Novosti iz sveta filma

[silvia]

believer kaže: da li se daje i novi film Nikite Mihalkova "12"?

Daje se, biće prikazan 24. februara

Evo ga i Program FEST-a

[silvia]

Lepi Dunav, Kusta, Miloš Branković, princ i Pikaso

Na ovogodišnjem Festu, beogradskoj međunarodnoj filmskoj manifestaciji koja će biti održana od 22. februara do 2. marta, biće prikazana i četiri domaća igrana filma, kao i jedan dokumentarni. Film Darka Bajića Na lepom plavom Dunavu premijerno će biti prikazan na zatvaranju Festa, 2. marta u Velikoj sali beogradskog Centra "Sava". Bajićev film, kako beleži Beta, sadrži elemente mjuzikla i prikazuje događaje na luksuznom brodu na kome iscrpljeni, nesrećni i frustrirani ljudi iz zemalja zapadne Evrope dolaze da se opuste i sklapaju poslove uz alkohol, zabavu i seks, a, s druge strane, mlada istočnoevropska posada pokušava da zaradi dovoljno novca da pobegne od svojih malih, beznačajnih života. U filmu igraju: Miki Manojlović, Branislav Lečić, Dragan Nikolić, Goran Jevtić, Ivan Bosiljčić, Ana Franić, Bojana Maljević, Aleksandar Lazić i Jelena Gavrilović, kao i Tim Sejfi, Majkl Picirili, Ursula Gotvald, Sara Lavinija-Smidbauer i Kornelija de Pablos.

Drugi domaći film koji će videti ovogodišnja festovska publika jeste Zavet reditelja Emira Kusturice. Film će biti prikazan 27. februara u Centru "Sava" u okviru programa igranih filmova "Horizonti". Kusturičin najnoviji film premijerno je prikazan na Prvom filmskom festivalu Srbije u Novom Sadu, a nakon toga i na nedavnom "Kustendorfu" u programskoj celini "Savremene autorske tendencije". Emir Kusturica je povodom projekcije filma Zavet na konferenciji za novinare u Drvengradu rekao da taj film definitivno neće biti distribuiran u bioskopima u Srbiji (kao ni u Bosni i Hercegovini), "jer je stanje u bioskopima u Srbiji neprihvatljivo". Prema njegovim rečima, Zavet će biti prikazivan jedino u bioskopu "Stenli Kjubrik" u Drvengradu, i to narednih nekoliko godina.

U okviru festovskog takmičarskog programa "Evropa van Evrope", koji je uveden s ciljem da predstavi kinematografiju evropskih zemalja koje nisu članice Evropske unije, biće prikazan Film o Milošu Brankoviću reditelja Nebojše Radosavljevića. Glavne uloge u filmu, koji se na ovogodišnjem Festu takmiči s još sedam filmova iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije, Turske, Rusije i Gruzije, tumače Miloš Vlalukin, Jovana Stipić, Nebojša Milovanović, Nada Šargin, Petar Božović i Boris Komnenić. Film će pred festovskom publikom biti prikazan 1. marta u dvorani Doma sindikata. Film o Milošu Brankoviću donosi priču o zločinu, kazni i pravdi. Ova poslednja, navodno, najveći je gubitnik. Miloš Branković je običan mlad čovek koji "samo želi da bude uspešan arhitekta i da voli Aleksandru". Međutim, ničim neizazvano postaje žrtva prevare i predmet maltretiranja ulične bande. Život mu se uskoro pretvara u pravu noćnu moru...

