Smrt

[bobby]

Da li se bojite smrti ???

[HLEBmaster]

Mislim da je objashnjanju ipak najblizze -NE ZNAM ......

[valter]

-Dddaljljee odd menee, smmrt je pprelazna bolest!

[Necromancer]

Još se osećam mladim da bih razmišljao o sanduku. Kada dođe vreme, videću da li se bojim.

[bobby]

nije poenta u sanduku,mozda zivotu posle smrti ako mislite da tema nije ok mozete je izbrisati

[valter]

" ne Zelim da zivim 1000 godina - hocu sad i hocu sve "

[HLEBmaster]

bobby kaže: nije poenta u sanduku,mozda zivotu posle smrti ako mislite da tema nije ok mozete je izbrisati

Po meni je tema sasvim ok, ali mislim da je ipak "ne znam" i "videcemo" odgovarajuci odgovor i sasvim aktivan stav..

Nepoznavanje tog prirodnog nastavka zzivot svakako vuche pitanja..ali niko nema pravi odgovor i mozda je bolje ostati i indiferentan nego opterecivati se..
Najpametnije je verovatno ne praviti se da znamo ishta o tome...

[Necromancer]

Naravno da je tema OK i naravno da se neće brisati.

Ja samo kažem da nikada nisam razmišljao o tome i da bi bilo koji odgovor sem onog koji sam dao bio lupanje.

A verujem da će neko imati da kaže nešto više.

[Goga]

ne razmisljam o njoj. smatram je kao neminovnost, tamo, negde jednog dana. smrt tela - da, smrt duse - ne.

[SQUAW]

valter kaže: " ne Zelim da zivim 1000 godina - hocu sad i hocu sve "

Ovo je moj moto.

Ne prođe dan a da ne razmišljam o njoj. I ne plašim je se. Ona je moja prijateljica, prigrlila sam je kao nekog najrođenijeg vremenom i odavno sam obavila ozbiljan razgovor sa sobom. Šalim se sa njom. Razgovaramo. There`s nothing you can do about it. I nema razloga plašiti se. Neopravdano je. Mi smo samo trenutak na ovoj planeti, mi smo kosmička prašina. To je samo razmena svetova. Zaboli me nekad tuđa smrt, ali i to traje trenutak, jer su svi ti ljudi u mojoj glavi svakodnevno, i dalje... i pustim ih da mrtvi žive u miru. Smrt je pomilovanje. Najpristojniji način da se ode, bez rukovanja, bez obećanja, na miru. Živela sam već nekoliko puta. I svaki svoj život počinjem iz nesvesti. Vraćam se da živim kad god mi se uželi. Još uvek ne mogu da prestanem da postojim. Nadmećem se sa njom. Ne znam kako bih objasnila... ja se ne opterećujem, i nenormalno volim da živim, volim ptice, vetar, Sunce, drveće, životinje, ljude. Toliko u sebi ljubavi imam da ona gasi svaki strah. Ko razume shvatiće.

Ja nemam vremena da se nečega plašim. Idem dalje. A vi, gledajte sve sa vedrije strane.

"So live your life that the fear of death can never enter your heart. Trouble no one about their religion; respect others in their view, and demand that they respect yours. Love your life, perfect your life, beautify all things in your life. Seek to make your life long and its purpose in the service of your people. Prepare a noble death song for the day when you go over the great divide. Always give a word or a sign of salute when meeting or passing a friend, even a stranger, when in a lonely place. Show respect to all people and grovel to none.

When you arise in the morning give thanks for the food and for the joy of living. If you see no reason for giving thanks, the fault lies only in yourself. Abuse no one and nothing, for abuse turns the wise ones to fools and robs the spirit of its vision. When it comes your time to die, be not like those whose hearts are filled with the fear of death, so that when their time comes they weep and pray for a little more time to live their lives over again in a different way. Sing your death song and die like a hero going home. "

Tecumseh