O veri, verovanju, religiji, sujeverju ... i još nekim stvarima...

[Buba Erdeljan]

Masteru, priča je toliko lagana i prozirna da smatram da bih te uvredila ukoliko bih je još pojednostavila. Ali ukoliko želiš ko sam ja da odlučujem šta je za koga jednostavno, a šta ne...

Verujem da iz svoje žablje perspektive mnogo toga ne vidim kako bih trebala videti i zbog istog sam znala da patim. Kao onaj mali dečak iz priče, ili Kalimero iz crtanih filmova - "Bože, kakva nepravda!", pa tako po ceo dan.

Ali sve te nepravde su se vremenom pojasnile, svaka je zatvorila neka vrata, a otvorila neka druga - i kada se sve sjedinilo, kao sastojci iz bakine torte, ispalo je da sam ime Božje pominjala mnogo puta bez potrebe.

Da moj Bog ipak postoji (o religiji ličnoj) i da ima lepo lice (o veri i verovanju), da mi zlo ne želi, niti da zla ima (i o sujeveriju pride).
A o tome više i na jednoj drugoj temi

[HLEBmaster]

Buba Erdeljan kaže: Masteru, priča je toliko lagana i prozirna da smatram da bih te uvredila ukoliko bih je još pojednostavila. Ali ukoliko želiš ko sam ja da odlučujem šta je za koga jednostavno, a šta ne...

Naravno Bubo da se vidi shta ti pricha hoche rechi... Ali sam hteo da chujem i ovoj drugi deo priche... Ovu temu sam otvorio upravo da bih makar nekog naveo da stvarno razmisli shta je to u shta zapravo veruje. Ne nadam se da che pricha uvek da krene u onom pravcu u kome ja ochekujem.

Nego ima puno tema gde ljudi samo lepe i kopiraju tekstove jer su eto lepi. Ja trazzim komentar i mishljenje, a ne objashnjenje. To je sve.

A stav da imash zzablju perspektivu te da neshto ne mozzesh da sagledash je ono shto ti se upravo usadjuje religijom, shto je upravo ono shto ja smatram loshim u svemu tome.

Nadam se da ne treba da ponavljam - no offence?

[Isahara]

triViALna kaže: Prema toma, moja definicija religije u tom kontekstu se u potpunosti poklapa sa izvornim tumacenjem religare (manje sa relegere) -to re-connect . Re-connection prema Bogu, bitisanju, exsistenciji, izvornosti ili pak zivotu. Po potrebi koristiti odgovarajucu terminologiju.

Relligare kao po(novo)vezivanje prevashodno me asocira na povezivanje na psihološkoj ravni, dakle teorija da se ljudi radjaju religiozni, tj. deca po meni nema nimalo smisla. Čovek tek odrastanjem, kada postane svestan poretka sveta oko sebe shvata da je odvojen od vrhunske stvarnosti koja obuhvata ideju Boga, više sile, apsoluta, kosmičkog principa ili čega već.
Odnos čoveka prema religiji odvija se putem tradicionalnih simbola čija je moć upravo u tome što izmiču fiksaciji i zato imamo toliko pristupa religiji i formi verovanja. Čovek se ne radja religioznim, nego vaspitava. Zato je religoznost aspekt kulture ne biologije.

[ZOE]

"...Ceznja za vodstvom, ljubavi i podrskom nagoni ljude na stvaranje drustvenog odnosno moralnog pojma Boga. To je Bog providjenja, koji stiti, naredjuje, nagradjuje i kaznjava; to je Bog koji u skladu s ogranicenjima vjernika, voli i njeguje zivot plemena ili citave ljudske rase ili cak sam zivot; tjesitelj u nesreci i nezadovoljenoj ceznji, koji cuva duse mrtvih. To je drustveni i moralni pojam Boga..."
"...Eticko vladanje covjeka trebalo bi djelotvrono zasnivati na saosjecajnosti, vaspitanju i na drustvenim vezama i potrebama; religijska osnova nije potrebna. Bilo bi zalosno za covjeka ako bi ga se moralo obuzdavati strahom od kazne i nadom na nagradu poslije smrti..." - Citati su iz teksta objavljenog u New York Times-u 9.novembra 1930. i 11. novembra 1930 u Berliner Tageblatt, autor naravno Albert Einstein.


"...Kao prvo, dakle, umjesto pitanja sta je religija radije bih se pitao koja su svojstvena obiljezja teznji osobe koja na mene ostavlja utisak da je religiozna: cini mi se da je religijski preosvjetljen neko ko je, najvise koliko je sposoban, oslobodio samog sebe lanaca sebicnih zelja i zaokupljen je mislima, osjecanjima i teznjama na koje je prionuo zbog njihove nadljuske vrijednosti. Vazna je, cini mi se, snaga ovog nadljudskog sadrzaja i dubina uvjerenja u pogledu njegove nadmocne znacajnosti, bez obzira da li se pokusava ujediniti ovaj sadrzaj sa bozanskim Bicem ili ne, jer u protivnom ne bi bilo moguce ubrajati Budu i Spinozu u religiozne licnosti..."
Citat iz Science, Philosophy and Religion Simpozij o nauci, filozofiji i religiji i njihovom odnosu prema demokratskom nacinu zivota, New York, 1941.

