Erotske price

[kale]

napisite neku pricu ako znate....

[dndr]

...sve priče su ispričane, ostalo je još da se pređe sa riječi na djela...

[DrinChe]

Dok se Mrak penjao uz brdo, Ja sam za njim dahtao, i sve više, i više zaostajao.Video sam ga gore, na vrhu, kako uleće među noge Daničine, padajući joj u zagrljaj.Počela je oluja.

Grmelo je i sevalo.

Zatim se sve smirilo.

Gore na vrhu, Danica je plakala mrseći duge kose, dok je Mrak zakopčavao pantalone. Poljubili su se za rastanak, i Mrak je pošao nazad.

Sreli smo se negde ispod vrha, pogledali se u oči, kao muškarci. Bio je zadovoljan.

Stigao sam na vrh. Moja Danica je čekala, lica zagnjurenog u travu, natrćena. Poljubio sam je u obraze, koji su se belili na mesečini, otkopčao pantalone, i prišao joj tiho, od pozadi.

Nije sevalo.

Nije grmelo.

Samo uzdasi i dahtanje dveju senki, istovremeno, vrisak.

Mrak je već stigao blizu podnožja.

Moja Danica nije dizala glavu, plakala je, možda je htela da preduhitri slanu, možda je bila zadovoljna. Ja sam zakopčao pantalone i bez poljubca, i bez oproštaja i dogovora, krenuo dole, za Mrakom.

Više ga nisam video...

Išao sam polako. Učinilo mi se da čujem ime svoje: Ja, Ja ...Stao sam. Bila je to Tišina. Pogledom jednim, me opila, i osvojila. Osetio sam toplinu na grudima, po stomaku, u pantalonama ... Zatvorio sam oči i disao duboko.

Trgao me šum. Zora mi je prilazila sa leđa. Okrenuo sam se, i pružio joj ruku. Ona je stala, učinivši isto. Bila je u belom. Bradavice joj se naziraše ispod inja. Nabrekle i tamne.

Onda, se pojavio Dan.

Stao je iza nje, dišući joj za vrat. Polako je svojom, spustio njenu ruku, ne skidajući pogled sa očiju mojih.

Ona je bila mirna i poslušna. Čekala je njegovu ruku na svome ramenu, znak, da strese inje sa svoga tela, i legne, i preda mu se ... On, mi je samo klimnuo glavom.

Razumeo sam, klimnuo sam i ja, i tiho, pored njih, krenuo putem kojim je otišao Mrak.

Postalo je previše svetlo kada sam stigao u podnožje, a to mi se nije sviđalo.

Nije mi se dopadala Java, koja dolazi sa tim svetlom. Znao sam da u njoj, ne mogu da nađem onu, koju sam tražio tolike godine: Lepotu.

Sakrio sam se, u krilo, Sna, pod bukvom.

Suton me je probudio, ponudio cigaretom, i preneo poruku Mraka, i moje Danice.

"Sledi me."

“Čekam te.”
Jugoslav Beljin

[DrinChe]

Sedeo je sam za stolom zavucenog kafica... U gradu je jutarnji svez povetarac ljuljao misli ovog muskarca i uporno mu pravio zbrku u glavi. Nije mu bilo jasno na sta je on to potrosio sve one najlepse reci koje mogu da se upute jednoj devojci. Nije da se narocito trudio, ali za njegovo poimanje „truda“, dao je maximum i iscedio i poslednju kap snage... A ona se vacarila po kojekakvim corsokacima i davala se onako fino... Na prvi pogled je delovala kao kurva, ali se uvek drzala na nekom nivou. Ali zapravo nije bila kurva. To je ona cudna mesavina promiskuiteta i cednosti u jednoj osobi.

Ona je zenski Don Zuan... Ili se bar tako nosila... Za glumu je tu trebalo dosta foliranja, a ona je imala potencijal. U njegovom prisustvu uvek je bila hladna, ali s merom, i davala je naznake neke nezne zenstvenosti koja je mamila. U njegovom prisustvu je uvek pomerala usne i kad ne govori. Kao slucajno se mazila po vratu… Kao slucajno prekrstala noge dok sedi. Kao slucajno on je nije kontao. Sve je to radila da bi ga zavela. Ma citala ga je kao Bukvar.
Naisla je doticna… Sve je licilo na slucajno.

