Lična karta na jesen, pasoš u martu

[yossarian]

Božidar Đelić kaže da će nove lične karte, po evropskim standardima, biti spremne na jesen, a pasoši u martu. Potpredsednik Vlade Srbije zadužen za evropske integracije izjavio je za B92 da će do jeseni biti spreman takozvani šengenski paket zakona, koji treba da olakša postizanje dogovora o viznoj liberalizaciji sa Evropskom unijom. "Radi se o zakonima o upravljanju granicom, o azilu, o strancima, i s njima ćemo dočekati tehničku posetu Evropske komisije, planiranu za jesen", kaže on.
"I želim da kažem, to je možda ekskluzivna vest, da će lična karta po evropskim standardima biti spremna za jesen, a pasoš po evropskim standardima za mart sledeće godine", rekao je on.
"To je još jedan način na koji želimo da pokažemo evropskim partnerima da veoma ozbiljno idemo u tom pravcu. Jednostavno, želimo da sve ispunimo i da oni nemaju više nikakav razlog da nas odbiju", kaže Đelić.
Đelić je izjavio i da je plan za ulazak Srbije na tzv. belu šengensku listu izuzetno ambiciozan, ali da su preduzeti konkretni koraci. "Prvo i najvažnije je da je taj dijalog počeo", kaže Đelić.
"Ja sam imao sastanak s Frankom Fratinijem, potpredsednikom Evropske komisije za pitanje viza i bezbednosti, i prvi put u istoriji odnosa Srbije i EU on je formalno otvorio mogućnost dijaloga o viznoj liberalizaciji", kaže on.
"Vlada Srbije formirala je međuresorsku grupu na čijem čelu je Dražen Maravić iz MUP-a. Članovi te grupe će ovog meseca otići u Portugal da vide šta EU radi da osposobi zemlje šengenske liste", kaže Đelić.
Đelić je juče prisustvovao prijemu sa kog je 300 najboljih studenata Srbije krenulo na put u države EU u okviru projekta Evropskog pokreta u Srbiji "Putujmo u Evropu".
Studenti će tokom mesec dana imati priliku da vide više država EU. Oni će putovati kartama Inter-rejla, koje je obezbedio Evropski pokret. Projekat se organizuje u saradnji sa Ambasadom Austrije i Skupštinom Beograda.

[Mind_reset]

Koliko puta su do sada pomerani rokovi za licne karte, bice to na jesen, ali odma posle kukovog leta...

[pero_M]

Ma mozemo mi napraviti sve isto ko i EU al zar vam nije jasno:
- Sankcije (Miloseviceve) nisu nikad ni ukinute samo su jos pojacane
- Mi smo za njih gradjani cetvrtog reda (1. arijevci, 2. ostali evropski narodi, 3. Romi)
- Oni koji trebaju EU, oni i putuju, mafijasi, politicari, i oni koji mogu to da plate

a nama je dobro da mozemo da otputujemo i do Fruske Gore (pssssst nemojte da cuju da tamo odlazimo, i to ce nam zabraniti)

[Kunic]

Ne kontam zašto je potrebno čekati proleće za nove pasoše? Sada je jul, do marta/aprila ima 10 meseci. Da li je moguće da se novi pasoši ne mogu srediti u kraćem periodu? Zašto dva puta plaćati nova dokumenta, zašto nisu objedinili i smanjili cenu? I da li i dalje ostaje varijanta da ćeš imati mogućnost nestavljanja čipa u LK? Nisam paranoičan, ali to ne znači da me niko ne progoni.

[Neuhvatljiva_]

yossarian kaže: Đelić je juče prisustvovao prijemu sa kog je 300 najboljih studenata Srbije krenulo na put u države EU u okviru projekta Evropskog pokreta u Srbiji "Putujmo u Evropu". Studenti će tokom mesec dana imati priliku da vide više država EU. Oni će putovati kartama Inter-rejla, koje je obezbedio Evropski pokret. Projekat se organizuje u saradnji sa Ambasadom Austrije i Skupštinom Beograda.

Bas su se lepo naputovali...pet sati su ostali na madjarskoj granici...
Elem takvi su nasi putevi ka Evropi...
Kad vide nas pasos i oni se najeze..a tek autobus kad im naidje pa moraju sve da nas "prekucaju"

[ivica]

Mislim da je krajnje vreme za nove pasose i licne karte.

