Humanost

[Sokica]

Na ovom svetu postoje različiti vidovi humanosti... Čovek je human i kad uradi samo neki gest poput pomoći nekoj starijoj osobi, preko dobrovoljnog davanja krvi pa do nekih vidova materijalne pomoći...

Najbitnija stvar u svemu tome je da pokažete da niste ravnodušni prema događanjima oko vas i tim ljudima pružite osmeh i lepu reč jer ''ponekad osmeh vredi hiljadu reči...''


A ljudi koji pokazuju da im je stalo i pružaju bilo koju vrstu pomoći - svaka čast... Humanost održava ljude ljudima...

[DrinChe]

Ako prepakujete dečije stvarčice, odlažete one deblje i vidite koliko su prerasli prošlogodišnje letnje, ne bacajte. Ni igračke, nikako. Dosadile mu, stare su-ima novih, savremenijih, sve je to ok, negRo ... sve to u kutiju pa na primer na :

Dom za decu i omladinu bez roditeljskog staranja
"Jovan Jovanović Zmaj"
Braće Jerković 119
11000 Beograd

tel: 011-461-867
faks: 011-492-184

Ili gde vam je zgodno, tu oko vas.

[SQUAW]

Apel za pomoć obolelom dečaku iz Banjske

Zbog teške bolesti, Nikoli Radojkoviću (13) iz Banjske neophodna je operacija u inostranstvu, za koju njegovi roditelji nemaju dovoljno novca. Porodica ovog mališana je posredstvom mitrovičkog radija "Kontakt Plus" uputila apel ljudima dobre volje da svojim prilogom pomognu izlečenje ovog mališana sa Kosova.

Nikoli, koji boluje od hemangioma grla, potrebna je još jedna operacija u Berlinu.
Novac se može uplatiti na račun Kosovsko-metohijske banke broj: 360-0071311701002-16 (dinarski) ili na račun Pro Kredit banke broj: 1160-669012-0001-20 (devizni) na ime Radojković Nikola.

[SQUAW]

Pepeljuga stalno organizuje neke akcije, pa eto - oni koji bi nešto da učine mogu da joj se jave, dobrodošlo je sve što vam padne na pamet:

http://www.blogoye.org/pepeljuga21veka/

[NSdjanka]

Danilo Jovanov (29) iz Kraljeva, bio je, sa svojih 19 godina jedan od desetorice najboljih mladih košarkaša bivše Jugoslavije. A onda je prst sudbine učinio svoje – desio se saobraćajni udes posle koga ništa više nije bilo isto – osim Danila.

„Nisam imao nikakve komplekse zbog nepokretnosti tako da sam se
relativno brzo vratio u neki vid normalnog zivota. Imao sam devojku, izlazio i kretao se sa društvom po gradu. Vremenom sam stvorio takav utisak kod ljudi da me uopšte ne posmatraju kao čoveka koji je u kolicima. I to je ogroman uspeh, razbio sam predrasude mnogim ljudima. To je nešto što me zaista ispunjava srećnim. A ja i dan danas živim u stanu koji je na drugom spratu - a zgrada nema lift. Da bi izašao, treba mi troje ljudi da me snesu dole, a posle i podignu. Lako je to kada je tu neko od drugara, ali desi se da nema nikoga, pa otac, majka i brat moraju da me nose, što mi izuzetno teško pada”, priča Danilo Jovanov koji bije svoju najvažniju bitku u kojoj poraz nije opcija.
Kao dečak pokazivao je talenat i sklonost ka sportu, a sa 14 godina je postao najmlađi licencirani košarkaš A lige bivše Jugoslavije. Kao kapiten i vođa svog tima gotovo je osigurao karijeru vrhunskog sportiste, dobivši poziv da se usavršava i školuje u Americi, sa stipendijom i svim olakšicama koje prate mlade talente.
Ipak, noć između 29. i 30. novembra 1998. godina presudila je drukčije. Danilo je kao suvozač, u teškoj saobraćajnoj nesreći, zadobio povrede preloma vrata i šestog pršljena što ga je učinilo kvadriplegičarom: „Ostao sam potpuno nepokretan od vrata do stopala, izgubio sam pokrete i osećaj u rukama i nogama, žargonski – postao sam „biljka“ koja u potpunosti zavisi od pomoći dvoje ili troje ljudi“.
Od tog dana, pa do danas, Danilo prkosi svim prognozama i pravilima. Nadmašivši sva medicinska očekivanja, Danilo 2001. godine, u Institutu u Igalu, uspeva da se osposobi za plivanje bez i jednog pomagala, a 2003. godine nastupa na državnom prvenstvu u plivanju za invalide paraplegičare (osobe koje imaju zdrave ruke, šake i prste, što on nema) i u toj konkurenciji osvaja bronzanu medalju u plivanju na 50m, kao jedini takmičar kvadriplegičar i to sa vremenom koje je bilo 2 sekunde bolje od svetskog rekorda u konkurenciji kvadriplegičara. Pored toga, Danilo 2002. godine dolazi do automobila sa ručnim komadama i uspeva nemoguće: uprkos tome da je kvadriplegičar, Danilo učestvuje na 4 reli trke kao jedini kvadriplegičar i osvaja medalju i I mesto u konkurenciji paraplegičara do 2,500 kubika.
„Na svetskom prvenstvu u Kraljevu, septembra 2004. godine, i to na stazi na kojoj sam pre povrede ostavio mnogo pretrčanih kilometara, osvojio sam 2 medalje u guranju kolica na 100m i u bacanju kugle sa ramena. Proglašen sam za najuspešnijeg takmičara na turniru. To je bio moj prvi sportski nastup u svom mestu i iskreno, nije mi bilo baš lako – stare uspomene sa atletske staze su mi se vrtele po glavi. Taj uspeh sa turnira me je direktno kvalifikovao za nastup na Paraolimpijske igre u Atini. Nažalost, prelom butne kosti zbog slabosti kostiju, nije mi dozvolio odlazak na igre.”
U projektu za invalide „Ponovo uspravni“, 2003. godine Danilo ponovo postiže čudo: završava obuku za ronioca sa jednom zvezdicom (dubinsko ronjenje sa kompletnom opremom) i uspešno izvršava 9 zarona u bazenu na Banjici, dobija ronilački pasoš i postaje član CMAS-a, kao jedini ronilac na svetu sa ovako teškom povredom: “Kada smo se sreli na prvom treningu, ja sam u njihovim očima video skeptničnost da li ću to ja moći da odradim, što je bilo realno s njegove strane, s obzirom da ne mogu da pomeram prste i šake. Ja sam bio odlučan i pitao lekara i ostatak tima: “Da li hoćete novi izazov sa mnom i iskusite moje sposobnosti?!” i tako su pristali.” , priča Danilo.
Zadivljujuća je energija sa kojom je Danilo rođen, ali realnost je neumoljiva. Svakim danom, priznaje Danilo, njegovoj porodici, a samim tim i njemu, sve je teže.
Već dve godine, zbog finansijskih problema, Danilo nije u mogućnosti da ode na fizikalnu rehabilitaciju u banju, a neretko su i svakodnevne potrepštine problem. U početku, Danilo je mislio da će mu ekstremno dobri rezultati u sportovima koje može da upražnjava doneti finansijsku sigurnost i nije želeo da traži pomoć: „I kada sam gostovao u nekim televizijskim emisijama, ja nisam hteo da stavim žiro račun i da tražim finansijsku ili materijalnu pomoć, nije to bila moja poenta, a mogao sam. Moj cilj je bio da podignem moral i svest ljudima i da im poručim da nema mesta za depresiju i nerviranje zbog nekih “sitnica i gluposti”. Pa pogledajte mene!“

