Mali Princ

[yige_gui]

Kad mi je bilo sest godina, video sam jednom prilikom velicanstvenu sliku u nekoj knjizi o prasumi koja se zvala 'Istinite price'. Slika je predstavljala zmijskog cara kako guta neku zver. Evo toga crteza.



U knjizi je pisalo 'Zmijski car guta svoju zrtvu celu, ne zvacuci je. Posle toga nije u stanju da se krece i spava sest meseci dok je ne svari'.
Mnogo sam tada razmisljao o pustolovinama u prasumi i uspeo sam da olovkom u boji nacrtam svoj prvi crtez. Moj crtez broj 1. Izgledao je ovako:



Pokazivao sam svoje remek-delo odraslim osobama i pitao ih da li se plase moga crteza.
One su mi odgovarale: 'Zasto bi smo se plasili jednog sesira?'
Moj crtez nije predstavljao sesir. On je predstavljao zmijskog cara koji je progutao slona. Nacrtao sam tada zmijskog cara iznutra, kako bi odrasle osobe mogle da shvate. Njima su uvek potrebna objasnjenja. Moj crtez broj 2 izgledao je ovako:



Odrasli su me savetovali da se ostavim crtanja zmijskog cara spolja i iznutra i da se pozabazim geografijom, istorijom, racunom i gramatikom. I tako sam u sestoj godini napustio sjajnu slikarsku buducnost. Bio sam obeshrabren neuspehom svoga crteza broj 1 i svog crteza broj 2. Odrasle osobe nikada nista ne shvataju same, a decu zamara da ima stalno daju objasnjenja.

(Odlomak iz Malog Princa)


ovu knjigu sam citala i vise nego previse puta.. ali uvek joj se vracam.. uzela sam ovaj deo iz knjige jer me zanima kako vi gledate na stvari koje su vam predstavljenje..!? uzimate li sve ono sto se kaze 'zdravo za gotovo' ili ipak gledate dublje u srz..!? mora li vam se svaka stvar objasnjavati ili ipak dozvolite masti da stvori neku svoju sliku..!?

[jokiii]

Odlican primer si uzela a pokusacu da odgovorim na tvoje pitanje mada nisam sigurna da cu biti objektivna...Ustvari, sve zavisi od motiva da stvar pogledam dublje, naravno sto mi je nesto intrigantije i vaznije srazmerno je i dubini i ozbiljnosti shvatanja t.j. prihvatanja...Od kada imam klince vise pustam masti na volju...dakle, u glavi mi je sarenije

[yige_gui]

Ali se desi da mali princ, posto je dugo koracao po pesku, kamenju i snegu, najzad pronade neki put. A svi putevi vode ka ljudima.
- Dobar dan, rece on.
Bio je to svet pun rascvetalih ruza.
- Dobar dan, odgovorise ruze.
Mali princ ih pogleda. Sve su licile na njegovu ruzu.

- Ko ste vi? upita on zaprepascen.
- Mi smo ruze, rekose one.
- Oh! rece mali princ.
Osecao se vrlo nesrecan. Njegova ruza mu je pricala da je ona jedistveni primerak svoje vrste na svetu. A evo, samo u jednom jedinom vrtu, bilo ih je pet hiljada potpuno istih!
"Ona bi bila vrlo uvredjena kad bi to videla, pomisli on... strasno bi se zakasljala i pravila bi se kao da umire da ne bi ispala smesna. I ja bih bio prinudjen da je negujem, jer bi inace, da bi i mene ponizila, stvarno pristala da umre..."
Zatim pomisli opet: "Verovao sam da sam bogat sto imam jedinstven cvet, a u stvari imam samo obicnu ruzu. Nju i moja tri vulkana koja mi dopiru do kolena, i od kojih je jedan mozda zauvek ugasen; sve to ne cini me bas tako velikim princom..." I on leze na travu i gorko zaplaka.



Tada se pojavi lisica:
- Dobar dan, rece lisica.
- Dobar dan, uctivo odgovori mali princ koji se okrete, ali ne vide nista.

- Evo me ovde, rece jedan glas, pod jabukom...
- Ko si ti? upita mali princ. Vrlo si lepa...
- Ja sam lisica, rece lisica.
- Hodi da se igramo, predlozi joj mali princ. Tako sam tuzan...
- Ne mogu da se igram sa tobom, rece lisica. Nisam pripitomljena.
- Ah! izvini, rece mali princ.
A onda razmislivsi dodade:
- Sta to znaci "pripitomiti"?
- Ti nisi odavde, rece lisica, sta trazis?
- Trazim ljude, rece mali princ. Sta znaci to pripitomiti?
- Ljudi imaju puske, rece lisica, i oni love. To je prilicno nezgodno! Ali oni gaje i kokosi. Po tome su zanimljivi. Trazis li kokosi?

