300: Bitka kod Termopila

[yossarian]

Хехе, видим ложимо се на храброст, људске вредности, ово, оно... сетимо се да се ове године одлучује о Косову. Јел би смео неко да повуче паралеле?

[sokobanja]

Imao sam srece da odlican snimak dobijem pre mesec dana na dvd-u.
film je odlican,i sinoc sam ga ponovo odgledao,ovoga puta zbog efekata,vredi ga imati u kolekciji!!

[Arthur Dent]

Izgleda sam ja jedini kome se ne sviđa film
neću obrazlagati da ne bi došlo do polemike
ali se slažem @ sokobanja za:"zbog efekata,vredi ga imati u kolekciji!!"

[kissigirl]

Taj film mi vec danima stoji na polici, a nekako nemam volju da ga gledam kada odgledam, javljam da li mi se dopao ili ne

[kissigirl]

Odgledala sam ga Stvarno je super, jako mi se svidja

[greco]

Pogledao film i za razliku od kritike koja ga je, uglavnom popljuvala, meni se svidio i efekti su zaista mnogo jaki. Znam da je sva radjeno ispred plavog platna, al' ipak, svaka im cast.

[yossarian]

Са њузгрупе yu.forum.politika
news:f3ts1f$50c$1@news.eunet.yu

- Pazite sad ovo :

"Termopili su ostali zauvek zapamćeni kao toponimski simbol herojskog
otpora višestruko jačem protivniku i svesnog žrtvovanja sopstvenog
života na oltaru otadžbine"

- vidi bogati,a ja mislio da je vrhunska glupost, sramota i genetska
greska slaviti tako nesto, i jos povrh svega usaditi to u same temelje
svoje nacionane svesti. Ali, ostavitmo sada to, i krenimo dalje:


---------------
"U predvečerje nove „kampanje”

Film 300 Bitka kod Termopila ovih dana izaziva veliku pažnju širom
sveta, kako zbog zavidnog uspeha na bioskopskim blagajnama (preko 200
miliona dolara zarade samo u Americi), tako i zbog porasta tenzija u
američko-iranskim odnosima, koje je prouzrokovao filmski prikaz ove
legendarne bitke iz V veka pre nove ere. Rađen po stripu, pardon
grafičkoj noveli Frenka Milera, film Zeka Snajdera dočarava mitsku
sudbinu tri stotine najhrabrijih Spartanaca, predvođenih kraljem
Leonidom, koji su kod Termopilskog klanca danima uspešno odolevali
milionskoj vojsci persijskog cara Kserksa. Iako su svi do jednog
položili svoje živote, njihova požrtvovana borba do poslednjeg daha i
ispoljena ratnička veština učinili su ih besmrtnim u očima istorije;
Herodot je svakog od 300 junaka ponaosob po punom imenu upisao u svoju
Istoriju, a Termopili su ostali zauvek zapamćeni kao toponimski simbol
herojskog otpora višestruko jačem protivniku i svesnog žrtvovanja
sopstvenog života na oltaru otadžbine.

Što se tiče samog filma, nije teško utvrditi razloge tolike njegove
popularnosti. U svetu sedme umetnosti, Miler je veliko ime s impresivnim
opusom, njegov crtački i scenaristički rad na serijalu Mračni vitez
revitalizovao je Betmen serijal, a inventivnom i uspešnom ekranizacijom
svog stripa Grad greha, koju je potpisao sa Robertom Rodrigezom, uveo je
specifično stripovsko pripovedanje i kadriranje u film i učvrstio svoju
poziciju kultnog autora i u fabrici snova. Pored toga, odluka da se
pozabavi temom iz klasične antike bila je u skladu sa holivudskim
trendovima koji trenutno favorizuju kvaziistorijske spektakle i filmove
epske fantastike u kojima ima mnogo vitlanja mačevima i borbe hladnim
oružjem licem u lice. S druge strane, fascinacija Spartom i spartanskim
vaspitanjem i načinom života nesumnjivo je pojačana trenutnim žalosnim
stanjem duha na Zapadu, gde je muški princip ozbiljno ugrožen i gde su
mekomudost, beskičmenjaštvo i sveopšta korumpiranost, kako moralna tako
i fizička, uveliko uzeli maha. Sirova muževnost spartanskih ratnika i
njihov ratnički kodeks, kao i neprestano prizivanje u filmu reči i
pojmova kao što su čast, dužnost, ponos, slava, hrabrost kod Zapadnjaka
bi trebalo da probude sećanje na vrednosti i pojmove koje su, čini se,
nepovratno izgubili. Slična fascinacija i kult obožavanja postoje na
Zapadu i kad su u pitanju japanski samuraji, čije je shvatanje života i
dužnosti bilo vrlo blisko Spartancima, te se na neki način mogu smatrati
njihovim duhovnim potomcima.

