Starost i nasi Staracki domovi

[sussi]

Zelim da otvorim diskusiju o jos jednom pitanju sto se tice nas ljudi

- Kako se dozivljava starost u nasem drustvu?

- Kako funkcionisu Staracki domovi?

- Sta mislite o tome da vasi baba, dede, mama ili tata onog dana kada nemogu da se staraju o sebi a vi im nemozete pomoci budu smesteni u starackom domu?

- Sta mislite o gerijatriji?

iz Dnevnika online
Starački dom, kazna ili nagrada?

“Toliko sam se mučio dok nisam odlučio da je smestim u starački dom u Futogu. Majka je, pa je teško. Kod sestre nije mogla, a već je počela da se gubi, zaboravlja stvari, ostavlja upaljenu peć, uključen šporet... Nismo mogli da je ostavljamo samu iako ima svoj stan. Znao sam da joj treba drugačija pažnja i nega od one koju mogu da joj pružim kada se kasno uveče vratim s posla. A mnogi su rekli: ’Kako može, majka mu je’, ’Koliko se mučila da ga podigne i školuje’, ’Baš je nezahvalan i sebičan’.
...

vredi procitati jedan clanak koji nije nova ves ali sadrzi puno toga o cemu i kako razmisljamo kada se pomenu domovi za stare
http://www.dnevnik.co.yu/modules.php...ticle&sid=6634

[yige_gui]

ma kod nas se na starachke domove gleda kao neshto tragichno i u krajnjem sluchaju bruka i sramota ako tamo stavish nekog starijeg chlana porodice..

ako pogledamo neke druge zemlje, starachki domovi su u mnogim zemljama najnormalnija stvar (a i zashto ne bi bila..!?) od moje bivshe gazdarice sestra i muzh su u starachkom domu.. pored dvoje dece, sin ljechnik, kcer socijalna radnica.. a oni josh uvek relativno pokretni i pri zdravoj pameti.. lepo su prodali kucu i otishli tamo di 24/7 mogu na nekog rachunati..

drugi primer.. sa balkana, naravno.. neki nashi rodjaci, dodju mi po ne-znam-kome-neshto.. ne bitno.. baba ima 96 godina, nepokretna lezhi vec neku 2. ili 3. godinu.. kcerka joj operisala kuk, jedva hoda.. a njen muzh isto chovek u godinama.. prvo je bilo "nece baba josh dugo, pa nek' bude kuci, tu je ipak svoj na svome" ali baba je generacija stare bechke shkole, pa je pozhivila i duzhe nego su se svi nadali.. posle, kad se to toliko oduzhilo, je bilo "a sad kad je vec tu toliko vremena, glupo bi bilo da je dajemo u dom" a to shto je ona na teretu svima oko sebe, a niko od njih normalnog zdravlja, to nikom nishta.. bravooo narode! + za promishljenost
dalje, lokalna medicinska sestra odluchila sa muzhem da otvori starachki dom, da bi je opcina odbila, iz nekih totalno debilnih razloga!! a to shto je u tom kraju 90% gerijatrije i staraca, to nikom nishta

u svakom sluchaju ne vidim nishta loshe da se nekog smeesti u starachki dom.. zashto da starci budu na grbachi deci i ostalim chlanovima, ako mogu da se smeste u dom, a da to ne bude nikakav problem, ni psihichki ni financijski.. govorim o sluchajevima gde su starci nekome na teretu, znachi ako su i oni i drugi oko njih losheg fizichkog/psihichkog zdravlja.. podne mi je samo od izgovora "ne damo u dom, shta ce komshije da kazhu!"

[tibor]

ja sam za da se ljudi rasterete nepotrebnih obaveza .
sa druge strane proci ce jos mnogo brodova Dunavom , dok se mentalitet ljudi promeni , svakome nesto nije po tjefu , a ono za sta ce reci kosija zabole me ono sto vidim sa dvogledom (obratno gledam sa dvogledom )pa mi se cini da je velik ....problem ali nije . u gerontoloski sa njim

[sussi]

yige_gui kaže: ma kod nas se na starachke domove gleda kao neshto tragichno i u krajnjem sluchaju bruka i sramota ako tamo stavish nekog starijeg chlana porodice.. ... u svakom sluchaju ne vidim nishta loshe da se nekog smeesti u starachki dom.. zashto da starci budu na grbachi deci i ostalim chlanovima, ako mogu da se smeste u dom, a da to ne bude nikakav problem, ni psihichki ni financijski.. govorim o sluchajevima gde su starci nekome na teretu, znachi ako su i oni i drugi oko njih losheg fizichkog/psihichkog zdravlja.. podne mi je samo od izgovora "ne damo u dom, shta ce komshije da kazhu!"

