Докази о времену

[broj310]

ја баш не видим алтернативу пистолсима (оним пистолсима, с краја 70-тих) о бед релиџн да не причамо, никада нико неће тако звучати, као они, не.

и неће више бити неког попут тарковског. ако разумете шта хоћу да вам кажем. неће бити човека који је заустављао време, као на слици доле.

нико више неће моћи описати сто година самоће као што је то умео габријел гарсија маркес.

неће се више родити превер

који је певао
реке су биле бистре
море чисто
хлеб је био добар
годишња доба падала кад им је доба
ратови заборављени
а људи су се волели

не.

нисмо ми због нечега престали да трагамо за новим изненађењима, за новим истинама. напросто је оно што смо некада давно спознали део нас самих.

никада се више нећемо узнемирити због осећања да смо достигли нешто, не. то се десило давно пре, док смо само слутили да је било вредно чекати и
желети и стремити и... направили смо тај корак, и лепо нам је било.

[broj310]

>22.07.2008, 21:02
како ли то тада изгледало? конфузно, без сумње. увек је та узнемиреност духа присутна. из даљине неки познати звук.
киша добује.
на кога да се ослонимо? имамо ли ослонца? перфидно нас дуби тај бол, док дишемо овај ваздух. док хватамо се за овај ваздух. док парамо ноктом по овом ваздуху.
киша добује,
у међувремену.

[euridika]

tik tik tik o prozor, u pomalo razmazanim vremenskim razmacima, između neke dve kapi mogu samo da uzdahnem, izmedju nekih čak ni toliko, a izmedju nekih mogu da otrčim do kuhinje i stavim vodu za kafu.

Prošlo je nešto manje od jednog dana od kada je Luka dobio svog ljubičastog slona.
Prošlo je više od deset dana od kada sam se provezla ispod mora, tamo gde je najuže.
Prošlo je i još uvek prolazi neko vreme dok ja sedim i razmišljam šta je sve prošlo i šta će tek doći i o čemu od toga bih da pišem ili ne.

Šta god da je to nešto, definitvno prolazi i mi prolazimo u njemu, neki spretnije i hrabrije, neki pomalo kukavički...

[broj310]

...поменух малопре у једној теми на форуму књижевност умберта ека. могао бих овде да га цитирам, прича о тзв. "стрели времена":

-стрела времена је заиста изум хришћанства, али само у мери у којој је хришћанство наследник традиционалног јудаизма. мада је за хришћане месија већ дошао, то није довољно: морамо да размишљамо у категоријама блиским земаљској историји (која иде од садашњости у будућност, без могућег повратка) после које ће, након другог христовог доласка, почети небеска историја. и то је порука "књиге откровења". хегел и маркс се не могу замислити без св. јована богослова. насупрот томе, езотерична мисао која се појављује поново после ренесансе, прихвата идеју о вечном повратку. према овом концепту, све што би могло бити речено већ је речено у веома далекој прошлости и само је питање поновног открића закопане древне мудрости. није било напретка у знању.

[NSdjanka]

"Dobro pogledaj na sat. Zapamti vreme.

Bilo bi dobro da jeste, ali nije tako. I biće još gore. Razlog tvoje smrti ma koje težine bio, nikoga neće tako jako pogoditi kao tebe. Iako to ne želiš, vreme ti prolazi, pa eto dok pričam o prolaznosti vremena (kojeg nema), ti stariš i sve je teže.

I upravo si za sekund stariji.

I umrećeš.

Možda već sledeće sekunde.

Možda upravo sada.

Svake 4 sekunde u svetu umre jedno dete od gladi.

Jedan,

dva,

tri,

četri - umrlo je.

Jedan,

dva,

tri,

četri -od gladi.

Da li si gladan?

Zar ćeš živeti kako ne želiš pokušavajući da nađeš neke nove načine kojima ćeš se lagati kako dobro živiš? A vreme ti prolazi...

Ne možeš ga nadmudriti. Ono te može naterati da brzo trčiš ili da dugo sediš, da ga juriš ili čekaš. Ali nikada ga nećeš stići, a još manje dočekati.

Jer ono se igra nama. Igra se tobom. I ubija te. Iz sekunda u sekund.

Pogledaj ponovo na sat. Upravo si izgubio dva minuta života. Na mom glupom blogu. Koji retko ko čita. Za to vreme umrlo je oko pedesetoro dece od gladi. Umrlo je i na stotine drugih ljudi. Uskoro ćeš i ti.

Zato uradi nešto sa svojim životom, dok još imaš vremena.

Jedan,

dva,

tri..."