-"Jesi li za kafu?", upitala je tiho.

-"Vec pijem", odgovorio je (kao) hladno, "mozes da sednes..."...
-"Ne, mislila sam da odemo do mog stana", rece ona i, ne cekajuci njegov odgovor, povuce ga za ruku i polako krene ka izlazu.
Malo mu se zavrtelo u glavi i ne razmisljajuci, vodjen nagonom pozuri za njom… Pratio je njen hod, isao, kao muski, par centimetara ispred, uhvatio je za ruku tako da njegova ruka bude glavna… Ma glumio je vise nego ona, a sebi nije hteo da prizna kako je manji i od zrna graska. Scepala ga je kad nije ocekivao. Ona je vodila igru... Ona je pisala pravila. I on je, kao poslusni djak slusao, iako je bio nekoliko godina stariji. Nije mu padalo na pamet da se buni! A ona je to osetila...

Dosli su pred vrata, ona je izvadila kljuceve, usla i pokazala mu rukom ka vratima spavace sobe. Seo je na krevet. Ona je sipala pice, jos uvek u crvenom kaputu, stavila casu pored njega i iskapila svoju do dna. Skinula je kaput i ostala gola pred njim. On je malo zabezeknuto i tupavo gleda, ustaje, zatvara usta, popije jedan gutljai i pocinje da je mazi po vratu.

Pocinje da je ljubi po usnama, oko uveta, prema grudima... Ona je to najvise volela... Bradavice su joj bile gotovo plave od nabreklosti, pocela je da se jezi, da ga steze sve jace, grebucka svojim dugim noktima po ledjima i polako da se spusta dole... Otkopcala je njegove farmerice, onako profi ga lizala oko pupka, grickala, nezno dodirivala dlacice na njegovom stomaku, osetila je intenzivniji miris, a on je poceo da stenje, pa da jeca. Jos nista nije video, ali je osetio zato kako pocinje da slini i raste toliko da mu se cinilo da ce explodirati. Ona ga je provocirala i konacno ga izvadila, opet profi pocela da ga oblizuje jezikom, prvo po glavicu, mazila ga je usnama, lickala, osetila je njegove ruke na svojoj glavi, spustanje jednog poljupca na njenu kosu i njegovo prodiranje u usta... Krenula je polako, u ritmu neke balade, ali on je stalno ubrzavao... Stenjala je... Pipnula je samu sebe dole i osetila poplavu... Bilo je vreme da ga oseti u sebi. Nezno ga je gurnula na stolicu i opkoracila. On je nabijao od dole, nije mogao da se suzdrzava, a zeleo je da traje dugo... stiskao je njene cvrste grudi, mazio je po guzi, dirao je svuda, a ona je bila glasna. On je gurao, ona je poskakivala… Bilizili su se vrhuncu… usporavali su… On ga je izvadio i sipao spermu na njen stomak…a ona je razmazivala po butinama koje su podrhtavale…Par kapi je prinela usnama i oblizala se… Presla je na krevet, pokrila se i bez reci zaspala… On je popusio cigaru i otisao iz stana…
To be continued… rece vavilonska ribica

[Buba Erdeljan]

... Tri prsta sve do gležnja uguravaju se u tebe, prodirući u meso koje se podaje sve dok ne postanu kao rukavica od kože.
"Oseća se kao puls", kažeš ti.
Moja ruka biva deo tebe, ali te kontroliše...
Posle odredjenog starosnog doba sex nikada ne može da bude slučajan.
Ne bih mogao da tražim tako malo.
Položiti ruku na nečije telo ili priljubiti usta uz nečije usne - kakva je to obaveza!
Odabrati nekoga znači razotkriti ceo život.
A to je i poziv da te neko razotkrije...


- Hanif Kurejši, Intimnost ( sjajna knjiga!)

[believer]

Badem,Nedzma

.......

