Novosti iz sveta filma

[silvia]

Festival Trajbeka: Trijumf vampira i nereda

Filmovi iz Švedske, Turske, Holandije, Britanije, SAD i Španije odneli su glavne nagrade filmskog festivala Trajbeka.

Ostvarenje"Let the right one in" Šveđanina Tomasa Alfredsona nagrađeno je priznanjem za najbolji narativni film, i čekom na 25.000 dolara. Film je kombinacija priče o odrastanju, i vampirske mitologije, saopštio je žiri.

Najbolji debitant je Husein Karabej, režiser filma "My Marlon and Brando", urađenog u produkciji Turske, Britanije i Holandije.

Najbolji dokumentarni film je "Pray the devil back to hell" Đini Retiker (SAD), o mirnim ženskim protestima u Liberiji.

Španac Karlos Karkas proglašen je za najboljeg debitanta u dokumentarnom žanru, za film "Old man Bebo".

Tomas Turgus i Pjotr Jagjelo podelili su priznanje za najboljeg glumca ("Somers town"), dok je ista nagrada u ženskoj kategoriji pripala Ajlin Volš za film "Eden".

U takmičarskom programu prikazano je ukupno 24 dokumentarna i igrana filma, iz 18 zemalja. Glavna nagrada festivala biće dodeljena u nedelju.

(MONDO)

[silvia]

Čaplinova unuka u filmu o Viljemu Telu

Švajcarska glumica Kiera Čaplin, unuka ikone nemog filma Čarlija Čaplina, glumiće u filmu zasnovanom na legendi o Viljemu Telu, za koji je predviđen budžet od 60 miliona dolara, izveštava američki časopis "Variety".

Film će se zasnivati na drami Fridriha fon Šilera iz 1805. godine koja govori o životu švajcarskog junaka iz 14. veka, koji je prema legendi bio primoran da strelom gađa jabuku na glavi svog sina da bi od austrijskih okupatora izborio slobodu.

Film se snima na lokacijama u Lucernu i drugim krajevima Švajcarske, a bioskopska publika će moći da ga pogleda 2010. godine.

[silvia]

Oliver Stone snima film o Bushu

Reditelj Oliver Stone potpisao je ugovor o pravima distribucije sa nezavisnim studiom Lionsgate da film o predsedniku Georgeu W. Bushu počne da se prikazuje u američkim bioskopima u oktobru, neposredno pre predsedničkih izbora. Politička biografija, koja će se zvati W, i u kojoj će Josh Brolin glumiti Busha, treba danas da počne da se snima u Luizijani.
Lionsgate je distributer iza uspešnih političkih dokumentaraca Michaela Moorea Fahrenheit 9/11 i Sicko. Premijera filma je zakazana za 17. oktobar u Severnoj Americi, a Lionsgate je takođe zadužen za distribuciju filma u Britaniji, Australiji i na Novom Zelandu. Brolinov otac James Brolin, koji je oženjen zagriženom demokratskom aktivistkinjom Barbrom Streisand, glumio je republikanskog predsednika u kontroverznom TV filmu "The Reagans" 2003. godine.

Osim Brolina, u filmu W glumiće i Elizabeth Banks kao prva dama Laura Bush, James Cromwell za bivši predsednik George H.W. Bush i Ellen Burstyn kao njeova žena Barbara Bush. Glumačku ekipu će upotpuniti Thandie Newton kao državni sekretar Condoleezza Rice, Jeffrey Wright kao bivši državni sekretar Colin Powell, Scott Glenn kao bivši sekretar odbrane Donald Rumsfeld i Ioan Gruffud kao bivši britanski premijer Tony Blair. Još uvek treba da se odluči o ulogama podpredsednika Dicka Cheneyja i bivšeg političkog savetnika Bele kuće Karla Rovea.

"Uprkos meteorskom, skoro nelogičnom usponu moći, i neverovatnom uticaju na svet, mi zapravo ne znamo puno o g-dinu Bushu osim filtriranih snimaka koje vidimo na televiziji", kaže Stone. "Film će biti prava slika onoga što se dešava iza zavese."

Među Stoneovim ranijih političkim filmovima nalazi se Nixon i JFK, kontroverzni film o atentatu na predsednika Johna F. Kennedyja. Oba filma donela su mu nominacije za Oskara, a osvojio ih je za režiju vijetnamskih drama Platoon i Born on the Fourth of July. U nedavnom intervjuu za Entertainment Weekly, Stone je nagovestio da će film o Bushu biti više komičan nego dramatičan.