Tokom Festa će u Domu sindikata biti viđen i film Marka Kostića Princ od papira, koji je 2005. godine proglašen za najbolji domaći kratki igrani film 52. beogradskog festivala kratkometražnog i dokumentarnog filma, nakon čega su producent i autorski tim odlučili da dosnime materijal, tako da sada film umesto 12 traje 78 minuta. Film Marka Kostića svrstan je u programsku celinu Festa "Horizonti". Uloge u njemu tumače Milica Spasojević, Stefan Lazarević, Milica Mihajlović i Goran Radaković. Film će, kako se najavljuje, imati jednu matine projekciju u Domu sindikata već prve festivalske subote, 23. februara. U filmu, Julija živi s roditeljima koji je mnogo vole i pomalo zanemaruju. Jednog dana, ostavši sama kod kuće, Julija pušta sumnjivog anketara Nikolu. On pokušava da krade, ali kad ga Julija spreči, oni se sprijatelje. Na rastanku mu pokloni mamine minđuše i tatin pasoš, što šest meseci kasnije dovodi porodicu u opasnost. Uz pomoć druga Pegija i neobične bake Eme, Julija pokušava da nađe Nikolu...

Konačno, u okviru programa "Činjenice i slagalice", na ovogodišnjem Festu biće prikazan i domaći dokumentarni film Pikaso: Putovanje u prijateljstvo reditelja Milana Kilibarde. Festovska projekcija tog ostvarenja zakazana je za 26. februar u dvorani beogradskog Kulturnog centra. Film Pikaso: Putovanje u prijateljstvo produkciono je skroman i nepretenciozan film. Kako se najavljuje, urađen je bez novca, uz malu pomoć prijatelja i zbog toga nosi jednu univerzalnu poruku prijateljstva. Kilibarda je bio u prilici da zabeleži Pikasovu izložbu u Nici na kojoj su neki eksponati izloženi prvi put (Zahvaljujući kustosu muzeja Frederiku Balesteru, upoznaćemo Pikasa na jedan intimniji način, kroz saradnju i druženje s prijateljima, odnosno ženama koje su bile inspiracija za njegovo stvaralaštvo...).

Preuzeto sa neta

[silvia]

Džeger i Skorseze otvorili "Berlinale"

Uz moto "Let's rock!" "Rolingstonsi" su večeras u Berlinu proglasili otvorenim 58. međunarodni filmski festival i time popularni ''Berlinale'', glamurozan i važan skoro kao i festivali u Kanu i Veneciji, pretvorili u vrhunski muzički događaj.

Pedeset osmo izdanje Berlinskog filmskog festivala obeležiće filmovi o muzici; crvenim tepihom prošetaće i Madona, Nil Jang i Pati Smit, a kao jednu od poslastica organizatori najavljuju film o hevi-metal bendu iz Bagdada. Na svečanom bio je prikazan dokumentarni film o „Stonsima“, u režiji Martina Skorsezea, pod nazivom „Shine a Light“ („Obasjaj svetlošću“). „Filmovi sa istaknutom muzikom ili muzičarima u prvom planu predstavljaju najvažniji sastojak festivala“, kaže Diter Koslik, direktor Berlinala.