[Kal_el]

zamislite zalosti kad Bugari imaju takve pasoşe veç godinama i na granici prolaze bez zastoja ... a mi gospoda gomile im se smejemo na granici kako su jadni
mi smo toliko zaostali da to ne shvatamo vişe

[Neuhvatljiva_]

Kal_el kaže: mi smo toliko zaostali da to ne shvatamo vişe

Ma shvatamo, al smo vec oguglali na sve...

[DrinChe]

22.06.2007.
Филип Ејдус: И Бог створи грађанска права

Bog stvori građanska prava: Srpski otpor uvođenju biometrijske lične karte
Filip Ejdus
ZBOG medijske galame oko parlamentarnih izbora ostala je relativno neprimećena uredba Vlade Srbije o ličnoj karti, od 17. januara 2007. godine. Doneta pod pritiskom javnosti, koju su predvodile grupa NVO i Srpska pravoslavna crkva (SPC), ova uredba stavila je van snage deo Zakona o ličnoj karti iz jula 2006. godine, koji je predviđao obavezno ubacivanje biometrijskog čipa u nove lične karte građana. Ona predstavlja malu, privremenu, ali herojsku pobedu građanskih prava nad neobuzdanim prodiranjem politike bezbednosti u sve sfere života. Takođe, donošenje uredbe predstavlja značajan
poen i za demokratiju u Srbiji. Ono pokazuje da građansko društvo može, kada ima jake argumente zasnovane na humanističkim vrednostima, direktno uticati na politiku Vlade.
Međutim, postavlja se pitanje zbog čega su desničarske, klerikalne i konzervativne struje uzele u zaštitu ljudska prava dok je liberalna građanska javnost ne samo ćutala, već i zdušno stala iza projekta “čipovanja” građana Srbije i inaugurisanja tzv. nadziranog društva.
Biometrijska tehnologija
Reč biometrija potiče od grčkih reči “bios” - život i “metron” - merenje. Biometrija predstavlja “automatsko prepoznavanje osoba na osnovu njihovih istaknutih obeležja”1. To obeležje može biti “fizičko”, kao što su na primer otisak šake, prsta ili oka, ili pak “bihevioralno”, poput potpisa, boje glasa, načina hoda ili dinamike kucanja na tastaturi. Korišćenje biometrije nije nova pojava. Prvi slučaj potiče još iz Kine četrnaestog
veka.2 Najrasprostranjeniji biometrijski zapis danas, otisak prsta, uvela je francuska policija još davne 1890. godine.
Tokom sedamdesetih godina prošlog veka, biometrijska tehnologija počela se koristiti i u komercijalne svrhe, pre svega radi obezbeđivanja poslovnih objekata na Vol Stritu.3 Međutim, nakon terorističkih napada na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. godine, biometrijski menadžment postaje jedan od nosećih stubova globalne antiterorističke bezbednosne politike. Od tada, korišćenje biometrijske tehnologije doživljava nezapamćenu ekspanziju kako u javnom, tako i u privatnom sektoru.4 Bez sumnje, najveći pokretač širenja biometrijske tehnologije je Vlada SAD. Tako američki “Zakon o povećanoj bezbednosti granice i reformi viznog sistema” iz 2002. godine5 propisuje da države čijim građanima nisu potrebne vize za ulazak u SAD6 moraju u roku od dve godine uvesti biometrijske pasoše kako bi to pravo zadržale.7 Kako bi izašao u susret američkim bezbednosnim zahtevima, a nakon postizanja političkog konsenzusa na samitu u Solunu 2003. godine, Savet EU je u decembru 2004. godine usvojio “uredbu o uvođenju zajedničkih bezbednosnih standarda i biometrije u pasoše i ostala putna dokumenta izdata od strane država članica”8. Do kraja 2006. godine, većina država članica EU počela je da izdaje biometrijske pasoše sa ugrađenim daljinski čitljivim beskontaktnim čipom na kome se, između ostalog, nalaze digitalna fotografija i potpis vlasnika isprave. Zbog toga što je i sama odlučila da uvede biometrijske pasoše, EU je zahtevala od kandidata, ali i od potencijalnih kandidata za članstvo u EU, uključujući u to i Srbiju, da u cilju liberalizacije viznog režima i oni pređu na biometrijske putne isprave. U Srbiji su i javnost i političke elite prihvatile ovaj zahtev EU. Međutim, skandalozni pokušaj lokalnih političkih preduzetnika da u paketu sa biometrijskim pasošima “proguraju” i obavezne biometrijske lične karte izazvao je izuzetan otpor, pre svega, desnih i crkvenih krugova u Srbiji.
