O veri, verovanju, religiji, sujeverju ... i još nekim stvarima...

[HLEBmaster]

Posto ne bih vise da ugrozavam ljudska prava vernika i verske slobode svojim aktivnostima na forumu - religija- , a ochigledno postoji potreba da se o tome pricha iz svih aspekata i svih uglova, kroz sva mogucha saznanja, iskustva i shvatanja i jer se javlja vishe ateista nego vernika vidim potrebu da se otvori ovakva prichaonica ...

Ako ima svrhe redjanje lichnih i slichnih dozzzivljaja vernika ili ateista u nekom medjusobnom potvrdjivanju vere ili nevere onda ih nechu ometati da se samoostvaruju na takav nachin tj, ako je smisao priche o veri - verovanje i pokazivanje istog ili dokazivanje suprotnog mene ne zanima iskljuchivo takva diskusija.

Sigurno bi bilo zanimljivo chuti shta zlatna ribica ima da kazze o akvaristici, ili cvet o botanici...ali bojim se da ni od 514 tog uchesnika u takvoj diskusiji nechemo chuti nishta shto nismo chuli od prvog sem stilskih razlika...

Svakako da razgovora nema bez misljenja vernika. Ne mozzete razgovarati i istrazzivati objektivno i potpuno, recimo zashto novosadjani vole svoj grad, a gledajuchi ga iz satelita i chitajuchi u knjigama ili samo shetajuchi njime, ako ne razgovarate sa novosadjanima zar ne?

Oni koji budu spremni da nas prosvetle ili da podnose barazz pitanja i sumnji biche tu, a oni koje takva rasprava ne zanima imaju svoj reon.

Prema tome, treba nam tema koja neche biti sputana vidjenjima ovih ili onih.
Ko se osecha sputanim razmishljanjima saglasnim sa razmisljanjima filozofa, nauchnika ili teologa takodje jednostavno ne mora da uchestvuje.

A onaj kome se samo ne svidja moje lichno misljenje itekako je pozvan da uchestvuje.

I sve shto je vezano za choveka, njegov nastanak, razvitak kroz istoriju, kulturi nauchni i duhovni, evolucija, kreacionizam sve su to suvishe usko vezane teme teme da bi ih mogli razmatrati nezavisno i zzelim da se o tome pricha inache se potpuno rasplinjavamo. Kljuchno je da se o svemu tome pricha na jednom mestu.

Ako je nekome svetogrdje postojanje ovakve teme, ostaje na upravi foruma da odluchi shta je primarno.

Ova tema che, nadam se, biti ogranichena samo pravilima osnovne kulture i osnovnim pravilima foruma - bez besmislenog vredjanja.

Pochechu svojim vidjenjem, ali to ne znaci da razgovor treba da vodi tim pravcem ili da svi postovi treba da budu u tom stilu.
.................................................. .................................................. ..

Za nekoga je postojanje boga nepobitna chinjenica i tachka.
Shta je chinjenica? Chinjenica bi trebalo da bude neshto za shta postoji dovoljno dokaza i chije je dalje dokazivanje nepotrebno, opshte prihvachena istina. Neshto oko chega bi svi mozzemo da se slozzimo. Chinjenica je da ova nasha sokochala ne rade bez struje, chinjenica je da imamo struje chim chitamo i pishemo redove ovde, chinnjenica je da smo pri tom zzivi ... ( ovde bih imao nekih dodatnih opaski al ajd da se ne zavitlavam za sada)

Istina jeste da je stvarnost zapravo ono kako percipiramo okolinu. Nasha slika sveta.

Neko je slep za boje. Za njega je crno beli svet chinjenica, ako ne prihvata dokaze da su stvari drugachije od njegovog vidjenja. Medjutim, vechina nas che se slozziti da nije tako.
Sve bi to bilo u redu da je chovek prilagodjen zzivotu bez boja. Medjutim, nije. Onaj ko je slep za boje, uskrachen je za informacije koje ipak mogu biti od kljuchnog znachaja za prezzivljavanje.

Recite mu da je potrebno da pritisne crveno dugme, da zaustavi mashinu koja mu spushta, recimo, kamion na glavu, a pored ima josh dva podjedjako svetla dugmeta... Shvatate shta mislim?

Prema tome individualni dozzivljaj sveta nikako nije - chinjenica, niti neshto shto bilo ko drugi osim nas samih moze da prihvati kao osnovu za bilo kakav razgovor, osim o nashem lichnom nedostatku informacija.

