - odgovori noj
Posle nekog vremena konobarica se vrati sa porudžbinom." To je bilo 9.40 $."- reče.Tip posegnu u džep i izvadi tačno toliko novca.
Naredni dan ponovo uđe sa nojem i poruči isto . " Hamburger,kolu i pomfrit." a onda se okrenu prema noju " A ti ?"
"Ja ću isto ."- odgovori noj .Posle nekog vremena konobarica se vratila sa porudžbinom," To je bilo 9.40 $ " ,reče, tip opet posegnu za džepom i izvadi tačno toliko novca.I tako je sve prešlo u rutinu.Posle dve nedelje pojaviše se ponovo u restoranu.
"Uobičajeno ? "- upita konobarica
" Ne, danas je petak i uzeću bečku,salatu i pivo !" - reče tip
"Ja ću isto "- reče noj .Ubrzo se konobarica vratila sa porudžbinom," To je bilo 32.62 $ "- reče .Tip posegnu u džep i izvadi tačno toliko novaca.Ovaga puta konobarica nije mogla da odoli radoznalosti "Izvinite ...ali kako uvek u džepu imate tačno toliko koliko iznosi račun?"
"Pa pre nekoliko godina čistio sam tavan i našao staru lampu.Iz nje je izašao duh i rekao mi da će mi ispuniti dve želje,prva je bila da u džepu uvek imam onoliko novca koliko mi je potrebno da bih platio račun,i želje se ostvarila,svaki put kad kupujem nešto u džepu se pojavi toliko novca koliki je račun."- reče tip.
"Pa to je sjajno!"- reče konobarica,"većina ljudi bi tražila milione,a vi ćete ovako uvek biti bogati "
"Upravo tako,tražim litar mleka ili najskuplja kola uvek ću ih platiti!"- reče tip.
"A zašto vas uvek prati noj?"
Čovek uzdahnu i reče:" E tu je caka....moja druga želja je bila da uz mene do kraja života bude pilence dugih nogu i velike guze koje će se uvek složiti sa onim što ja kažem "