Biometrijske lične karte: šta je sporno?
Lične karte su u Srbiji uvedene 1942. godine kako bi okupaciona vlast poboljšala kontrolu nad okupiranom teritorijom. 9 Sve do danas, Srbija je bila jedna od sto država u svetu koje propisuju zakonsku obavezu nošenja lične karte.10 Što se tiče ličnih karata sa biometrijskim čipom, u EU ih za sada ima samo Španija. Neke države o tome razmišljaju, a Velika Britanija donela je, žestoko osporavanu, odluku da ih uvede do 2009. godine.11
Priča o uvođenju ličnih karata sa biometrijskim čipom počinje u Srbiji 2001. i 2003. godine, odnosno onda kada je tadašnji ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović, pod veoma neuobičajenim okolnostima, naručio od kompanije Motorola opremu za biometrijske putne i lične isprave u vrednosti od 100 miliona evra.12 Oprema je kupljena bez prethodne javne rasprave i pre donošenja Zakona o ličnoj karti, kao i pre donošenja novog zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Zakon o ličnoj karti donet je tri godine kasnije13 i u njemu je, između ostalog, predviđeno uvođenje nove generacije iometrijskih ličnih karata (projekat SMART). One bi u sebi sadržale tri biometrijska podatka – fotografiju, otisak prsta i potpis. Ovi biometrijski podaci, osim štampanja na samoj ličnoj karti, bili bi pohranjivani na kontaktni mikrokontroler (čip). Zajedno sa drugim podacima, kao što je JMBG, čip bi se našao u delu lične karte koji je predviđen za mašinsko iščitavanje. Sadržaj čipa bi mogao biti iščitan i sa daljine. Radi vođenja
evidencije, MUP Srbije predvideo je da podaci iz ličnih karata građana Srbije budu čuvani u centralizovanoj bazi podataka pod živopisnim nazivom „Memorija Srbije”. Ona bi se nalazila u sedištu Ministarstva unutrašnjih poslova, u ulici Kneza Miloša 101. Sve ovo, čelnici MUP pravdali su, pre svega, efikasnijom borbom protiv organizovanog kriminala i terorizma, kao i potrebom za uvođenje elektronske uprave (e-government).
Međutim, inicijativu za uvođenje biometrijskih ličnih karata žestoko su kritikovali određeni, pre svega, konzervativni i klerikalni društveni krugovi. Među najglasnijim protivnicima biometrijske lične karte našla se i Srpska pravoslavna crkva.
Osim SPC, u koaliciji protiv Zakona bilo je i nekoliko NVO poput Sabora srpskih dveri, Udruženja građana Istina i Duhovnog centra sv. Vladika Nikolaj. Međutim, od NVO koje se kritikovale Zakon najviše se istakla organizacija “Za život bez žiga”.14 Osnovana u maju 2006. sa ciljem da se suprotstavi uvođenju biometrijskih ličnih karata, ova NVO je, nakon donošenja Vladine uredbe, u uglednom časopisu „Nova srpska politička misao“ zauzela zavidno peto mesto na rang listi najefikasnijih medijsko-političkih propagandi u 2006. godini.15
Pored pomenutih organizacija, ovoj neformalnoj koaliciji pridružio se i jedan deo konzervativno orijentisanih intektualaca. Među njima su profesor sociologije Slobodan Antonić, profesor Filološkog fakulteta Ljiljana Čolić, koja je tokom svog kratkog mandata na čelu Ministarstva prosvete odlučila da učenje o evoluciji Čarlsa Darvina ne zaslužuje mesto u školskim udžbenicima, kao i pukovnik u penziji i stručnjak za
„neokortikalni rat“ Svetozar Radišić.16
Kritike gore pomenutih organizacija i istaknutih pojedinaca kretale su se od verskih, preko ekonomskih i stručno-tehničkih, pa sve do pravnih i sociopolitičkih. Uplašeni apokaliptičnim upozorenjima iz otkrovenja Jovanovog17, predstavnici SPC smatraju da su čipovi u ličnim kartama «antihrišćanski i antipravoslavni» uvod srpskog društva u «nevidljivi koncentracioni logor», koji omogućava «totalitarni nadzor države
nad svakim svojim stanovnikom i svim aspektima života».18
Iako je, po mišljenju mnogih analitičara, uticaj SPC bio presudan za donošenje uredbe, verski argumenti ne bi smeli da utiču na donošenje političkih odluka u sekularnoj državi kakva je Srbija.