U glavnom programu biće prikazano 28 filmova iz 18 zemalja, od kojih 21 u glavnoj takmičarskoj selekciji.
Koslik je presrećan je što će se na otvaranju pokloniti Džeger i Skorseze: „Varate se ako mislite da ‘Stounse’ možete da dobijete samo okretanjem jednog telefonskog broja. Morate da imate i malo sreće.“ „Shine a Light“ će biti prikazan van konkurencije, baš kao i Madonin rediteljski debi, „Filth and Wisdom“ („Prljavština i mudrost“), koji je već osuđen na poređenja sa filmovima njenog supruga Gaja Ričija. „Ne poznajem Madonu lično, ali nikada ranije nisam od nekoga dobio čestitku sa porukom: ‘Dragi Diter, ako ti se dopada moj film volela bih da bude prikazan u Berlinu, tvoja Madona.’ Ne mogu da kažem da nisam ostao impresioniran.“ Na Festivalu će biti prikazani i dokumentarni filmovi „Patti Smith: Dream of Life“ („Pati Smit: San o životu“), „Bananaz“ - o britanskom bendu „Gorillaz“ i „CSNY: Deja vu“ o turneji „Freedom of Speech“ Nila Janga, Krozbija, Stilsa i Neša. „Heavy Metal in Baghdad“ („Hevi-metal u Bagdadu“) je film o iračkom bendu „Acrassucauda“ („Crni škorpion“) koji je odsvirao svega nekoliko koncerata pre nego što je zbog rastućeg nasilma i pretnji smrću pobegao u Tursku.
Osim pesme i igre, ova jedanaestodnevna kinematografska ekstravaganca - kojom počinje nova sezona velike trojke filmskih festivala (Berlin, Kan, Venecija) - predstaviće svoj uobičajeni program „teških“ filmova iz stvarnog sveta. Nezaobilaznom temom Iraka bavi se „Standard Operating Procedure“ („Standardna operativna procedura“) američkog reditelja Erola Morisa - istraživanje o zlostavljanju iračkih zatvorenika u zloglasnom Abu Graibu. Reč je o prvom dokumentarnom filmu koji je uvršten u takmičarski program u dugoj istoriji Berlinala. „Posle projekcije smo ostali zakovani za sedišta i bez daha“, kazao je Koslik. Španska rediteljka Izabel Koaše takmičiće se filmom „Elegy“ („Elegija“), adaptacijom romana „The Dying Animal“ („Životinja na samrti“) Filipa Rota sa Penelope Kruz i Benom Kinsglijem u ulozi profesora koji se zaljubljuje u svoju studentkinju. Britanac Majk Li dolazi sa filmom „Happy-Go-Lucky“ („Bezbrižna“), Nani Moreti i Izabela Ferari igraju u „Tihom haosu“ („Caos calmo“) Antonela Grimaldija, a sa velikim nestrpljenjem očekuje se evropska premijera filma „There Will Be Blood“ („Biće krvi“) Pola Tomasa Andersona, velikog favorita za „Oskara“, naročito u kategoriji „najbolji glumac“; Danijel Dej Luis već je osvojio pregršt nagrada za ulogu nemilosrdnog naftnog magnata. Amerikanac Lens Hamer dolazi sa filmom „Balast“, koji mu je na nedavno završenom „Sandensu“ doneo nagradu za najbolju režiju.
Van konkurencije će biti prikazan film nominovan za „Oskara“ za strani film, poljskog reditelja Andžeja Vajde „Katyn“ („Katin“), o masovnoj egzekuciji poljskih oficira u Katinskoj šumi 1940.
O „Zlatnom medvedu“ i ostalim nagradama Festivala odlučivaće žiri u sastavu: Kosta Gavras, glumice Sandrin Boner (Francuska), Šu Ki (Tajvan) i Dajana Kruger (Nemačka), danska rediteljka Suzane Bir, ruski producent Aleksandar Rodijanski, američki montažer Volter Merč i nemački scenograf Uli Haniš. Oni će proglasiti pobednika 16. februara, a Festival će zvanično biti zatvoren dan kasnije filmom „Be Kind Rewind“ („Budi ljubazan, premotaj“) Majkla Gondrija.
Počasni „Zlatni medved“ za životno delo biće uručen italijanskom reditelju Frančesku Rosiju (85).