Medjutim, slep za boje mozze da ustvrdi kako on zna kako mi vidimo boje, kako je on nekada video svet isto tako dok nije dozziveo prosvetljenje, dok mu se nije ukazala istina... Ako poshtujemo tudje misljenje prihvatichemo da on to tako vidi i ima pravo na to.

Mozzda che mu lekar utvrditi oshtechenje ochnog zzivca, ali daltonista che rechi - ko su pa lekari do obichni ljudi sputani sharenim svetom, sputani filozofiranjem fizichara, optikom..prelamanjima svetlosti, frekfencijama .. sputani ovim i onim... nema lepshe istine do one koja ti dolazi iznutra... Iz mog ugla, kazze daltonista, vi ste uskracheni za beskrajne nijanse sivog... Iz mog ugla - vi ste daltonisti!

Priznachete da je lakshe oshttiti sebi ochni zzivac radi mira na svetu, nekako nego se ubedjivati sa daltonistom oko boje ruzze recimo?

Ajmo jednu drugu paralelu. Pre stotina godina, kada bi smo videli recimo epileptichara, rekli bi da je chovek posednut demonima. Svakako da nismo imali dokaza pravih dokaza da verujemo u to, ali smo imali razloga.POd jedan, bio je ochigledno posednut (tako se i danas postojanje boga dokazuje postojanjem choveka ). Niko pojma nije imao o elektrichnim disfunkcijama mozga, ali su zato svi znali sve o demonima. Nauchnim ispitivanjem vekovima kasnije doshli smo do toga kako dolazi do bolesti i na koji se nachin ona mozze tretirati. Oni najtvrdoglaviji su josh dugo isterivali djavola iz obolelih...

To su sasvim opipljivi i ochigledni dometi i dokazi nauke, kojima che danasteshko protivurechiti i najvechi vernik. Otkrichem mikroskopa postojanje bakterija i virusa postalo je dovoljno ochigledno i tek tada su postali nepobitna chinjenica. Prosto, nauka je naterala svet da napusti svoje dotadashnje - nepobitne chinjenice.


Postojanje demona je u korelaciji sa postojanjem boga. Znachi svaka nevolja, svaki problem izazvan demonima bio je dokaz borbe sila tame protiv boga i samim tim dokaz postojanja boga. Tako se u svemu i dobru i zlu vidi dokaz postojanje boga. E sada pred novim saznanjima " svetovni " neposredni dokazi boga potpuno gube smisao... Sa napretkom nauke dokazivanje se povlachi u duhovno i bilo kakava egzaktna pricha i rasprava sa vernikom gubi smisao. Znachi ono shto je nekada bilo i povod za nastanak religije (kroz tezznju choveka za razumevanjem prirodnih sila ) te dokaz za njeno odrzzanje, danas je obesmisljeno kao takvo, a izvor religioznog dozzivljaja premestio se iskljuchivo u unutrashnjost chovekovog bicha.

Nadam se da je neko video poentu ovim mojim paralelama. Nije mi namera da vredjam i nipodashtavam, iako znam da che se vech nachi neko uvredjen, mozzda chak da mi skrene pazznju o tome o chemu je tema i ako mi se ne svidja da idem negde drugde da pishem.... Ali, kada mi neko kazze da je sputan razmishljanjem "filozofa i drugih" ja neznam kako da nadjem neki odgovarajuchi primer, tj paralelu koja bi bila manje uvredljiva, a pri tom prikazala princip postojanja velikih istina "sputanog".


Po meni, chinjenica nije da bog postoji, chinjenica je samo da nema opipljivih dokaza za suprotnu tvrdnju, a da se nekakvi duhovni dokazi u korist tvrdnje da bog postoji svode na lichna vidjenja (koja zavise od mnogo chega, o chemu isto moze da se pricha). Chinjenica je da - svet nije stvoren za shest dana. Chinjenica je da chovek i majmun imaju zajednichkog, majmunu slichnog pretka. Chinjenica je da mi zzelimo o svemu tome da razgovaramo.

Opet podsecham, sablazznjava li vas ucheshche u ovakvim razgovorima tema... ignorishite ih.