"Ovaj film može biti zabavniji jer je Bush smešan", kaže on. "On je čudan i stalno pravi grimase. On nije prosečan predsednik. Pa hajde da se malo zabavimo na taj račun."

happynovisad

[silvia]

Uskoro filmska verzija "Alhemičara"

Kompanija Weinstein radiće produkciju filmske verzije "Alhemičara" brazilskog pisca Paula Koelja koju će režirati holivudska zvezda Lorens Fišborn, saopštio je u nedelju u Kanu Harvi Vajnstajn.

Producent je naveo da će film koštati "više od 60 miliona dolara" i da snimanje počinje krajem proleća ili početkom leta.

Vajnstajn je dodao da se nada da će "Alhemičar" ponoviti uspeh ranijih filmskih adaptacija kao što su bili "Engleski pacijent" i "Talentovani gospodin Ripli".

"To je knjiga koja me je zaista inspirisala", rekao je Vajnstajn novinarima na kanskom festivalu. "Lično ću se baviti produkcijom. Ja sam retko lično producent. Mi obično samo omogućavamo produkciju".

Koeljov roman, objavljen pre 20 godina, prodat je u oko 30 miliona primeraka u svetu.

Fišbern je, u video poruci povodom snimanja "Alhemičara", naveo da se oseća kao "najsrećniji čovek na svetu. On ne samo što će režirati, nego će i igrati Alhemičara, a učestvuje i u pisanju scenarija.

Zasad se ne zna sastav glumačke ekipe, iako je Vajnstajn kazao da bi voleo da u njoj bude španska glumica Penelopa Kruz.

(Beta)

[silvia]

Preminuo Sidni Polak

Sidni Polak

Čuveni američki filmski režiser, glumac i producent Sidni Polak, preminuo je u ponedeljak u Los Anđelesu u 73. godini.

Holivudski reditelj i oskarovac umro je od raka u svom domu u Los Anđelesu, okružen porodicom, saopštio je njegov prijatelj i predstavnik za štampu Lesli Dart.

Autor je filmova "Prokleti posed", "Konje ubijaju, zar ne?", "Džeremaja Džonson", "Devojka koju sam voleo", "Tri Kondorova dana", "Tutsi", "Moja Afrika", "Prevodilac"...

Oskarom je nagrađen za film "Moja Afrika" (1985), a imao je i dve nominacije za najbolju režiju filmova "Konje ubijaju, zar ne?" (1969) i "Tutsi" (1982).

Režiser je rado prihvatao i manje uloge, na malom ekranu ili velikom platnu. Igrao je uz Džordža Klunija u filmu "Majkl Klejton", tumačio ulogu Vilovog oca u hit seriji "Vil i Grejs" i pojavljivao se u serijama "Porodica Soprano" i "Frejžer".

Poslednju ulogu ostvario je u filmu "Made of honor", koji se trenutno prikazuje u američkim bioskopima.

[silvia]

Počinje Festival nitratnog filma

Festival filmova na nitratnim (samozapaljivim) trakama otvoriće večeras (20) u „Sava centru“ reditelj i bivši direktor Jugoslovenske kinoteke Slobodan Šijan. Festival nitratnog filma održava se pod sloganom „Čudesa iz zapaljivog šešira“, inspirisanim animiranim filmom Emila Kola „Istorija šešira“ iz 1910. koji će biti prikazan na otvaranju manifestacije.

Na otvaranju će biti prikazano i remek-delo francuske neme epohe „U noći“ reditelja, scenariste i glumca Šarla Vanela iz 1929. i animirani film „Fantasmagorie“ Rastka Ćirića kao posveta istoimenom filmu Emila Kola, prvog crtanog filmu u istoriji kinematografije (publici će ovom prilikom biti podeljene posebne zeleno-crvene naočare za gledanje 3D filmova). Filmovi u „Sava centru“ biće prikazani uz klavirsku pratnju Miloša - Miše Petrovića, a organizatori su najavili i film iznenađenja. Festivalski program biće nastavljen od 7. do 12. juna u Muzeju Jugoslovenske kinoteke, u kojem će biti prikazano više od 70 filmova iz 20 zemalja, iz 14 svetskih arhiva.
Među tim naslovima izdvajaju se istorijski spektakl „Kabirija“ Đovanija Pastronea iz 1914. godine, program filmova iz Ruskog državnog arhiva iz Krasnogorska, zatim nemački „Hamlet“ iz 1920. godine, u kojem danskog kraljevića igra glumica Asta Nilsen, kao i švedsko remek-delo strave „Veštice“ iz 1921. Na programu su i dva filma Marlen Ditrih - „Opasnosti vereništva“ (1929) i „Ljubim ruku, madam“ (1929), kao i španski film „Don Kihote od La Manče“ Rafaela Gila iz 1948. godine. Cena karata za sve projekcije je 100 dinara, a ulaz za studente filmskih škola je besplatan, uz pokazan indeks.
Prvi Festival nitratnog filma održan je sredinom devedesetih godina istovremeno s obeležavanjem veka filma. To je jedinstven festival u svetu jer se na njemu prikazuju filmovi na nitratnim trakama koji su obeležili prvu polovinu istorije kinematografije (1895-1952).

