Humanost

[irnik]

Da li ste se ikad uvjerili u neciju humanost? Da li se kod nas humanost smanjila ili ostala ista kao nekad?

Postoji vise nacina da ispolji humanost: donira se da krv ili novac ili hrana ili ljekovi...
U svijetu mnoge poznate ličnosti usvajaju decu. Evo jos jedan primjer kako samo malo treba da covjek postane human:

Mersada i Marinovići

Za članove sa lošijom konekcijom koji ne mogu da pogledaju ovaj youtube;
Radi se o humanosti porodice Marinović tako što pomažu Mersadi i njenoj porodici, izbeglicama sa Kosova koji žive u očajnim uslovima.
Mersada i njene braća i sestre svaki dan dolaze kod Marinovića da se okupaju, donose prljav veš na pranje, dobijaju hranu, garderobu, pomoć oko domaćeg zadatka...

[_baba_]

Marinovići svaka čast! Eh da je više takvih.

[Buba Erdeljan]

Evo prilike za "više takvih" ili - sa reči na dela- kako ovaj topic i treba da bude shvaćen ( lično mišljenje)


http://www.humanost.org/blog/

(apelujem da se baner postavi i na ovaj sajt, te da kolektivno budemo od pomoći)

[veverica]

Sigurno ne biste voleli da budete starica sa dve velike teške kese u rukama koja je pala na ulici jer je zapela za nešto na trotoaru (ugao Fruškogorske i Drage Spasić pre 2 dana) ne samo zbog toga što je to iskustvo već samo po sebi bolno i neprijatno i za nekog mlađeg, već zato što ćete i ostati tako da ležite na ulici dok reka ljudi prolazi pored vas ne obraćajući pažnju na vas. Ovo je videla moja prijateljica pre neki dan iz kola i dok je ona skrenula sa puta, parkirala auto, dotrčala do bakice, prošlo je nekoliko minuta, a njoj niko nije prišao da pomogne (par žena srednjih godina je u prolazu pogledalo ispod oka kako ona podiže baku sa zemlje). Posle pitanja "Jeste li dobro?" baka se zaplakala, a moja ju je prijateljica otpratila do ulaza.

Ne znam kako je drugde, ali pored ovog primera koji, verujte, nije usamljen imala sam više prilika da se uverim da su ljudi u ovom gradu potpuno nezainteresovani kada se nešto ovakvo desi pred njima i pre su skloni da ubrzaju korak, okrenu glavu, prave se da ne vide, promrmljaju "mora da je pijan" i produže dalje nego da pomognu.

Toliko o humanosti. Hvala na pažnji. I pazite da ne padnete.

[Goga]

GSP, linija 78. ( pre 3 - 4. godine )

Išla sam sa svekrvom na redovnu kontrolu na VMA. Na jednoj od usputnih stanica do VMA, u auotobus je ušla majka sa malenim detetom ( koje je imalo problema sa okicama )...
Naravno, na žalost, da niko nije našao za shodno da joj ustane, a mesto koje je rezervisano za majke sa decom je misaona imenica.
Uspela sam da se probijem do njih, i donekle im olakšam ionako mučno putovanje... Sigurno se ne bi vozili, u takvmo stanju, GSP-om, već uzeli TAXI...

Nedostaje nam elemenatrna kultura, o humanosti da ne pišem...

[memento]

Znate onaj vic kada u tramvaju ispred nosa jedne bake sedne mladic na sediste koje se starici ucinilio vec izvesnim. Tramvaj krene, a baka ce:
- E moj mladicu. Mladost je prolazna. Docice`te vi u moje godine. Sve je prolazno, sto bi rekao Heraklit - Panta rei....

- Ne seri, Momo Kapor - na to je uzvratio mladic i ne pogledavsi je....

Humanost je lakmus nasih pozitivnih, ali i negativnih osobina. Svakodnevno smo u prilici da promovisemo i jedne i druge. Sta znaci biti human? Po meni biti prema drugima kakvim ocekujes da oni budu prema tebi, pa jos i malo vise, malo bolje. Prvo budimo humani prema svojim najblizima, jer to je dobar osnov da budemo covecni i prema drugima pa i nepoznatima...

`Ajde da i ja pomenem neki svoj skromni doprinos toj ideji humanosti. Dobrovoljni sam davalac krvi od svoje 17-te godine i ne znam tacno koliko sam je puta dao, jer u ratu nisu to nigde belezili. U evidenciji pise da je to tacno 30 puta. Nije nesto, ali sam se bar trudio....

[starsica]

zivim u malom mestu gde se relativno sve brzo sazna i svi sve znaju.. i za razliku od grada ljudi su drugaciji, predusretljiviji..
elementarno, u drzavi nam fali saosecanja i brige prema drugima, valjda to ide logikom da svi svoju guzicu cuvaju a za druge ih boli briga..
nezamislivo mi je da neko ne zeli da ustane ako vidi da stariji covek ili zena stoje pored njih u javnom prevozu.. nije mi logicno da mladi mojih godina mogu biti suroviji (pa.. to je pravi izraz, iako je crnjak) prema odraslima.. eto, i postovanje prema starijima nam fali..
mogu da se pohvalim da iz kuce nosim dobro vaspitanje, sa dobrom moralnom svesti i posto se nadam da cu da dozivim godine kojih se sad mladi gnusaju, ponasam se onako kako bih volela da se tada ponasaju prema meni..
pre par godina, uzimu, jedna bakica, skoro slepa i gluva, izlazila je iz prodavnice i na stepenicama ispustila novcanik.. ja sam bila preko puta prodavnice kad je prodavacica pocela da vice za njom da se vrati po izgubjeno.. baka je naravno nije cula a ova nije htela po snegu da izadje napolje i vratila se sa novcanikom unutra.. ja sam pretrcala do nje, uzela novcanik, donela ga baki a baka me je (pa dobro, komicno je ) pocela da vice i stala me udarati tasnicom, u stilu da sam htela staricu da opljackam, kako me nije sramota, gde ide ovaj svet.. ali neka, uspela sam da joj objasnim u cemu je stvar i baka mi je kao nagradu dala 20 dinara da kupim sladoled ()..