APEL
Sve građane koji su u mogućnosti i žele da pomognu Danila Jovanova molimo da uplate sredstva na žiro račun:
Alco Banka a.d. Beograd Filijala Kraljevo 41000, Jovanov Danilo
115-4100100258047-95

[DrinChe]

Pokušaću da izbegnem patetiku, ni Danilo je ne podnosi.
Znam dečka i iz perioda pre nesreće, gledala sam ga u hali Sloge u KV-u, a i privatno. Zlatan dečko.

Sledeći susreti su bili po bolnicama, u Sokobanjskoj, uglavnom.
On je bodrio mene . Neuobičajeno, ali takav je. I realan. Nije čovek mnogo pametan kada se nađe u razgovoru koji bi trebao da bude, recimo, neobavezan. Meni su uvek nedostajale reči.
A onda siđem sa njim u salu za vežbe i dok vežba i onu majcu bukvalno nadljuskim naporima natapa znojem, priča mi o devojkama, sebi, prošlom vremenu manje, budućnosti više. Realnije od mnogih koje znam.
I jedino što sam primetila da mu užasno teško pada je da gleda mama M. koja je , ne znam na koju "foru" uspevala da i pored mlađeg sina i muža i nemaštine, dolazi, dolazi... i ide iz bolnice u bolnicu, iz zavoda u zavod.


Reče NSđanka, Alco Banka a.d. Beograd Filijala Kraljevo 41000, Jovanov Danilo
115-4100100258047-95


Da dodam ono što svi kao znamo : vozite oprezno i nikada kada konzumirate alkohol. Mnogo nesreće u nekoliko porodica zbog tih trivijalnosti. Nije vredno .

I zato, zaista, "ne brže od života".

[SQUAW]

Četrnaestogodišnjem Luki Sinobadu, dečaku na koga je pre devet meseci automobilom, u pijanom stanju, naleteo hirurg Dejan Đurić i pobegao sa mesta nesreće, ponovo je potrebna pomoć. Dečak kome su u saobraćajnoj nezgodi teško oštećene motoričke funkcije, počeo je da se oporavlja, ali će za njegovu punu rehabilitaciju biti potrebne najmanje dve godine i oko 7.000 evra.

- Luka je danas mnogo bolje i oporavlja se, ali njegove povrede zaista su bile teške i lekarima je još teško da daju prognoze. Očekuje se da će za njegovu rehabilitaciju biti potrebne oko dve godine. Ima problema sa govorom, pokretanjem leve noge i ruke, i svakodnevno odlazi na terapiju, ali je očigledno da su mu za oporavak neophodni daleko bolji uslovi. Vrućine prilično teško podnosi, pa lekari predlažu odlazak u prirodu, na Čigotu i u Banju Koviljaču - priča Sandra Sinobad, Lukina majka.
Upravo za rehabilitaciju malog Luke roditeljima je potrebna pomoć, jer još od udesa majka ne radi, posvećujući se sinu. Roditelji kažu da hirurg Đurić, koga je sudija, uz uslovnu presudu, obavezala pozivajući se na njegovu ljudskost da pomogne oporavak dečaka kojeg je teško povredio, ne samo da nije finansijski pomogao, već nijednom nije ni nazvao da upita za zdravlje deteta. Hirurg čija je blaga osuda izazvala buru negodovanja u javnosti, ponovio operiše u Institutu u Sremskoj Kamenici, ali, prema rečima uprave, samo kao asistent.

Svi koji žele da pomognu Luki Sinobadu novac mogu uplatiti na račun 335-0020100065780-61 „Metals banke“.