Blic

[silvia]

Uskoro drugi deo crtaća "Madagaskar"

Počelo je snimanje nastavka hit crtaća "Madagaskar", sa slavnim gostima koji će crtanim likovima pozajmiti glasove.

Prvi "Madagaskar" u bioskopima se pojavio 2005. godine, i uprkos slabim kritikama, zaradio više od 193 miliona dolara.

Ben Stiler će ponovo biti lav Aleks, Kris Rok - zebra Marti, a Dejvid Švimer grifin Melman. U nastavku, ovi begunci iz zoo vrta nasukani su na ostrvu u Indijskom okeanu, a stižu do obale Afrike, gde prvi put sreću svoje "rođake".

U prvom delu, četiri begunca iz njujorškog zoo vrta završavaju na Madagaskaru, gde doživljavaju mnoge avanture sa grupom lemura.

U nastavku "Madagaskar: Bekstvo u Afriku", gostovaće voditelj Erni Mek kao Zuba, Aleksov otac, Alek Boldvin kao njegov suparnik Makunga, i komičarka Šeri Šepard kao Aleksova mama.

Član Black Eyed Peas Will.I.Am. biće Moto Moto, zavodnik koji vreme provodi na pojilu.

Premijera filma zakazana je za početak novembra.

(MONDO)

[silvia]

Novi Bond stiže u novembru

Novi film o Džemsu Bondu „Zrno utehe“, koji je režirao Mark Forster, premijerno će biti prikazan 6. novembra.
Prethodni nastavak „Kazino Rojal“ završio se scenom u kojoj gine Bondova najveća ljubav Vesper Lind. U novom nastavku ponovo se u ulozi britanskog agenta tajne službe pojavljuje Danijel Krejg, a pored njega glumi i Ukrajinka Olga Kurilenko. U filmu igra i Džema Arterton kojoj je dodeljena uloga agenta MI6.

Glavni glumac, Danijel Krejg, rekao je da se naslov novog filma odnosi na to kako je Bondovo srce slomljeno u „Kazinu Rojal“.
Nakon izdaje Vesper, žene koju je voleo, Džejms Bond pokušava da izuzme lična osećanja iz svoje naredne misije. Nakon ispitivanja svedoka poznatog kao „Mr. White“, Bond i „M“ (Džudi Denč) otkrivaju tajnu organizaciju koja se pokazuje većom i opasnijom nego što su tu izveštaji pokazivali.
Forenzičari otkrivaju izdajnika unutar tajne službe „Mi6“ putem bankovnog računa na Haitiju - mestu gde Bond upoznaje Kamilu (Olga Kirilenko), preplepu i žustru devojku koja pokušava da sprovede sopstvenu osvetu. Kamila upoznaje Džejmsa Bonda sa Dominikom Grinom, nemilosrdnim biznismenom i čovekom veoma bitnim za tajnu kriminalnu organizaciju.
Tokom misije, koja ga vodi u Austriju, Italiju, Pariz i Južnu Ameriku, Bond otkriva da Grin pokušava da preuzme jedan od najvažnijih prirodnih resursa na svetu koristeći svoje kontakte unutar organizacije, članova tajne službe CIA i čelnika britanske vlade. Grin obećava svrgavanje režima u Latinskoj Americi u korist stranih vlada, dok za uzvrat traži samo ogoleo deo zemlje.
Unutar minskog polja izdaje, ubistava i obmane, Bond ulazi u savez sa starim prijateljima ne bi li otkrio istinu iza celog plana. Kako se krug oko čoveka koji je izdao Vesper sužava, tajni agent 007 mora biti jedan korak ispred tajnih službi, terorista pa čak i svog šefa poznatog kao „M“ ne bi li otkrio Grinov podli plan i zaustavio njegovu organizaciju.