A nekoliko godina kasnije...

Imalo je smisla odseliti. Taj čovjek dolazi i odlazi kada hoće, dolazi njuškati kako bi bio siguran da nemaš ljubavnika. Ševi te između dva grupnjaka i spava ne mareći za tebe. Ta je zvijer požderala tvoju mladost. Imao te jer je bogat gradski muškarac, a mala seljanka iz Imšuka obožava lizati aristokratske cipele.

Lizati, kaže, sveta žena! Nisam joj ipak mogla reći da me taj čovjek dovodio do užitka gdje god me dotaknuo. Bila sam svaka željeznička postaja na kojoj je želio sići.

............

Rekla sam si da sam kurva. Ali znala sam da nisam. Ili ako jesam, onda kao što su to bile pogane boginje Imšuka, slobodne i fatalne, luđakinje koje treba svezati.

[Buba Erdeljan]

...Ja slikam praznu stolicu i neke stvari okolo, ti dolaziš i sedaš. Na moj znak. Zakopčana si do grla tako da niko ne pretpostavlja da si gola ispod. Glumiš dosadu i otkopčavaš ogrtač. Nadrkaš grudi pre toga. Hoću da vidim prave bradavice. Hoću da slikam svaku bradavicu posebno, da se razumemo. Probaj da vidim.

Lynn prelazi rukom preko grudi. Desnom. Bradavice joj rastu.

Gordon je iza kamere, dosta zadovoljan.
Tako, viče, to je to!
Onda svrši, kaže joj Gordon. Nemaš potrebe da ne svršiš. Kao da se ti i ja tucamo.
Ona se nasmeja, ali bez glasa. Samo razvuče usne u osmeh.

Danas sam dobila na poklon prsluče od svile, rekla je Lynn dečaku koji je držao za ruku. Mogu li da ga vidim? upitao je dečak. To niko ne sme da vidi, rekla je ona. To su zabranjene stvari. Zbog čega mi dopusštaš da te držim za ruku? nastavio je dečak. To nije ništa strašno.

Odlično, kaže Gordon, sad počinješ da masturbiraš. Lynn spušta ruku dole, pokazuje sebe u prvom planu raskrečivši noge. Onda pruži ruku ka improvizovanom baru i odande uzima veštački dildo. Zabija ga u sebe, želevši da što pre završi sve ovo, činilo se. Vidim je kako se unosi u to unutra-napolje s nekom plastičnom spravicom, vidim je kako zatvara oči pokušavajući da proživi sve to i doživi orgazam. Otpijem džin koji mi zapali sav duvan u ustima.

Boleće me, reče Lynn dečaku. Budi pažljiv. Dečak nije ništa rekao. Ležali su na travi, njeno prsluče od svile je bilo pored njegovih nogu. Kako se to radi? upitala je Lynn. Dečak nije znao šta da joj odogovori. Instiktivni joj je raširio noge.

Obećaj mi, rekla je Lynn, obećaj mi da ćeš me uvek voleti. Dečak nije ništa odgovorio.
Kako ona izgleda u boji, na tom osetljivom filmu? Gordon drži desnu ruku na zumu, ulazi s vremena na vreme u krupno. On nju tuca. S tom kamerom. Ustani, kaže joj, sipaj piće i tek onda nastavi.

Lynn se ne pomoče. Radi desnom rukom, očiju ztvorenih, dišući ubrzano.
Prestani! viče Gordon, videvši da mu traka ističe. Ona ne otvara oči. Ne reaguje. U nekom podrumu smo na Florin bulevaru. Gordon pušta neku muziku, pritisnuvši prekidač na podu, ispred kamere. OOOOOOHHH, urla Isac Hayes iz zvučnika.

Vidiš, nije te bolelo, rekao je dečak. Lynn je spavala na travi i nije čula dečaka. Pokri se, rekao je on. Opasno je gledati te. Pokrio je Lynn svojim džemperom. Onda je uzeo njeno prsluče od svile i počeo da razgleda. Zbog čega devojke nose ovo? upitao se. Lynn je spavala i nije mogla da mu odgovori.

