Kako proživeti život...???

[shacky]

U jednom momentu svog života sam se okrenula, pogledala prošlost i shvatila da stalno gledam unazad.
Vezali su me za prošlost neki teški trenutci života, borba ali i pobeda.Bila je u mojim rukama a ja sam i dalje gledala preko ramena.
To je momenat kada sam prelomila i odlučila da učinim sve da kada jenog dana budem pravila "portre života svog" imam šta da naslikam i to veselim bojama.
Shvatila sam da sam iz velike bitke izašla kao veliki pobednik a da nijednog trenutka nisam dozvolila sebi da uživam u toj pobedi!
Moj život se u poslednjih godinu dana jaaaaako promenio, a i ja kao osoba.
Želim da živim punim plućima, ima toliko toga što još nisam probala a treba probati sve!
Optimizam, životni ciljevi, veeeliki osmeh i pogled napred.
Život je lep onoliko koliko ga sami učinimo lepim!

[Mare-VV]

Život treba provesti u hedonizmu. Zašto se patiti između rođenja i smrti, jer kako god živeli u smrti ćemo svi biti isti... Ne gledati prošlost, ne gledati budućnost već uživati u svakom momentu sadašnjosti koliko je moguće.

[harizma]

Sa sto manje bola ako je moguce.

[slavkos]

"...vreme prolazi
zivot je kratak,
pile se pece
meni ce batak..."
Ovaj citat, moj prijatelj Raso, voli da koristi kada se spomenu ovakve teme.

[shacky]

Moje mišljenje je da je potpuno besmisleno svesti pojam proživljavanja života na jedno rečenicu ili jedan pojam.
Ok. Razumem da je neko hedonista, ali gde su pojedinosti, sitnice?
Isto tako i bol. Pa niko od nas ne želi u životu da pati. Svi se trudimo da izbegnemo bol. A da li je to sve? Treba li život svesti na izbegavanje emotivnog bola? Zar se time ne zatvaramo suviše u sebe?
Treba umeti, a verujem da to i želimo, da doživimo što više različitih iskustava u životu.Koliko god ta iskustva bila dobra ili loša, to je zapravo ono što nas čini onakvima kakvi jesmo.
Puno ljudi će reći "eh, da mi je ova pamet i one godine" upravo zbog stečenih životnih iskustava.
Teško je sticati različita iskustva u životu a u isto vreme bežati od nečega.
Kroz život treba koračati sa puno hrabrosti i samopuzdanja, širom otvorenih očiju i srca.Biti dovoljno jak da ništa ne može da ti uništi samu želju za životom i volju da stalno ideš napred.
"Ono što me ne ubije samo će me ojačati" reče jednom neko pametan.

[Aca1983]

Živeći

[misti]

Dan za danom. Iskoristiti svaki minut,najbolje što možeš. I loši dani mogu nečemu da nas nauče:"Ono što me ne ubije,učini me jačim."

[prewrnuta_torta]

shacky kaže: Vezali su me za prošlost neki teški trenutci života, borba ali i pobeda. Moj život se u poslednjih godinu dana jaaaaako promenio, a i ja kao osoba. Želim da živim punim plućima, ima toliko toga što još nisam probala a treba probati sve! Optimizam, životni ciljevi, veeeliki osmeh i pogled napred. Život je lep onoliko koliko ga sami učinimo lepim!

u pravu si... kod mene je slicna situacija...
veliki sam optimista, stalno se smejem i mislim da treba u zivotu uvek uciniti ono sto pozelis... treba u zivotu hrabro koracati napred uzdignute glave (:

[duga12]

shacky kaže: Optimizam, životni ciljevi, veeeliki osmeh i pogled napred. Život je lep onoliko koliko ga sami učinimo lepim!

Baš volim da te čitam...i ja ovako razmišljam,večiti optimista....

Često i sama,izgovorim rečenice koje sam ovde citirala...ali...

Vraćajući se iz bonice,u kojoj leži moj otac,upravo sam razmišljala o tome;život je lep onoliko,koliko ga mi sami učinimo lepim,ali postoje neke okolnosti,na koje ne možemo da utičemo...

Te su mi se ovih dana,svakojake misli preturile po glavi...o tome...kako nemamo pojma šta nam znači zdravlje....kako ne umemo da živimo,a ni da cenimo ono što imamo...i kad đavo dođe po svoje...ko nam je kriv?

U suštini sam optimista...al kad vidim koliko je sati...realna sam...i na kraju opet mi se postavlja pitanje:kako proživeti život?....

Odgovor-trenutno nemam pojma...a život teče.

[shacky]

duga12 kaže: Vraćajući se iz bonice,u kojoj leži moj otac,upravo sam razmišljala o tome;život je lep onoliko,koliko ga mi sami učinimo lepim,ali postoje neke okolnosti,na koje ne možemo da utičemo... Te su mi se ovih dana,svakojake misli preturile po glavi...o tome...kako nemamo pojma šta nam znači zdravlje....kako ne umemo da živimo,a ni da cenimo ono što imamo...i kad đavo dođe po svoje...ko nam je kriv? U suštini sam optimista...al kad vidim koliko je sati...realna sam...i na kraju opet mi se postavlja pitanje:kako proživeti život?.... Odgovor-trenutno nemam pojma...a život teče.

Relativno je lako uživati u životu kada ne postoji ništa što bi moglo da nam naruši mir.
Treba biti spreman, hvatati zalet za preskakanje velikih prepreka našoj sreći u životu.
Upravo tada kad mislimo da se nalazimo u bezizlaznoj situaciji treba da skupimo maksimum životne snage i optimizma i guramo napred.
Znam da postoje situacije kada se osećamo bespomoćno da bilo šta učinimo jer ništa ne zavisi od nas samih.
To su izazovi života.
To su momenti kada treba da pokažemo snagu optimizma u punom sjaju koliko god nam se činilo nemoguće.