Stefan Arsenijević u Berlinu

Prvi veliki svetski festival u kalendarskoj godini, koji obično uoči dodele Oskara pokaže šta najbolje nude Holivud i ostali deo sveta, Berlinale 08 ima obilje zanimljivih filmova koji će kasnije delimično dopreti i do nas. A kad je reč o srpskom filmu, raduje što je naš mladi reditelj Stefan Arsenijević, inače osvajač Zlatnog medveda za najbolji kratki igrani film, svojim prvim dugometražnim igranim filmom „Ljubav i drugi zločini“ izborio mesto u cenjenom takmičarskom delu programa Panorama. Iz obilja ponuđenih filmova izdvojiću nekoliko koji najviše intrigiraju svojom političkom pozadinom i autorskim pristupom.
1. „Katin“ poljskog klasika Andžeja Vajde obrađuje tragično poglavlje Drugog svetskog rata, pokolj 7-11 hiljada oficira poljske armije u ruskom zarobljeništvu, u Katinskoj šumi 1940, zločin koji su Rusi zvanično priznali tek pola veka kasnije.
2. „Biće krvi“ je ekranizacija klasičnog romana Aptona Sinklera „Petrolej“ a žestok postupak reditelja Pola Tomasa Andersona, kojeg američki kritičari obično nazivaju novim Altmanom, ovde izaziva poređenje sa ranim, najboljim opusom Džona Hjustona.
3. „Standardna operativna procedura“ je odista prvi dokumentarac u takmičarskom delu glavnog programa, ali istraživanje američkog „Golog otoka“ u Abu Graibu usijaće festivalsku atmosferu mimo uobičajenih razmera.
4. „Obasjaj svetlošću“ novog klasika Martina Skorsezea dokumentarno beleži harizmu Roling Stonsa uživo, no samo prisustvo Mika Džegera i ortaka učiniće da Berlinale postane medijski događaj iz snova svakog selektora.

Milan Vlajčić

Takmičarski program

1. Avaze Gonjeshk-ha („Pesma vrabaca“), Mažid Mažidi, Iran/Indija
2. Ballast („Balast“), Lens Hamer, SAD
3. Bam gua nat („Noć i dan“), Hong Sangsu, Južna Koreja
4. Caos Calmo („Tihi haos“), Antonelo Grimaldi, Italija
5. Elegy („Elegija“), Izabel Koaše, SAD
6. Feuerherz („Vatreno srce“), Luiđi Falorni, Nemačka/Italija/Austrija
7. Gardens Of The Night („Bašte noći“), Dejmijen Haris, SAD
8. Happy-Go-Lucky („Bezbrižna“), Majk Li, V. Britanija
9. Il y a longtemps que je t´aime... („Volela sam te tako dugo...“), Filip Klodel, Francuska
10. Julia („Džulija“), Erik Zonka, Francuska
11. KABEI („KABEI – Naša majka“), Jođi Jamada, Japan
12. Kirschblüten - Hanami („Trešnjin cvet - Hanami“), Doris Deri, Nemačka
13. Lady Jane („Lejdi Džejn“), Rober Gedigijan, Francuska
14. Lake Tahoe („Jezero Taho“), Fernando Ajmbke, Meksiko
15. Man Jeuk („Vrabac“), Džoni To, Hong Kong
16. Musta Jää („Crni led“), Petri Kotvica, Finska/Nemačka
17. Standard Operating Procedure („Standardna operativna procedura“), Erol Moris, SAD
18. There Will Be Blood („Biće krvi“), Pol Tomas Anderson, SAD
19. Tropa de Elite („Elitna jedinica“), Hoze Padilja, Brazil
20. Zuo You („S verom u ljubav“), Vong Ziaošuai, Kina
21. Restless („Nemir“), Amos Kolek, Izrael

Blic

Berlinale

[SQUAW]

Skorceze režira film o Bobu Marliju

Reditelj Martin Skorceze, čiji je dokumentarni film o sastavu „The Rolling Stones“ 7. februara otvorio Međunarodni filmski festival u Berlinu, najavio je i svoj novi muzički projekat.



U pitanju je zvanična filmska biografija najpopularnijeg rege izvođača Boba Marlija, koju će uraditi u saradnji sa kompanijom Stiva Binga „Shangri-La Entertainment“, dok će film na svetskom tržištu zastupati kompanija „Fortissimo Films“.

Film još uvek nema naslov, ali su snimanje odobrili članovi porodice pokojnog Boba Marlija.