Lynn je blizu da svrši, vidim joj to na licu. Skuplja usne i pravi grimase.
Otvori se, viče Gordon.

Lynn se raširi koliko može. Ulazi s tom plastikom u sebe oslonivši se drugom rukom na šank. Onda skine taj frotirski ogrtač i spusti ga na pod. Svi je tucamo, u tome je taj utisak. I ja, i Gordon i mr. Džouuunz, i hiljade posmatrača koji će kupiti ulaznicu da bi videli Lynn kako masturbira na ovoj stolici...

Milan Oklopdžić: CA BLUES, roman
Odlomak

[Jovica Djurdjic]

VECERA NA VERANDI



Katrinka se spusti pokraj smokve i skide haljinu. Cvornate smokve i zid od grubo naslaganog kamena stitili su je od sunca i pogleda. Bio je avgust, rano jutro, vreme kada zru i mirisu zrele smokve u Malinskoj. Sklopljenih ociju, lezeci, cula je kako obalu zapljuskuje more. Poneki krik galeba u daljini i kotrljanje sljunka malim talasima bili su jedini zvuci koji su dopirali do nje. Ponekada bi osetila kako joj lagani vetar dodiruje lice a iznad nje zatrepere smokvini listovi, pa se sve opet savrseno umiri. Gledala je kroz grane i lisce u potpuno cisto i plavo nebo, osecajuci se opusteno i srecno, stalno se osmehujuci zbog necega. Pokusa da cita, ali posle nekoliko recenica zakljuci kako nije spremna za to. Odlozi knjigu i prepusti se uzivanju.

Vec deset godina dolazi jednom godisnje u ovo malo primorsko mesto, u istu kucu, kod istih dragih ljudi, provodeci mirno svoj odmor, gledajuci u male oci zrelih smokava. Svake godine isto: kupanje, setnje, jelo u istom restoranu... i mnogi sati provedini ispod male smokve uz plazu. Ali, njoj to nije bilo dosadno. Jutros je mirisalo i prosuseno pokoseno seno i to je podseti na odmore provedene u planinama njene zemlje. Ipak, ovo se s nicim ne da uporediti, mislila je Katrinka. Ona je imala i svoj razlog da tako misli - niko od gostiju u kuci nije bio bolje prihvacen od nje. Za ovo mesto su je vezivale neke lepe uspomene. Secala se kako je davno, jos kao devojcica, s roditeljima dolazila u ovu kucu ostajuci gotovo po celi mesec. Osecala se slobodno, opusteno, kao da je u svom mestu i svojoj kuci. Svi su je ovde cenili, voleli, ukazivali paznju, cak i vise nego bi se moglo pomisliti.

- Kako lep dan - cula je glas gospodje Marije.
- O, da. Danas je zaista predivno.
- Donecu nam kafu u vrt - kaza Marija odlazeci u kucu.

Jutarnja kafa pod smokvom bese svakodnevni mali ritual koji su njih dve stalno ponavljale. Sa starim mesinganim posluzavnikom cije su ivice bile blago zaobljene a rucke s imitacijom slonove kosti, dve porcelanske soljice, zdelicama za secer, mleko i kafu, Marija bi dolazila laganim korakom preko travnjaka pod smokvu. Volela je tu zenu. Njihov odnos je bio prisan, s godinama sve prisniji. Ti stari usamljeni ljudi ziveli su mirno, povuceno, sa besprekornim redom i umerenoscu u svemu. Kuca im nije bila velika ali skladna, uredna, s dusom. Katrinka je bila zadovoljna. Ona je tu na{la svoj mir i rado je dolazila. Nisu joj puno govorili o sebi, nisu ni nju previse zapitkivali. Onoliko koliko je bilo neophodno. To joj je odgovaralo. Povremeno bi je pozvali na veceru, ponekada bi ona njih izvela u restoran i s time se sve zavrsavalo. Ipak, neka pritajena obostrana ljubav postojala je izmedju njih.