[duga12]

Naravno da postoji potreba da se cuju svi aspekti,ali na malo ozbiljnijem nivou.Sve pohvale za ideju o ovakvoj pricaonici.Moram priznati i sama sam juce bila u dilemi ,da li da zapocnem neku slicnu temu,ali sam odustala,jer iz pozicije vernika i sama vidim da se malo vernika javlja na temi religija,a zasto?zato sto se svi komentari vernika docekuju sa dozom ismejavanja,i na moju zalost nerazumevanja.Veru shvatam veoma ozbiljno,to je moj izbor,pri tom nikog ne silim da razmislja na taj nacin.Na forumu religija vidim da neki od neverujucih to koriste za salu i nipodastavanje,kad to kazem ne generalizujem.Takodje bi ponovila da moja vera u Boga meni ne smeta da prihvatim sve nauke i savremena dostignuca ovog sveta,nisam sujetna u tom smislu.Najbolje bi blo kad bi nauka bila u harmoniji sa verom,jer najbolji se razumeju,a ne prepiru.Nauka hoce dokaz,a vernik hoce da oseti smisao,ponavljam da oseti...smisao.Ne znam da li cu i dalje ucestvovati na ovoj pricaonici,jer svaka rasprava mene kao vernika dovodi u iskusenje,da dokazujem ono sto se ne dokazuje...da se ne ponavljam,znamo o cemu smo pricali.U svakom slucaju hvala na pozivu.

[HLEBmaster]

duga12 kaže: Ne znam da li cu i dalje ucestvovati na ovoj pricaonici,jer svaka rasprava mene kao vernika dovodi u iskusenje,da dokazujem ono sto se ne dokazuje...

Dobro, nadam se ipak da se neche sve svesti na to i neki napad i odbranu, dokazivanje itd... Svako mishljenje vernika o svemu, bilo koje gledanje svega meni lichno je dobrodoshlo za diskusiju. Npr, kakav bi svet bio bez religije? Kako vernik gleda na istoriju religije ...na druge religije .. na ateiste... uopshte na svet... a ne samo na molitve i onog shto se neposredno tiche sopstvenog nachina verovanja... A, sad, shto se tiche nivoa... takvi smo kakvi smo, pricha che uvek biti na onom nivou na kom smo i mi pa ko se kako pronadje u svemu tome...

[HLEBmaster]

Znao sam da che tema biti vishe nego popularna

Chim su svi pozvani da uchestvuju nije zanimljivo


Ajde, da vidimo shta misle ljudi o Frojdovom objashnjenju religioznosti kao posledicu infantilne potrebe za pronalazzenjem figure oca, zashtitnichkog lika koji che nas osloboditi odgovornosti prema sopstvenom zivotu? Imao je chovek shkakljivih konstrukcija kojima je sexualni nagon bio objashnjenje svega, pa su takve i one vezane za religiju... kao shto je ona pricha o bogu kao simbolu oca koga potomci velichaju zbog osechaja krivice jer su ga sinovi ubili zbog seksualne dominacije u plemenu/hordi ... potrebi da se potchinjavanjem dodvore pochivshem dominantnom pretku... itd...

[valter]

-Gled'o ja na kablovskoj, otojc, i iz konteksta price u "povisenom stanju svesti" izvukao zakljucak da drogama mozemo da zahvalimo za razvitak u ono cega jesmo. Naime, radilo se o ritualima ranog coveka sa podrucja kasnijih Kelta koji su umrle unosili u pecine i drogiravsi se komunicirali sa njima.
I nema razgovora, u svakodnevnom zivotu koji se tice ove teme, bez zakljucka da nesto postoji. Zao mi je toliko tracenog vremena umesto rada na proucavanju i upotrebljavanju korisnosti tog ne istrazenog mikrokosmosa opstenja unutrasnjeg bica sa spoljasnjim svetom posredstvom "sile". Pojave se naznake, tu i tamo, bilo to u pojedinim fazama sna, dejstva opijata, hormona ili zlezda i njihovih izlucevina, no,
Moj doprinos "novoj religijskoj doktrini" bio bi u okretanju shvatanja religije ka paralelnim univerzumima sto bi za jedno pooduze vreme odvojilo verujuce od napada fizicara i drugih naucnjaka, jerbo i nauka ide u tom smeru a tamo je sve moguce.
Frojd je tata!
Jel to

[HLEBmaster]

valter kaže: Moj doprinos "novoj religijskoj doktrini" bio bi u okretanju shvatanja religije ka paralelnim univerzumima sto bi za jedno pooduze vreme odvojilo verujuce od napada fizicara i drugih naucnjaka, jerbo i nauka ide u tom smeru a tamo je sve moguce. Frojd je tata! Jel to

Pa otprilike sejm thing ja uvek i pricham. Ali sushtina svih napada, odbrana i polemika je upravo u promeni tog shvatanja. Tada bi vera stvarno bila samo pitanje lichnog izbora iako bi se oko pogleda na svet svi slagali manje vishe. Ne postoji za nauku nikakva razlika izmedju religioznog i nereligioznog nauchnika... Ali postoji izmedju ortodoksnog i neortodoksnog (ne mislim na pravoslavlje )...