- Ne, rece mali princ. Trazim prijatelje. Sta znaci to "pripitomiti"?
- To je nesto sto se davno zaboravilo, rece lisica. To znaci "stvoriti veze..."
- Stvoriti veze?
- Naravno, rece lisica. Ti si za mene samo mali decak slican stotinama hiljada drugih decaka. I ti mi nisi potreban. A ni ja tebi nisam potrebna. Ja sam za tebe samo lisica slicna stotinama hiljada lisica. Ali, ako me pripitomis bicemo potrebni jedno drugom. Ti ces za mene biti jedini na svetu. Ja cu za tebe biti jedina na svetu...
- Pocinjem da shvatam, rece mali princ. Postoji jedna ruza.... mislim da me je pripitomila...
- To je moguce, rece lisica. Cega sve nema na Zemlji...
- Ah! to nije na Zemlji rece mali princ.
Lisica je izgledala vrlo radoznala:
- Na nekoj drugoj planeti?
- Da.
- Ima li lovaca na toj planeti?
- Ne.
- Gle, pa to je zanimljivo! A kokosi?
- Ne.
- Nista nije savrseno, uzdahnu lisica.

Ali lisica se ponovo vrati na svoju misao:
- Moj zivot je jednolik. Ja lovim kokosi, ljudi love mene. Sve kokosi su slicne, i svi ljudi su slicni. Meni je, dakle, pomalo dosadno. Ali, ako me ti pripitomis, moj zivot ce biti kao obasjan suncem. Upoznacu bat koraka koji ce biti drukciji od svih ostalih. Drugi koraci me teraju pod zemlju. Tvoj ce me kao muzika pozivati da izadjem iz rupe. A zatim pogledaj! Vidis li tamo dole, polja puna zita? Ja ne jedem hleb. Za mene zito ne predstavlja nista. Zitna polja ne podsecaju me ni na sta. A to je zalosno! Ali ti imas kosu boje zlata. Bice divno kada me pripitomis! Zito, koje je pozlaceno, podsecace me na tebe. I ja cu voleti sum vetra u zitu...

Lisica ucuta i dugo gledase malog princa:
- Molim te... pripitomi me, rece ona.
- Vrlo rado, rece mali princ, ali nemam mnogo vremena. Treba da pronadem prijatelje i da se upoznam s mnogim stvarima.
- Covek poznaje samo one stvari koje pripitomi, rece lisica. Ljudi nemaju vise vremena da bilo sta upoznaju. Oni kupuju gotove stvari kod trgovaca. A kako nema trgovaca koji prodaju prijatelje, ljudi vise nemaju prijatelja. Ako hoces prijatelja, pripitomi me!
- Sta treba da radim? upita mali princ.
- Treba da si veoma strpljiv, odgovori lisica. Najpre ces sesti malo dalje od mene, eto tako, na travu. Gledacu te krajickom oka, a ti neces nista govoriti. Govor je izvor nesporazuma. Ali, svakog dana, sesces malo blize....
Sutradan mali princ ponovo dodje.
- Bilo bi bolje da si dosao u isto vreme, rece lisica. Ako dolazis, na primer, u cetiri sata popodne, ja cu biti srecna vec od tri sata.
Ukoliko vreme bude odmicalo, bicu sve srecnija. U cetiri sata bicu uzbudjena i uznemirena; upoznacu cenu srece! Ali ako budes dolazio kad ti padne na pamet, nikada necu znati za koji cas da spremim svoje srce... Potrebni su citavi obredi za to.
- Sta je to obred? upita mali princ.
- I to je nesto sto se davno zaboravilo, rece lisica. To je ono sto cini da se jedan dan razlikuje od drugog, jedan cas od drugih casova. Kod mojih lovaca, na primer postoji jedan obred. Oni cetvrtkom igraju sa seoskim devojkama. Cetvrtak je, dakle, divan dan! Idem u setnju cak do vinograda. Kad bi lovci igrali kad im padne na pamet, svi bi dani licili jedan na drugi, i ja ne bih uopste imala odmora.
Tako mali princ pripitomi lisicu. A kad se dan rastanka priblizi:
- Ah! rece lisica... Plakacu.
- Sama si kriva, rece mali princ, nisam ti zeleo nikakva zla, ali ti si htela da te pripitomim.
- Naravno, rece lisica.
- Ali ti ces plakati, rece mali princ.
- Naravno, rece lisica.
- Znaci, time nista ne dobijas!
- Dobijam, rece lisica, zbog boje zita.
Zatim dodade:
- Idi, pogledaj ponovo ruze. Shvatices da je tvoja jednistvena na svetu. Vrati se onda da mi kazes zbogom, a ja cu ti pokloniti jednu tajnu.

Mali princ ode da ponovo vidi ruze.
- Vi uopste ne licite na moju ruzu, vi jos nista ne znacite, rece im on. Niko vas nije pripitomio, i vi niste nikoga pripitomile. Vi ste kao sto je bila moja lisica. Bila je to obicna lisica slicna stotinama hiljada drugih. Ali ja sam od nje napravio svog prijatelja, i ona je sada jedinstvena na svetu.