- Veceras imamo malu zakusku - prozbori Marija. - Dolaze nam gosti.
Katrinka je pogleda odlazuci soljicu na posluzavnik. Pre i nego sto je mogla bilo sta reci, Marija nastavi:
- Bilo bi nam drago da nam se prikljucite. Malo drustvo, nista posebno.
- Pa... ne znam da li je zgodno.
- Zasto da ne. To su nasi stari poznanici iz Francuske. Kolet i Mirko.

Nakon malog ustezanja Katrinka je ipak obecala da ce prisustvovati veceri i tom drustvu.
Dan joj je prosao u kupanju i razgovoru sa svedskim turistima. Mladi bracni par sa prekrasnim sincicem koji se bio zalepio za nju. Celog dana morala je da mu crta, pravi kulu od peska, uci da pliva... Roditelji su pokusavali da ga odvoje od nje ali bez uspeha. Mali se jednostavno zaljubio u nju. Nije joj smetalo. Mislila je kako je i sama trebalo da se uda, ima muza, kucu i jednog takvog svrcu. Godine su prosle a ona je eto sama. Nije joj bilo zao, ali je cesto pomisljala kako mozda nije sve trebalo biti tako.
Pred vece, dok je sunce zalazilo za zaobljene vrhove planina i kupaci odlazili s plaze, Katrinka je odsetala do centra mesta da kupi neko pice i mali poklon za gospodju Mariju. Imala je dosta vremena. Nije trebalo da zuri. Koracala je lagano rivom uzdignute glave, isturenih grudi, vitka i uspravna, jos uvek lepa i mladolika. Po njoj se videlo da je osoba koja je u zivotu znala sve podrediti sebi. Prefinjena lepota kroz svaki njen pokret i gest davala je sliku jedne drage i prijatne zene. Cesto bi osetila kako se muskarci okrecu za njom, za njenom elegantnom figurom i drazesnim hodom.
Sto je bio postavljen na verandi sa prekrasanim pogledom na more. Samo zeleni vrt sa smokvama, tresnjom i nekoliko ukrasnih grmova delio ih je od plaze. U daljini se videlo nekoliko camaca i cula muzika iz obliznjeg hotela. Vece je bilo prijatno. Ni toplo, ni sparno. Pirkao je blagi vetric, mirisala borovina i more, prolazili su zaljubljeni mladici i devojke, deca s majkama sto je sve davalo vernu sliku leta kome se uskoro blizio kraj.
Katrinka je sedela na celu stola. Marija je insistirala da ona tu sedi jer se s tog mesta najbolje videlo more. Znala je koliko to ona voli. S njene leve strane sedeli su Mirko i njegova zena, a s desne Marijin muz Luka i Marija. Nakon upoznavanja razgovor se u pocetku uglavnom odvijao gde ko `ivi, sta radi, kako je lepo ovo mesto, vreme, more... Katrinka se trudila da bude srdacna. Primetila je odmah kako je Mirkova zena vrlo lepa, negovana i sigurno mnogo mladja od njega. Njene crne oci titrale su kao zeravica, stalno se smejala, gestikulirajuci rukama veselo je povremeno micala svoju dugu kosu s lica pokusavajuci da bude duhovita. Njoj je sve to lepo pristajalo. Slabo poznavanje jezika izazivalo je u pojedinim trenucima salve smeha. Ona se nije ljutila nego se i sama od srca smejala.
Mirko je bio jedan od onih zagonetnih ljudi kod kojih je tesko zakljuciti sta misle. Krupne glave s malim karakteristicnim, reklo bi se pomalo kicoskim brcicima, jakog tela, kosmatih grudi i ruku, pusio je i uglavnom pustao Kolet da prica. Bio je to covek koji je Katrinku na prvi pogled odbijao. Ona je verovala u svoj instinkt po kome je prvi utisak presudan: da ili ne. Nije to bila iskljucivost. Ne. Ali, Katrinka je verovala u sebe da zna da proceni ljude i da se u tome nikada nije prevarila. Ako joj se neko na prvi pogled ne svidi, znala je da nema sanse da se to kasnije popravi. Ta rezerva bi zauvek ostala. Katrinka je primecivala njegove poglede sve cesce usmerene prema njoj, cak pomalo bezobrazne i ocite kada su bile u pitanju njene grudi ispod lagane vecernje haljine. Ona se trudila da njen pogled bude upucen prema sagovornicima, on je, opet, to zanemarivao kao da je govorio: samo vi pricajte, ja sam nasao svoju zrtvu. Njoj je to smetalo. Poznavala je takve tipove. To su oni koji misle da mogu da imaju svaku zenu, da su superiorni, oni umisljeni i samouvereni pomalo sirovi muskarci.