Shto se Frojda tiche, meni je ponekad smeshan kad chitam takve zakljuchke i konstrukcije kakve je on izvodio na osnovu psihoanalize - Sve je sexualni nagon i sve potiche i vracha se u njega...

[HLEBmaster]

NAUCNI PRISTUP FILOZOFSKIM PITANJIMA

Bioloshki principi shirenja religioznog verovanja

By Mano Singham


Bioloshke nauke prilaze pitanjima pochetaka religioznog verovanja i morala, ne da bi postavila pitanje priblizznih uzroka koji vode verovanju u boga i zzivot posle smrti ( da bi odgovori zadovoljili radoznalost i obezbedili sigurnost), vech da bi videli kakve evolutivne prednosti imaju oni koji se drzze verovanja.

Da bi bolje razumeli kako se evolutivna biologija dotiche ovih pitanja, korisno je setiti se osnovnih pravila evolucije kroz prirodnu selekciju. Ako prochitamo The Advancement of Science Filipa Kichera (Philip Kitcher's), (p.19), Darvinove chetiri fundamentalne tvrdnje mogu biti predstavljene ovako:

1. Princip varijacije: U bilo kom stadijumu u istoriji vrste, postojache varijacije medju chlanovima vrste: razlichiti organizmi koji pripadaju vrsti imache razlichiti osobine.

Drugim rechima, potomci nikada nisu identichni roditeljima. U okviru svake vrste postoji znachajna raznolikost u osobinama i ovakva postavka je razlog shto je Darvin imao muke da ukazze kako je teshko ponekad napraviti razliku izmedju varijeteta unutar jedna vrste i izmedju vrsta.

2. Princip borbe za opstanak: U bilo kom stupnju u istoriji vrste, radja se vishe organizama nego shto mozze da prezzivi da bi se razmnozzavalo.
Ako negde postoje vishkovi hrane i drugih resursa, populacija svake vrste exponencijalno che se umnozzavati. Chinjenica da se neumnozzavaju zbog ogranichenja u ovim neophodnim elementima razlog je tome shto samo neki prezzivljavaju i brojnost vrste dostizze manje vishe stabilne brednosti.

3. Princip varijacije u sposobnosti: Na svakom stepenu u istoriji vrsta, neke varijacije medju chlanovima vrste su varijacije koje zavise od uslova koji utichu na sposobnost prezzivljavanja i razmnozzavanja. Neki organizmi imaju karakteristike koje im bolje obezbedjuju da prezzive i reprodukuju se.
One jedinke koje che najverovatnije prezziveti i preneti svoje osobine narednim generacijama su one koje imaju osobine koje im daju prednosti u prezzivljavanju u okruzzenju u kojem se nalaze. Vazzno je primetiti da su samo neke osobine potrebne kao prednost da bi opstanak organizma bio verovatniji. Ostale osobine se takodje mogu razvijati, ne zato shto daju neke odredjene prednosti vech zato shto su nekako vezane za one bitnije osobine i jednostavno bivaju zadrzzane i prenoshene. Takodje, neke osobine mogu biti nusprodukti, usputne pojave selekcije drugih osobina.

4. Snazzan princip nasledja: Naslednost je norma; vechina osobina organizma je nasledjena od njegovih predaka.
Vechina osobina koje imamo (pet prstiju, chetiri ekstremiteta, srce i tako dalje) nasledjena je od nashih predaka.

iz ovih principa proizilazi najvazzniji peti:

5. Princip prirodne selekcije: istorija vrste pokazuje modifikacije vrste u pravcu onih karakteristika koje bolje vode njihove nosioce prezzivljavanju i reprodukciji. Osobine koje bolje vode nosioce prezzivljavanju i reprodukciji postaju preovladavajuche u dolazechim generacijama vrste.

Tako che prirodna selekcija favorizovati one organizme koji, nasumichnim mutacijama gena, imaju osobine koje im daju bolje shanse za opstanak, te che se te osbine u narednim generacijama javljati sa vechom uchestaloschu.

