Sta ocekujemo od pozorista?

[izabelitta]

Sta vas motivise da odete da odgledate neku predstavu? Trazite li u pozoristu zabavu, relaksaciju, ocekujete li da vas nasmeje, ili da vas "obuzme" jako, pa makar se i rastuzili? Da li ste u potrazi za odgovorom na neka zivotna pitanja, pa u pozoristu potrazite neke moguce zakljucke i razresenja? Da li je motiv taj da nekog poznatog glumca vidite uzivo? Da li vam je bitan zanr? Ili jednostavno ne ocekujete nista, pa sta bude - bude?

Sta vas u pozoristu raduje, a sta vas nervira?

[valter]

Glumu.
Kompletan ambijent ciji je bitan element (cak) i sama prica ali bez kokica.

[Goga]

Ono što me je motivisalo da odem i odgledam neku pozorišnu predstavu jeste glumačka postava. Nije mi bitan žanr, jer mi je potrebno da osetim ostvarenje, njegovu dušu, kroz priču, igru glumaca. Da me ''davanje'' glumaca toliko ponese, ne bih li dobila osećaj da sam sama u pozorišnoj sali.

Ono što me raduje je entuzijazam, igra.Ne ulazim u ono, šta se dešava iza scene.
Čitav život posmatram kao igru, tako da predstava može, ali i ne mora da mi da odgovore, na lične dileme i trileme. Stvar rasploženja u datom trenutku.


Nerviraju me kokice, koje je spomenuo valter.

[memento]

Dok sam išao u gimnaziju i na fakultet bio sam čest posetilac pozorišnih predstava. Voleo sam pozorište a volim ga i danas. Sada sam u mogućnosti i da organizujem poneku pozorišnu predstavu u mom mestu, što i činim...

Svojevremeno sam išao nedeljom pre podne u Skadarliju, u kafanu Tri šešira, i tu čekao da navrate glumci iz Nardnog pozorišta sa probe. Kada bi se oni zapili, uspevalo mi je ponekad da im se pridružim i ogrebem se za poneku sjajnu konverzaciju i špricer.

Šta očekujem od pozorišta. Pre svega da doživim osećaj lepog u smislu snage emocija. Očekujem ubedljivost i iskrenost ansambla i svast da nisam uludo poterošio vreme. Naravno, najviše očekujem da se sve to ne događa u mojoj kući.

[starsica]

meni je ovde pitanje sta ja ocekujem od sebe kad odem u pozoriste.. ne biram zanr koji cu odgledati, jer ja svaki odlazak tamo svrstavam u neponovljivi dogadjaj.. primera radi, predstavu "Violinista na krovu" gledala sam par puta i svaki put sam se osecala drugacije.. jednostavno, volim kad odem tamo i da sednem u najvisi red i promatram ljude ispod sebe, pored sebe, volim cak i zenu koja opominje kad je neko glasan
smatram da svako ko je "na daskama koje zivot znace" ume da glumi i iznese predstavu, jer da ne zna, ne bi bio tu.. posto je pozorisna bina mnogo veci test nego kamera..
smatram da bi skoro svaka predstava u meni mogla da pokrene onaj osecaj ispunjenja.. srece i nadahnuca.. jednostavno je.. taj ambijent, taj miris, svi ti ljudi.. meni je to dovoljno da ja u glavi sklopim celinu u koju se uklapam

[Sokica]

Volim pozorište i nadam se da ću vremenom kako deca odrastaju imati više vremena.

Ne biram šta ću gledati po žanrovima, najčešće idem po preporuci poznanika, pročitanoj kritici u novinama ili na netu, a često i ako je u pitanju predstava po nekom delu koje sam pročitala pa me je zainteresovalo kako je to prenešeno na scenu...

Volim taj osećaj posmatranja glumaca na sceni, pomno pratim i radnju, njihovu mimiku, pokrete i sve oko njih. Smatram da svi oni zaslužuju da budu tu i da su vredni pažnje. Volim njihovu igru i celokupan utisak koji ostave na mene.
Sećam se poslednji put kada sam bila u pozorištu, gledala sam ''Tartif'' i sa smeškom na usnama sam pešačila do kuće, a za taj osmeh su ''krivci'' sjajni ljudi na sceni...

[Isahara]

Potpuno isključenje iz realnosti dok traje predstava
Obožavam pozorište

[believer]

da iscupa iz mene ono sto jesam i sto uglavnom ne pokazujem....
u pozoristu se osecam...nekako...kao medju svojom vrstom.......

[Gašpar]

Kao neko ko od malih nogu voli pozorište, kao neko ko pre ide u pozorište, a ne u bioskop, kao neko ko se bavi pozorištem, očekujem od njega da mi potakne emocije i da me navede na razmišljanje. S obzirom na okolnosti, ne biram šta gledam, ali volim klasično pozorište. Po malo sam ''posvađan'' sa alternativom i eksperimentom.