- A sada cemo moj profesor i ja da nazdravimo po jednu ljutu. Pozivamo i dame da nam se pridruze - rekao je Luka sipajuci lozovacu u case.

Katrinka nije pila, ali, hajde, jednu moze. Drustvo je bivalo sve veselije. Vece je bilo prelepo. Jedno od onih koje se pamti. Opustenost se osecala kod svih, samo je Mirko bio macak koji vreba. Smeh je odzvanjao vrtom. Jelo je bilo ukusno, sve sami morski specijaliteti za koje je Marija bila prava majstorica. Zatim se tocilo crno vino u bukarice. Neko izuzetno vino s ostrva koje je Luka sam pravio i cuvao za posebne prilike.
Katrinka je prvo posmislila da je to slucajno, tek tako - Mirkova noga ispod stola dodirnula je njenu natkolenicu. Uskoro se to ponovilo, sada vec mnogo otvorenije. Pokusala je malo da se pomeri. Kada se to pocelo desavati sve cesce, njoj je postajalo neprijatno. Splasnula je njena opustenost i veselost. Osecala je neki grc i nedoumicu sta da ucini. Vrhunac drskosti bio je kada je osetila njegovu ruku medju svojim bedrima. Vreo plamen zapljusnuo joj je lice i doveo u jedno stanje besa i bezizlaza dok je pokusavala da navuce haljinu preko oblih kolena. Najradije bi ga bila tu pred svima pljesnula preko lica i napustila drustvo, ali se suzdrzavala. Nadala se da ce prestati. Mislila je da ce njen ljutiti pogled da odvrati drznika. Kada se to nije desilo, kada se njegova ruka pocela zaletati sve cesce, narocito u trenucima kada bi svi prasnuli u smeh nakon nekog ispricanog vica, Katrinka odluci da nesto preduzme. Onog trenutka kada oseti njegovu ruku dublje, tamo gde joj nikako nije bilo mesto, Katrinka kao oprzena zeravicom naglo poskoci. Jos je stajala kod stola drzeci ruke na njemu i gledajuci u tanjire.

- Sta vam je, Katrin? Nije vam dobro? - uplasi se Marija.
- Nista - slaga Katrinka. - Mozda od vina. Vraticu se odmah.

Posla je vrtom pa stepenistem i dugim hodnikom u kucu do kupatila. Glasovi u vrtu su zaumukli. Osecala se glupo. Usi su joj gorele a krv navrla u glavu. Bila je ljuta, toliko ljuta da nije mogla da se prepozna. To je bio bes koji je svom snagom kipeo iz nje. To joj se nikada nije dogodilo. Kakv drznik, mislila je Katrinka.
Stala je pred ogledalo, umila se, popravila odsutno frizuru, dugo posmatrala svoje duguljasto lice i duboke oci razmisljajuci zasto se bas njoj to dogodilo. Nikakav povod mu nije dala. Taj ljigavac. Pored tako lepe i mlade zene. Kakva drskost, kakva drskost... odzvanjalo je u njenoj svesti.
Odjednom novi sok. Iznenada je u ogledalu ugledala njegov lik. Stajao je iza njenih ledja s nekim glupim i samouverenim osmehom na licu. Katrinka nije mogla da veruje svojim ocima. Zadrhtala je od ljutnje i naglo se okrenula:

- Vi...! - procedila je ljutito kroz zube zeleci da ga smozdi.

