Šekspir ili Čehov?

[miha]

Šekspir ili Čehov? Ko je privlačniji za nova scenska čitanja?

[memento]

Чехов, наравно!

Шекспир је био генијалан у много чему. Као песник, драматург, глумац, режисер... Мајстор стиха који ће тешко бити надмашен. Универзалност његових дела је толика да ће заувек бити класик, а генерације и генерације школске деце ће се знојити у настојању шта је то писац хтео да каже у Ромеу и Јулији или Хамлету...

Па зашто онда дајем предност Чехову, лекару који се читав свој живот прво борио с подмуклом и неизлечивом болешћу и немаштином, па тек онда писао?

Шекспир је сјајан, готово непревазиђен, критичар друштвених појава, чија дела изледају толико савремено, као да их је написао, не јуче, него сутра. И ту нема спора. Међутим, Чехов, осим што је промовисао и учврстио један нови израз, као што је новела, у својим драмам понире у дубину душе појединаца, својих јунака, невероватном продорношћу, тако слојивито и избалансирано, као мало ко у светској књижевности, како пре, тако и после њега...

Ја, на жалост нисам писац, али сматрам да је Чеховљев успех толико већи, јер се појавио у књижевности у тренутку када се чинило да је грандизни пантеон руских писаца потпуно готов и да је практично немогуће да се поред Гогоља, Толстоја, Достојевског, Љермонтова, Гончарова, Тургењева..., појави још неко ко има шта да каже ново, оригинално и упечатљиво Чехов, не само да је најмлађи од њих, већ их је својом хуманошћу и појединачним односом према човеку, у многоме и надмашио...

[biterlemon]

Mnogo sam razmisljao o tome zasto volim neko delo ili nekog kreatora (govorim uopsteno o stvaraocima, ne samo o umetnosti).
Shvatio sam da je rezultat u mudrosti koje neko delo sadrzava.
Sa tom mudroscu se ne radjamo. Cak nas ni zivot ne uci tim. Mudrost krademo od zivota a sposobnost da podelimo sa nekima, e sa time se radjamo.

Šekspir ili Čehov?

Volim i jedno i drugo!

Ne mogu ih uporedjivati.
Kako da uporedim recimo barok sa secesijom?

[izabelitta]

Upravo bas zato sto se u svemu slazem sa Mementovom analizom, na kraju bih se slozila sa Biterlemonom. Jednostavno su u pitanju dva genijalna dramska pisca od kojih je svaki toliko grandiozan da ne mogu da ih uporedim, niti da na bilo koji nacin jednog uzvisim, a drugog unizim.
Fakat je da su Sekspirova dela "igrivija" u smislu iznalazenja novih formi, jer su njegovi likovi zaista bezvremeni i bilo da je Julija u farmerkama, gola ili u adekvatnom kostimu za tu epohu, ona ima svoju datost kao predstavnica jedne od dve razlicite i zavadjene grupacije (bilo da je u pitanju stalez, nacionalna pripadnost, ili bilo koja druga drustvena formacija), i kao takva ona ima svoju pozorisnu buducnost dok je pozorista i volje da se time neko bavi. To se odnosi i na sve druge Sekspirove likove, pa i celokupna dela.
Ali sa druge strane, Cehovljeve drame, bar po mom misljenju, iziskuju neminovno bavljenje atmosferom. A to je jedan od osnovnih problema u postavljanju njegovih dela. Specifican ritam kojim se do te atmosfere stize je zagonetka za mnoge reditelje koji su ga nastojali ubaciti u savremen dramski izraz,tako sto su radnju pokusali da ubrzaju i prebace na dinamiku danasnjice. No, upravo taj problem je sigurno izazov za sve one koji se pozoristem bave, i sigurno je da ce Cehovljeve drame biti vecna inspiracija kako za citalacke, tako i za pozorisne sladokusce.