Predviđeno je da će film biti premijerno prikazan 6. februara 2010. kada će biti obeleženo i 65 godina od rođenja jamajčanske zvezde rege muzike.

„Oduševljen sam što će porodica Marli konačno imati priliku da dokumentuje zaveštanje našeg oca, i istinski sam počastvovan što će nas gospodin Skorceze povesti na ovo putovanje“, izjavio je Marlijev sin Zigi.

B92

[silvia]

Film o Putinovom životu

Rusiji će sredinom februara biti objavljen film koji navodno prikazuje privatni život ruskog predsednika Vladimira Putina. Film "A Kiss - Off the Record" snimljen je pre gotovo pet godina, a izaći će samo na DVD-ju.

Glavni junak filma je čovek iz Sankt Peterburga koji radi tajanstveni posao, oženjen sa stjuardesom s kojom ima dve kćeri. Posle izvesnog vremena postaje predsednik. Priča ima veze s Putinovom biografijom iako se njegovo ime nigde ne spominje.
O Putinovom privatnom životu se zna malo - njegova supruga Ljudmila retko se pojavljuje u javnosti, a postoji tek nekoliko fotografija njegovih odraslih kćeri Marije i Katerine.
"Pre svega to je porodična ljubavna priča, priča o ženi čiji je suprug veoma zaposlen, a koja želi porodicu, decu i svoje voljene na okupu blizu sebe", izjavio je umetnički direktor filma Oleg Fomin. Film je sniman između 2001. i 2003. godine.
Ključni prizori filma prikazuju upoznavanje Putina i Ljudmile, njihovo venčanje 1983. godine te preseljenje u Drezden, gde je Putin radio za KGB.

[silvia]

Tragedija „Pokajanje“ najbolji film

Romantična tragedija „Pokajanje“ („Atonement“), filmska adaptacija istoimenog bestselera Ijana Mekjuana, u režiji Džoa Rajta, proglašena je najboljim filmom na 61. dodeli nagrada Britanske akademije za film i TV (BAFTA) održanoj u Londonu u nedelju uveče.

Denijel Dej Luis nagrađen je za najboljeg glumca („Biće krvi“), čime je gotovo osigurao i novog „Oskara“, dok je pobeda Francuskinje Marion Kotijar („Život u ružičastom“) u kategoriji glavne glumice bila pravo iznenađenje; ona je trijumfovala ispred favorizovane Džuli Kristi („Away From Her“) i miljenice domaće publike Kire Najtli („Pokajanje“). Film „Starci bez zemlje“ doneo je, takođe očekivano, braći Koen nagradu za režiju, a Havijeru Bardemu za sporednog glumca. Iako su mnogi mislili da će „Pokajanje“ trijumfovati u velikom stilu, on je od 14 nominacija osvojio svega dve „Zlatne maske“ (drugu za scenografiju). Još je veće iznenađenje vest da je francuski film „Život u ružičastom“ bio ukupni pobednik na kraju večeri, sa četiri trofeja (pored nagrade za glavnu glumicu, osvojene su i one za kostim, muziku i šminku).
Najveći gubitnik večeri je Kejt Blanšet koja je imala dve nominacije (za glavnu ulogu u „Elizabeti“ i za sporednu u „I’m Note There“), ali je ostala praznih ruku. Entoni Hopkins je dobitnik nagrade za životno delo, a nemački film „Životi drugih“ Florijana Henkela fon Donersmarka proglašen je za najbolji film na neengleskom jeziku. Inače, iz Udruženja scenarista je dan pre dodele u Londonu stiglo obaveštenje da će biti okončan štrajk te da će 24. februara i dodela nagrada Američke akademije za film biti uobičajeno glamurozna. Da podsetimo, svečana dodela „zlatnih globusa“ je nedavno izostala upravo zbog štrajka scenarista koji su podržali i glumci.

blic

[DrinChe]