On se i dalje glupo cerekao. Koraknuo je napred spustivsi ruke na na njena gola ramena pokusavajuci da je privuce i poljubi. Te sape ona nije mogla otrpeti. I, tada se desilo ono sto je sigurno iznenadilo i njega i nju. Snazno ga je kolenom udarila u predeo donjeg dela trbuha a onda jos jednom snazno dlanom preko lica i nosa. Bio je to iznenadni udarac neodmerene snage od koga zastaje dah. Videla je jos kako on pada na kolena rasirenih ociju, drzeci se za trbuh i kako mu iz nosa curi tanak trag krvi. Katrinka je uplaseno istrcala u hodnik ostavljajuci ga u toj smesnoj pozi a onda je laganim korakom hodnikom i stepenistem otisla u vrt.

- Je li vam dobro? - povikali su svi u glas ustajuci.
- Jeste, dobro mi je. To je valjda zbog lozovace i vina - slaga Katrinka.
- Poslo moja mus vama pomoc - kazala je Kolet.
- Izvinite, otici cu malo do mora - dodala je Katrinka.

Svi su zacudjeno gledali za njom dok je odlazila prema plazi.



CRVENE LATICE

I


Imao sam samo toliko vremena da uskocim u poslednji vagon. Kondukter mi je pruzio ruku. Mora da se cudio: do malopre sam, tu, pred njim, setao peronom, ubijajuci se od dosade, a sada, na brzinu, ljubim i grlim neku zenu koja se iznenada pojavila i u poslednjem trenutku opasno skacem na papucicu vagona. Potrcao sam do prvog prozora i pogledao unazad: jos je uvek stajala na istom mestu s podignutom rukom i blagim osmehom na licu. Samo koji trenutak i vise je necu videti. Bio je to nas iznenadni kratki susret nakon dvanaest godina. Dugo o njoj nisam znao nista. Uspeli smo progovoriti samo nekoliko reci. Udala se, ima Natasu, ne zivi vise s muzem, vraca se u D... Boze, pa ona se uopste nije promenila. Ista ona ljupka glava, kratko osisana kosa, pravilno oblikovano telo, zagonetni osmeh, velike, drage, duboke oci...

I vise je nisam video.

- Ne uskacite tako, mladicu! - govorio mi je kondukter, jos uvek s nevericom gledajuci u moje lice misleci valjda da mi nisu sve na broju.

- Molim vas, gde je restoran? - upitao sam ga kao kroz san.

- Peti vagon...- odgovorio je nezainteresovano.

Zatrazio sam pivo. Padao je sneg. Video sam kako krupne pahuljice udaraju u stakla. Cula se muzika iz zvucnika i glasovi putnika kraj sanka. Bili smo vec stigli do Karlovca. Kada pre? Jos uvek u nekom polusnu, pokusao sam se probiti kroz guzvu i pronaci svoj kupe. Seo sam do prozora. Bilo je udobno, toplo. U blizini, iz kuca pokrivenih debelim sneznim pokrivacem, treperila su svetla.

II

Gledao sam joj pravo u lice. Da li spava? Da li se namerno okrenula prema meni? Osecao sam njen topli dah. Savrseno ovalno lice, pravilan nos, velika usta, s lepim, crvenim i nabreklim usnicama, duge stisnute trepavice, ispod kojih se kriju maslinaste oci, krupne i blage, obasjavala je ulicna svetiljka. S druge strane, do nje, na istoj polovici kreveta, spavao je njen brat, sedmogodisnji klinjo. Odmah tu, iza vrata, cula se pesma - cas tiha i milozvucna, cas preglasna i losa. Bilo je novogodisnje vece i veselo raspolozenje osecalo se svuda. Kucu su ispunili gosti. Neki od njih, oni koji su dosli iz daljine, morali su ostati. Posle dobre vecere, poneke i previse ispijene case vina i ludog plesa, krevet dobro dodje. Gazdarica me zamolila da svoju sobu za tu noc ustupim kumovima iz Varazdina. Spavao bih sa Srdjanom i Irom u njihovoj maloj sobi. Gospe moja! Da li je to uopste moguce? Nisam mogao verovati. Pa radi se samo o jednom sirem krevetu.