[HLEBmaster]

Isahara kaže: Relligare kao po(novo)vezivanje prevashodno me asocira na povezivanje na psihološkoj ravni, dakle teorija da se ljudi radjaju religiozni, tj. deca po meni nema nimalo smisla. Čovek tek odrastanjem, kada postane svestan poretka sveta oko sebe shvata da je odvojen od vrhunske stvarnosti koja obuhvata ideju Boga, više sile, apsoluta, kosmičkog principa ili čega već. Odnos čoveka prema religiji odvija se putem tradicionalnih simbola čija je moć upravo u tome što izmiču fiksaciji i zato imamo toliko pristupa religiji i formi verovanja. Čovek se ne radja religioznim, nego vaspitava. Zato je religoznost aspekt kulture ne biologije.

Ono shto psihoanalitichari smatraju religioznoschu kod deteta, nije odnos prema bozzanskom bichu kakvo ima "verski vaspitan" chovek u bukvalnom smislu. Religioznost deteta o kome se govori u toj teoriji odnosi se na gotovo religiozan osechaj prema roditeljima - svemochnom bichu koje dete hrani, shtiti i od koga zavisi sav detetov emotivni zzivot u tom trenutku. Proizvod je chisto bioloshkih potreba nastalih evolucijom, i ima svoje - zashto - u evolutivnom procesu. Znachi religioznost jeste delom pitanje biologije, a potreba za bozzanskim bichem koje je stvorilo svemir za 6 dana mozze upravo biti nastavak tj posledica tog prvobitnog odnosa prema roditeljima.

Na zzalost, vernici, inache uvek spremni da odbace nauku i rezonovanje zasnovano na dokazima ili da nekako i na njima nejasan nachin razdvoje nauku od tema kojima se bavi religija, vole da u nauci ipak pronadju trag koji che potvrditi ono u shta veruju. Onda im nije problem da iz konteksta prihvate samo ono shto je uhu drago. Tako se ta teorija pretvori upravo u ono shto ona nije. A nije potvrda postojanja bozzanskog bicha.

[Isahara]

HLEBmaster kaže: Ono shto psihoanalitichari smatraju religioznoschu kod deteta, nije odnos prema bozzanskom bichu kakvo ima "verski vaspitan" chovek u bukvalnom smislu. Religioznost deteta o kome se govori u toj teoriji odnosi se na gotovo religiozan osechaj prema roditeljima - svemochnom bichu koje dete hrani, shtiti i od koga zavisi sav detetov emotivni zzivot u tom trenutku. Proizvod je chisto bioloshkih potreba nastalih evolucijom, i ima svoje - zashto - u evolutivnom procesu. Znachi religioznost jeste delom pitanje biologije, a potreba za bozzanskim bichem koje je stvorilo svemir za 6 dana mozze upravo biti nastavak tj posledica tog prvobitnog odnosa prema roditeljima.

Razumem šta hoćeš da kažeš ali opet, ja to ne bih nazvala biologijom
To se može posmatrati kao jedna od funkcionalnih uloga religije, emocionalna gde zadovoljava potrebu za sigurnošću

[HLEBmaster]

Isahara kaže: Razumem šta hoćeš da kažeš ali opet, ja to ne bih nazvala biologijom To se može posmatrati kao jedna od funkcionalnih uloga religije, emocionalna gde zadovoljava potrebu za sigurnošću

Da, ali emocije jesu vezane za unutrashnje bioloshke procese. Bioloshki nam je urodjeno osechanje zadovoljstva zbog stvari koje nam koriste, projektujuchi se kasnije i na stvari koje samo mislimo da nam koriste. Primer, dete je duboko nesrechno jer je gladno ili dete je presrechno shto je njegova potreba za hranom utazzena pravovremeno. To su dva pravila koja vladaju dechijim univerzumom. Njegove potrebe zadovoljava ono ogromno dobronamerno biche, chija pojava u detetu zbog urodjenih nagona ka poshtovanju tih istih svemochnih bicha - roditelja, izaziva emotivnu reakciju ravnu religioznom obozzavanju.

[Isahara]

HLEBmaster kaže: Da, ali emocije jesu vezane za unutrashnje bioloshke procese. Bioloshki nam je urodjeno osechanje zadovoljstva zbog stvari koje nam koriste, projektujuchi se kasnije i na stvari koje samo mislimo da nam koriste. Primer, dete je duboko nesrechno jer je gladno ili dete je presrechno shto je njegova potreba za hranom utazzena pravovremeno. To su dva pravila koja vladaju dechijim univerzumom. Njegove potrebe zadovoljava ono ogromno dobronamerno biche, chija pojava u detetu zbog urodjenih nagona ka poshtovanju tih istih svemochnih bicha - roditelja, izaziva emotivnu reakciju ravnu religioznom obozzavanju.

Nisam dovoljno upoznata sa biološkim procesima kao ni njihovim uticajem na emocije tako da se ne usudjujem da uzmem učešće u bilo kakvoj priči koja se tiče psihološko-biološke uslovljenosti religijskog osećanja.
Zagovornica sam teorije da je ličnost oblikovana kulturom tj da su forme religijskih verovanja rezultat kulturnog konteksta, dok god se ne uverim u suprotno

[triViALna]

HLEBmaster : Medjutim, da li je "religioznost" prema roditeljima znak bilo kakve veze sa nadprirodnim bichima? Ili je kasnije zadrzavanje religioznosti zapravo samo nastavak te iste ovisnosti od "svemochnih" roditelja?

Khm, khm...provokativno pitanje: da li su nadprirodna bica, i