FILMSKA VATRENA PRIPREMA

Isto tako, nije nimalo slučajno što se ovaj film u bioskopima pojavio
baš u trenutku kad se zahuktava američka vojna mašinerija i kad se sve
češće i sve glasnije pominje mogućnost preventivnog napada na Iran.
Krvožedni jastrebovi iz Pentagona i američke administracije navikli su
da (zlo)upotrebljavaju Holivud u svoje propagandne i mobilizatorske
svrhe. Dovoljno je setiti se filma Top Gan koji je rehabilitovao imidž
američke vojske i petostruko povećao odziv za regrutaciju u marince,
pripremajući tako teren za Zalivski rat. U tom smislu, kako tvrde
kritičari, 300, kao glorifikacija ratničkog herojstva, vojničke žrtve i
krvoprolića, trebalo bi da posluži kao mamac za masovnu regrutaciju
golobradih američkih mladića u Ujka Semove oružane snage. Mnogi
kritičari nisu se libili da naprave poređenja sa nacističkim
propagandnim filmovima Leni Rifenštal (što je samo po sebi veća uvreda
za legendarnu nemačku rediteljku), a Kajl Smit iz Njujork posta napisao
je da je „siguran da bi se 300 dopao Hitlerovoj omladini”.

Takođe, osim ispoljenih ratnohuškačkih ambicija, kako tvrde
kritičari, tvorci filma 300 potvrđuju rasne i civilizacijske predrasude
i stereotipe. Mnoge je uznemirio prikaz sudara kultura u kome su, baš
kao i u Tolkinovom Gospodaru prstena, slobodoljubivi, progresivni beli
ljudi sa Zapada prinuđeni da se brane od tamnoputih, varvarskih hordi sa
Istoka, koje prete da ih porobe i ugroze njihove demokratske vrednosti.
Drugim rečima, princip individualnog, koji navodno oličava slobodni i
napredni Zapad, suprotstavljen je principu kolektivnog, koji je
karakterističan za nazadni i represivni Istok. Ovakvo viđenje preuzeto
je direktno iz Herodotovih spisa, ali u današnjem geopolitičkom
kontekstu i aktuelnom društvenom trenutku dobija sasvim drugačiji smisao
i političku konotaciju.

Kako se moglo i očekivati, zvanični Teheran je reagovao i oštro
osudio američku administraciju i producente filma, otpužujući ih za
zveckanje oružjem, kao i za pružanje iskrivljene predstave istorije i
dehumanizaciju potencijalnih neprijatelja. Svako ko je odgledao film i
ko poseduje obrazovanje na nivou osnovne škole može da potvrdi da ima
dosta argumenata koji potkrepljuju ove optužbe. Iako je režiser filma
Zek Snajder izjavio da je, ako se izuzmu određena vizuelna preterivanja,
90 odsto sadržaja filma istorijski verodostojno, brojni istoričari ne
dele njegovo mišljenje.

POISTOVEĆENjA ISPRANIH MOZGOVA

Prosto se utrkujući u tome ko će u filmu pronaći što više faktografskih
grešaka i netačnih podataka, istoričari su osećali potrebu da, između
ostalog, istaknu: da Sparta nije bila demokratija i „ostrvo slobode u
moru licemerja i tiranije”, već robovlasnička država u kojoj su
spartijati vladali nad obespravljenim helotima, da u Sparti žene nisu
bile ravnopravne sa muškarcima a pogotovo da nisu konsultovane u
donošenju važnih državnih odluka, da su i Spartanci, a ne samo Atinjani,
bili skloni homoseksualnosti, da su Persijanci imali duge i negovane
brade i da njihovu vojsku nisu sačinjavali robovi, slonovi i džinovski
nosorozi... itd. Ono što je posebno uzburkalo duhove, kako na Istoku
tako i na Zapadu, jeste uvredljiv prikaz persijske vojske kao razularene
skupine nakaza, mutanata i maskiranih nindža, koju predvodi car
nakinđureni transvestit, dok su Spartanci svi odreda predstavljeni kao
muževni, izvajani manekeni, čime je još više estetski potcrtan
simbolični odnos Davida i Golijata, u kome se publika prirodno
opredeljuje da navija za brojčano slabije i fizički privlačnije Grke.