Ruze su se osecale veoma nelagodno.
- Lepe ste, ali ste prazne, rece im on jos. Covek ne moze da umre za vas. Naravno, obican prolaznik poverovao bi da moja ruza lici na vas. Ali ona sama znacajnija je od svih vas zajedno zato sto sam ja nju zavoleo. Zato sto sam nju stavljao pod stakleno zvono. Zato sto sam njoj napravio zaklon. Zato sto sam radi nje poubijao gusenice (sem one dve-tri radi leptirova). Zato sto sam nju slusao kako se zali, hvalise ili kako ponekad cuti. Zato sto je to moja ruza.
I on se vrati lisici.
- Zbogom, rece joj on...
- Zbogom, odgovori lisica. Evo moje tajne. Sasvim je jednostavna:
Covek samo srcem dobro vidi. Sustina se ocima ne da sagledati.
- Sustina se ocima ne da sagledati, ponovi mali princ da bi zapamtio.
- Vreme koje si ulozio oko tvoje ruze cini tu ruzu tako dragocenom.
- Vreme koje sam ulozio oko moje ruze... rece mali princ da bi zapamtio.
- Ljudi su zaboravili tu istinu, rece lisica. Ali ti ne treba da zaboravis. Ti si zauvek odgovoran za ono sto si pripitomio. Ti si odgovoran za svoju ruzu.
- Ja sam odgovoran za svoju ruzu, ponovi mali princ da bi zapamtio.






onomad sam se vratila ovom delu Malog Princa, u cijim recima mogu uvek da nadjem smisao.. i da te reci primenim u nekom licnom iskustvu..
treba znati naci i prepoznati istinske ruze u moru beznacjanih, bezlicnih istih ruza.. jer istinske ruze postoje.. a ako srcem gledamo, pronaci cemo ih sigurno.. i jednom kad ih nadjemo, treba ih znati ceniti.. jer ako ih ne pazimo, mozemo da ih izgubimo u samo delicu jednog trenutka.. i da zauvek nestanu.. a nije vredno gubiti istinsku ruzu zbog obicne ruze..

[yige_gui]

Mali princ predje pustinju i srete samo jedan cvet. Cvet sa tri listica, ne beznacajni cvetic...
- Dobar dan, rece mali princ.
- Dobar dan, odgovori cvet.
- Gde su ljudi? uctivo zapita mali princ.



Cvet je jednog dana video neki karavan kako prolazi:
- Ljudi? Ima ih, verujem, pet ili sest. Spazio sam ih pre mnogo godina. Ali nikad se ne zna gde su. Nestalni su kao vetar. Nemaju korena i to im mnogo smeta.
- Zbogom, rece mali princ.
-Zbogom, rece cvet.

[yige_gui]

Na sledecoj planeti ziveo je pijanica. Ova poseta je bila veoma kratka, ali je malog princa duboko rastuzila.




- Sta ti tu radis? rece on pijanici, koga zatece cutljivog sa zbirkom praznih i zbirkom punih flasa ispred sebe.
- Pijem, odgovori pijanica turobno.
- Zasto pijes? upita ga Mali Princ.
- Da zaboravim, odgovori pijanica.
- Sta da zaboravis? raspitivao se Mali Princ koji ga je vec zalio.
- Da zaboravim da se stidim, priznade pijanica obarajuci glavu.
- Cega da se stidis? raspitivao se Mali Princ koji je zeleo da mu pomogne.
- Da se stidim sto pijem! zavrsi pijanica i utonu konacno u cutanje.
I mali princ ode zbunjen.
"Odrasli su zaista vrlo, vrlo cudni", govorio je on u sebi dok je putovao.

[Kill Bill]

Izvanredna knjiga...
Citah je mnogo puta i svaki put je doziveh na neki potpuno nov nacin...
Mali Princ je definitivno jedno od najboljih dela ikada napisanih...
Mislim da svi oni koji je nisu procitali nisu ni svesni koliko su na gubitku...jer ta knjiga ... ta knjiga obogacuje citaoca svojom komplexnoshcu tako jednostavno srocenom....ma... ta knjiga se ne cita,ona se dozivljava...

[Zvonchica]

Mnogo lepa knjiga. Citala sam je vec mnogo puta, i citacu je jos toliko. Odlicno stivo i za mlade i stare.

..a da ne pricam sto se skoro svaki put rasplacem na kraju...

[makilli]

Čini mi se da svaki put kada pročitam odlomak iz knjige primetim neke stvari koje ranije nisam.Ustvari,zavisi u kom životnom dobu joj se čovek vraća,sa godinama i iskustvom koje stičemo mnoge stvari gledamo iz drugog ugla i dajemo im novi smisao i značenje.Delo je zaista izuzetno,poučno i smišljeno napisano,da svakog od nas natera da preispitamo sebe i da nas nauči da se radujemo životu i da pažnju poklanjamo malim stvarima koje nas usrećuju a koje na prvi pogled ne primećujemo.

[la femme]

Divna knjiga, i usudicu se da kazem da je korisnija za odrasle nego za decu - nas stalno treba podsecati na lepotu zivota jer se gubimo u svakodnevnici i rutini! Deca to nose u sebi, a odrasli lako zaboravljaju...