Ovo su snazne teorije koje su Darvin (Darwin) i Valas (Wallace) ponudili i koje chine osnovu cele moderne biologije. Primetno je da se ona ne dodiruje toga – kako je zzivot nastao u osnovi. Darvin je bio iskren oko ovog ogranichenja i ponudio samo uopshtenu i okvirnu spekulaciju oko toga velikog pitanja. Nema sumnje da kada govorimo o samom zzivotu, problem kako je zzivot evoluirao i postao raznovrstan ima bolje odgovore nego pitanje kako je zapravo zapocheo.

Isto se prilichno odnosi i na religiozna verovanja (takodje i na evoluciju jezika). Jendom kada je religiozno verovanje nastalo, nije teshko videti kako je nastavilo i stvorilo trenutnu raznovrsnost koristechi gore navedene principe.

Ochigledno je, kada se radi o religiji, da je prisutan snazzan nasledni princip. Najbolji znak o tome u shta osoba veruje je religiozno verovanje njegovih roditelja. Najvechi broj dece veruje istim religioznim idejama kao i njihovi roditelji uz male varijacije. Vechina sasvim male dece imaju malo saznanja o postojanju ostalih religija i ne razmishljaju o svojim verovanjima kao “verovanjima” jer su im predstavljene kao chinjenice i veruju u njih jer su im roditelji rekli. (Zanimljivo je da su najstarija deca uglavnom sklonija da budu vernija roditeljskim uverenjima nego mladja deca)

Primenjujuchi teoriju prirodne selekcije na religiozna verovanja, teorija ide u tom pravcu da se pokazuje da je religija sluchajni nusproizvod nechega drugog. U smislu prirodne selekcije, postoji definitivna prednost u prezzivljavanju u favorizovanju genetskih predispozicija dece da veruju roditeljima i drugim autoritivnim figurama. Drugim rechima, prirodna selekcija ne stvara religiozna verovanja radi njih samih, vech se ona stvaraju ka usputni proizvod selekcije koja stremi verovanju odraslima.

Mala deca nisu u stanju, za razliku od mnogih zzivotinja, da prezzive samostalno u divljini,pa i po tome mozzemo videti koliko je korisno verovati u ono shto nam roditelji prenose. Deca trebaju roditelje koji ih shtite. Dete koje slusha svoje roditelje (ne diraj vatru, ne idi preko ivice ) imaju vechu verovatnochu prezzivljavanja nego deca koja ignorishu autoritete. Tako nije teshko videti kako prirodna selekcija preferira selekciju sklonih verovanju autoritetnim figurama, i kako su ljudska deca zapravo razvila predispoziciju da veruju starijima.

Ali, kao shto je Richard Dokins (Richard Dawkins) ukazao u knjizi The God Delusion (p. 176) – problem je u tome shto dete nije sposobno da napravi razliku izmedju korisnih i beskorisnih delova saveta.

"Dete ne mozze da zna da je – ‘Nemoj se brchkati u jezeru sa krokodilima’ dobar savet a da je ‘Morash zzrtvovati koze u nochi punog meseca ili che padati kisha” u najboljem sluchaju trachenje koza i vremena. Oba uputstva deluju sasvim verodostojno. Oba dolaze od respektabilnog izvora, data su sa nesumnjivom ozbiljnschu, koji zahteva respekt i poslushnost.

Dakle, dok postoji vrednost za prezzivljavanje u tome da deca imaju genetsku predispoziciju da veruju roditeljima, nusproizvod ovoga je i to da deca nasledjuju religiozna verovanja roditelja takodje. Tako kada je jednom religiozno verovanje dobilo na vazznosti u ranim danima ljudske evolucije, ono nastavlja da se shiri i postaje raznovrsno kako i bilo koji drugi zzivi organizam na drvetu zzivota, stvarajuchi posebne entitete koji dele isti koren. Vremenom, bash kao shto razne bioloshke varijacije postaju odvojene i formiraju razlichite vrsta, isto se deshava i sa religioznim verovanjima. Nakon nekog vremena, processom chesto potpomognutim nekim harizmatichnim verskim liderom, religiozne varijacije postaju kodifikovane (prevedene, drugachije tumachene) da bi postale odvojene i religiozne doktrine kakve vidimo oko nas.