Ovakve naivne i grube simplifikacije karakteristične su za američki
film, u kome i dalje dominira vestern psihologija po kojoj se sve deli
na belo i crno, dobro i loše, odnosno na kauboje i indijance. Uostalom,
samo mozak tako temeljno ispran i programiran, kao što je prosečan
američki, može sebe da vidi u ulozi Davida, odnosno da se identifikuje
sa hrabrim i malobrojnim Spartancima, a ne sa glomaznom osvajačkom
persijskom vojskom sastavljenom od „sto nacija”, mahom plaćenika, i to u
situaciji kada njegova zemlja ima skoro hiljadu vojnih baza širom sveta,
a vojni budžet joj je veći nego zbirni vojni budžeti sledećih dvadeset
najbogatijih zemalja.

O umetničkim dometima filma ne vredi suviše trošiti reči.
Intelektualno tup i emocionalno isprazan, sa lošim i neuverljivim
glumcima koji tumače loše i neuverljivo napisane likove, povremeno
komično pretenciozan, zahvaljujući visokoparnoj naraciji iz ofa, 300 je
spoj stripovske naivnosti i „emtivi” estetike video spota, koja
insistira na kratkim kadrovima, brzim rezovima i furioznoj promeni
planova, bespotrebnoj estetizaciji pokreta kroz usporene snimke i
zaglušujućoj rok muzici u pozadini. Ovakav rediteljski postupak može
delovati dinamično i uzbudljivo kada se njime koriste inovatori i
provereni majstori zanata (braća Skot, Majkl Man, Džon Vu), ali u rukama
diletanata poput Zeka Snajdera postaje napadan i naporan. Po tencijalno
moćan dramaturški motiv termopilske žrtve, to jest „nekolicine koja se
suprotstavila mnogima” svesna da ide u sigurnu smrt, mnogo je bolje
iskorišćen i obrađen u filmovima poput Poslednjeg samuraja ili Hrabrog
Srca, a gledaoca kroz čitav tok filma prati jak osećaj već viđenog, jer
su određeni elementi filma, od vizuelnog koncepta (Grad greha), preko
pojedinih scena i dijaloga (Gladijator), do muzike (Troja, Tit) prilično
očigledno i slobodno „pozajmljeni” iz drugih, uspešnijih ostvarenja.

Besmisleniji od Troje, razvučeniji od Aleksandra i istorijski
diskutabilniji od Nebeskog kraljevstva, 300 predstavlja trijumf stila
nad sadržajem, dizajna nad suštinom, propagande nad istorijom, te,
konačno, agresivnog marketinga nad kinematografskim kvalitetom. Ovakav
infantilni, bučni, hiperstilizovani spektakl može da impresionira i
napali samo mentalno i fizički zakržljale adolescente koji se nikada u
životu nisu potukli i koji kradu Bogu dane oslobađajući potisnutu
agresiju i testosteron u zagušljivim igraonicama, stripovskim
konvencijama i sajber forumima. "
-----------
Marko Tanasković, "Nova Srpska Politicka Misao"

[irnik]

Evo bas se spremam da veceras odgledam film. Vecini se film dopao, ali mi je jedan prijatelj nacrnio film. Kaze tipicno americko ispiranje mozga

Valjda mi se dopadne

[HLEBmaster]

Pogledao sam nedavno film, najzad Pa mozzda je za nijansu ispod onog shto sam ochekivao. A nisam ochekivao ni istorijsku chitanku ni moralnu pouku niti me briga kako je vidi prosechan Amerikanac i kome je i zashto namenjeno. Film je stilizacija jednog istorijskog dogadjaja, grafichki odlichno dizajniranih kadrova, gotovo potpuno digitalan. I jedino je trejler neshto vishe obechavao i to na polju rezzije. Znachi dekoracija ok, ali film jednostavno nema neku tezzinu istorijskog spektakla. Estetika MTV video spota je sasvim ok, a koliko je Zek Snaider uspeo da je svrsishodno iskoristi.. o tome se dade diskutovati verovatno... Film je lepo ukrashena bajka o dobru i zlu, crnom i belom...

On je za dobre istorijske spektakle isto shto i extra dobra tetovazza u odnosu na Van Gogova platna...

Ne znam da li su bash svi filmovi holivudske produkcije namenjeni nakakvom podsvesnom uticaju na "glupe Amere", sve jedno neka temeljna analiza ovako crno bele bajke mi je totalno nepotrebna.

Film je lep. Treba ga pogledati. A onima koji se inache previshe sazzivljavaju sa likovima i veruju u sve shto se tamo deshava mogu samo da poruchim nek pazzljivo jedu da se ne nagrde kashikom...

A nechu da propustim da pomenem koliko je ovde imbecilnih filmova snimljeno... I to neko gleda. Jedino shto mi imamo nesrechu da nemamo para da i od glupog scenarija napravimo da na neshto lichi makar kroz efekte.