[SQUAW]

Buba Erdeljan kaže: Evo prilike za "više takvih" ili - sa reči na dela- kako ovaj topic i treba da bude shvaćen ( lično mišljenje) http://www.humanost.org/blog/ (apelujem da se baner postavi i na ovaj sajt, te da kolektivno budemo od pomoći)

Baneri su postavljeni pre više od godinu dana, samo je kliktanje slabo Nalaze se na početnoj strani sajta, sa leve strane (monitorove desne ) u prvom meniju - link "Humanost". Tebi hvala svakako

[jedinistvarni]

Humano je boriti se za sebe, priroda je tu da se pobrine za slabe...

[mmdopa]

Imam jednog dobrog prijatelja....vec dugo se znamo!I u sretnom je braku sa svojom lepsom polovinom.Imaju neki svoj mir....svoj kutak....svoje zelje...i nasli su se bas......!
Ali ,sve u zivotu ne ide bas onako kako treba...ipak im nedostaje nesto!Nesto za njih jako veliko....kao uostalom i za sve nas.......naslednik......produzetak njihovih gena.......!
godinama su pokusavali.....gde sve nisu bili...ali nista!I odluce da usvoje jedno malo dete.....sasvim malo...tek rodjeno.Obilazili su mnoge ustanove.....prolazili kroz raznorazne provere.....i jednog dana im jave da ima jedna beba... nedavno rodjena u Novom Sadu.Tamo su imali sta da vide.....Malisa je bio tucen jos u majcinom stomaku.....bio je modar kada se rodio..ali od povreda....Lezao je u onom bolesnickom kreveticu.....odbacen cak i od medicinskog osoblja....sav umazan......prljav....u nekoj pocepanoj benkici.....prosto zaturen u cosak......I njima je srce stalo....znali su da ce ga uzeti.......da ce biti deo njihove porodice....i pored rizika da sa maleckim nije sve u redu.....da se nece razvijati kao ostala deca.....znali su da je njihov.....znali su da mu treba ljubav koju samo oni mogu pruziti.....!I dosetase oni danas do mene.....sa njim......poceo je vec da hoda.....mnogo kasnije nego ostali......i cudno se osmehuje......i jos ne progovara......iako je davno trebao......ali oni su sretni......sretni sto imaju to malo bice....i znam da je malisa u dobrim rukama jer je sa ljudima koji ga vole.I cudno je to.....onaj ko voli decu...neki puta ih ne moze imati .....a onaj ko ne ,zeli seje ih po svetu kao male sirotane........a da li ce ih neko uzeti?I ja se divim mojim prijateljima....jer sasvim svesno su uzeli tog malog andjela koga niko nije hteo........i znam da ce sve uraditi da mu zivot bude lepsi!
I svesni su oni sta ih ceka.....i u tome i jeste njihova velicina.....i neka im Bog pomogne da budu sretni.....
njihovih gena.......!
godinama su pokusavali.....gde sve nisu bili...ali nista!I odluce da usvoje jedno malo dete.....sasvim malo...tek rodjeno.Obilazili su mnoge ustanove.....prolazili kroz raznorazne provere.....i jednog dana im jave da ima jedna beba... nedavno rodjena u Novom Sadu.Tamo su imali sta da vide.....Malisa je bio tucen jos u majcinom stomaku.....bio je modar kada se rodio..ali od povreda....Lezao je u onom bolesnickom kreveticu.....odbacen cak i od medicinskog osoblja....sav umazan......prljav....u nekoj pocepanoj benkici.....prosto zaturen u cosak......I njima je srce stalo....znali su da ce ga uzeti.......da ce biti deo njihove porodice....i pored rizika da sa maleckim nije sve u redu.....da se nece razvijati kao ostala deca.....znali su da je njihov.....znali su da mu treba ljubav koju samo oni mogu pruziti.....!I dosetase oni danas do mene.....sa njim......poceo je vec da hoda.....mnogo kasnije nego ostali......i cudno se osmehuje......i jos ne progovara......iako je davno trebao......ali oni su sretni......sretni sto imaju to malo bice....i znam da je malisa u dobrim rukama jer je sa ljudima koji ga vole.I cudno je to.....onaj ko voli decu...neki puta ih ne moze imati .....a onaj ko ne ,zeli seje ih po svetu kao male sirotane........a da li ce ih neko uzeti?I ja se divim mojim prijateljima....jer sasvim svesno su uzeli tog malog andjela koga niko nije hteo........i znam da ce sve uraditi da mu zivot bude lepsi!
I svesni su oni sta ih ceka.....i u tome i jeste njihova velicina.....i neka im Bog pomogne da budu sretni.....






ponekad,
kada gledaš svet,
u očima ti blistaju suze.
toliko boli ogleda se u njima,....
toliko patnje
i očaja u srcima majki koje gube svoju djecu

vidiš nepravdu,rat,mržnju,
iskrivljenu kopiju onoga što je
nekada bio čovek,
jedno veliko beznadno ništa.......