To sta ce komsije da kazu je nesto najgore pa nece komsije da preuzmu odgovornost a i ne zivi se od komsiluka.
Ja smatram da je bolje ako je takva situacija da se starije osobe presele u domove nego da zagorcavaju zivot mladjim generacijama.
Posle takvih sutuacija pamte se dosta lose stvari sve sto se dogadja pod stare dane brise na neki nacin ono pozitivno i divno sto nam se dogodilo sa nasim roditeljima ili babom i dedom.
Ako im se nega pruzi na pravom mestu bolje je i za njih i za nas. Dobiju sve sto im je potrebno a mi smo tu da im pruzimo ljubav i paznju jer to nemoze niko drugi da im pruzi. To je ono sto oni ocekuju od nas a ne da ih peremo, da se svadjamo i td.

[SQUAW]

yige_gui kaže: ma kod nas se na starachke domove gleda kao neshto tragichno i u krajnjem sluchaju bruka i sramota ako tamo stavish nekog starijeg chlana porodice..

Uglavnom

Ovde stariji ljudi odbijaju da ih deca smeste u bolnicu i kad im nije dobro, a ne u starački dom. Taman posla da ja idem iz svoje kuće!!!! Vi hoćete mene da isterate zato što ja vama smetam, pa da se ovde širite!!! I neću da umrem kao pas u bolnici nekoj, nego lepo, kod kuće, kako i treba a to što će ukućani imati traume od namernog umiranja, ili pred očima večito scenu nekog leša kad god se sete svoje babe, dede, majke ili oca, ne'a veze, vozi Miško.

Svašta ovde ima. I nije samo svest ljudi u pitanju. U državne domove ne možeš da uguraš nikoga ako nemaš vezu. Čeka se često i da neko umre da bi se oslobodilo mesto Sa gerijatrijom je ista stvar. Staviš babu na kolica, jer ona niti više može da ide, niti može porodica da je neguje, jer joj je realno loše i potrebna joj je ozbiljna medicinska pomoć i nega, uz to malo i pljuje krv, i ne da neće da je prime, nego ona npr nije čak ni hitan slučaj, primaju druge. U bolnici ista stvar, staviće je u ćošak od hodnika, na krevet neki pomoćni, i onda će ona tu da leži na prijemu do besvesti, možda se i ukaki i upiški, tu pred civilima koji prolaze i sve to gledaju, ili izdahne... e to je najčešće slika iz naših bolnica ili gerijatrijskih ustanova kada si starac. Mene jako boli što su ti ljudi otpisani, boli me i logika "pa već je jednom nogom u grobu, a zauzima mesto nekom mlađem i hitnijem", kao da je neko kriv što je star i bolestan, i kao da mi sutra nećemo biti sve to isto, i kao da je nekome manje važan život ako ima 70 godina. A bolesnih ljudi je mnogo.

Ustanove kao da biraju ljude. Ako si baba koja je sama sebi u stanju da navije viklere, uz to imaš ćerku u Nemačkoj ili deviznu penziju, ohooooo, eto, nekako ti se lakše vrata otvaraju i za dom i za gerijatriju. Onda nije ni čudo što se oni nemoćni toliko plaše. U nekim bolnicama sestre dobro znaju da se posvađaju oko prijema starih pacijenata i godinama da ne pričaju "zato što mi ova u njenoj smeni primi neki krš koji sere u krevet ", a radi takav posao gde svako treba da joj bude jednak.

Generalno je loše, sve je izvitopereno i sve vuče jedno drugo. A nema love, i lova je uglavnom najveći problem.

U inostranstvu je to super organizovano. Meni se jako dopalo kad sam videla čitave erije za stariju populaciju. Deo grada u kom kupiš kućicu ili bungalov, ili stan u kompleksu, ako imaš dovoljan broj godina i tu imaš i negu i drugare i bezbroj aktivnosti. I nikog nije briga da li imaš plastičnu nogu, kolica na baterije, veštački kuk ili tri tromba, svi su isti. Samo su drugačijeg temperamenta, materijalnih sposobnosti i shvatanja uopšte.

Lepo se ljudi druže i kod nas u domovima, neki se i zaljubljuju i venčavaju, samo to je daleko od nivoa na kom bi trebalo da bude. Onda bi se valjda i oni i njihove porodice lakše odlučivale na domove.

