Premijer, selektor, di-džej...

[Kunic]

Tri "zanimanja" navedena u naslovu su upravo ona za koja svako od nas tvrdi da bi ih radio najbolje. I koliko god da ih neko uradi dobro, uvek ćeš tvrditi da bi ti još bolje. Davno, u srednjoj školi, profesor iz filozofije nam je rekao je "svako ostvarivanje ideje ujedno i njeno skrnavljenje." Apsolutno se slažem sa čovekom.

Ratovi, sankcije, Hag, NATO, EU, izbori... Sve to je uticalo da totalno igubimo nadu u bolje sutra. Opravdano.

Bora Čorba je rekao da smo mi jedan lud narod, jer "prvo nekog dignemo u nebesa, stavimo mu oreol, a posle ga strovalimo na zemlju i još skačemo po njemu da ga utabamo da više nikad ne ustane." Banalan primer - Ilija Petković i naša fudbalska reprezentacija. Pre pola godine, nakon pobede nad reprezentacijom Bosne, na ulicama je organizovano slavlje. Slavlje kakvo pripremamo košarkašima, odbojkašima, vaterpolistima, rukometašima kada se vrate sa zlatom. Dizali smo fudbalere i Petka u nebesa. Išlo se do toga da je Petko proglašen muškarcem godine, a reprezentacija je u najmanju ruku viđena u četvrt-finalu. A sada? Sada svi žele da ga vide kako visi na banderi.

Sličan primer - pokojni Sloba. Svi su u njemu videli spasitelja srpskog roda. A ubrzo zatim je postao balkanski kasapin. Pa jel moguće da se narod pretvorio u veverice? Posle Slobe dođe Koštunica. Ista priča. Narode, jel imate vi mozak? Shvatite, nigde nije sjajno. Bolje jeste, ali nije sjajno. Prestanite da idealizujete svet, jer svaki put kada izađete iz tog sveta biće vam još gore.

Odete u izlazak. Sednete u kafić. Smeta vam muzika. Psujete pola familije di-džeju jerbo nije pustio vašu omiljenu pesmu. 'Aloooo ljudi!!!

Na ovu temu me je navela tema jebeno najvećeg Goga na internetu. Možda je ovo ista tema, ali malo drugačije formilisana... Ne znam. Muka mi je od svega. I ne znam ni šta je pitanje ove teme...

[Lady S]

Heh, recimo da sam razumela šta si želeo da kažeš... Pa, to je prokletstvo ovog balkanskog mentaliteta, ništa drugo. Ja sam se na ove "probleme" još jako davno navikla, pa me više i ne pogadjaju toliko.
Sve je to posledica svega onoga što smo do sada prošli, ne samo mi, već i svi ostali narodi na ovim prostorima, i ljudi naprosto traže neko zadovoljstvo u životu. Kada to zadovoljstvo počne da se nazire, makar i negde u daljini, ljudi ga tog trenutka doživljavaju toliko emotivno da kasnije sve ono što ne ispuni njihova očekivanja jednostavno nije dovoljno jako i dobro. Prokletstvo balkanskog mentaliteta...

[swba]

Ne bolujemo samo mi od pomenute bolesti i kod drugih je tako. Generalno u ljuskoj prirodi je da bude pametniji i bolji od nekog drugog. Stalna potreba za dokazivanjem ponekad ode tako daleko da prelazi i granice gluposti.
Gledam kod mene na poslu, svi su pametniji od sefova. Svi imaju svoju viziju kako najbolje voditi firmu i naravno bili bi daleko uspjesniji nego sto smo sad. Dakle nije to samo kod nas na nasem malom Balkanu zastupljeno, mozda je malo izrazenije nego kod drugih jer fakat smo najdokoniji trenutno pa mozemo i da uredjujemo vladu, biramo igrace sa svjetsko prvenstvo i sl. Kako mi to kazemo dokon narod.

[Kunic]

swba kaže: Stalna potreba za dokazivanjem ponekad ode tako daleko da prelazi i granice gluposti.

Opet se ja vraćam na Petka, jer me boli pljuvanje i vređanje. Zašto nismo jednostavno otišli na SP kao npr. afričke zemlje? Budemo srećni što smo uopšte tamo i uživamo, kao što je rekao Stanković. Posle 8 godina nenastupanja, uspeh je biti među 32 zemlje. Ali ne, za nas je to normalno i odmah hoćemo polufinale.

Ili to što si rekao u vezi šefova. Ako misliš da si pametniji i da ćes uspeti, lepo pravac banka, podigni kredit, otvori firmu i počni da šljakaš. Nemoj samo kenjati, a ništa ne preduzimati. Pa da vidimo dokle ćeš stići.

swba kaže: Kako mi to kazemo dokon narod.

Vala smo dokoni na kvadrat.

[euridika]

Kunic kaže: Opet se ja vraćam na Petka, jer me boli pljuvanje i vređanje. Zašto nismo jednostavno otišli na SP kao npr. afričke zemlje? Budemo srećni što smo uopšte tamo i uživamo, kao što je rekao Stanković. Posle 8 godina nenastupanja, uspeh je biti među 32 zemlje. Ali ne, za nas je to normalno i odmah hoćemo polufinale.

Jedna digresija za Petka i reprezentaciju. Bila je utakmica Holandija SCG, ja sam je gledala sa narandzasto obojenim narodom u nekom kaficu gde su se oni posteno preznojavali i na kraju mi cestitali na odlicnoj igri. Ja sam bila ponosna na to kako smo se borili. Posle toga u vozu sam slusala razgovor dva britanska mladica koji su bili ozbiljno odusevljeni igrom nasih momaka i zivo diskutovali kako smo mi samo bili lose srece. Isto tako, posle utakmice sa Argentinom, sedela sam sa nekim prijateljima iz Austrije i bila tuzna, a oni su me samo podsetili da se, na primer oni, nisu ni kvalifikovali za prvenstvo. Sada je ovo ispala neka fudbalska prica, ustvari ono sto sam htela da kazem, je da smo uvek mnogo kriticniji i ozbiljniji kada se radi o nama samima, i da smo, na neki blesav nacin naucili da previse prisvajamo i stvari dozivljavamo kao svoje licne pobede ili poraze. Mislim da je to odlika malih i siromasnih naroda, koji, nazalost, nemaju mnogo prilika da se ostvaruju na nacin na koji je to dozvoljeno onim bogatijim, i onda je sve mnogo emotivno i mnogo licno.

[irnik]

Sve je u jednoj recenici lijepo objasnio Petar Bozovic u filmu Pogled s Ajfelovog Tornja:

"Ima li idje vise kurava, narkomana i dj-eva no u ovom gradu?"