Srpski filmovi na Berlinalu
Pored filma Stefana Arsenijevića „Ljubav i drugi zločini“, koji će biti jedini u takmičarskom programu „Panorama“, na 58. Berlinalu biće prikazano još devet filmova iz Srbije, svi okviru programa „European Film Market“. To su: „Agi i Ema“ Milutina Petrovića, „Na lepom plavom Dunavu“ Darka Bajića, „Četvrti čovek“ Dejana Zečevića, „Peščanik“ Šabolca Tolnaija, „Hadersfild“ Ivana Živkovića, „Kenedi se ženi“ Želimira Žilnika, „Čitulja za Eskobara“ Milorada Milinkovića, „Princ od papira“ Marka Kostića i „Miloš Branković“ Nebojše Radosavljevića. Film „Inventar“ Želimira Žilnika iz 1975. biće u programu kratkometražnih filmova, a tokom festivala biće održana i radionica za mlade filmske stvaraoce, koju će, pored ostalih, voditi reditelj Dušan Makavejev.


(Tanjug/MONDO)

Stefan Arsenijević u Berlinu Prvi veliki svetski festival u kalendarskoj godini, koji obično uoči dodele Oskara pokaže šta najbolje nude Holivud i ostali deo sveta, Berlinale 08 ima obilje zanimljivih filmova koji će kasnije delimično dopreti i do nas. A kad je reč o srpskom filmu, raduje što je naš mladi reditelj Stefan Arsenijević, inače osvajač Zlatnog medveda za najbolji kratki igrani film, svojim prvim dugometražnim igranim filmom „Ljubav i drugi zločini“ izborio mesto u cenjenom takmičarskom delu programa Panorama... Berlinale

Photo by Biljana Ristivojčević


Stefan se iz Berlina 2003. godine vratio sa „Zlatnim medvedom“, kojeg je dobio za kratki film „Atorzija“, a na pitanje oseća li pritisak zbog velikih očekivanja publike i kritike od njegovog dugometražnog debija, on za „Blic“ kaže da je ovog puta mnogo rasterećeniji.