- Samo za veceras, Sergej. Kuca nam je puna gostiju. Proveselite se s nama, a kada vam se prispava, prilegnite malo na djecji krevet. Ne ljutite se, samo za veceras, ako moze. Vasa je soba veca... - pravdala se, pitala me kada sam dosao iz grada, dugo mi objasnjavajuci zbog cega me moli da tu noc prespavam sa decom.

- Nema problema - odgovorio sam osecajuci neku toplinu u grudima i misleci kako ona ne vidi da joj Ira vise nije dete.

Bese to devojce koje je pupilo u najlepsi cvet. Bila mi je draga i pomisao da cu tu noc provesti s njom u istoj sobi, na jednom polovnom francuskom krevetu koga je gazda kupio vrlo jeftino od gospodje Lukic kada se selila, a koji se dobro uklapao u malu sobicu. To je nesto drugo od poljubaca u zadnjem redu jedinog gradskog kina. To je celu noc disati pored nje...

Posle jedanaest, vino me je vec uhvatilo. Posao sam da malo prilegnem. Mislim da moj dlazak niko nije primetio. Topli srsi osvajali su mi telo. Malo od vina, a malo od prevelike zelje i omame, postajalo mi je toplo. I njoj. Da li spava, da li spava, udaralo je kao bubanj u mojoj glavi dok sam joj lagano prelazio rukom preko tela.

Promeskoljila se i okrenula na ledja. Je li i ona osecala tu vatru u telu? Eh, ta mlada krv nije voda. Gledao sam njen savrseni profil. Prcasti nosic i nezan ten.

- Ne, naici ce neko! - govorila je tiho.

Njena je pozuda takodje bila velika, ali i strah isto toliki. Otimala se svaki put kada bi moja ruka za vreme poljubaca skliznula na njene dojke, cvrste i lepe. Tri godine sam je gledao kako sazreva u devojku. Smejala mi se dok sam bubao istoriju i latinski kada bi nakratko navratila u moju sobu donoseci mi neki kolac ili breskve iz vrta. Bila je srecna kada smo odlazili na reku u ribolov. Mogli smo se ljubiti do mile volje u visokoj travi, dok je njen brat jurio leptire po livadi. Bilo ga je lako udaljiti, nagovoriti na bilo sta. Prolazile su godine, rasla je, bujala. Pa jeste da je mladja od mene, ali...

Otkrila se. Je li to izazov? Da li je i nju uhvatilo ono malo dingaca koga smo popili? Da li spava, da li spava - zvonilo je u mojoj glavi i dalje? Zeli li to i ona ove noci?

Pogledao sam nanize: obla kolena, svilena smeksana bedra i grudi koje se ravnomerno dizu i spustaju... Nisam izdrzao. Stavio sam joj blago ruku medju bedra. Nije se pomerila. I njoj i meni je odgovarala ova slatka igra, to pretvaranje.

- Iro, Iro... - saputao sam kao balavac sada vec cvrsce stezuci obla bedra dok je telo htelo da eksplodira.

Milovao sam je dugo i nezno ne usudjujuci se ici dalje. Bila je to slatka igra u kojoj smo goreli oboje. Osecao sam ugodu i bol u celom telu. Plamen me hvatao do ludila.

Kako je bila nezna, kako je mirisala njena mlada koza! Osecao sam dodir njenih cvrstih bedara, ruke na mojim ledjima.

- O, boze, ako ko naidje. Ma probudice se Srdjan. Pusti me! - saputala je uzbudjeno. - Pusti me...!

Ali vise nije bilo povratka. Ona je to znala. Cvrsto me je stezala uz sebe, na to prelepo bujno i mlado telo, skladno i nezno, svo uzdrhtalo u vatri i ljubavi.

III



Zasli smo u sume. Sneg u Gorskom kotaru bio je dublji. Pahuljice su jos krupnije leprsale. Zeleni cetinari isticali su se na snegu. Bilo je pusto, samo poneka kuca. Jurili smo prema moru. Tockovi na sinama kao da su pevali: Ira, Ira, Ira...