Josh jedna moguchnost je da su religiozne ideje (meme), jednom kada nastanu, analogne genima, ali se ponashaju kao mentalni duplikati – pandami virusa, shirechi se bez nekog pozitivnog uticaja na organizam u kome zzive. Dawkins opisuje moguche postojanje “memeplexa” zbirke mema koje formiraju okruzzenje ideja sa kojima druge ideje moraju da se nadmechu da bi opstale. On ukazuje da postojechi “memeplexi” mogu favorizovati opstanak sledechih ideja:

· Nadzzivechesh sopstvenu smrt.

· Ako umresh, otichi chesh u specijalno divan deo raja gde chesh uzzivati prisustvo sedamdesetdve device

· Jeretici, bogohulnici i nevernici treba da budu ubijeni ili na neki drugi nachin kazznjeni. (na primer, odvajanjem od familije)

· Verovanje u boga je vrhunska vrlina. Ako osetish da ti vera slabi, jako se potrudi da je vratish, i moli boga da ti pomogne nevernom.

· Vera (bez dokaza) je vrlina. Shto vishe tvoja verovanja odbacuju dokaze, tvojer vrline su veche. Vrli vernici koji uspeju da poveruju u neshto potpuno neverovatno nepozudano i nepotvrdjeno, usprkos dokazima i razumu, su posebno nagradjeni

· Svi, chak i oni koji ne drzze do religioznih verovanja, moraju ih poshtovati uz vishe automatskog poshtovanja i bespogovornog poshtovanja nego shto bi ukazao drugim vrstama verovanja.

· Postoje neke u chudne stvari koje nisu stvorene da bi se razumele. Nemoj ni da pokushavash da razumesh ove stvari, jer ih pokushaj razumevanja mozze unishtiti. Pokushaj da nadjesh ispunjenje u tome da ih zovesh misterijom.

· Prelepa muzika, umetnost i tekstovi su sami po sebi znaci religioznosti.

Kao i u sluchaju zzivota, postoji bioloshko objashnjenje za to kako se religiozne ideje shire i opstaju jednom kada se jave. Tezze je objasniti shta uzrokuje da religiozne ideje nastanu i slichno tome shta su bioloshke osnove moralnosti.


Preveo Leb

[HLEBmaster]

Samouverenost vernika koja proizilazi iz zatvorenog sklopa iluzija koje chini svako slepo verovanje simpatichno je ponekad smeshna kao i bilo koja druga bezazlena dechija zabluda. S tim shto fanatichna religioznost nije uvek bezazlena.

Ono shto je simptomatichno kod vechine, da kazzem obichnih, vernika je ta predrasuda da niko nije sposoban da sagleda stvari iz njihovog ugla, tj da je nemoguche razumeti vernika i neverovati, da je nemoguche imati dovoljno jasnu, a objektivnu sliku o religioznom dozzivljaju, ako pri tome nisi osetio "slatkochu" potpunog prepushtanja.

To podsecha malo na prichu o bolestima zavisnosti. Kada narkoman kazze da niko ne mozze da razume njegove probleme jer nije u njegovoj kozzi ili niko nezna nishta o narkoticima jer ih nije probao.

Prvo, niko nije ni prvi ni poslednji. Lichnost je samo relativno jedinstvena. Problemi to uopshte nisu.

Shta hochu da kazzem, ko zapravo mozze da kazze da ateistima obavezno fali religiozno iskustvo? Ne deklarishem se kao ateista u svakom sluchaju, ali se ne slazzem sa vidjenjima teista kakve postavlja ili zastupa recimo g Morrib.

Pre jedno petnaest godina, kada sam otprilike i otkrio religiju, takva su me vidjenja i impresionirala. Medjutim, vremenom shvatih da zapravo religija ne daje niti jedan jedini pravi odgovor na bilo koje pitanje koje tvrdi da pokriva, a pri tom nameche sijaset, chiji bi odgovor direktno ugrozio sve ono shto se u bibliji apropo nastanka i postojanja sveta tvrdi...

Moja radoznalost je neizmerno vecha od granica koje postavlja religija. Chak i ovaj nash vidljivi i opipljivi svet je neuporedivo slozzeniji nego shto to religiozne knjige mogu da predstave i objasne i bez da ga dodatno mistifikuju.

Ali zato religija podrazumeva sijaset zakukuljenih metafora oko najprostijih poruka, misticizam i ceo kazneno popravni sistem i iza najjednostavnijih moralnih poDuka...

Ne mozzete nauchiti dete razlici izmedju dobra i zla, ako ga pri tome ne zaplashite da che zbog zla ichi u pakao?

Sa druge strane pricha o prostom odbacivanju raz