„Mene su nagrade oslobodile i više nemam ambiciju da moram da ih osvajam. Idem rasterećeno što se nagrada tiče, ali i sa velikom tremom od toga kako će film biti prihvaćen. Jer, to je zapravo svetska premijera“.
Inače, Stefan je osim spomenutog „Zlatnog medveda“ dobio i pregršt drugih nagrada i priznanja - od nominacije za „Oskara“ do poziva za učešće u međunarodnim projektima poput omnibusa „Izgubljeno-nađeno“, u kojem su učestvovali i Jasmila Žbanić („Zlatni medved“ 2006. za film „Grbavica“) i Kristijan Munđu („Zlatna palma“ 2007. za film „4 meseca, 3 nedelje i 2 dana“).
Na samom početku razgovora, Arsenijević je zamolio da ga se ne pita ništa u vezi s izborima, „jer se tu ulazi u opšta mesta, a to je prosto dosadno“, ali ih je tokom razgovora ipak spomuo: „Ušli smo, mislim, u mirniji period; vreme je za suštinske stvari, za suočavanje sa samim sobom, recimo. Sada bi trebalo da pokažemo koliko vredimo i da vidimo ko smo, gde smo i šta je od nas ostalo posle sveg tog haosa; da sa svojim životima uradimo najbolje što možemo“, kaže Arsenijević.
Negde ste rekli da je „Ljubav i drugi zločini“ veoma ličan film, vaš „Amarkord“?
- Ovaj film je došao iz stomaka, a ne iz glave i na neki način je akumulacija svega onoga što se i meni i nama dešavalo u poslednjih petnaestak godina, a ipak je ispričano kroz jednu ljubavnu priču, što je i najbitnije. Sebi sam kao cilj postavio da napravim melodramu, a meni se čini da je to najteže napraviti. Dobro, kroz nju se prelamaju i razne sociopolitičke konotacije koje ne možeš da zanemariš, ali ipak je u prvom planu ljubavna priča.
Između aktera ljubavne priče postoji i zanimljiva razlika u godinama...
- Da, razlika je deset godina. To je dodatna zanimljivost u njihovom odnosu jer glavna junakinja planira da ode i napusti svoj dotadašnji život i film prati jedan njen dan od jutra do mraka kada je planirala da ukrade novac i ode iz zemlje; sve ide okej do trenutka kada joj taj deset godina mlađi momak kaže da je celog života bio zaljubljen u nju...
Vidite li ovde neku
šasnu za generaciju tridesetogodišnjaka kojoj i sami pripadate?
- Cela moja generacija za koju sam ja uvek očekivao hepiend, upravo je zašla u tridesete a da mnogi od mojih najboljih prijatelja nikada nisu ni izašli iz zemlje. To je i drugi veliki problem: ne samo da je otišlo između dvesta i trista hiljada mladih ljudi, nego 80 odsto njih nikada nije izašlo iz Srbije. To je klaustrofobična situacija; mladi ljudi nemaju reper kako izgleda živeti negde drugde. Ja ne mislim da je drugde mnogo bolje, jer sve ima svoje mane i vrline, ali mislim da je dobro uporediti se s drugima.
Na kraju vašeg filma „Atorzija“ ostaju onaj dečak i tele, što jeste srećan kraj, ali u pozadini se ipak čuju topovi. Rekli ste da ta scenak, zapravo, odslikava položaj vaše generacije, kojoj je oduzeto pravo na hepiend. Imate li i danas isti utisak?
- Taj kraj sam direktno dodao jer sam, tražeći kraj filma, shvatio da su neki odrasli, iako su pomogli toj kravi koja se telila, na kraju ipak otišli, ostavljajući mlađu generaciju u haosu. Možda smo mi jaki i kreativni, ali to što nam je ostavljeno skoro da ništa ne vredi. Ali, tako je - kako je. Najgore bi bilo da sedimo žaleći sami sebe. Moramo se boriti, moramo popravljati stvari.
Kada su iz inostranstva dovedeni scenograf Folker Šefer („Amelija Pulen“) i direktor fotografije Simon Tanšek, govorili ste da vas zanima kako će oni videti Novi Beograd, u kojem ste odrasli. Jesu li vam otkrili nešto?
- Novi Beograd je moj kraj, ja sam tu odrastao. Koliko god da sam osećao da je Novi Beograd specifičan, polako je počeo da mi izmiče i onda sam njih pozvao u pomoć. Mislim da smo uspeli da ostvarimo jedan vrlo jasan i koherentan vizuelni stil filma, koji je u funkciji priče. Taj Novi Beograd deluje pomalo bajkovito, čak i kao retro-futuristička scenografija, sa ogromnim pomalo oronulim zgradama, a koje pod snegom koji stalno provejava u filmu imaju tu dozu romantike... Insistirali smo na tom betonu, koji deluje vrlo otuđujuće, ali ono što sam u tom betonu pronalazio kao najtoplije tačke su ljudska lica.
Zar to nije čudno okruženje za jednu ljubavnu priču?
- Zašto, pa ja sam se zaljubljivao hiljadu puta na Novom Beogradu! Novi Beograd čine neki divni ljudi, i u tom smislu je ovo moj „Amarkord“. Iskoristili smo priliku da snimimo taj deo grada u poslednjem trenutku pred njegov nestanak, jer to postaje jedan potrošački grad hipermarketa. Osim toga, ovo je i moje sećanje na te ljude, pomalo pomerene i uvrnute, ali i vrlo jake ličnosti uz koje sam odrastao.

edit: uz ljubav i druge zločine,dobro ide "KUHINJA: Stefan Arsenijevic Interview", na primer Milina koliko pameti i talenta u ovim našim ljudima.