Ekonomske kritike su se, pre svega, odnosile na preveliku cenu koja je plaćena za ovu opremu, kao i na činjenicu da se time dupliraju već postojeći kapaciteti za štampanje ličnih isprava Zavoda za izradu novčanica.19 Ipak, imajući u vidu činjenicu
da će ista oprema biti korišćena i za izradu, nažalost neizbežnih, biometrijskih pasoša, ovaj argument delimično gubi težinu. Stručno-tehničke primedbe stavljene na biometrijsku tehnologiju mnogo su ozbiljnije. Naime, veliki broj stručnih studija20 ukazuje na to da biometrijska tehnologija, zbog svoje nesavršenosti i ranjivosti na hakerske napade, predstavlja »poklon za teroriste, organizovani kriminal i strane obaveštajne službe»21. Na primer, kompjuterski ekspert Lukas Grinvald je, za samo dve nedelje i uz pomoć opreme koja košta svega 100 funti, uspeo da ishakuje nove britanske «haj-tek» biometrijske pasoše.22 Ovoj kritici se priključio i deo domaće stručne javnosti. Nikola Marković, predsednik Društva za informatiku Srbije, složio se sa tim da uvođenje elektronskih ličnih karata, zbog nedostatka adekvatnih elektronskih i pravnihmera zaštite građana, stvara velike mogućnosti za zloupotrebu.23 Osim toga, informatičari tvrde da se projekat elektronske vlade može u potpunosti implementirati bez biometrijskih ličnih karata.24
Takođe, veoma su ozbiljni i pravni argumenti koji govore protiv Zakona o ličnoj karti. Pre svega, član 28 ovog Zakona predviđa da «nadležni organ može podatke iz evidencije davati državnim i drugim organima i organizacijama, kao i pravnim i fizičkim licima koje na to imaju pravo po zakonu ili drugim propisima“. Ovaj član je u direktnom sukobu sa članom 42 Ustava Srbije koji jemči zaštitu podataka o ličnosti i pri tom izričito zabranjuje upotrebu ovih podataka za svrhe za koje oni nisu prikupljeni. Osim toga, ovaj član je u sukobu i sa važećim, ali često zbog zastarelosti kritikovanim, Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti iz 1998. godine. Njime je predviđeno da lični podaci mogu biti prikupljani, korišćeni i obrađivani samo na osnovu zakona ili uz ličnu saglasnost građana, ali ne i
na osnovu drugih propisa, kao što to predviđa sporni Zakon o ličnoj karti.
Konačno, sociopolitički argumenti protiv projekta «čipizacije» građana i centralizacije podataka upozoravaju na njen totalitarni potencijal. Studije nadzora i kontrole odavno su utvrdile efekte posmatranja na ponašanje ljudi . U pionirskom radu iz ove oblasti, Džeremi Bentam je još davne 1791. godine sastavio nacrt posebnog sistema zatvorskog osmatranja, koji je nazvao Panoptikon. To je kula koja se nalazi u centru kružnog zatvora, i u njoj se, iza zatamnjenog stakla, nalazi čuvar koji posmatra zatvorenike.
Neznajući da li ih i kada neko posmatra, zatvorenici „normalizuju“ svoje ponašanje. Sam Bentam je smatrao Panoptikon jedinstvenim instrumentom sticanja moći nad svešću zatvorenika.
Dosta kasnije, Mišel Fuko će Panoptikon uzeti kao metaforu za disciplinujuću biopolitičku represiju modernog društva nad pojedincima. Savremene studije nadzora i kontrole takođe kritikuju moderne sisteme nadzora, kao što je biometrija, zbog toga
što takoreći celokupno društvo pretvaraju u nevidljivi zatvor u kome su svi građani zapravo osumunjičeni kao potencijalni kriminalci i teroristi. Znajući da ih u bilo kom trenutku neko možda posmatra, građani su prinuđeni da inhibiraju, normalizuju i uniformišu svoje ponašanje što, metaforički rečeno, zakiva poslednji ekser u kovčeg u kome se nalazi ideal slobodnog društva.25
Ukratko, pokrenuta inicijativa za uvođenje biometrijskih ličnih karata problematična je sa pravnih, tehnoloških i sociopolitičkih aspekata. Zbog svega toga, ona otvara prostor za
zloupotrebu, koji je veliki koliko i mračna mašta poznatih antiutopista Hakslija, Orvela i Kafke zajedno.
Nasleđe vanrednog stanja?
Zahtev EU da Srbija uvede biometrijske pasoše, posledica je američkog globalnog rata protiv terorizma i gotovo trajnog “vanrednog stanja” u koji je svet gurnut nakon 11. septembra 2001. godine. Međutim, pitanje je odakle Vladi Srbije ideja