Ja imam dedu koji ima 80 godina. Moj highlander i živi sa mnom zato što ja tako hoću. Nećemo ga dati u dom, nismo čak ni pričali o tome, niti je izrazio želju da ide. Nije nikome teret, pokretan je i živahan, ima svoj penzos klub i svoj mir i ne žali se.
A i meni super što još mogu da mu kažem: deda, daj pare za sladoled

[JasnaBGD]

SQUAW kaže: Ovde stariji ljudi odbijaju da ih deca smeste u bolnicu i kad im nije dobro, a ne u starački dom. Taman posla da ja idem iz svoje kuće!!!! Vi hoćete mene da isterate zato što ja vama smetam, pa da se ovde širite!!! I neću da umrem kao pas u bolnici nekoj, nego lepo, kod kuće, kako i treba a to što će ukućani imati traume od namernog umiranja, ili pred očima večito scenu nekog leša kad god se sete svoje babe, dede, majke ili oca, ne'a veze, vozi Miško. *** U inostranstvu je to super organizovano. Meni se jako dopalo kad sam videla čitave erije za stariju populaciju. Deo grada u kom kupiš kućicu ili bungalov, ili stan u kompleksu, ako imaš dovoljan broj godina i tu imaš i negu i drugare i bezbroj aktivnosti. I nikog nije briga da li imaš plastičnu nogu, kolica na baterije, veštački kuk ili tri tromba, svi su isti. Samo su drugačijeg temperamenta, materijalnih sposobnosti i shvatanja uopšte. Lepo se ljudi druže i kod nas u domovima, neki se i zaljubljuju i venčavaju, samo to je daleko od nivoa na kom bi trebalo da bude. Onda bi se valjda i oni i njihove porodice lakše odlučivale na domove.

Zbog predrasuda koje imamo, zbog nedovoljno novca za domove, zbog nedostatka prostora u domovima - još mnogo generacija starih ljudi će umirati tiho u svojim kućama, medju svojom decom, unucima, ostavljajući iza sebe gorku uspomenu na svoje poslednje dane.
Ja imam baku koja je napunila 86 godina, vitalna je, pokretna, bistrog uma i - oštrog jezika ! Kada bi joj neko pomenuo dom, mislim da bi to doživela kao najveću uvredu.
To je pitanje ličnog izbora, uz visoku svest o sebi, svojoj kondiciji i opštem zdravstvenom stanju. Prosto, te starije generacije većinom ne prihvataju ideju o odlasku iz svojih domova u kojima su proveli čitav svoj vek u neke nove sredine, medju neke strane ljude...

[Andjelika]

Sticajem okolnosti sam svojevremeno odlazila na terapiju u starachki dom u Krushevcu.....
Mogu vam retji da sam bila vrlo prijatno iznenadjena uslovima u kojima zive, stalnim zabavama koje se priredjuju za njih.... Stari ljudi tamo imaju 5x bogatiji drushtveni zivot tamo nego mi ovako.

Sobe su u fazonu apartmana, lepo uredjene, po dvoje njih u sobi...

Kazem, ja zaista ne bih imala nishta protiv da jednom odem u starachki dom...

U svesti nashih ljudi to nije bash prihvatljivo ali verujem da tje se nachin razmishljanja vremenom menjati.

[cicka]

Tesko je dati pravi odgovor na ovu temu, posto ja to posmatram sa dve razlicite strane...kao prvo, da pricamo o starosti...starost moze da bude jako lepa ako se tako dozivljava a i jako mucna. Imala sam priliku da vidim osobe koje uzivaju u svojoj starosti bez toga da bi opteretili svoju okolinu. Koji nemaju potrebu za tim da budu u centru paznje, kojima zivot nije dosadio i ne prizeljkuju da im neko sedi uz krevet i pravi drustvo 24 casa na dan...imaju svoje organizovano vreme, citaju, odmaraju, setaju i uzivaju u svojoj penziji...to je starost koju ja zelim doziveti a opet postoje osobe koje zbog svog nezadovoljstva i cinjenice da su stariji kaznjavaju sve oko sebe na razne nacine....

Sto se tice samih ustanova za stare, budimo iskreni, ne mozemo ocekivati da se situacija promeni za dve - tri godine, da, ima sestara koje obavljaju svoj posao neprofesionalno ali u kojoj struci nema takvih osoba? Daleko od toga da je to opravdanje ali gledajmo to i sa druge strane, ima osoba koje su starije a ne i nemocne pa odbijaju da odrzavaju svoju higijenu u ovakvim ustanovama nego jednostavno se puste jer doduse sestra je ta koja je obavezna da je opere iako bude vrsila nuzdu u krevet, ona prima platu za to zar ne?

Ima tu puno stvari, sve je stvar gledista...

[Mish]

Najpre je bilo teško prihvatiti da je normalno decu upisivati u obdaništa.
Naviklo se.
Navići će se i na staračke domove.
Lično sam pobornik istih. Najpre, u godinama kada ti vršnjaci "pazare na drugoj pijaci" i kada je čovek ipak suočen sa usamljenošću, starački domovi im omogućavaju da uvek budu u društvu i to onih sa kojima zbog generacijske bliskosti i imaju najviše dodirnih tačaka.
Starački dom ne znači automatski da su te se deca odrekla. Naprotiv. Jednaku očestalost i bliskost moguće je zadržati odlaskom u dom, samo se roditeljima omogućava bolja nega i stalan lekarski nadzor.